Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

 ‭(Hidden)‬ Untitled ‭[2]‬

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

 ‭(Hidden)‬ Pročitajte priloge o aktuelnostima monitoringa štetnih organizama u vašem regionu!

 Preporuke (link)

Post
Štetni organizmi
Usev/zasad
Expand/Collapse Created : 24.11.2016 ‎(2)
Požarevac
Zdravstveno stanje uljane repice

Na području delovanja RC Požarevac, uljana repica se nalazi u fenofazi od 4-8 listova  razvijeno (po BBCH skali 14-18). Vizuelnim pregledom useva registrovali smo prisustvo prouzrokovača suve truleži Phoma lingam. Na lokalitetu Vrbnica prisutna je na 4% , dok je na lokalitetu Petka prisustna na 5%  biljaka. Simptomi su vidljivi  na starijim listovima u vidu pojedinačnih pega.

slika 1.

Takođe, na parceli na pojedinim delovima primećene su pojedinačne rupe od poljskih glodara.

slika 2.

RC Požarevac nastavlja da prati zdravstveno stanje u usevima uljane repice.
Suva trulež fam Brassicacae (phoma lingam)Uljana repica
Požarevac
Zdravstveno stanje ječma

Na području delovanja RC Požarevac, ozimi ječmovi  nalaze se u fenofazi od 3-5 listova razvijeno (po BBCH skali 13-15). Vizuelnim pregledima registrovano je prisustvo prouzrokovača  mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres). Na lokalitetu Malo Crniće  simptomi su prisutni na 3% pregledanih  biljaka dok je na lokalitetu Petka  pegavost prisutna na 5% pregledanih  biljaka.

slika 1.

Na parcelama su prisutne  pojedinačne rupe od glodara.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan obilazak svojih  parcela  u cilju utvrđivanja zdravstvenog stanja useva.

RC Požarevac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva ječma.

Mrežasta pegavost ječma (pyrenophora teres)Ječam
Expand/Collapse Created : 21.11.2016 ‎(2)
Sombor
Zdravstveno stanje uljane repice

Na području delovanja RC Sombor, uljana repica se nalazi u fenofazi od 4-8 listova razvijeno (po BBCH skali 14-18).

Vizuelnim pregledom useva registrovali smo prisustvo simptoma suve truleži (prouz. Phoma lingam), na od 0 - 5% inficiranih biljaka. Simptomi su vidljivi  na starijim listovima u vidu pojedinačnih pega.

Primena hemijskih mera se ne preporučuje.

RC Sombor nastavlja da prati stanje u usevima uljane repice na području svog delovanja.

usev uljane repice

simptom Phoma lingam

Suva trulež fam Brassicacae (phoma lingam)Uljana repica
Sombor
Stanje u usevima ozimih ječmova

Na području delovanja RC Sombor, ozimi ječmovi se nalaze u fenofazi od 2 lista razvijeno-početak bokorenja vidljivo prvo sekundarno stablo (po BBCH skali 12-21).

Vizuelnim pregledima useva registrovali smo prisustvo:

-simptoma mrežaste pegavosti ječma (prouz.Pyrenophora teres) na 0-15%  biljaka

-lisnih vašiju (Aphididae ) –prisutna imaga na 2-25% biljaka

 

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan obilazak svojih  parcela  u cilju utvrđivanja zdravstvenog stanja useva. Za sada se tretman ne preporučuje.

RC Sombor nastavlja i u narednom periodu da prati zdravstveno stanje kao i pojavu štetočina u usevima ozimih ječmova.

usev ječma -punkt Apatin

simptom mrežaste pegavosti ječma

simptom mrežaste pegavosti ječma

lisne vaši na ječmu

Lisne vaši na ratarskim usevima (aphididae); Mrežasta pegavost ječma (pyrenophora teres)Ječam
Expand/Collapse Created : 16.11.2016 ‎(1)
Senta
Zdravstveno stanje ozimog ječma

Pregledom parcela ozimih ječmova na terenu RC Senta, utvrđeno je da se ranije posejani usevi nalaze u fenofazi 12-13 BBCH skale (2-3 lista razvijena).

Prisustvo simptoma mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres) registrovano je na 0  do 39% biljaka.

 

Hemijske mere zaštite se ne preporučuju. RC Senta nastavlja da prati zdravstveno stanje u usevima ječma.

Mrežasta pegavost ječma (pyrenophora teres)Ječam
Expand/Collapse Created : 14.11.2016 ‎(1)
Bačka Topola
Zdravstveno stanje useva ozimog ječma
Na lokalitetu Zobnatica, u usevu ozimog ječma (sorta: Salamander, površina: 31 ha, vreme setve: 8-10.10.2016, predusev: soja), vizuelnim pregledom od 01.11.  registrovani su simptomi mrežaste pegavosti ječma (prouzrokovač Pyrenophora teres) na 5% pregledanih biljaka, dok je  14.11.2016.  utvrđeno širenje simptoma  i prisustvo na 12% biljaka.
 

Datum pregleda

Faza razvoja

BBCH skala

Prouzrokovači  bolesti

Pyrenophora teres

zaražene biljke (%)

01.11.2016.

  13. tri razvijena lista

5

14.11.2016.

  21. početak bokorenja vidljivo prvo sekundarno stablo

12

 
        
 
Patogen se održava u biljnim ostacima i na semenu.
 
Preporuka za proizvođače: redovnim obilaskom parcela utvrditi prisustvo i nivo širenja patogena. Za sada ne preduzimati hemijske mere suzbijanja.
Mrežasta pegavost ječma (pyrenophora teres)Ječam
Expand/Collapse Created : 7.11.2016 ‎(1)
Beograd
Jesenje tretiranje voća

Na proizvodnom području RC Beograd jabučasto i koštičavo voće se nalazi u fazi 95 (50% lišća žuto i opalo) – 97 ( svo lišće opalo) po BBCH skali.

Ovo je period kada se preporučuje tretiranje voća preparatima na bazi bakra. Ovaj tretman se preporučuje kao preventivna mera za dezinfekciju, pre svega ožiljaka koji nastaju na granama kao posledica odvajanja lišća, a koji predstavljaju otvoren put za patogene. Pre samog tretiranja potrebno je ukloniti sve suve grane i trule plodove iz krošnji i izneti ih iz voćnjaka.

Kombinacija hemijske zaštite i mehaničkog čišćenja smanjuje infektivni potencijal patogena koji izazivaju biljne bolesti kao što su: monilioze na koštičavom voću, kovrdžavost  lišća breskve, rogač šljive, šupljikavost lišća koštičavog voća, rak rane i izumiranje grana, bakteriozna plamenjača jabučastog voća, eskorioza vinove loze i dr.

Tretman obaviti po mirnom i suvom vremenu kada su temperature preko 10°C.  Mogu se koristiti neki od sledećih fungicida na bazi bakra:

·         Blauvit u koncentraciji 1%

·         Funguran-OH u koncentraciji 0,2-0,3%

·         Nordox 75WG u koncentraciji 0,2%

·         Bakarni oksihlorid 50/Bakarni kreč 50 u koncentraciji 0,75%

·         Plavo ulje u koncentraciji 3%, i dr.

Tretiranje se mora obaviti detaljno tako da rastvor dospe u svaku pukotinu na stablu i granama – „da kaplje“ jer upravo na tim mestima prezimljavaju prouzrokovači biljnih bolesti.

Slika 1. Zasad breskve

Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Kovrdžavost lista breskve (taphrina deformans)Jabuka; Kajsija; Šljiva; Trešnja; Višnja
Expand/Collapse Created : 5.11.2016 ‎(1)
Sombor
Zaštita koštičavog voća

Na području delovanja RC Sombor, koštičave voćne vrste se nalaze u fenofazi starenje, početak mirovanja –po BBCH skali 95 (50 % lišća žuto i opalo). U fenofazi kada je 50-70% lišća opalo potrebno je uraditi tretman u cilju smanjenja infektivnog potencijala patogena i dezinfekcije rana koje nastaju posle opadanja lišća.

Ovim tretmanom  smanjuje se  infektivni potencijal sledećih patogena, prouzrokovača:

kovrdžavosti lista breskve (Taphrina deformans),

šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila),

monilioze koštičavog voća (Monilinia spp.),

rak rana i izumiranja grana  (Pseudomonas syringae).

 

Za tretman se preporučuje neki od fungicida na bazi bakra:

Blauvit (Cu iz bakarnog hidroksida) 0,5-1% ili

Nordox 75 WG (Cu iz bakar oksida) 0,2%  ili

Bakarni oksihlorid 50 (Cu iz bakar-oksihlorid) 0,5-0,75%

 

Tretman uraditi na temperaturama iznad 5°C.

zasad breskve

Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Kovrdžavost lista breskve (taphrina deformans)Breskva; Kajsija; Šljiva; Trešnja; Višnja
Expand/Collapse Created : 4.11.2016 ‎(1)
Novi Sad
Jesenji tretman voća

Na teritoriji RC Novi Sad voćni zasadi  nalaze se u fazi od početka opadanja lišća (jabuka) do 70% listova opalo (koštičavo voće)  (BBCH 93-95).

U fazi kada opadne 70% lisne mase preporučuje se hemijski tretman preparatima na bazi bakra. Ovaj tretman vrši se u cilju dezinfekcije stabala, a sprečava se i prodor patogena kroz rane koje nastaju opadanjem lišća. Takođe, smanjuje se i infektivni potencijal patogena kao što su monilioze koštičavog voća (Monilia spp.), kovrdžavost lišća breskve (Taphrina deformans), šupljikavost lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), prouzrokovači bakterioznih oboljenja (Erwinia amylovora, Pseudomonas syringae) i drugi. Tretman obaviti po mirnom i suvom vremenu kada je temperatura iznad 5°C.

Fungicidi na bazi bakra:

Bakarni kreč 50 ( Cu iz bakar-oksihlorida) 0,75%

Blauvit (Cu iz bakar-hidroksida) 0,5-1% u koštičavom voću i 0,7% u jabučastom voću

Cuproxat (Cu iz bakar-sulfata) 0,25-0,35% u koštičavom voću i 0,5-0,6% u jabučastom voću

Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Kovrdžavost lista breskve (taphrina deformans); Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus)Breskva; Jabuka; Kruška; Šljiva
Expand/Collapse Created : 2.11.2016 ‎(1)
Niš
Jesenje tretiranje voća

Na području delovanja RC Niš, koštičavo voće se nalazi pred kraj vegetacije po BBCH skali 95 (50 do 70% lišća se žuti i opada).

 

Zasad nektarine

 

Kada opadne 70% lisne mase proizvođačima koštičavog voća preporučuje se jesenji tretman u cilju smanjenja infektivnog potencijala prouzrokovača bolesti koji su prisutni i prezimljavaju na biljnim delovima, kao i radi  dezinfekcije zasada tj. ožiljaka koji nastaju na granama kao posledica odvajanja lišća, a koji predstavljaju otvoren put za patogene.

Primeniti preparate na bazi bakra.

Preparati koji se mogu primeniti:

-          Nordox 75 WG (a.m. Cu -oksid) 0,2% ili

-          Funguran-OH ( a.m. CU-hidroksid) 0,2-0,3% ili

-          Bakarni oksihlorid 50 (a.m. Cu-oksihlorid) 0,75% ili

-          Blauvit (a.m. Cu-hidroksid) 1%.

Tretman izvršiti po mirnom vremenu i temperaturama iznad 7°C.

 

 

Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Rogač šljive (taphrina pruni); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Kovrdžavost lista breskve (taphrina deformans)Breskva; Kajsija; Šljiva; Višnja; Trešnja
Expand/Collapse Created : 1.11.2016 ‎(1)
Bačka Topola
Jesenji tretman koštičavog voća
Na području delovanja RC Bačka Topola, koštičavo voće je u fazi : BBCH 95. / 50-70% lišća žuto i opalo.
 
 
Preporuka za proizvođače: u narednom periodu neophodno je uraditi zaštitu zasada koštičavog voća (nakon opadanja 70% lisne mase), prvenstveno da bi se onemogućile infekcije patogena kroz rane koje nastaju opadanjem lišća, a ujedno i radi smanjenja infekcionog potencijala prouzrokovača bolesti koji su prisutni i prezimljavaju na biljnim delovima.
Koristiti neki od navedenih fungicida:
  • Bakarni oksihlorid 50 (a.m. Cu-oksihlorid) 0,75%,
  • Blauvit (a.m. Cu iz bakar hidroksida) 1%
Voditi računa da su temperature prilikom tretmana iznad 8 oC.
 
Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Kovrdžavost lista breskve (taphrina deformans)Šljiva; Kajsija; Višnja; Trešnja; Breskva
Expand/Collapse Created : 28.10.2016 ‎(2)
Smederevo
Jesenje plavo prskanje

Na kraju vegetacione sezone, kada u voćnjacima otpadne lišće (bar 2/3 lišća), preporučuje se tretman zaštite voća nekim od preparata na bazi bakra. 

Ovo, takozvano „plavo prskanje“, preporučuje se kao preventivna mera za dezinfekciju, pre svega ožiljaka koji nastaju na granama kao posledica odvajanja lišća, a koji predstavljaju otvoren put za patogene.

Pre samog tretiranja, iz krošnje voćaka treba ukloniti sve suve grane i trule plodove. Najbolje je izneti ih izvan voćnjaka i spaliti. Dakle,  mehaničkim čišćenjem i hemijskom  zaštitom smanjuje se  (ne mogu se eliminisati u potpunosti) populacija patogena koji izazivaju biljne bolesti kao što su: monilioze na koštičavom voću, kovrdžavost  lišća breskve, rogač šljive, bakteriozna plamenjača jabučastog voća, eskorioza vinove loze i dr. 

Sprovođenje tretmana uslovljeno je vremenskim uslovima. Naime, za jesenje „plavo prskanje“  treba odabrati miran dan, bez vetra i sa temperaturom vazduha preko 10 ºC. Svako stablo treba detaljno istretirati, tako da rastvor dospe u svaku pukotinu na stablu i granama jer upravo na tim mestima prouzrokovači biljnih bolesti prezimljavaju. Ako se voćnjak ili vinograd nakon obavljene zaštite „plavi“  i sa grana kaplje rastvor, može se reči da je tretman kvalitetno urađen.

Preporučuje se primena nekog od sledećih preparata na bazi bakra: Blauvit, Funguran, Cuprozin , Bakarni oksihlorid i dr.

Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (erwinia amylovora); Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Kovrdžavost lista breskve (taphrina deformans); Monilioza (monilia laxa)Jabuka; Trešnja; Višnja; Breskva
Subotica
Jesenje tretiranje voćaka

RC Subotica-koštičavo voće

Na proizvodnom području RC Subotica, koštičavo voće se nalazi pred kraj vegetacije (50 do 70% lišća se žuti i opada).

 

 

U  periodu kada opadne 70% lisne mase, preporučuje se jesenji tretman koštičavog voća protiv patogena koji prezimljavaju na raznim biljnim delovima i ulaze u biljke preko rana  koje  nastaju opadanjem listova.

Preparati koji se mogu primeniti:

 

·         Funguran-OH ( CU-hidroksid) 0,2-0,3%;

·         Bakarni oksihlorid 50/Bakarni kreč 50 ( Cu-oksihlorid) 0,75%;

·         Blauvit ( Cu-hidroksid) 1%.

 

Tretiranje obaviti po mirnom vremenu kada su tempertaure iznad 10 oC, koristiti veću količinu tečnosti po jedinici površine kako bi se postigla što veća pokrovnost biljnih delova (npr. 1500 l/ha).

Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Kovrdžavost lista breskve (taphrina deformans); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.)Breskva; Kajsija; Šljiva; Trešnja; Višnja
Expand/Collapse Created : 25.10.2016 ‎(1)
Vrbas
Zdravstveno stanje useva ječma

Vizuelnim pregledom useva semenskog ječma, sorta Bosut (20ha), uočeni su simptomi mrežaste pegavosti lista ječma, Pyrenophora teres, na 54% biljaka. Parazit se prenosi semenom ali i putem pseudotecija na ostacima slame. Usled povoljnih vremenskih uslova izaziva pege i crtice na listovima ječma koje se spajaju i imaju izgled mreže. Za sad se ne preporučuje tretman protiv ovog patogena ječma. U usevu ječma registruju se prve, pojedinačne kolonije lisnih vaši, Aphididae spp. (od kojih su neke od njih vektori virusa žute patuljavosti ječma. Kolonije lisnih vaši i njihove krilate forme se uočavaju i na ivici i u unutrašnjosti parcele. Neophodni su redovni vizuelni pregledi useva ječma, i ukoliko se nastavi period toplog vremena ( sa temperaturama iznad proseka), RC Vrbas će blagovremeno dati signal za tretiranje lisnih vaši.

usev ječma

simptomi mrežaste pegavosti pegavosti ječma

Aphididae spp.

Lisne vaši na ratarskim usevima (aphididae); Mrežasta pegavost ječma (pyrenophora teres)Ječam
Expand/Collapse Created : 21.10.2016 ‎(1)
Kikinda
Jesenji tretman koštičavog voća
U narednom periodu, proizvođačima koštičavog voća preporučuje se jesenji tretman u cilju dezinfekcije zasada i smanjenja infektivnog materijla. Radi sprečavanja ostvarivanja infekcije, neophodno je dezinfikovati rane koje na biljkama nastaju nakon opadanja lišća. Takođe, jesenjim tretmanom smanjujemo infektivni potencijal patogena jer se redukuju prezimljujuće forme prisutne na stablu, granama i pupoljcima. 
Jesenjim tretmanom koštičavog voća delujemo na sledeća gljivična oboljenja: kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans), šupljikavost lista i plodova koštičavog voća (Stigmina carpophila), monilioze koštičavog voća (Monilinia spp.)), a takođe redukujemo infektivni materijal bakterijskih prouzrokovača bolesti (Erwinia amylovora, Pseudomonas syringae).
Za tu svrhu koriste se preparati na bazi bakra, a tretman se izvodi nakon opadanja oko 70% lisne mase. Posebnu pažnju treba posvetiti vremenskim uslovima, jer tretman treba obaviti po mirnom vremenu i temperaturama iznad 7-8 C.
 
Preporučeni preparati su:
  • Blauvit (Cu iz bakarnog hidroksida) 0,5-1%
  • Nordox 75 WG (Cu iz bakar oksida) 0,2%
  • Bakarni oksihlorid 50 (Cu iz bakar-oksihlorid) 0,5-0,75%

Picture

Velika slika

Picture

Velika slika

Šupljikavost lista koštičavog voća (clasterosporium carpophilum/stigmina carpophila/wilsonomyces carpophilus); Kovrdžavost lista breskve (taphrina deformans); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.)Šljiva
1 - 15 Next

 Korišćenje portala

Prijava na automatsko ažuriranje izabranog sadržaja Portala! 
by System Account
 24.10.2016 11:18
 
Podaci sa automatskih meteoroloških stanica 
by System Account
 18.4.2012 12:10
 

 ‭(Hidden)‬ Monitoring - mapa resursa


30 day Evaluation period has expired!
Evaluation Version (© 2012 AMREIN ENGINEERING AG)

 ‭(Hidden)‬ Monitoring 2012 kalendar događaja

There are currently no upcoming events.
 
 

 Vesti iz centra PIS

 12.9.2016

Ozbiljan problem u proizvodnji voća

Drosophila suzukii (Matsumura, 1931) (Diptera: Drosophilidae)

 

Redovnim monitoringom zasada voća i vinove loze, na nekim regionima Srbije registrovano je prisustvo azijske voćne mušice Drosophila suzukii.

 

Od samog proleća ove godine monotoring se sprovodio na biljnim vrstama koje su domaćini ove štetočine (jagoda, trešnja, višnja, breskva, malina, kupina, vinova loza, šljiva i smokva).

 

Pregledom postavljenih klopki u zasadima voća i vinove loze, identifikovo je prisustvo jedinki azijske voćne mušice u zrelim zasadima kupine, maline, breskve, vinove loze i smokve.

 

Odrasle jedinke veličine su oko 3mm. Mužjaci su sa tamnim pegama na prednjim krilima i dva češlja na prednjim nogama, dok ženke imaju karakterističnu testerastu legalicu kojom zasecaju pokožicu ploda u koji polažu jaja. Jedna ženka u toku svog životnog veka položi i do 600 jaja (u proseku oko 400).

 

 

Jaja azijske voćne mušice su ovalna i veličine do 0,6mm, larve bele boje i veličine do 4mm, dok su lutke veličine do 3mm i braon boje.

 

 

ŠTETE OD Drosophila suzukii

 

Biljne vrste na kojima se hrani voćna mušica u opasnosti su i najosetljivije su u vreme zrenja. Štete koje može da izazove su i do 100%. Ženke Drosophila suzukii polažu jaja u zdrave plodove u fazi zrenja. Na temperaturama koje trenutno vladaju u našim uslovima za piljenje larvi potrebno je 7 – 8 dana. Usled ishrane larvi plodovi potpuno propadaju.

 

 

MERE KONTROLE

 

1.      Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje

2.      U našem monitoringu koristili smo klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta

3.      Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa njive

4.      Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Ostavljanjem zaraženih plodova na stablu doprinosi se povećanju broja odraslih i drastičnom umnožavanju broja insekata. Uklanjanje i spaljivanje plodova je obavezna mera. Kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

5.      Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

6.      Hemijske mere kontrole mogu doprineti smanjenju broja odraslih insekata, ali ne i jaja i larvi koji su zaštićeni u plodu. Ova mera ima ograničeno dejstvo ali u našoj zemlji i ne postoje registrovani insekticidi za suzbijanje Drosophila suzukii

 

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

  

 
17.8.2016

Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracillis)

Eriofidna grinja lista maline je u poslednjih nekoliko godina sve veći problem u proizvodnji maline. Ova štetočina pripada grupi eriofidnih grinja, telo im je crvolikog oblika i veoma sitnih dimenzija.  Dužina tela odraslih jedinki se kreće od 115 do 130 mikrona. Prezimljavaju odrasle ženke u kolonijama u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića.
 
Odrasle jednike eriofidne grinje lista maline 

 

Sa kretanjem vegetacije, kada srednja dnevna temperatura pređe 11°C, grinje počinju da se kreću i nastanjuju vršni deo pupoljka maline, a kasnije migriraju na mlade listove na kojima se hrane sisanjem sokova. Na listovima usled ishrane nastaje hlorotično šarenilo i deformacije koje su praćene povijanjem lisnog nerva na dole. Ovakvi simpomi se često mešaju sa simptomima virusnih oboljenja, te se ne sprovodi suzbijanje grinje što može dovesti do propadanja biljaka maline.

Simptomi napada eriofidne grinje lista maline

 
 
 
 

Ova štetočina razvija veći broj generacija tokom godine, koje se međusobno preklapaju što znatno otežava njeno suzbijanje. Strategija suzbijanja se sastoji u vizuelnim pregledima počev od aktiviranja imaga nakon zimskog perioda. Cilj ovog tretmana je suzbijanje odraslih jedinki pre nego što dođe do polaganja jaja. Kasnije tokom vegetacije, ukoliko se registruje prisustvo grinja, neophodno je ponoviti zaštitu primenom akaricida.

Trenutno se u zasadima malina registruje prisustvo eriofidne grinje. U cilju suzbijanja ove štetočine i smanjenja populacije za narednu vegetacionu sezonu preporučuje se primena akaricida na bazi abamektina:

  •  Abastate 0,75 l/ha
  •  Kraft 1,8 EW 0,075-0,1%
  •  Vertimec 018 EC 0,5-0,75 l/ha
 
1.8.2016.
Prisustvo virusa u povrću u 2016. godini

 

U usevima paprike, paradajza, krastavaca, tikvica, lubenica i dinja registruju se simptomi prisustva različitih vrsta virusa. U laboratoriji Sistema PIS-a izvršena je serološka analiza uzoraka različitog povrća na prisustvo virusa. Analizom 75 uzoraka sa područja cele Srbije, utvrđeno je prisustvo sledećih virusa:

·         Virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus-CMV)

·         Virus mozaika lucerke (Alfalfa mosaic virus-AMV)

·         Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus-TSWV)

 

U najvećem broju uzoraka registrovano je prisustvo virusa mozaika krastavca (CMV), koji je detektovan u uzorcima paprike, paradajza, krastavaca, tikvica, dinja i lubenica. Virus mozaika lucerke (AMV) registrovan je u uzorcima paprike, a virus bronzavosti paradajza (TSWV) u uzorcima paprike i paradajza.

Virus mozaika krastavca (CMV) registrovan je u gotovo svim uzorcima paprike na svim regionima. U pojedinim područjima, na parcelama se registruju teške patološke promene na biljkama. To su uglavnom veoma rano zaražene biljke, usled čega je došlo do skraćivanja grančica i cela biljka je dobila žbunast izgled.

Kod kasnije zaraženih biljaka, simptomi žbunavosti se javljaju od mesta zaraze na gornjim delovima biljaka.

Na listovima biljaka uočljivi su simptomi hlorotičnog mozaika, žuto zelenih pega nepravilnog oblika. Poremećen je i razvoj liski, koje su ili sitnije i izdužene ili sa nacigovanim centralnim nervom.

Usled delovanja virusa dolazi i do promena na cvetu. Na nekim biljkama dolazi do sterilnosti ili delimične sterilnosti, dok se na nekim biljkama obrazuju plodovi deformisanog izgleda, zakržljali i sa nekrozama površinskog tkiva.

Biljke paprike zaražene virusima, podložnije su i napadu drugih štetnih organizama, pre svega prouzrokovačima bakterioznih oboljenja. Na pojedinim parcelama usled ove problematike, došlo je do preoravanja useva.

Simptomi prisustva virusa na paprici

 

Virusi su veoma ozbiljan problem u proizvodnji povrća. Doprinose značajnom smanjenju prinosa i pogoršanju kvaliteta plodova. S obzirom na složenost celog ciklusa infekcije ovaj problem nije moguće rešiti na nivou jedne parcele, odnosno domaćinstva. Neophodno je rešavanje na nivou cele regije.

Mere kontrole podrazumevaju zdrav sadni materijal, suzbijanje vaši i tripsa kao vektora virusa i suzbijanje korova kao rezervoara virusa.

Veoma je važno istaći da kod virusom zaraženih biljaka ne postoje hemijske mere zaštite. Upotreba fungicida i baktericida ne daje nikakve rezultate, a njihovom upotrebom bez opravdanog biološkog razloga kontaminiraju se plodovi paprike.
 
 
21.7.2016.
Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)
 

Na području Srbije, usevi krompira namenjeni za jesenju proizvodnju su na početku starenja odnosno sušenja nadzemnog dela biljke.

Poslednjih nekoliko godina, sa porastom temperatura, najznačajnija štetočina u proizvodnji krompira je krompirov moljac.

 Krompirov moljac razvija više generacija godišnje. U protekloj, 2015. godini, razvio je pet generacija na polju. Ukoliko se unese sa krtolama u skladište bez regulisane temperature, nastavlja svoj razvoj i može da razvije još 2 – 3 generacije.

Na većini regiona u toku je let treće generacije ili se trenutno preklapaju druga i treća generacija.

Na osnovu monitoringa u prethodnim godinama, momenat preklapanja druge i treće generacije je momenat kada dolazi do podizanja populacije krompirovog moljca koja ostaje na visokom nivou sve do kraja vegetacije.

Ulazimo u rizičan period za zaštitu krompira od ove štetočine. U periodu kada cima počinje da menja boju, a registruju se visoke brojnosti moljca na klopkama, neophodno je pored agro-tehničkih sprovesti i hemijske mere kontrole.

 

Proizvođačima se preporučuju sledeće mere:

 

1.      Stalno održavanje bankova kako bi se sprečilo stvaranje pukotina i zaštitile krtole pod zemljom;

 

2.      Odgovarajuće navodnjavanje koje doprinosi održavanju kompaktnosti bankova;

 

3.      Na parcelama sa propalim cimom i registrovanim letom leptira, neophodno je sprovesti hemijski tretman primenom insekticida ovicidno larvicidnog delovanja:

 

CORAGEN 20 SC (am. hlorantraniliprol) u dozi od 0,15 do 0,2 l/ha.

 
 
13.7.2016.
Krompirov moljac (Phthorimaea operculella) i
moljac paradajza (Tuta absoluta)
 
Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)

Monitoring pojave i kretanja krompirovog moljca, tokom 2016. godine, sprovodi 24 područna centra na 55 lokacija osmatranja. Na osnovu praćenja ove štetočine u proteklim godinama, na području Srbije, visoke brojnosti ove štetočine registrovane su na području Čačka, Leskovca, Vranja, Jagodine, Vršca, Novog Sada i Pančeva. U prošloj godini najznačajniji ulovi zabeleženi su na području Čačka i Leskovca.

Prvi ulovi u ovoj vegetacionoj sezoni registrovani su na području Čačka u prvoj dekadi aprila meseca (6.4.2016.), na području Banata oko polovine maja (16.5.2016.), na području Leskovca u trećoj dekadi aprila (21.4.2016.). Od pojave do danas, ova štetočina je, u gotovo svim regionima praćenja, na kraju razvoja druge generacije. Na području Pančeva (Sakule) za dva do tri dana očekuje se podizanje i treće generacije.

Na području Čačka, Leskovca i Pančeva, već sada je broj odraslih jedinki značaniji u odnosu na prošlu vegetaciju. Visok broj jedinki krompirovog moljca očekuje se za nekoliko dana sa preklapanjem II i III generacije. U periodu razvoja treće generacije i dalje, na osnovu monitoringa u prethodnim sezonama, očekuje se povećan broj imaga sve do vađenja krompira. U prošloj godini krompirov moljac je razvio pet generacija.

Preporučuje se proizvođačima, u ovom momentu, da se održavaju formirani bankovi i  uključi navodnjavanje kako bi se bankovi održavali kompaktni i sprečilo otvaranje pukotina kroz koje moljac dolazi do krtole i polaže jaja.

Neophodan je stalan monitoring prisustva moljaca na parceli. Uzimajući u obzir fiziološko stanje cime i razvoja štetočine (na pragu smo razvoja treće generacije), približavamo se kritičnom periodu u zaštiti krompira.

Moljac paradajza (Tuta absoluta)
Na području Srbije, moljac paradajza se putem feromonskih klopki i vizuelnih osmatranja prati na 50 lokacija. U ovoj godini, do sada, njegovo prisustvo je registrovano na 35 lokacija.

Region

Lokalitet

Registrovano prisustvo moljca paradajza na feromonskim klopkama

Novi Sad

Gospođinci

da

Kikinda

Kikinda

da

Vrbas

Ruski Krstur

ne

Subotica

Hajdukovo

ne

Subotica

LJutovo

da

Bačka Topola

Bačka Topola

ne

Zrenjanin

Mihajlovo

ne

Zrenjanin

Mužlja

da

Pančevo

Pančevo

da

Pančevo

Sakule

da

Pančevo

Crepaja

ne

Sombor

Lugovo

ne

Ruma

Kraljevci

da

Senta

Kanjiža

da

Vršac

Kovin

da

Vršac

Jasenovo

da

Vršac

Vršac

da

Sremska Mitrovica

Kukujevci

da

Valjevo

Takovo

ne

Valjevo

Takovo 4

ne

Negotin

Karbulovo 2016

ne

Pirot

Berilovac

da

Pirot

Babušnica

da

Pirot

Babušnica

da

Pirot

Krupac-Sveti Jovan

da

Čačak

Trbušani

ne

Čačak

Trbušani

ne

Jagodina

Jovac

da

Jagodina

Duboka

da

Kraljevo

Mataruška Banja

ne

Kraljevo

Novo Selo - Pavlović

ne

Kraljevo

Leposavić - Tvrđan

ne

Leskovac

Glašince

da

Leskovac

Svirce

da

Leskovac

Togočevce

da

Leskovac

Cekavica

da

Leskovac

Navalin 2016

da

Leskovac

Navalin 2016

da

Smederevo

Kolari

da

Smederevo

Šalinac

da

Kruševac

Mačkovac

da

Kruševac

Stupanj

ne

Beograd

Padinska Skela

da

Požarevac

Veliko Gradište

da

Kragujevac

Prnjavor

da

Kragujevac

Drača

da

Užice

Lunovo Selo

da

Užice

Sevojno

da

Niš

Batušinac 1

da

Niš

D. Trnava

da

Odrasle jedinke su oko 10 milimetara dužine, sivo smeđe boje i noćni su leptiri. Ženke polažu sitna, eliptična jaja uglavnom na listove. Larve se pile nakon 4 do 5 dana. Larva ima četiri razvojna stadijuma. Larve prvog stadijuma su svetle a kasnije postaju zelene i roze boje.

 

Larva pričinjava štete na svim nadzemnim delovima biljke paradajza.

Larve prodiru u listove, stablo i plodove paradajza u kojima se hrane i razvijaju praveći karakteristične mine. Plodovi mogu biti napadnuti odmah po formiranju. Na listovima, larve se hrane samo mezofilom ostavljajući epidermis netaknut.

Paradajz je ugrožen u svim fazama razvoja, od rasada do biljaka u plodonošenju.  

 

Ova štetočina ima visok reproduktivni potencijal. Larve ne ulaze u dijapauzu dokle god ima hrane, tako da u zatvorenom prostoru gde se tokom cele godine proizvodi paradajz, ova štetočina može razviti 10 do 12 generacija godišnje. Razviće jedne generacije traje od 29 do 38 dana, u zavisnosti od uslova sredine.

Mere zaštite

 

Mere kontrole moljca paradajza su veoma složene.

Hemijske mere kontrole su limitirane biologijom ove štetočine tj. njenim velikim kapacitetom razmnožavanja i činjenicom da veoma brzo stiče otpornost na insekticide. Nije redak slučaj da se nakon introdukovanja ove vrste, u mnogim zemljama Evrope pa i kod nas, upotreba insekticida u proizvodnji paradajza povećala za čak i do 30 puta. Ovakva zaštita od moljca paradajza je u potpunosti neprihvatljiva, te se preporučuju sledeće mere kontrole:

 

·         Postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva i praćenje nivoa populacije, a takođe i za izlovljavanje imaga

 

·         Postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga

 

·         Postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanje objekta

 

·         Uništavanje zaraženih biljaka

 

·         Plodored, obrada zemljišta, adekvatno đubrenje i navodnjavanje

 

·         Biološka borba tj. upotreba prirodnih neprijatelja

 

Prema podacima sistema prognoze, veoma efikasna je upotreba predatora, stenice Macrolophus pygmaeus. Odrasle jedinke i larve stenice hrane se jajima i larvama moljca paradajza, tako što isisavaju njihov sadržaj. Takođe, pored moljca paradajza, ova vrsta predatora ispoljava visoku efikasnost i u kontroli bele leptiraste vaši.

 

Tokom letnjih meseci, ukoliko dođe do većeg podizanja brojnosti moljca paradajza, ako se registruje preko 50 jedinki na feromonskim klopkama dnevno, ubacuje se dodatna populacija predatora i to na mesta žarišta.

 

Upotreba prirodnih neprijatelja pokazala se kao veoma efikasna mera u kontroli moljca paradajza u zatvorenom prostoru. Na ovaj način izbegava se nekontrolisana upotreba insekticida i dobija zdravstveno bezbedan proizvod.

 

Međutim, ukoliko se biološkim merama kontrole ne obezbedi odgovarajuća zaštita paradajza od ove štetočine, moguća je primena hemijskih mera borbe. U tu svrhu preporučuje se primena nekog od registrovanih insekticida:

 

Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,175-0,2 l/ha (karenca 1 dan)

Avaunt 15 SC (indoksakarb) 0,17-0,25 l/ha (karenca 3 dana)

 

 

 
11.7.2016.
Breskvin smotavac (Cydia molesta)
 

Breskvin smotavac je veoma značajna štetočina u proizvodnji voća na našim prostorima. Najveće štete pričinjava u zasadima bresaka i nektarina, a može prouzrokovati štete i na šljivama, kajsijama, jabukama, kruškama i dunjama.

Štete pričinjavaju larve koje se ubušuju u vrhove lastara ili u plodove.

Na našem proizvodnom području breskvin smotavac razvija četiri generacije godišnje. Monitoring ovog štetnog organizma vrši se na 36 lokacija na području Srbije. Trenutno je u toku piljenje larvi II generacije ove štetočine. U zavisnosti od regiona nivo ispiljenih larvi II generacije kreće se od 30 do 80%.

REGION

% ISPILJENIH LARVI II GENERACIJE BRESKVINOG SMOTAVCA

SUBOTICA

30

SOMBOR

30

VRŠAC

50

PANČEVO

50

RUMA

40-70

KIKINDA

50-70

SREMSKA MITROVICA

60

KRAGUJEVAC

60

SMEDEREVO

60-70

KRUŠEVAC

60-70

LESKOVAC

70

VRBAS

70

BEOGRAD

70

JAGODINA

60-80

NOVI SAD

80-90

U regionu Novog Sada, na severnim obroncima Fruške Gore, u toku je i početak polaganja jaja III generacije breskvinog smotavca.

Plodove bresaka i nektarina neophodno je zaštititi od ubušivanja larvi. S obzirom da je berba srednjih sorti u toku, u zasadima sa ovim sortimentom ne preporučuju se hemijske mere zaštite. U zasadima kasnih sorti preporučuje se primena insekticida larvicidnog delovanja:

Karate Zeon (lambda-cihalotrin) 0,02%

Fastac 10 EC (alfa-cipermetrin) 0,012-0,015%

Decis 2,5 EC (deltametrin) 0,03-0,05%

Prilikom hemijske zaštite bresaka i nektarina strogo treba voditi računa o karenci primenjenih preparata koja za sve navedene insekticide iznosi 14 dana.

 

30.6.2016.
Novi problemi u proizvodnji kupina

Na lokalitetu Stroinci, opština  Brus, u zasadima kupine registrovana su oštećenja u vidu zareza na kori  grana, kao i  lomljenje rodnih grančica. Ova oštećenja su posledica prisustva i aktivnosti imaga cikade iz roda Cicadetta.

Vizuelnim pregledima  zasada  kupine registrovano je i prisustvo odraslih jedinki ove cikade.

Ženke cikada prave zareze na kori gde polažu jaja i na tim mestima dolazi do lomljenja grana (slika1 i 2). Trenutno je  u toku  proces polaganja jaja (slika5 i 6).

Na jednoj grani može biti više zareza, a u svakom od njih nalazi se na desetine jaja (slika3 i 4).

Ove cikade imaju višegodišnji ciklus razvića. Nakon piljenja, larve se spuštaju u zemljište gde se hrane na korenu.

Zaštita od ovih cikada je veoma otežana. Ona može biti usmerena na suzbijanje odraslih jedinki, ali s obzirom da je započela berba, ova mera je praktično neprihvatljiva. Činjenica i da cikade imaju višegodišnji ciklus razvića takođe otežava zaštitu jer svake godine dolazi do eklozije novih odraslih jedinki. Dalji monitoring Sistema PIS-a biće usmeren na praćenje prisustva nimfi u zemljištu, praćenje nivoa njihove populacije i ekloziju odraslih jedinki.

 
20.5.2016.
Erwinia amylovora - bakteriozna plamenjača jabuke, kruške, dunje i drugih Rosacea
 

Bakteriozna plamenjača jabuka, krušaka, dunja i drugih biljaka iz ove familije je najdestruktivnije oboljenje u našim uslovima. Prouzrokovač plamenjače je bakterija Erwinia amylovora, koja je zbog svog značaja i sa statusom karantinskog organizma. Nalazi se na listi A2.

Bakterija Erwinia amylovora napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren. Ne postoji način na koji se ova bakterija ne prenosi od kišnih kapi, vetra, insekata, alata korišćenim u zasadima, mehanizacijom i dr.

Uslovi tokom proleća 2016 su veoma teški i specifični za poljoprivrednu proizvodnju. Specifičnost uslova ogleda se u značajnom kolebanju temperatura sa stalnim prisustvom padavina i vlage u vazduhu. Postoje lokacije koje su bile izložene pojavi grada. Ovo su idealni uslovi za infekciju zasada bakterijom prouzrokovačem bakteriozne plamenjače. U periodu oko 24 – 25. aprila ostvareni su optimalni uslovi za infekciju zasada bakteriznom plamenjačom.

 

Monitoring zasada jabuka

Na području Vojvodine zasadi jabuka i krušaka se nalaze u fenofazi drugog opadanja plodova - BBCH 73. Pregledom zasada jabuka registrovani su simptomi bakteriozne plamenjače.

 

 

Na plodovima se uočava pojava mrke, a zatim i crne boje, koji u početku venu i na kraju potpuno izumiru. Listovi su takođe crne boje, suše se i ostaju na lastarma, ne otpadaju. Oboleli mladari sa osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom.

 

Preporuka

Mere zaštite protiv ove bolesti su veoma teške i još uvek nedovoljne za potpuno rešavanje problema u našoj proizvodnji.

 

Uklanjanje zaraženih biljnih delova sa simptomima je u ovoj fazi uobičajena mera. U mehaničkom uklanjanju neophodno je pridržavati se osnovnih pravila:

 

·         Obavezna dezinfekcija alata kojima se obavlja rezidba,

 

·         Zaražene biljne delove iseći tako da se zahvati 30 – 40 cm naizgled zdravog biljnog materijala,

 

·         Isečene delove spakovati u vreće i izneti iz voćnjaka.

 

Proces sečenja obolelih delova, mora se izvršiti samo u vreme toplog i suvog vremena. Sečenje se ne sme obavljati u periodu vlažnih uslova.

 

Nakon izvršenog odsecanja zaraženih delova, obavezno uraditi hemijski tretman zaštite otvorenih rana, primenom preparata na bazi bakarnih jona u koncentraciji od 0,05%.

 

PRIMENITI PREPARATE NA BAZI BAKARHIDROKSIDA.

 

 
8.4.2016.

Simptomi bolesti na listovima ječma

Od samog početka godine registrovano je prisustvo simptoma bolesti na listovima ječma. Monitoringom koji se sprovodi  prate se  fenološki razvoji  useva, procenat biljaka sa simptomima bolesti, napredovanje simptoma prema prvom i drugom kolencu, kao i procenat zahvaćene lisne površine. Stalnim praćenjem registrovani su simptomi mrežaste pegavosti lista (Pyrenophora teres), pepelnice (Eysiphae graminis), sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis), rđe (Puccinia spp.) kao i simptomi sa nejasnim poreklom. Procenat biljaka sa simptomima pojedinačnih ili združenih infekcija povećavao se veoma ubrzano.

Po dostizanju faze prvog kolenca,  procenat biljaka sa simptomima dostigao je vrlo brzo i epidemijski prag na kome su se i sprovele mere zaštite useva ječma. Zaštita useva ječma na području Vojvodine vršena je od prve dekade marta do kraja marta, a u zavisnosti od dostizanja epidemijskih pragova patogena povezanih sa fazom biljaka ječma.

Monitoringom  useva ječma, a nakon tretiranja,  na samom kraju marta i početkom aprila, registrovana su dalja širenja simptoma pegavosti lista. Trenutno usevi ječma su u fazi četvrtog kolenca pa i pojave lista zastavičara. Širenje simptoma i dalju infekciju biljaka  potrebno je zaustaviti. Ove mere se sprovode u cilju sprečavanja infekcije klasa biljaka.

Preporuka je da se zaštita useva uradi kombinacijom fungicida sa preventivnim mehanizmom delovanja (na bazi hlorotalonila) u kombinaciji sa fungicidima iz grupe triazola.

Identifikacije prouzrokovača pegavosti  su u toku. Simptomi kao i laboratorijska determinacija, ukazuju na mešane infekcije fitopatogenim gljivama. Pored ovih analiza, u toku su i ocene sortnih ogleda, kao i parcela pod merkantilnom proizvodnjom, a u cilju utvrđivanja osetljivosti različitih sorata prema prouzrokovačima pegavosti, na našem proizvodnom području.

 
18.3.2016.

Tripsi u zasadima bresaka i nektarina

Tripsi (klasa: Insecta, red: Thysanoptera) su velika grupa organizama među kojima su mnogi štetočine poljoprivrednih kultura. To su sićušni organizmi, veličine tela oko 1 mm, imaju spljošteno i izduženo telo koje se na krajevima sužava. Boja odraslih jedinki je svetlo do tamno smeđa. Imaju duga i tanka krila obrasla dlačicama koje podsećaju na rese. Usni aparat im je prilagođen za bodenje i sisanje.

Ova grupa insekata ne spada u dobre letače ali je moguće njihovo prenošenje vetrom na određene udaljenosti.

Tripsi mogu da izazovu oštećenja u vreme cvetanja i u vreme dozrevanja plodova. Ishranom na cvetovima oštećuju latice, prašnike i tučak.

Ženka pravi štete i tokom polaganja jaja na cvetovima. Iz jaja se pile larve koje takođe ishranom nanose štete na tučku i tek zametnutim plodovima. Na plodovima su vidljive fleke različitih dimenzija crvenkaste boje, nekroze i deformacije tkiva.

U poslednjih nekoliko godine velike štete od ishrane tripsa registrovane su na plodovima bresaka i nektarina.

Monitoring tripsa

Monitoring tripsa u zasadima bresaka i nektarina sprovodi se putem:

      vizuelnih pregleda i

      metodom otresanja cvetova

Vizuelnim pregledima, metodom otresanja cvetova, a zatim i determinacijom sakupljenih tripseva u zasadima bresaka i nektarina, registrovano je prisustvo 3 vrste tripsa:

·         Thrips minutissimus,

·         Taeniothrips inconsequen,s

·         Frankliniella intosa.

Svi ovi tripsevi mogu se naći na cvetovima raznih vrsta voća, a najveće štete pričinjavaju na nektarinama i breskvama.

Biologija tripsa

U razvoju jedne generacije trips prolazi kroz fazu odraslog insekta, jaja, dva stadijuma larve i pre nimfe i nimfe.

Tripsi prezimljavaju u formi ili odraslog insekta ili lutke u zemljištu. U proleće se pojavljuju odrasli, prvo na procvetalim korovima u zasadima bresaka i nektarina. Korovi predstavljaju važne biljke domaćine većine štetnih tripseva u našim uslovima. Monitoringom u 2015. godini prvi odrasli primerci registrovani su u cvetu mrtve koprive 18.marta, dok su se prve nimfe u 2016. godini registrovale 1. februara u cvetu maslačka u zasadima bresaka.

Mere kontrole

Prvi tretman izvodi se u periodu opadanja latica kada cvetovi više ne privlače oprašivače, a drugi tretman u periodu opadanja plodova, kada su plodovi veličine oraha. U tim fazama razvoja voća nisu prisutne pčele i drugi polinatori u zasadima.

Za vreme cvetanja ne koristiti insekticide zbog mogućnosti trovanja polinatora.

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje tripsa u zasadima bresaka i nektarina. Na osnovu ogleda koji su rađeni u sistemu prognozno izveštajne službe zaštite bilja prednost u odnosu na piretroide treba dati insekticidu na bazi aktivne materije spinosad (Laser 240-SC) u dozi 0,7 l/ha.

  

 23.2.2016.

Krompirov moljac u našim proizvodnim uslovima

Krompirov moljac Phthorimea operculella (Zeller) (Lepidoptera: Gelechidae) spada u najznačajnije štetočine u proizvodnji krompira. Ovo je štetočina koja dominantno pravi štete na biljkama iz familije Solanaceae. Pored krompira štetočina je i paradajza, plavog patlidžana i duvana. Registruje se i na korovima iz familije Solanaceae (Solanum nigrum). 

Ova štetočina je kosmopolitska vrsta i poznata je kao važna štetočina širom sveta, dok posebne probleme pričinjava u toplijim proizvodnim regionima. Visoka moć reprodukcije, specifičnost proizvodnje krompira, odnosno krtola ispod površine zemlje, način napada i visoka štetnost larvi pojačava značaj ove štetočine i otežava mere kontrole.

Krompirov moljac štete nanosi usevima krompira tokom vegetacije u polju, ali u povoljnim uslovima skladišta nastavlja svoj razvoj i povećava štete na krtolama. U toku vegetacije leptiri polažu jaja na lišće krompira, piljenjem larvi stvaraju se mine na lišću i hodnici u stabljici. Štete na listovima dovode do propadanja i prevremenog starenja nadzemnog dela biljaka. Najveće štete, krompirov moljac pravi na krtolama krompira.

Pri kraju vegetacije, u slučaju urušavanja bankova i ogoljavanja krtola, leptiri na njih neometano polažu jaja. Na parcelama na kojima izostaje dozirano zalivanje, stvaraju se na kraju vegetacije pukotine kroz koje prolaze leptiri privučeni mirisom krtola. Jaja se polažu oko biljaka na zemlju, stabljiku, na i u okca na krtolama. Ispiljene larve se ubušuju i prave hodnike, galerije kroz napadnute krtole. Ovako napadnute krtole veoma brzo podležu napadu patogena i propadaju. U proizvodnji semena, oštećenja na okcima krtola dovode do smanjenja klijavosti krtola u narednoj sezoni.

U toku vađenja krompira može se desiti da simptomi na nekim krtolama nisu vidljivi i da se ovakve krtole unesu u skladište. U slučaju neregulisanja temperatura u skladištima, ove krtole predstavljaju rezervoar za dalje razviće štetočine i propadanje krompira.

 
Biologija krompirovog moljca 

Krompirov moljac ima 4 razvojna stadijuma: odrasli leptir (adult), jaje, larva i lutka. Donji prag razvoja je 10 ⁰C, dok gornji prag razvoja nije definisan. Razvija više generacija godišnje. U ovoj, 2015. godini, krompirov moljac je razvio pet generacija na polju. Ukoliko se unese sa krtolama u skladište bez regulisane temperature, nastavlja svoj razvoj i može da razvije još 2 – 3 generacije. Optimalna temperatura za razvoj krompirovog moljca je 28 ⁰C, ali neometano se razvija i na temperaturama između 15 ⁰C i 40 ⁰C. Dužina generacijskog vremena iznosi oko 380 CDD (⁰C). Razvoj krompirovog moljca je u visokoj zavisnosti od temperature vazduha. Povećanjem temperatura, povećavaju se dnevni doprinosi, smanjuje se potrebno vreme za razvoj svakog stadijuma i omogućava razvoj većeg broja generacija. Ova štetočina prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu ili u ostacima krtola na njivi.

 

Monitoring krompirovog moljca

Monitoring krompirovog moljca u okviru rada prognozno izveštajne službe, sprovodi se pomoću feromonskih klopki (RAG) i vizuelnim pregledima biljaka u polju i u skladištu. Postavljanjem automatskih meteoroloških stanica (AMS) na parcelama sa visokim brojem registrovanih imaga, moguće je povezati razvoj sa uslovima i definisati fenološki modela za ovu štetočinu.

Registrovan broj imaga na nekim punktovima tokom prethodnih godina:

Br

Region

Punkt

2013

2014

2015

1

Leskovac

Čifluk Razgojanski

1638

397

346

Bogojevce

1544

 

 

Navalin

1339

550

179

Čekmin

283

 

285

2

Čačak

Zablaće

380

2686

4261

3

Novi Sad

Futog

487

645

118

4

Pirot

Ekonomija-farma 1

129

53

 

5

Jagodina

Striža

 

 

125

6

Vršac

Kovin

0

132

124

7

Vranje

Vrtogoš

 

 

126

8

Požarevac

Veliko Gradište

 

 

104

9

Kraljevo

Bapsko polje

115

37

 

Obrva

19

30

1

10

Pančevo

Glogonj

 

 

104

Jabuka

24

 

 

11

 

Niš

Kazneno popravni zatvor

 

 

89

Pukovac

 

217

 

12

Sremska Mitrovica

Divoš

46

0

0

13

Mladenovac

Markovac

12

0

0

14

Kikinda

Banatska Topola

3

8

0

15

Sombor

Toplana

1

0

45

 

Broj imaga krompirovog moljca za period od 2013 do 2015 godine

Mere zaštite od krompirovog moljca

1.      Za setvu krompira koristiti isključivo zdrave, neoštećene krtole.

 

2.      Na područjima sa visokim potencijalom štetočine (Čačak, Leskovac i Pančevo), vreme setve/sadnje krompira pomeriti ranije i sa sortama kraće vegetacije.

 

3.      Sadnja krtola treba da bude na dubini 10 – 15 cm kako bi se smanjila mogućnost da ženke polože jaja na krtole tokom vegetacije.

 

4.      Krtole treba zaštiti i formiranjem bankova koji se moraju održavati cele sezone.

 

5.      Odgovarajuće navodnjavanje tokom vegetacije doprineće održavanju kompaktnosti bankova i sprečiti stvaranje pukotina u njima.

 

6.      Stalan monitoring pojave, brojnosti i razvoja krompirovog moljca. Pojava i nivo populacije prati se postavljanjem feromonskih klopki od strane PIS-a, dok se polaganje jaja, piljenje i razvoj larvi prati vizuelnim osmatranjem na samoj parceli od strane proizvodjača.

 

7.      Ukoliko se registruje polaganje jaja na listovima, preduzeti mere hemijske zaštite, primenom insekticida ovicidno-larvicidnog ili larvicidnog delovanja.

 

8.      Ukoliko je broj odraslih jedinki na feromonskim klopkama visok u momentu promene boje cime i njenog sušenja, sprovesti mere kontrole primenom insekticida. S obzirom da ženka ukoliko ne dođe do krtole, polaže jaja vrlo blizu, na zemlju i oko biljke, primeniti preparat ovicidno-larvicidnog delovanja. Tretman se mora još jednom ponoviti nakon 8 – 10 dana zbog dužine razvoja larvi. Ukoliko se nastavi hvatanje adulta na feromonskim klopkama, nastaviti sa još jednom primenom insekticida larvicidnog delovanja.

 

9.      Najveće štete nastaju na kraju vegetacije i kod vađenja krompira. Podesiti vreme vađenja krompira. Odloženo vađenje doprinosi povećanju šteta.

 

10.  Vađenje se mora uskladiti sa mogućnošću sklanjanja krtola sa njive. Krtole nikako ne ostavljati preko noći na parceli jer može doći do polaganja jaja na krtole koje će se uneti u skladišni prostor.

 

11.  Krompirov moljac prezimljava u stadijumu lutke u krtolama, kao i sasušenim ostacima cime na parceli. Ove lutke će omogućiti izletanje leptira u novoj sezoni i nove štete po usev. Ostaci cime kao i preostale krtole posle vađenja se moraju uništiti spaljivanjem.

 

12.  Krompir se mora odmah skladištiti u prostor sa podešavanjem temperature vazduha ispod praga razvoja moljca (10 ⁰C). Ukoliko ne postoji mogućnost kontrolisanja temperature a moljac se unese sa krtolama u skladište, omogućava se razvoj još 2 – 3 generacije u zatvorenom prostoru što može dovesti do uništavanja krtola tokom čuvanja.

 

13.  Neophodno je skladište dobro očistiti od zaostalih krtola, zatvoriti sve otvore kroz koje bi moljac mogao da doleti spolja i nastavi svoj razvoj.

 

14.  Skladištiti samo zdravstveno ispravne krtole.

 

15.  Obavezan plodored.

 

16.  Pratiti preporuke na ovom portalu.

 
24.7.2015.

Pojava repine cistolike nematode u 2015. godini

 Na terenu RC Vrbas i RC Senta usevi šećerne repe nalaze se u fazi razvoja korena. Vizuelnim pregledom parcela sa lokaliteta Kule i  u blizini šećerane Senta registrovani su u doba najtoplijeg dela dana simptomi uvenuća i žutila biljaka u vidu ogoljenih mesta u usevu šećerne repe kao posledica prisustva repine cistolike nematode (Slika 1). Čupanjem biljaka sa ovim simptomima na korenu su uočene golim okom sitne bele loptaste tvorevine, veličine glave čioda-ženke repine cistolike nematode prve generacije (Slika 2). Navedeni simptomi se javljaju kao posledica uskog plodoreda na parcelama gde je sejana šećerne repa najmanje 2 puta u poslednjih 5 godina. Preporučuje se proizvođačima šećerne repe da u narednom periodu obilaze svoje parcele i da se u slučaju sumnje na zarazu i uočenih opisanih simtpoma jave najbližem regionalnog centru Prognozno-izveštajne službe zaštita bilja Vojvodine radi  inventarizacije prisustva ovog štetnog organizma putem laboratorijske analize zemljišta.

 

3.6.2015.
Obavezan pregled ratarskih useva!

Pregledom useva soje, kukuruza, šećerne repe i suncokreta registruje se prisustvo larvi sovice gama (Autographa gamma) i gusenica stričkovog šarenjaka (Vanessa cardui). Ovo su migratorni i polifagni organizmi i u našim uslovima razvijaju 2 do 3 generacije godišnje. U poslednjih nekoliko dana na feromonskim klopkama za sovicu gamu, koje su postavljene u useve šećerne repe i krompira,  registruje se 55 do 80 imaga dnevno. U uslovima visokih brojnosti mogu da naprave štete poljoprivrednim usevima i zahtevaju mere zaštite.

Potrebno je pregledati useve na prisustvo ovih štetočina. Ukoliko se registruju visoke brojnosti larvi neophodno je sprovesti hemijske mere zaštite. Preporučuje se primena preparata na bazi kombinacije dve aktivne materije, hlorpirifosa i cipermetrina.

Slike larvi sovice gama
 
Slike gusenica stričkovog šarenjaka
 
 
 
7.7.2014.
ITALIJANSKI SKAKAVAC (Calliptamus italicus L.)
 

Povodom pojave skakavaca u selu Belo Polje u opštini Kuršumlija, Regionalni centar Kruševac je izvršio uzorkovanje skakavaca. U cilju determinacije, uzorci su poslati na Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Identifikovana vrsta skakavaca je vrsta Calliptamus italicus L. - Italijanski skakavac u stadijumu drugog i trećeg stupnja razvića.

 

Preporuka za suzbijanje skakavaca:

Moguće je mehaničko čišćenje i košenje  korova i utrina pored puta, kao što je i preporučeno u vreme prvog obilaska lokacije na kojoj su skakavci primećeni.

S obzirom na to da nemamo registrovanih insekticida za suzbijanje skakavaca u gajenim kulturama, a radi se o polifagnoj štetočini sa usnim aparatom za grickanje, mogu se koristiti insekticidi širokog spektra delovanja, koji imaju kontaktno i digestivno delovanje, i to preparati sa brzim delovanjem na bazi aktivnih materija:

  • Malation, Hlorpirifos, Cipermetrin,
  • Kombinacija hlorpirifosa i cipermetrina
  • Kombinacija hlorpirifosa i bifentrina

 

OPŠTE UPOZORENJE:

Svi preparati su otrovni za ljude, životinje, ribe i pčele. Potrebno je pridržavati se preporuka proizvođača o primeni preparata, kao i mera predostrožnosti o zaštiti ljudskog zdravlja, životne i radne sredine.

 

 

26.4.2014.

 
Golobrst na listopadnom šumskom drveću
 
RC Sremeska Mitrovica: na sremskim obroncima Fruške Gore, na lokalitetu Ležimira primećeno je prisustvo velikog broja geometrida koje prave golobrst na listopadnom šumskom drveću.
 
 
 
  

 

2.4.2014.

Stanje zaraženosti parcela  repinom nematodom  u Vojvodini

 

RC Pančevo, u okviru koje radi i fitonematološka laboratorija  je u saradnji sa RC Senta, Vrbas, Sremska Mitrovica i Sombor u toku marta meseca ove godine, pre setve šećerne repe,  izvršila laboratorijska ispitivanja uzoraka zemljišta,  poreklom  sa 34 parcele gde se učestalo gaji šećerna repa na teritoriji Bačke i Srema. Vitalne ciste repine nematode (Heterodera schachtii) su utvrđene u 61,7%  analiziranih uzoraka, poreklom sa 21 zaražene parcele. Najniža brojnost nematoda od 280 je bila na lokalitetu Sombora,  a najveća od 1220 jaja i larvi u 100 cm3 u zemljištu na lokalitetu Sente. Vitalne ciste do 500 jaja i larvi u 100 cm3 u zemljištu su konstatovane i na lokalitetima Stare Pazove, Crvenke, Sivca i Vrbasa. Upozoravaju se proizvođači koji intenzivno proizvode šećernu repe (plodored kraći od 5 godina) da obrate pažnju na svoje useve gde se uočavaju simptomi uvenulih biljaka u najtoplijeg doba dana u toku juna i jula meseca na navedenim lokalitetima i kontaktiraju nadležnu poljoprivrednu stručnu službu.

 

Slika 1. Uvenule biljke sa zaražene parcele šećerne repe na lokalitetu Vojka (jul, 2013)

 

Slika 2. Mikroskopski preparat genitalnog aparata uginule ženke sa lokaliteta Senta (mart, 2014)

 

24.9.2013.

Praćenje prisustva spora fitopatogenih i drugih gljiva u vazduhu

 

Inventarizacija prisutnih spora gljiva u vazduhu, na nekoliko lokacija monitoringa na području Srbije, vrši se direktnim postavljanjem hvatača spora u poljske uslove. Cilj postavljanja hvatača jeste utvrđivanje prisustva i dinamike oslobađanja spora fitopatogenih gljiva kao što su Fusarium vrste, ali i spora fakultativnih patogena kao što su Aspergillus vrste. Monitoring prisutnih spora započeo je od jula meseca.

ČAČAK

Na području Čačka registrovano je prisustvo spora Aspergillus, Alternaria, Cladosporium i Ustilago vrsta.

Ulovi spora vrsta Alternaria beleženi su do kraja monitoringa 3.9.2013.

Velika slika 

Nakon 23.8.2013. nema zabeleženih ulova spora Aspergillus vrsta.

Velika slika 

Nakon 24.8.2013. nema zabeleženih ulova spora Cladosporium vrsta.

Velika slika

U periodu od 13.8.2013. do 3.9.2013. nije bilo ulova spora Fusarium vrsta.

Ulovi spora vrsta Ustilago beleženi su do kraja monitoringa 3.9.2013.

Velika slika

 

 

28.08.2013.

Praćenje prisustva spora fitopatogenih i drugih gljiva u vazduhu

 

Inventarizacija prisutnih spora gljiva u vazduhu, na nekoliko lokacija monitoringa na području Srbije, vrši se direktnim postavljanjem hvatača spora u poljske uslove. Cilj postavljanja hvatača jeste utvrđivanje prisustva i  dinamike oslobađanja spora fitopatogenih gljiva kao što su Fusarium vrste, ali i spora fakultativnih patogena kao što su Aspergillus vrste. Monitoring prisutnih spora započeo je od jula meseca i dalje je u toku.

SREMSKA MITROVICA

Na području Sremske Mitrovice registrovano je prisustvo spora Fusarium i Aspergillus vrsta.

Prisustvo spora Fusarium vrsta beleži se u kontinuitetu od 18 jula.

Velika slika

Spore Aspergillus vrsta, na ovoj regiji prisutne su od 17. jula. Značajno agregiranje spora u vazduhu beleži se 22. i 23. jula. Nakon ovog perioda spore su prisutne svakodnevno sve do 13. avgusta nakon čega se beleže samo pojedinačni ulovi.

Velika slika

NOVI SAD

Na području Novog Sada registrovane su spore Fusarium, Aspergillus, Alternaria i Cladosporium vrste.

Spore fuzarijum vrsta registrovane su od 20 do 26. jula.

Velika slika

Prisustvo spora Alternaria beleži se od 12. jula sa ostvarenim pikom 19. jula.

Velika slika

Spore Cladosporiuma  prisutne su od 15 jula do kraja jula meseca, sa ostvarenim pikom 21. jula.

Velika slika

Spore Aspergillus vrsta registruju se u kontinuitetu od kraja jula. Povećan broj spora ovih gljiva registruje se od 03. avgusta.

Velika slika

ČAČAK

Na području Čačka na postavljenim hvatačima spora registrovane su Fusarium, Aspergillus, Alternaria  Cladosporium  i Ustilago vrste.

Prisustvo fuzarijum vrsta registrovano je u periodu od 17 do 29. jula.

Velika slika

Spore Ustilago  vrsta prisutne su u vazduhu od 16. jula do 11. avgusta. Značajno povećanje broja spora ove gljive je u periodu od 26 do 30. jula meseca.

Velika slika

Spore vrsta Alternaria registruju se u kontinuitetu od 16. jula. Značajno povećanje prisustva beleži se od 26. jula.

Velika slika

Spore Cladosporiuma prisutne su u vazduhu na ovom području od 20. jula do 06. avgusta.

Velika slika

Spore Aspergillus vrsta prisutne su u vazduhu od 17. jula. Povećanje broja prisutnih spora beleži se od 25. jula.

Velika slika

 

23.05.2013.

ERWINIA AMYLOVORA - BAKTERIOZNA PLAMENJACA JABUKE, KRUŠKE, DUNJE I DRUGIH ROSACEA

  

U maju, dana 11.05.2013, celo područje Vojvodine je zahvatila nagla promena vremena sa velikom količinom padavina, olujom a negde i sa jakim gradom. Ovo je najverovatnije doprinelo širenju infekcije bakteriozne plamenjače jabučastog voća.

Jabuke se sada nalaze u fazi intenzivnog razvoja ploda prečnika oko 20 mm. Na području rada RC Novi Sad, Sombor, Senta, Sremska Mitrovica su primećeni simptomi na letorastima jabuke u vidu „pastirskog štapa“ kao i prisustvo eksudata na tkivu. Potvdu da je reč o ovom patogenu morate dobiti od stručnog lica. Simptomi napada su takođe uočeni i na kruškama i dunjama. Kako se nalazimo u sred vlažnog perioda sa prognozom nastavka padavina upozoravamo proizvođače jabuka, krušaka i dunja da u ovom periodu nikako ne preduzimaju mere sečenja zaraženih delova biljaka (kao ni sečenje belih mladara). Za ovu meru neophodno je sačekati SUVO i TOPLO vreme sa intenzivnim osunčavanjem da bi se biljke osušile. Takođe je važno da i periodu nakon sprovođenja mera na saniranju napada od bakteriozne plamenjače vreme bude sunčano i toplo.

 

 

 

03.07.2012.

 

Cercospora beticola – prouzrokovač pegavosti lista šećerne repe

 

U usevima šećerne repe na većem delu Vojvodine ostvareni su uslovi za infekciju gljive Cercospora beticola, prouzrokovača lisne pegavosti šećerne repe.

        Prvi uslovi za ostvarenje infekcije na nekim regionima  stekli su se veoma rano, na kraju maja meseca (28. i 29. Maj).

        Drugi period povoljnih uslova za infekciju ovom gljivom zabeležen je od  02- 03. do 05. juna.

       Treći period uslova koji obezbeđuju infekciju registrovan je na  automatskim meteorološkim stanicama  u usevu šećerne repe  (Bilić, Kljaićevo, Bečej, Gložan, Temerin, Bačka Topola, Ruma – Fišer) u periodu od  10 – 13. Juna.  Na automatskim meteorološkim stanicama u Zrenjaninu, Vrbasu i Sremskoj Mitrovici u ovom periodu nisu zabeleženi uslovi za ostvarenje infekcije.

Nakon uspostavljanja  kontakta gljive sa biljkom šećerne repe, u samom listu gljiva ima dovoljno vlage za razvoj. Dužina inkubacionog perioda, period od ostvarene infekcije do pojave simptoma zavisan je jedino od temperature u usevu šećerne repe. 

       Registrovani periodi do danas omogućili su i infekcije što se u polju može videti pojavom pega na listu šećerne repe.  Došlo je i do sporulacije pega koje su posledica poslednjih, najrasprostranjenijih uslova na području Vojvodine. Infekcioni  potencijal  dostigao je nivo na kome se njegovo dalje širenje treba zaustaviti.

S obzirom da smo pod uticajem vrelog talasa sa temperaturama do 38 – 39 C sa izostankom visokih relativnih vlaga, rosa ili padavina ovih dana ne preduzimati mere zaštite.

Nakon ovog perioda  i  posle prvih povoljnih uslova za nove infekcije, zaštiti useve šećerne repe od Cercospora beticola, prouzrokovača  pegavosti  lista šećerne repe.

 

 

 

23.05.2012.

Preporuke Pokrajinskog centra prognozno izveštajne službe  za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave pegavosti lista i čađave krastavosti plodova (4)

 

 

Nastavlja se period  sa kišom i dugim  periodima vlaženja  lista  u jabukama na celom području Vojvodine. Zasadi jabuka se nalaze u povoljnim fenofazama za ostvarenje infekcije gljivom Venturia inaequalis, prouzrokovačem čađave pegavosti lista i čađave krastavosti plodova jabuke.

Količina padavina, sa 20 – 25  mm dovela je  do spiranja  prethodno nanetih fungicida.

 

U ovom momentu neophodno je preduzeti mere zaštite protiv prouzrokovača čađave krastavosti.

 

Zaštitu jabuke treba sprovesti primenom sledećih fungicida:

 

Chorus 75 – WG (ciprodinil )  u količini od 200 g/ha u kombinaciji sa preparatom  Score 250 – EC (difenokonazol)  u koncentraciji  0,03% , čiji je kurativni efekat 72 sata nakon ostvarenja infekcije.

 

Score 250 – EC (difenokonazol) u koncentraciji 0,03% u kombinaciji sa Dithane DG neotec u količini 2,0 – 2,5 kg ha, ili sa Delanom 700 – WG u koncentraciji 0,05% ,  sa kurativnim efektom od 72 sata nakon ostvarene infekcije.

 

Punch 40 – EC u koncentraciji 0,005%  u kombinaciji sa  Delanom 700 – WG u koncentraciji 0,05% , ili u kombinaciji sa Dithane DG neotec u količini 2,0 – 2,5 kg ha, sa kurativnim efektom od 72 sata nakon ostvarene infekcije.

 

U cilju kvalitetnije distribucije preparata dodati neki od okvašivača. Ukoliko se tretman izvodi sa okvašivačima Trend ili Extravon preporučena doza je  0,2 – 0,25 l po hektaru uz primenu 1000 litara vode. Ukoliko se uz fungicide koristi okvašivač  Silwet  preporučena doza je 0,2 l po hektaru ali uz primenu 800 l vode.

 

 

 

 

14.05.2012.

 

Preporuke za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave pegavosti lista i čađave krastavosti plodova (3)

 

Ovaj period na celom području Vojvodine karakteriše kiša sa niskim temperaturama. Periodi vlaženja lista su značajni, a zasadi se nalaze u povoljnim fenofazama za ostvarenje infekcije. Količina padavina, sa preko 20 mm dovela je do spiranja prethodno nanetih fungicida.

Na osnovu laboratorijskih analiza prezimljujućeg lišća iz voćnjaka od 09.05.2012. godine, zrelost pseudotecija iznosi 65%, dok je samo 19 % pseudotecija ispražnjeno.

 

Čim se ostvare prvi momenti za ulazak u zasad, neophodno je preduzeti mere zaštite protiv prouzrokovača čađave krastavosti.

 

Zaštitu jabuke treba sprovesti primenom sledećih fungicida:

 

Chorus 75 – WG (ciprodinil) u količini od 200 g/ha u kombinaciji sa preparatom Score 250 – EC (difenokonazol) u koncentraciji 0,03%, čiji je kurativni efekat 72 sata nakon ostvarenja infekcije.

 

Pyrus 400 – SC, Pehar (pirimetanil) u koncentraciji od 0,11 % u kombinaciji sa Score 250 EC u koncentraciji 0,03% ili sa preparatom Punch 40 – EC u koncentraciji 0,005%, sa kurativnim efektom od 72 sata od ostvarenja infekcije.

 

Clarinet (pirimetanil + flukvikonazol) u koncentraciji 0,15% u kombinaciji sa nekim od preventivnih fungicida na bazi kaptana, mankoceba, ditianona.

 

U cilju kvalitetnije distribucije preparata dodati neki od okvašivača. Ukoliko se tretman izvodi sa okvašivačima Trend ili Extravon preporučena doza je 0,2 – 0,25 l po hektaru uz primenu 1000 litara vode. Ukoliko se uz fungicide koristi okvašivač Silwet preporučena doza je 0,2 l po hektaru ali uz primenu 800 l vode. 

 

24.04.2012.

 

Preporuka za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave krastavosti (2)

 

U periodu od 17. do 23.04. na celom području Vojvodine zabeleženi su uslovi za infekciju gljive Venturia inaequalis, prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke.

Karakteristike ovog perioda su značajne padavine, dugi periodi vlaženja lista, odgovarajuće temperature kao i do 25 % dozrelih pseudotecija. Zasadi jabuke se nalaze u fenofazi povoljnoj za infekcije, od cvetanja do precvetavanja.

Neophodno je zaštiti zasade jabuka preparatima :

Chorus 75-WG (ciprodinil) u količini 300 g/ha, Syllit 400- SC (dodin) u koncentraciji od 0,15% (kurativni efekat od 36 do 48 časova od ostvarene infekcije), Clarinet (pirimetanil + flukvinkonazol) u koncentraciji 0,15% , Indar (fenbuconazol) u količini 0,9 l/ha ( kurativni efekat do 72 časa od ostvarene infekcije), Score 250 – EC ( difenoconazol) u količini 0,020 – 0,030% (kurativni efekat do 72 časa od ostvarene infekcije).

Preparatima kurativnog mehanizma delovanja dodati i jedan od preparata sa preventivnim efektom kao što su Delan 700 - WG (ditianon) u koncentraciji 0,07%,  Dithan  DG neotec (mankozeb) u količini 2,5 kg/ha, hlorotalonil.

U cilju bolje distribucije preparata po tretiranoj površini dodati neki od okvašivača.

Pre primene pesticida obavezno pročitati uputstvo za upotrebu i informisati se o navedenim ograničenjima za primenu preparata (uticaj na pčele u vreme cvetanja jabuke, različitoj selektivnosti preparata prema varijetetima jabuke, uticaj temperatura na efikasnost i drugo).

Pri izboru preparata obavezno je voditi računa da se isti preparati ne primenjuju u uzastopnim tretmanima.

 

 

12.04.2012.

 

Preporuka za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave krastavosti

 

S obzirom na visok procenat dozrelosti pseudotecija u narednim danima se može očekivati jak infektivni pritisak patogena Venturia inaequalis, prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke. Najavljeni uslovi sa padavinama i temperaturama dovešće do daljih infekcija i razvoja patogena. Neophodno je zaštiti zasad jabuke primenom preparata sa preventivnim delovanjem:

Delan 700 - WG (ditianon) u koncentraciji 0,07%,  Dithan DG neotec (mankozeb) u količini 2,5 kg/ha,  Captan 50W (kaptan) u koncentraciji 0,3%, Merpan 80WDG ( kaptan) u koncentraciji 0,2% i drugi.

Ukoliko se propuste  ovi tretmani neophodno je neposredno nakon kiše preduzetu zaštitu jabuke  sa preparatima kurativnog mehanizma delovanja:

Chorus 75-WG (ciprodinil) u količini 200 g/ha, Syllit 400- SC (dodin) u koncentraciji od 0,15%  ( kurativni efekat od  36 do 48 časova od ostvarene infekcije), Clarinet (pirimetanil + flukvinkonazol) u koncentraciji 0,15% ,  Indar (fenbuconazol) u količini 0,9 l/ha ( kurativni efekat do 72 časa od ostvarene infekcije).

Pre primene pesticida obavezno pročitati uputstvo za upotrebu i informisati se o navedenim ograničenjima za primenu preparata ( uticaj na pčele u vreme cvetanja jabuke, različitoj selektivnosti preparata prema varijetetima  jabuke, uticaj temperatura na efikasnost i drugo).

Pri izboru preparata obavezno je voditi računa da se isti preparati ne primenjuju u uzastopnim tretmanima. Preparate sa kurativnim delovanjem ne primenjivati više od 2 puta.

 Najnoviji prilozi iz regiona

Pregled ozimog ječma i pšeniceZrenjanin29.11.2016
Zdravstveno stanje strnih žitaBačka Topola25.11.2016
Zdravstveno stanje ozimog ječma i pšeniceNovi Sad24.11.2016
Zdravstveno stanje ozimog ječma i pšeniceNovi Sad16.11.2016
Makroogled hibrida kukuruza 2016. - zdravstveno stanjeRuma21.10.2016
Sortni ogled kukuruza-ocena zdravstvenog stanjaVršac19.10.2016
Stanje u makroogledu kukuruza na području RC PančevoPančevo14.10.2016
Pregled kukuruza pred berbu-Srednji BanatZrenjanin13.10.2016
Monitoring kukuruza 2016Kraljevo12.10.2016
Zdravstveno stanje kukuruza pred berbu na području RC SomborSombor10.10.2016
Monitoring kukuruza pred berbu RC VršacVršac7.10.2016
Monitoring kukuruza pred berbu (rani i kasni hibridi kukuruza)Kikinda6.10.2016
Monitoring kukuruza pred berbuSenta5.10.2016
Prezimljujući imago obične kruškine buveNovi Sad4.10.2016
Zdravstveno stanje klipova kukuruza u ogledu na punktu KaravukovoSombor3.10.2016
Zdravstveno stanje klipova kukuruza u ogledu PSS SuboticaSubotica3.10.2016
Monitoring merkantilnog kukuruza pred berbu RC PožarevacPožarevac30.9.2016
Monitoring merkantilnog kukuruza pred berbu RC Novi SadNovi Sad28.9.2016
Azijska voćna mušicaSubotica28.9.2016
Zdravstveni pregled hibridnog ogleda kukuruzaZrenjanin27.9.2016
1 - 20 Next

 Mišljenje eksperta

Sezona 2016

Autor: dr Aleksandra Konjević, docent za užu n.o. Entomologija, Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Datum: 23.9.2016.

 

Pojava nove invazivne vrste stenice u Srbiji: Halyomorpha halys, braon mramorasta stenica

 

 

Teritoriju Srbije naselila je nova invazivna vrsta stenice, Halyomorpha halys (Hetreroptera: Pentatomidae) koja predstavlja opasnost za veliki broj gajenih biljaka (Slika 1). Nakon što je 2004. godine prvi put zabeležena na teritoriji Evrope, braon mramorasta stenica raširila se u velikom broju zemalja, i praktično naselila veliki deo ovog kontinenta. U našoj zemlji H. halys registrovana je u oktobru 2015. godine na graničnom prelazu Vatin (Vršac) na biljakama spontane flore i platana, kao i u okolini Beograda. Tokom 2016. godine mramorasta stenica raširila se u južnobanatskom region, teritorija opština Vršac, Bela Crkva, Zrenjanin, i sa biljaka spontane flore prešla u useve soje i paradajza na kojima, za sada nisu registrovane značajnije štete. Međutim, prema iskustvima drugih zemalja, u godinama koje slede ekonomski značajne štete mogle bi nastati u navedenim kulturama ali i u mnogim drugim, poput jabučastog i koštičavog voća, vinove loze, kukuruza i sl.

Braon mramorasta stenica je invazivna vrsta, poreklom iz Azije, sa izuzetno visokim potencijalom da postane ekonomski značajna štetna vrsta velikog broja gajenih kultura. Spada u grupu insekata sa nepotpunim preobražajem koji u toku razvića prolaze kroz tri faze: jaje, larva/nimfa i adult tj. odrastao insekt. Štete nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz praktično svih nadzemnih delova biljaka. Simptom napada su sitni beličasti okrugli ubodi, koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege. Na napadnutim plodovima često se, osim nekrotičnih pega, uočava i pojava deformacija što umanjuje tržišnu vrednost plodova. U slučaju jakog napada može dovesti do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa. U kukuruzu i soji, kao posledica napada braon mramoraste stenice, može doći do pojave neobrazovanja semena. Vrsta je sklona grupisanju te se često grupno i seli sa jednog useva na drugi, zbog čega je na parcelama izražen tzv. ivični efekat, odnosno veća brojnost jedinki, pa i procenat štete izraženiji po ivicama polja nego u sredini.

Morfološki izgled ove stenice najviše podseća na čestu vrstu u našim uslovima, Raphigaster nebulosa, međutim od nje se prvenstveno razlikuje po izgledu pipaka i izgledu membranoznog dela krila tj. hemielitri. Kod vrste H. halys vršni deo četvrtog i bazalni deo petog članka pipaka imaju beli prsten na crnoj osnovi (Slika 2), dok je kod vrste Rh. nebulosa beli prsten prisutan samo u osnovi IV i V članka pipaka. Glava mramoraste stenice je gotovo četvrtasta na vrhu. Sa ventralne strane kod mramoraste stenice nema izraštaja između nogu, dok se kod Rh. nebulosa uočava abdominalni trn koji dopire do uzglobljenja prvog para nogu. Larve H. halys su vrlo upadljive i karakterišu ih beli prstenovi na tibijama sva tri para nogu, beli prstenovi na pipcima, ali i bočne ivice protoraksa koje imaju izraštaje nalik na bodlje (Slika 3).

Odrasle jedinke šire se aktivnim letom, dok su larve, uprkos nedostatku krila, vrlo živahne i u stanju da se hodajući aktivno sele sa biljke na biljku. U Evropi je zabeležena jedna generacija godišnje, dok u nekim delovima Azije ima 4-6 generacija u toku jedne godine. Prezimljava imago, a stadijum larve zavšava se nakon pet larvenih stupnjeva. Prema literaturnim navodima donji temperaturni prag evropske populacije iznosi 12,2 ⁰C. Nakon buđenja u proleće i dosta dugog perioda dopunske ishrane dolazi do parenja i ovipozicije. Period polaganja jaja je takođe dug, od juna do kraja avgusta, pri čemu najveći broj jaja biva položen na naličje listova, u grupicama od 20-30 jaja, ponekad i više. Mlade, tek ispiljene larve drže se na okupu, da bi tek nakon prvog presvlačenja krenule u aktivnu potragu za hranom. Štete nanose tokom cele vegetacije. Po osobinama i štetnosti veoma je slična, takođe invazivnoj, vrsti Nezara viridula, zelenoj povrtnoj stenici (Slika 4), čija je masovna pojava u našoj zemlji prvi put zabeležena 2011. godine u soji, i od tad predstavlja redovnog člana entomofaune u mnogim kulturama, često sa ekonomski izraženim štetnim efektom. Poput većine stenica, i mramorasta stenica luči neprijatan miris koji je zapravo odbrambeni mehanizam od prirodnih neprijatelja, zbog čega ih ptice uglavnom izbegavaju. Od prirodnih neprijatelja mramorastu stenicu najviše ugrožavaju parazitoidi jaja iz reda opnokrilaca (Hymenoptera), ali i predatorske vrste stenica, grabljivih muva i grinja.

Za našu zemlju navedena stenica je nova vrsta, te nema registrovanih preparata za njeno suzbijanje. Sa druge strane, spada u familiju Pentatomidae koja se uglavnom suzbija preparatima na bazi piretroida (bifentrin, permetrin, fenpropatrin), neonikotinoida i acefata. U zonama gde ima jajnih parazitoida poljoprivrednim proizvođačima se ne preporučuje upotreba pesticida iz grupe piretroida, jer su oni neselektivni i utiču na redukciju brojnosti prirodnih neprijatelja. Prisustvo parazita najlakše se uočava pregledom jaja pri čemu parazitirana jaja imaju ljubičastu boju.

Nastupajući period godine je period kada jedinke mramoraste stenice polaze u potragu za mestima povoljnim za prezimljavanje. To može biti u blizini drvenastih biljaka, pri čemu je veći broj jedinki zabeležen pod korom platana. Sa druge strane, ovo je stenica, koja, češće od svih drugih vrsta familije Pentatomidae, u jesen naseljava kuće, stanove, terase, šupe i slična mesta u čovekovom neposrednom okruženju. Imaga se zavlače kroz pukotine, prozore i vrata i pronalaze mirno mesto na kome, u fazi hibernacije, ostaju do proleća. Stoga je period jeseni doba tokom koga H. halys izaziva uznemirenost, a ponekad i paniku među stanovništvom. Za čoveka je mramorasta stenica bezopasan organizam, mada su, u slučaju prenamnoženosti jedinki, u zatvorenom prostoru moguće alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

Preventivne mere sprečavanja uznemiravajućeg efekta kod ljudi podazumevaju zatvaranje rupa i otvora na objektima, postavljanje mreža na vratima i prozorima, kako bi se sprečio ulazak jedinki u zatvorene prostore. U slučaju izuzetno visoke brojnosti stenica na spoljašnjim zidovima kuća moguća je upotreba sintetičkih piretroida, ali je kratkog efekta. Osim mehaničkih preventivnih mera, u zatvorenim prostorima ne preporučuje se upotreba insekticida.

Zbog značaja navedene invazivne vrste za poljoprivrednu proizvodnju i ukrasno bilje, ukoliko se primete jedinke braon mramoraste stenice u većem broju u nekoj gajenoj kulturi, ili urbanim i semiurbanim mestima, pojavu bi trebalo prijaviti najbližoj poljoprivrednoj stanici ili o tome obavestiti Laboratoriju za entomologiju, Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.

 

Sezona 2015

Autor: dr Jasmina Bačić

Datum: 23.7.2015.

 

Pojava stabljikine nematode (Ditylenchus dipsaci) na belom luku

 

Početkom jula 2015. godine, u uzorcima mekih i trulih lukovica belog luka (Slika 1),  poreklom sa lokaliteta Zmajevo, laboratorijskom analizom utvrđeno je prisustvo jedinki stabljikine nematode Ditylenchus dipsaci (Kűhn) Filipjev,“allium“ biološka rasa (Slika 2). Predusev je bio pasulj, takođe biljka domaćin ove rase što je za posledicu imalo visoku brojnost nematoda u zaraženom biljnom materijalu. Izdvojene odrasle jedinke bile su prosečne dužine oko 1,2 mm, skoro pravih tela nakon zagrevanja. Glava je odvojena od tela sa usnom bodljom (stiletom) prosečne dužine 12 mikrona (Slika 3). Kod ženke repni završetak je konusan sa šiljatim vrhom, položaj genitalnog otvora na  80 % dužine tela (Slika 4). Genitalni aparat mužjaka je na  3/4 dužine tela, repnog završetka kao kod ženke (Slika 5). 

 Fitosanitarni status, biljke domaćini, rasprostranjenost i štetnost

 

Prema EPPO, stabljikina nematoda nije karantinski organizam u belom luku, ali se kao jedna od ekonomski najznačajnih fitoparazitnih nematoda nalazi na A2  karantinskoj listi za crni luk, lucerku i lukovičasto cveće. U našoj zemlji je otkrivena 1953. godine na lucerki. Konstatovana je dosad na 19 biljnih vrsta (13 poljoprivrednih i 6 ukrasnih) i na  listi je  IA II deo. Ova štetočina je izrazit polifag. Napada 500 biljnih vrsta, uključujući i mnoge korove. Pri jačoj zarazi, gubici u prinosu mogu biti 50-90% u crnom i belom luku.  Karakteristično je i da mali broj nematoda u biljci (do 10) može da prouzrokuje njeno propadanje. Široko je rasprostranjena, posebno u umerenim i hladnijim područjima. Kostatovana je u većini evropskih zemalja, uključujući i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza gde je ozbiljna štetočina šećerne repe, crnog luka, kukuruza, jagode, lucerke, crvene deteline i lukovičastog cveća. U mediteranskom regionu, u severnoafričkim zemljama, ova vrsta je poznata kao patogen pasulja i crnog luka. U severnoj Americi, napada najviše lucerku i crvenu detelinu. U toplijim područjima, kao što su Indija, Južna Afrika, Australija, uglavnom je štetočina lucerke, belog i crnog luka. Karakteriše je veći broj bioloških „rasa“,  najmanje 30 (na ječmu, ovsu, šećernoj repi, krompiru, luku, duvanu, jagodi, crvenoj  i beloj detelini, lucerki, pasulju, narcisu, zumbulu, lali, mrkvi). Rase koje se ukrštaju na luku, ječmu i ovsu su polifagne, dok one poreklom sa crvene deteline, lucerke i jagode imaju mali broj alternativnih biljaka domaćina. Jedna ista biljka može biti napadnuta od više različitih rasa D. dipsaci.

 

Simptomi, životni ciklus i način prenošenja

 

Karakteristični simptomi koje prouzrokuje D. dipsaci su uvenuće, dekoloracija, zaostali porast nadzemnih delova biljaka, kraće internodije dok se kod lukovica javlja truljenje. Zaraženo tkivo lukovica je nekrotično, pri preseku vide se braonkasti koncentrični krugovi, cela lukovica je omekšala, neprijatnog mirisa. Simptomi su vidljivi i na krupnijim semenima pasulja u vidu ulegnuća i promena u boji pokožice. Zaražena žita se preterano bokore, dolazi do deformacije tkiva i zadebljanja stabljike. Kod kukuruza izaziva kašikasto uvijanje lišća. Klipovi su kržljavi sa deformisanim šturim zrnima. Na šećernoj repi javlja se uvijenost lišća, a na korenu suva trulež. Pri osnovi stabljike duvana prouzorkuje kružne pege u vidu oteklina, razmekšavanje tkiva i pojavu truleži.

Stabljikina nematoda živi kao migratorni endoparazit, u stabljici, lišću, cvetovima, ali i u lukovicama, krtolama i rizomima. Svi stadijumi su infektivni. Ceo životni ciklus se odvija u biljnom tkivu u kome se nalaze  larve različite starosti kao i odrasle jedinke. Na crnom luku i crvenoj detelini, na temperaturi od 13-23 0C , razviće od jaja do adulta traje 17-23 dana. Ženka može da položi 200-500 jaja iz kojih se pile larve kod kojih se odvija drugo i treće presvlačenje. Maksimalna aktivnost i invanzivnost odvija se u intervalu od 10 do 20 0C. Pri nepovoljnim uslovima sredine, svi stadijumi, a posebno larve četvrtog stadijuma prelaze u stanje anabioze pri čemu se grupišu u klupko. U sasušenom biljnom tkivu mogu da održe vitalnost i preko 20 godina. Jedinke četvrtog stadijuma prelaze iz biljke u zemljište gde mogu da prežive bez biljke domaćina od nekoliko meseci do godinu dana.  Način širenja ove vrste je preko semena (luk, lucerka, bob i spanać), lukovica (beli luk i cvetne biljke s lukovicom) i zaraženih biljaka (jagoda, endivia). Prenosi se uglavnom pasivnim širenjem putem vetra, vode, biljnim delovima, oruđem i sl.

 

Preporučene mere prevencije i suzbijanja

 

Kao preventivne mere preporučuju se korišćenje zdravog, nezaraženog reprodukcionog materijala. U semenskoj proizvodnji treba izvršiti pregled u usevu 5x10m2/ha dijagonalno za izvodnice, odnosno biljaka sa sumnjivim simptomima kao i pregled lukovica za arpadžik i semena na prisustvo D. dipsaci. Značajna je i primena higijensko-tehničkih mera (uklanjanje biljnih ostataka i korovskih biljaka domaćina sa parcele, čišćenje mehanizacije i pribora, bez irigacije vodom, radi izbegavanja raznošenja zaraženog zemljišta na nezaražene parcele). Preporučuje se plodored najmanje od 4 godine sa biljkama nedomaćinima posle utvrđivanja  biološke rase kao i gajenje otpornih varijeteta lucerke i crvene deteline. Lukovičasti biljni materijal može se termički obraditi ubacivanjem zagrejanog vazduha od 300C u trajanju od 7 dana u skladišta ili potapanjem lukovica u toplu vodu (do 450C) od 1-4 časa uz dodavanje sistemičnih nematocida. Stabljikina nematoda se u zemljištu lako suzbija nemato-insekticidima, a u toku vegetacije sistemičnim nematocidima. Posebnu pažnju treba obratiti na karencu preparata u slučaju tretmana na luku. Dezinfekcija zemljišta se može izvršiti i solarizacijom odnosno prekrivanjem crnom folijom u trajanju od 1 meseca tokom letnjih meseci. Od bioloških mera preporučuje se gajenje biofumigantnih useva kao što su sudanska trava Sorghum bicolor i biljne vrste iz familije Brassicacae uz inkorpaciju njihovih biljnih ostataka u zemljište.

 

 

Autor:  dr Goran Aleksić
Datum: 27.5.2015.

 

Preporuke za zaštitu jabuke krajem maja

 

Treću dekadu maja odlikuju izrazito nepovoljni meteorološki uslovi kada je u pitanju zaštita jabuke i poljoprivrednih kultura uopšte. Izrazito obilne padavine koje od 21. maja, sa kraćim prekidima, traju već šesti dan, onemogućuju pravovremenu i efikasnu zaštitu jabuke. Velike količine padavina u centralnim i severnim delovima Srbije, koje iznose od 25 pa do 100 l/m2, izazvale su spiranje depozita preparata koji su na tretirane biljke naneseni pre kiše, a neprestano kvašenje ne dozvoljava obavljanje daljih tretmana sredstvima za zaštitu. S druge strane, ovo su izuzetno povoljni uslovi za razvoj fitopatogene gljive Venturia inaequalis i ostvarenje zaraza jabuke, zahvaljujući dugim periodima kvašenja i povoljnim temperaturama, kao i visokom infekcionom pritisku usled prisustva obilja askospora patogena jer je pražnjenje pseudotecija još uvek u toku. Jabuka se, u ovom momentu, nalazi u izuzetno osetljivoj fazi razvoja jer je plod u ranoj fazi razvoja i intenzivnog porasta, kada je najosetljiviji na prouzrokovača čađave krastavosti. Ovo su presudni momenti u zaštiti jabuke od pomenutog patogena tokom ove vegetacije. Zbog svega pomenutog je veoma važno da se neposredno posle prestanka padavina, kada to uslovi u voćnjaku dozvole, obavi kurativni tretman preparatima na bazi difenkonazola u dozi od 0,4 l/ha u kombinaciji sa preparatima na bazi ditianona ili fluazinama. Za bolje vezivanje i pokrovnost preparata (raspoređivanje po tretiranoj površini biljaka), kao i perzistenciju preparata, veoma je važno koristiti i neki od ađuvanata (okvašivača).  U slučaju pojave ranih simptoma bolesti u narednih 7 do 10 dana, potrebno je ponoviti tretman preparatima na bazi triazola u kombinaciji sa preparatima na bazi kaptana ili fluazinama uz napomenu da se u ovom slučaju radi o eradikativnom tretmanu čiji je rezultat neizvestan. U narednom periodu, početkom juna, treba nastaviti praćenje ispražnjenosti pseudotecija patogena i u skladu sa tim podacima, kao i osnovnim meteorološkim podacima, donositi odluke o neophodnosti dalje zaštite jabuke od prouzrokovača čađave krastavosti.

 

 

 

 Zelena prognoza (video)

  •     Pogledajte najnoviju emisiju na Portalu PIS
  • Posetite naš YouTube kanal i pogledajte dosadašnje epizode.
  • Zelena prognoza od 26.5.2014. sa novim vizuelnim identitetom!
  • Pratite naš kanal klikom na YouTube dugme ispod.
  • Zelena prognoza na RTV 1 posle Vojvođanskog dnevnika u 22:00 - od 05.juna 2013. svakog radnog dana pogledajte TV emisiju iz oblasti zaštite bilja koju priprema Prognozno - izveštajna služba zaštite bilja! Emisiju možete pogledati i u repriznom terminu narednog dana pre jutarnjeg programa u 6:25. 

     Zelena prognoza (tekstovi za emisije)

    Zelena prognoza 14092016Voće i vinova lozaAzijska voćna mušica (Drosphila suzukii)
    Zelena prognoza 26082016Šećerna repaPegavost lista šećerne repe (Cercospora beticola)
    Zelena prognoza 25082016KupusKupusni moljac (Plutella maculipennis)
    Zelena prognoza 24082016KruškaObična kruškina buva (Cacopsylla pyri)
    Zelena prognoza 23082016Paprika; Paradajz; Kukuruz šećerac; BoranijaPamukova sovica ( Helicoverpa armigera)
    Zelena prognoza 22082016KrompirKrompirov moljac (Phthorimaea operculella)
    Zelena prognoza 19082016ŠimširŠimširov plamenac (Cydalima perspectalis)
    Zelena prognoza 18082016Malina; KupinaCikada maline i kupine (Cicadetta montana complex)
    Zelena prognoza 17082016JabukaJabukin smotavac (Carpocapsa pomonella); Skladišne bolesti jabuka
    Zelena prognoza 16082016MalinaEriofidna grinja lista maline ( Phyllocoptes gracillis )
    (More Items...)

     Veze

      Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
      Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine
      Poljoprivredne stručne službe Srbije
      Poljoprivredna savetodavna služba AP Vojvodine
      AgroServis-Informativna agencija - Vesti-Tržište-Uredbe - Na usluzi poljoprivrednicima
      Republički hidrometeorološki zavod Srbije - radarske slike

     ‭(Hidden)‬ Iz laboratorije Područnog centra Novi Sad

    SEZONA 2014

     

      

    21.5.2014.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (14)

     

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 100% i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. U svim pregledanim pseudotecijama nije registrovano prisustvo askospora, što znači da je kraj primarnih infekcija od prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke za posmatrani lokalitet (Čenej).

    Ispražnjena pseudotecija

     

     

     

    14.5.2014.

     

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (13)

     

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 97% (od ukupno pregledanih 41 pseudotecija, 40 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 96%, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 48 su ispražnjene).

     

     

    7.5.2014.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (12)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 96% (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 48 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 92%, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 46 su ispražnjene).

    Ispražnjena pseudotecija

     

    30.4.2014.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (11)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 80% (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 40 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 70%, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 35 su ispražnjene).

    Ispražnjena pseudotecija

      

     

    23.4.2014.

     

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (10)

     Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  99 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, u 2 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 48 je od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeleženo je 30 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 60 %.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 99,5 %. Od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, u 1 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 49 je od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležene su 34 ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 68 %.

    Fotografija:

     Ispražnjena pseudotecija

    Velika slika

     

    16.4.2014.

     

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (9)

     Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  95,77 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 71 pregledanih pseudotecija, nisu registrovane pseudotecije u kojima nema formiranih askospora, u 2 je do 25% formiranih askospora, u 1 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 4 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 64 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 40 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 56,3 %.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 91,37 %. Od ukupno 58 pregledanih pseudotecija,  nisu registrovane pseudotecija u kojima nema formiranih askospora, u 3 je do 25% formiranih askospora, u 2 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 7 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 46 je preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 30 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 51,72 %.

    Fotografije:

    Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

     

     

     

    Velika slika

     

    Ispražnjena pseudotecija

     

    Velika slika

     

     

     

    9.4.2014.

     

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (8)

     Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  80,8 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 51 pregledanih pseudotecija, u 1 nema formiranih askospora, u 5 je do 25% formiranih askospora, u 5 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 10 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 30 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 9 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 17,64 %.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 82,21 %. Od ukupno 52 pregledane pseudotecije,  ni u jednoj nema formiranih askospora, u 6 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 35 je preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 14 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 26,92 %.

     

    2.4.2014.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (7)

     Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  78,98 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 69 pregledanih pseudotecija, u 3 nema formiranih askospora, u 3 je do 25% formiranih askospora, u 17 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 43 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 12 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 17,39 %.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 81,45 %. Od ukupno 62 pregledane pseudotecije, u  jednoj nema formiranih askospora, u 6 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 8 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 39 je preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 15 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 24,19 %.

     Ispražnjena pseudotecija

    Velika slika

     

    26.3.2014.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (6)

     Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  51 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 4 nema formiranih askospora, u 20 je do 25% formiranih askospora, u 9 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 4 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 13 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 36 %. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u  8 nema formiranih askospora, u 23 je do 25% formiranih askospora, u 12 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 4 je preko 75% formiranih askospora.

     

     Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

    Velika slika

     

    19.3.2014.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (5)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 50,5 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 4 nema formiranih askospora, u 15 je do 25% formiranih askospora, u 15 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 8 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 8 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 35,5 %. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 15 nema formiranih askospora, u 18 je do 25% formiranih askospora, u 6 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 8 je preko 75% formiranih askospora.

      

    Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

    Velika slika

     

    12.3.2014.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (4)

     Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 49,07 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 54 pregledane pseudotecije, u 8 nema formiranih askospora, u 14 je do 25% formiranih askospora, u 13 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 10 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 9 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 35,24 %. Od ukupno 61 pregledane pseudotecije, u 18 nema formiranih askospora, u 21 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 7 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 7 je preko 75% formiranih askospora.

    Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

    Velika slika

     

    4.3.2014.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (3)

     Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 33,01 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 26 nema formiranih askospora, u 23 je do 25% formiranih askospora, u 12 je od 26% do 50% formiranih askospora, takođe u 12 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 5pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 23,55 %. Od ukupno 52 pregledane pseudotecije, u 25 nema formiranih askospora, u 14 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 1 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 4 je preko 75% formiranih askospora.

    Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

    Velika slika

     

    27.2.2014.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (2)

     Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 14,7 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 68 pseudotecija, u 40 nema formiranih askospora, u 20 je do 25% formiranih askospora, u 4  je formirano od 26% do 50% askospora i u 4 je od 51% do 75% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 17 %. Od 50 pregledanih pseudotecija, 26 su bez formiranih askospora, u 20 je do 25% formiranih askospora, u 2 je od 26% do 50% formiranih askospora i u 2 je od 51% do 75% formiranih askospora.

     

    Pseudotecija u kategoriji 3 (od 50% do 75% formiranih askospora)

    Velika slika

     

    19.2.2014.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (1)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 10,34 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 58 pseudotecija, u 38 nema formiranih askospora, u 17 je do 25% formiranih askospora, u 2  je formirano od 26% do 50% askospora i u jednoj je od 51% do 75% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 14,77 %. Od 66 pregledanih pseudotecija, 30 su bez formiranih askospora, u 33 je do 25% formiranih askospora i u 3 je od 26% do 50% formiranih askospora.

    Pseudotecija bez formiranih askospora

    Velika slika

     Pseudotecija u kategoriji 1 (do 25% formiranih askospora)

    Velika slika

    Pseudotecija u kategoriji 2 (od 25% do 50% formiranih askospora)

    Velika slika

    Pseudotecija u kategoriji 3 (od 50% do 75% formiranih askospora)

    Velika slika

     

     

    SEZONA 2013

     

    04.06.2013.

    Venturia inaequalis– ispražnjenost pseudotecija (18)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 100 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledane 72 pseudotecije, sve su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 100 % (od ukupno pregledanih 55 pseudotecija, sve su ispražnjene).

     

    Fotografija ispražnjene pseudotecije

     

    Ispražnjena pseudotecija - velika slika

     

    29.05.2013.

    Venturia inaequalis– ispražnjenost pseudotecija (17)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 98,18 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledane 64 pseudotecije, 63 je ispražnjeno). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 98,44 % (od ukupno pregledanih 55 pseudotecija, 54 je ispražnjeno).

     

    Fotografija ispražnjene pseudotecije

     

    Velika slika

     

    21.05.2013.

    Venturia inaequalis– ispražnjenost pseudotecija (16)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 95,31 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledane 64 pseudotecije, 61 je ispražnjeno). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 94,01 % (od ukupno pregledane 84 pseudotecije, 79 je ispražnjeno).

     

    Fotografija ispražnjene pseudotecije

     

    Velika slika

     

     

    15.05.2013.

    Venturia inaequalis – ipsražnjenost pseudotecija (15)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 77,27 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledanih 66 pseudotecija, 51 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 75 % (od ukupno pregledanih 60 pseudotecija, 45 su ispražnjene).

     

    Fotografija ispražnjene pseudotecije

    Velika slika

     

    07.05.2013.

    Venturia inaequalis – ipsražnjenost pseudotecija (14)

     

     Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 32,8 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledanih 67 pseudotecija, 22 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared  ispražnjenost pseudotecija iznosi 36 %, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 18 su ispražnjene).

     

    Slika ispražnjene pseudotecije

     

    Velika slika

     

     

    30.04.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (13)

     

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na  sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 4,41% (od ukupno pregledanih 68 pseudotecija, 3 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 5%, (od ukupno pregledanih 80 pseudotecija, 4 su ispražnjene).

    Slika ispražnjene pseudotecije

    Velika slika

     

    23.04.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (12)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 99,1 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 60 pseudotecija, u 2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 58 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležene su dve ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  3,33 %

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 99 %. Od 53 pregledanih pseudotecija u 2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 51 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.  Zabeležene su dve  ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  3,7 %

    Fotografija – Pseudotecija V. inaequalis

     

    Pseudotecija Venturia inaequalis - velika slika

     

    18.04.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (11)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 98,5 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 68 pseudotecija, u 4  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 64 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležene su dve ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  2,9 %.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 93,7 %. Od 48 pregledanih pseudotecija 2 su bez formiranih askospora, u  1 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 43 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.  Zabeležena je jedna ispražnjena pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  2,1%

    Fotografije – Pseudotecija V. inaequalis

    pseudotecija kategorija 4 - velika slika

    ispražnjena pseudotecija - velika slika

     

    09.04.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (10)

     

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 84,9 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 58 pseudotecije, u 0 nije bilo formiranih askospora, u 2 je bilo do 25% formiranih askospora, u 6 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 17  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 33 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležena je jedna ispražnjena pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 1,7%

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 84,8 %. Od 48 pregledane pseudotecije 2 su bez formiranih askospora, u 1 je do 25% formiranih askospora, u  4 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 17 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 31 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.  Zabeležena je jedna ispražnjena pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 2,1%

    Fotografija – Pseudotecija V. inaequalis

    Velika slika

     

    02.04.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (9)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 68 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 59 pseudotecije, u 7 nije bilo formiranih askospora, u 6 je bilo do 25% formiranih askospora, u 7 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 16  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 23 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 71 %. Od 71 pregledane pseudotecije 7 su bez formiranih askospora, u 4 je do 25% formiranih askospora, u  10 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 22 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 28 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

    Fotografija – pseudotecija V. inaequalis

     

    Velika slika

     

    28.03.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (8)

     

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 67,1 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 57 pseudotecije, u 3 nije bilo formiranih askospora, u 9 je bilo do 25% formiranih askospora, u 11 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 14  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 20 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 68,1%. Od 62 pregledane pseudotecije 4 su bez formiranih askospora, u 10 je do 25% formiranih askospora, u  9 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 15 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 24 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

    Fotografija – pseudotecija V. inaequalis  

     

    Velika slika

     

     

    19.03.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (7)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 65 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 55 pseudotecije, u 4 nije bilo formiranih askospora, u 5 je bilo do 25% formiranih askospora, u 10 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 26  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 10 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 60,5%. Od 50 pregledane pseudotecije 2 su bez formiranih askospora, u 9 je do 25% formiranih askospora, u  14 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 16 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 9 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

    Pseudotecije sa askosporama

    Velika slika

     

    13.03.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (6)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 59,3 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 51 pseudotecije, u 4 nije bilo formiranih askospora, u 7 je bilo do 25% formiranih askospora, u 14 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 18  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 8 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 54,4%. Od 57 pregledane pseudotecije 11 je bez formiranih askospora, u 8 je do 25% formiranih askospora, u  10 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 16 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 12 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

     

    Pseudotecija kategorija 4 (od 76% do 100% formiranih askospora)

     

     

    Velika slika

     

    06.03.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (5)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 33 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 63 pseudotecije, u 11 nije bilo formiranih askospora, u 26 je bilo do 25% formiranih askospora, u 20 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 3  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u dve je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 19,6%. Od 51 pregledane pseudotecije 31 je bez formiranih askospora, u 10 je do 25% formiranih askospora, u  3 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 4 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u tri je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

    Pseudotecija kategorije 3

    Velika slika

    ...

    Pseudotecija kategorije 4

    Velika slika

     

    27.02.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (4)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  31,3 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 83 pseudotecije, u 29 nije bilo formiranih askospora, u 19 je bilo do 25% formiranih askospora, u 22 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 11  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 2 je bilo preko 75% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 9,6%. Od 81 pregledane pseudotecije 55 je bez formiranih askospora, u 23 je do 25% formiranih askospora, u  3 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora i u jednoj je bilo od 51% do 75% formiranih askospora.

    Askusi sa askosporama

     

    Velika slika

     

     

    Velika slika

     

    20.02.2013.

    Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (3)

     

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 18,6 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 51 pseudotecije, u 28 nije bilo formiranih askospora, u 13 je bilo do 25% formiranih askospora, u 5 bilo je formirano od 26% do 50% askospora  i u pet  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 7,5%. Od 50 pregledane pseudotecije 39 je bez formiranih askospora, u 8 je do 25% formiranih askospora, u  2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u jednoj je bilo od 51% do 75% formiranih askospora.

    Prazni askusi

    Velika slika

    Askusi sa askosporama

    Velika slika

     

    13.02.2013.

    Venturia inaequalis   dozrelost pseudotecija (2)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 5,5% na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 73 pseudotecije, u 58 nije bilo formiranih askospora, u 14 je bilo do 25% formiranih askospora i u jednoj je bilo do 50% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 2,4%. Od 62 pregledane pseudotecije 58 je bez formiranih askospora, u 3 je do 25% formiranih askospora i u jednoj je od 51% do 75% formiranih askospora.

    Velika slika

    Velika slika

    Velika slika

     

    07.02.2013.

                    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (1)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, konstatovano je prisustvo askospora Venturia inaequalis u pseudotecijama.

      

     

     

    Pseudotecije Venturia inaequalis
    na licu lista
     
    Pseudotecija sa askosporama
     
    Askospore u askusima
     

    Na sorti Zlatni Delišes dozrelost pseudotecija je 3%. Od ukupno 73 pregledane pseudotecije, u 65 nije bilo formiranih askospora, u 7 je bilo do 25% formiranih askospora i u jednoj je bilo do 50% formiranih askospora.

    Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 1%. Od 77 pregledanih pseudotecija, 73 su bez formiranih askospora, u jednoj je bilo do 25% formiranih askospora i u jednoj do 50% formiranih askospora.

     

    SEZONA 2012

     

    14.06.2012.

     

    Venturia inaequalis – ispražnjenost pseudotecija (12)

    Pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 100% .

    Kod svih pregledanih pseudotecija došlo je do konačnog oslobađanja askospora.

     

    Velika slika

    Na volumetrijskom hvataču spora (Burkard), za proteklu nedelju, nije registrovan let askospora.

    Period primarnih infekcija od Venturia inaequalis je završen.

     

    07.06.2012.

     

    Venturia inaequalis – ispražnjenost pseudotecija (11)

     

    Pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 96,6 % .

    Ovaj visok procenat pseudotecija kod kojih je došlo do oslobađanja askospora, ukazuje da se približavamo kraju perioda opasnosti za ostvarenje primarnih infekcija (Slika1).

     

     

    Slika 1 (Velika slika) 

     

    Na volumetrijskom hvataču spora (Burkard) registrovan je let askospora 31.05.2012. (Slika2).

     

     Slika 2 (Velika slika)

     

     

    31.05.2012.

    Venturia inaequalis – dozrelost i ispražnjenost pseudotecija (10)

    Pregledom prezimelog lišća iz jabučnjaka utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100%.

    Ispražnjenost pseudotecija iznosi  87% . Još uvek su prisutne pseudotecije sa askosporama koje treba da se oslobode  u narednom periodu (slika 1).

    Slika 1 (velika slika)

    Pregledom materijala sa volumetrijskog hvatača spora (Burkard) utvrđeno je prisustvo askospora u vazduhu,  za period  23.05. – 29.05. (slika 2).

    Slika 2 (velika slika)

    23.05.2012.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (9)

     Pregledom prezimelog lišća iz jabučnjaka, konstatovana je dozrelost pseudotecija od  96,9% .

    Ispražnjenost pseudotecija iznosi  76,7%  (na slici je prikazana ispražnjena pseudotecija kod koje je došlo do potpunog oslobađanja askospora).

    Velika slika

     

    17.05.2012.

    Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (8)

    Pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 82,5% .

    Najviše pseudotecija nalazi se u kategoriji ispražnjenih pseudotecija tj. kod kojih je došlo do potpunog oslobađanja askospora (vidi sliku dole).

    Ispražnjenost pseudotecija iznosi 43,4% .

     

    Velika slika

     

    Pregledom materijala sa hvatača spora (Burkard) koji se nalazi u samom voćnjaku, konstatovano je oslobađanje askospora u prirodnim uslovima u periodu 13.05. – 15.05. (vidi sliku dole). Prethodni period koji je obilovao padavinama inicirao je pražnjenje pseudotecija i let askospora, tako da je infekcioni materijal prisutan u jabučnjacima.

    Velika slika

    09.05.2012.

    Venturia inaequalis – zrelost pseudotecija (7)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, konstatovana je zrelost pseudotecija od 65%. Najviše pseudotecija nalazi se u kategoriji 4 (75 - 100% askusa sa formiranim askosporama, vidi sliku).

    Velika slika

     

    I dalje su prisutne pseudotecije u kategoriji 0 ( nije došlo do formiranja askospora u askusima).

    Procenat ispražnjenosti pseudotecija je 19%.

    30.04.2012.

    Venturia inaequalis – ispražnjene pseudotecije (6)

    Laboratorijskim pregeledom prezimelog lišća, konstatovana je zrelost pseudotecija od 42% .
    Prvi put ove sezone konstatovane su i ispražnjene pseudotecije tj. pseudotecije gde je u potpunosti došlo do oslobađanja askospora (slika).

    Velika slika

    26.04.2012.

    Venturia inaequalis – pregled pseudotecija (5)

     Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, konstatovana je zrelost pseudotecija od 24% na sorti Ajdared i 27% na sorti Zlatni Delišes.

    Još uvek su prisutne pseudotecije kategorije 0, kod kojih nisu formirane askospore.

     

     

     

     Velika slika

     

    Najviše je pseudotecija koje pripadaju kategoriji 1, gde je formirano do 25% askospora.

     

     

    Velika slika

     

    Konstatovane su i pseudotecije kategorije 2, sa 25-50% formiranih askospora.

     

     

    Velika slika

     

    U malom broju uočene su i pseudotecije kategorije 3, sa 50-75% formiranih askospora.

     

     

    Velika slika

     

    Prisutne su i  pseudotecije kategorije 4, gde je formirano preko 75% askospora.

     

     

    Velika slika

    Za sada nije utvrđeno prisustvo ipražnjenih pseudotecija.

    Izgled askusa  sa askosporama

    Velika slika

     

    19.04.2012.

    Venturia inaequalis – oslobađanje askospora (4)

    Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, konstatovana je zrelost pseudotecija od 17% na sortama Ajdared i Zlatni Delišes.

    Na volumetrijskom hvataču spora tipa Burkard, registrovan je let askospora u periodu 13.04.-18.04. (vidi sliku).

    To je period kada je bilo padavina, koje su i neophodne za izbacivanje askospora u vazduh.

     

     

     

    Velika slika

     

     

    12.04.2012.

    Venturia inaequalis – oslobađanje askospora (3)

    U laboratoriji Regionalnog Centra Novi Sad, utvrđena je zrelost pseudotecija 11-15%, na sortama Ajadared i Zlatni Delišes. Pomoću volumetrijskog hvatača spora (Burkard) konstatovano je pojačano prisustvo askospora u vazduhu, koje se oslobađaju odmah posle kiše.

     

    Venturia inaequalis – oslobađanje askospora (2)

     

    Laboratorija Regionalnog Centra Novi Sad prati  oslobađanje askospora Venturia inaequalis.

    Oslobađanje askospora u laboratorijskim uslovima se registruje pri svakodnevnim pregledima.

    U prirodnim uslovima u voćnjaku, oslobađanje askospora registrovano je 29.03.2012. u 04h na Burkard aparatu – hvataču spora.

    Kako je patogen prisutan u vazduhu, a jabuka u osetljivim feno fazama razvoja, neophodno je pri prvim sledećim povoljnim uslovima za infekciju preduzeti mere kontrole.

     

     

     

     Velika slika 

     

     

    Venturia inaequalis –oslobađanje askospora (1)

     

    U laboratoriji Regionalnog centra Novi Sad prati se oslobađanje askospora Venturia inaequalis.

    Od 09.03.2012. sa lokaliteta Kać uzimani su listovi sa simptomima čađave krastavosti.

    Svakodnevnim pregledima konstatovali smo da je do  oslobađanja askospora na sortama Ajdared i Zlatni delišes došlo 26.03.2012 (slika).

     

     

    U odnosu na laboratorijske uslove, oslobađanje askospora se u prirodi očekuje za 5-7 dana odnosno oslobađanje askospora se očekuje sa prvom kišom. Neophodno je pratiti vremenske uslove i pripremati se za mere zaštite.

    Velika slika

     

     Prognozno-izveštajna služba

     Automatske meteorološke stanice

     ‭(Hidden)‬ Izlazi iz modela za jabukinog smotavca (carpocapsa pomonella)

    There are no items to show in this view of the "Lista_fajlova_iz_modela_carpocapsa_pomonella" document library.

     ‭(Hidden)‬ Novo


     ‭(Hidden)‬ Kalamitet gubara

     ‭(Hidden)‬ Iz laboratorije Područnog centra Sremska Mitrovica

    24.04.2012.

    Venturia inaequalis

    Praćenjem sazrevanja i pražnjenja peritecija, mikroskopskim pregledom ustanovljeno je da je 26% dozrelih peritecija.

    Peritecije

    Velika slika

    Velika slika

    Peritecije i askusi

    Velika slika

    Askusi

    Velika slika

    Askusi i askospore

    Velika slika