Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

 Pregled preporuka po usevu/zasadu

Javascript

 Prilozi regionalnih centara

 ‭(Hidden)‬ Pregled preporuka prema biljkama usevima/zasadima

  Jabuka

 Preporuke regionalnih centara

Preporuke (link): pregled najnovijih  Pratite nas i na Fejsbuku (link): PIS-preporuke

 ‭(Hidden)‬ jQuery loader

 ‭(Hidden)‬ Top Link Bar Breaker

 ‭(Hidden)‬ Untitled ‭[2]‬

 ‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

 ‭(Hidden)‬ Nove preporuke regionalnih centara Pronozno-izveštajne službe zaštite bilja

Post
Usev/zasad
Štetni organizmi
Zaštita leske od braon mramoraste stenice

Na području Srbije, zasadi leske se nalaze u fazi razvoja ploda.

 

Vizuelnim pregledom proizvodnih zasada leske, uočeno je prisustvo svih razvojnih stadijuma braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

13.7.2021. smo vas informisali o prisustvu ove vrste stenice u zasadima i potrebi sprovođenja hemijskih mera zaštite. Međutim, ova invazivna stenica je i dalje prisutna u zasadima u značajnoj brojnosti, a plodovi su još uvek osetljivi na ishranu te postoji rizik od nastanka šteta.

Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje imaju usni aparat za bodenje i sisanje. Oštećena jezgra bivaju smežurana, plutasta i nepravilnog oblika sa jasno vidljivim ubodnim mestima oko kojih se šire nekrotične površine, što znatno smanjuje kvalitet i tržišnu vrednost ploda leske. Mesta ishrane predstavljaju ulazne otvore za razvoj različitih prouzrokovača truleži ploda, čime se štetnost dodatno uvećava.

 

Proizvođačima leske se preporučuje obavezan pregled zasada na prisustvo braon mramoraste stenice.

 

Po potvrdi prisustva preporučuju se mere suzbijanja. U zasadima leske registrovani su sledeći insekticidi iz grupe piretroida koji se mogu koristiti u cilju suzbijanja braon mramoraste stenice:

 

·       Karate Zeon, Kozak (lambda-cihalotrin) u količini 0,2 l/ha

·       Polux (deltametrin) u koncentraciji 0,05%.

Detaljnije informacije o prisustvu braon mramoraste stenice i zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) po usevima i zasadima u ovoj proizvodnoj sezoni, kao i informacije o njihovoj biologiji i merama kontrole, možete pogledati u prilozima iz regionalnih centara PIS-a:

Ruma, Leskovac, Jagodina, Sremska Mitrovica, Zrenjanin, Kikinda, Vrbas, Kruševac, Zaječar 1, Zaječar 2,

Senta 1, Senta 2, Sombor, Šabac, Pirot, Požarevac, Beograd i Mladenovac, Prokuplje.

SVI; LeskaBraon mramorasta stenica (Halyomorpha halys); Zelena povrtna stenica (Nezara viridula)Svi regioni
1 - 1 Next

 Preporuke Centra prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Post
Štetni organizmi
Usev/zasad
Expand/Collapse Created : 24.7.2021 ‎(1)
Zaštita leske od braon mramoraste stenice

Na području Srbije, zasadi leske se nalaze u fazi razvoja ploda.

 

Vizuelnim pregledom proizvodnih zasada leske, uočeno je prisustvo svih razvojnih stadijuma braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

13.7.2021. smo vas informisali o prisustvu ove vrste stenice u zasadima i potrebi sprovođenja hemijskih mera zaštite. Međutim, ova invazivna stenica je i dalje prisutna u zasadima u značajnoj brojnosti, a plodovi su još uvek osetljivi na ishranu te postoji rizik od nastanka šteta.

Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje imaju usni aparat za bodenje i sisanje. Oštećena jezgra bivaju smežurana, plutasta i nepravilnog oblika sa jasno vidljivim ubodnim mestima oko kojih se šire nekrotične površine, što znatno smanjuje kvalitet i tržišnu vrednost ploda leske. Mesta ishrane predstavljaju ulazne otvore za razvoj različitih prouzrokovača truleži ploda, čime se štetnost dodatno uvećava.

 

Proizvođačima leske se preporučuje obavezan pregled zasada na prisustvo braon mramoraste stenice.

 

Po potvrdi prisustva preporučuju se mere suzbijanja. U zasadima leske registrovani su sledeći insekticidi iz grupe piretroida koji se mogu koristiti u cilju suzbijanja braon mramoraste stenice:

 

·       Karate Zeon, Kozak (lambda-cihalotrin) u količini 0,2 l/ha

·       Polux (deltametrin) u koncentraciji 0,05%.

Detaljnije informacije o prisustvu braon mramoraste stenice i zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) po usevima i zasadima u ovoj proizvodnoj sezoni, kao i informacije o njihovoj biologiji i merama kontrole, možete pogledati u prilozima iz regionalnih centara PIS-a:

Ruma, Leskovac, Jagodina, Sremska Mitrovica, Zrenjanin, Kikinda, Vrbas, Kruševac, Zaječar 1, Zaječar 2,

Senta 1, Senta 2, Sombor, Šabac, Pirot, Požarevac, Beograd i Mladenovac, Prokuplje.

Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys); Zelena povrtna stenica (Nezara viridula)SVI; Leska
Expand/Collapse Created : 23.7.2021 ‎(2)
Mere zaštite jagodastog, bobičastog i koštičavog voća od azijske voćne mušice

Na lovnim klopkama za monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) registruju se ulovi ove štetočine u svim zasadima gde postoji rizik od nastanka šteta (malina, kupina, borovnica, breskva).

U pomenutim voćnim vrstama predlaže se primena svih raspoloživih mera kontrole:

1.         Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Kao klopke se mogu koristiti plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki, na ivičnim delovima parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

 

 

2.    Uništavanje prezrelih plodova koji predstavljaju idealnu podlogu za razvoj ove štetočine. Predlaže se njihovo skupljanje i odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana. Na taj način sprečava se razvoj štetočine i pojava odraslih jedinki nove generacije.

 

3.       Skraćivanje intervala berbe radi što bržeg sklanjanja zrelih plodova sa parcele.

 

4.         Uklanjanje  divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ovoj štetočini sa ivica parcela.

 

5.        Krčenje napuštenih zasada koji predstavljaju idealno mesto za neometano umnožavanje ove veoma opasne štetočine.

 

6.    Hemijske mere borbe su dosta složene i usmerene su na suzbijanje odraslih jedinki. Kod proizvođača čiji su zasadi ugroženi od strane ove štetočine, preporučuje se primena insekticida, uz obavezno poštovanje karence:

 

 

Preparat

Aktivna materija

Doza/

koncentracija

Karenca

Za breskvu

Exirel

cijantraniliprol

0,075%

7 dana

Za borovnicu

Plures

deltametrin

0,5 l/ha

7 dana

Za kupinu

Karate zeon

lambda-cihalotrin

0,2 l/ha

7 dana

Za malinu

Plures

deltametrin

0,5-0,75 l/ha

14 dana

 

 

 

 

 

 

Laser 240 SC 1

spinosad

0,04%

3 dana

1U svetu se, pored navedenih registrovanih insekticida, za suzbijanje azijske voćne mušice koristi i insekticid a.m. spinosad, sa karencom od 3 dana u zasadima malina (Belgija, Japan, Italija), od 3 dana u zasadima kupina i borovnica (Italija) (pogledati FAO izvor).

Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)Breskva; Borovnica; Kupina; Malina
Intenzivno prisustvo pamukove sovice u usevima

Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) je jedna od najznačajnijih štetočina u našoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Na feromonskim klopkama i svetlosnim lovnim lampama beleže se povećani  ulovi odraslih jedinki ove štetočine.

Vizuelnim pregledom useva se registruje prisustvo jaja pamukove sovice. U zavisnosti od lokaliteta, registruje se i do 100% biljaka sa položenim jajima ove štetočine.

U ovom momentu najugroženiji su usevi paprike, paradajza, kukuruza šećerca i boranije, koji su u fazama intenzivnog porasta, cvetanja i plodonošenja i kao takvi najprivlačniji su za ženke pamukove sovice da polože jaja.

Na području Srbije u periodu od 16.-20.07. pala je značajna količina padavina  koja je uticala na povećanje vlage u usevima te je rizik od šteta od pamukove sovice još izraženiji jer larve za svoj razvoj iziskuju visoku relativnu vlažnost vazduha. Takođe, u najavi je novi talas visokih temperatura koji će izuzetno pogodovati daljem razvoju te štetočine.

Trenutno se nalazimo u izuzetno kritičnom periodu za zaštitu useva od pamukove sovice.

Proizvođačima se preporučuje pregled useva na prisustvo jaja pamukove sovice. Ukoliko se registruje njihovo prisustvo, potrebno je pratiti razvoj i na samom početku piljenja larvi primeniti mere zaštite. Prema prognoziranim, visokim temperaturama, piljenje larvi se očekuje za 2-3 dana. Preporuka je primena nekog od registrovanih insekticida:

Preparat

Aktivna materija

Doza

Usev

Coragen 20 SC

hlorantraniliprol

0,14-0,2 l/ha

paprika, paradajz, kukuruz

Ampligo 150 ZC

hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin

0,4 l/ha

paradajz, kukuruz

Avaunt 15 EC, Top gun

indoksakarb

0,25 l/ha

paprika, paradajz, kukuruz

Affirm 095 SG, Ema, Triton

emamektin benzoat

1,5-2 kg/ha

paprika, paradajz, kukuruz

Harpun

piriproksifen

0,05-0,075%

boranija1

1zbog nedostatka registrovanih preparata u usevu boranije, može se preporučiti i primena insekticida na bazi aktivne materije emamektin benzoat, zbog kratke karence u svim usevima.

 

U usevima paprike i kukuruza šećerca započelo je polaganje jaja druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis). Navedeni insekticidi delovaće i na ovu štetočinu.

Kukuruzna /pamukova sovica (helicoverpa armigera)Boranija; Paprika; Paradajz; Kukuruz
Expand/Collapse Created : 22.7.2021 ‎(1)
Zaštita šećerne repe

Usevi šećerne repe se nalaze u fazi razvoja korena.

Vizuelnim pregledom proizvodnih parcela pod šećernom repom registruje se različit nivo prisustva pega od prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe (Cercospora beticola), u zavisnosti od lokaliteta, osetljivosti sorte, učestalosti gajenja šećerne repe na istoj parceli i do sada primenjenih mera zaštite.

U periodu od 16.-20.07. na području Srbije su zabeležene obilne padavine. U zavisnosti od lokaliteta, zabeleženo je od 60 mm do 160 mm padavina. Na meteorološkim stanicama postavljenim u usevima šećerne repe, u pomenutom periodu su registrovani visoki razici za ostvarenje infekcije prouzrokovačem pegavosti lista šećerne repe.

 

Trenutni mikroklimat u usevima (jake rose i visoke vrednosti relativne vlažnosti vazduha) i dalje stvara povoljne uslove za razvoj gljive, te se sa ciljem zaštite lisne mase i omogućavanja daljeg razvoja korena šećerne repe, proizvođačima  preporučuje tretman kombinacijom preventivnih i sistemičnih fungicida:

Preventivni fungicidi:

·       mankozeb (Mankogal 80) 2 kg/ha (MBT 3) ili

·       bakar-hidroksid (Fungiran OH, Blauvit) 2kg/ha (MBT 4,2) ili

·       bakar-oksid (Nordox 75 WG) 1,25 kg/ha (MBT 3).

 

Sistemični fungicidi:

·      azoksistrobin+ciprokonazol (Amistar extra, Arcon extra) 0,6-0,75 l/ha (MBT 2) ili

·      azoksistrobin+difenokonazol (Amistar gold, Teatar plus) 1 l/ha (MBT 2) ili

·      azoksistrobin+epoksikonazol (Mercury) 1 l/ha (MBT 2) ili

·      fluopiram+protiokonazol (Propulse 250 SE) 1-1,2 l/ha (MBT 2) ili

·      piraklostrobin+epoksikonazol (Opera) 0,75-1 l/ha (MBT 2) ili

·      piraklostrobin+protiokonazol (Unify) 0,75-0,9 l/ha (MBT 2) ili

·      prohloraz+tebukonazol (Zamir) 1 l/ha (MBT 3) ili

·      tebukonazol+tiofanat-metil (Antre plus) 1,5 l/ha (MBT 2) ili

·      difenokonazol+tiofanat-metil (Sekvenca plus) 1,5 l/ha (MBT 2) ili

·      epoksikonazol+tiofanat-metil (Ceres, Combo ultra, Duett ultra, Excorta plus) 0,4-0,6 l/ha (MBT 2) ili

·      trifloksistrobin+ciprokonazol (Sphere, Cerox, Venere) 0,25-0,35 l/ha (MBT 2) ili

 ·      tiofanat-metil-+tebukonazol+ciflufenamid (Sanus) 1,5-2 l/ha.

Pegavost lista šećerne repe (cercospora beticola)Šećerna repa
Expand/Collapse Created : 21.7.2021 ‎(1)
Zaštita krompira od krompirovog moljca

Na području Srbije, usevi krompira se nalaze u različitim fazama razvoja, u zavisnosti od lokaliteta, datuma setve i sortimenta. Na nekim parcelama je već povađen krompir, na nekim se vađenje uskoro očekuje, a na značajnom broju parcela je krompir još uvek u različitim fazama žućenja cime.

Na feromonskim klopkama koje su smeštene u usevima krompira se registruje povećanje brojnosti odraslih jedinki krompirovog moljca (Phthorimaea operculella). Za nekoliko dana se očekuje maksimum leta leptira treće generacije. To je kritična tačka u zaštiti krompira od ove štetočine.

 

 

Proizvođačima se preporučuju sledeće mere:

·         Kod useva  gde je cima suva i zemljište bez korova, obavezno  treba vaditi krompir čim to vremenski uslovi dozvole  i čuvati ga u  skladištima  u kojima je kontrolisana temperatura (ispod 10°C). Skladišta krompira  treba na svim otvorima da budu  obezbeđena gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj moljca.

 

·         Krtole krompira nakon vađenja ne treba ostavljati na parcelama i u dvorištima već unositi u skladišta koja su dobro obezbeđena.

 

·          Na parcelama gde se krompir neće uskoro vaditi, čim se nakon obilnih padavina omogući ulazak na parcele, preporučuje se primena  hemijskih mera zaštite: Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,15-0,2 l/ha + Decis 2,5 EC ili Konfuzija ili Polux 0,3-0,5 l/ha (karenca 14 dana).

 

·         Na parcelama sa kasnim sortimentom gde je još uvek potrebno sačuvati lisnu masu, predlaže se nastavak zaštite od dva najznačajnija patogena krompira, prouzrokovača plamenjače (Phytophthora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) nekim od sledećih fungicida: Revus top 500 SC (mandipropamid+difenokonazol) 0,4-0,6 l/ha (karenca 7 dana) ili Ranman top (cijazofamid) 0,5 l/ha (karenca 7 dana).

Moljac krompira (Phthorimaea operculella); Plamenjača krompira i paradajza (phytophthora infestans); Crna pegavost krompira i paradajza (alternaria solani)Krompir
Expand/Collapse Created : 16.7.2021 ‎(2)
Naglo podizanje populacije azijske voćne mušice i rizik u proizvodnji voća

Tokom ove nedelje, na lovnim klopkama za monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) došlo je do naglog povećanja ulova ove štetočine u odnosu na protekli period kada su se registrovale samo pojedinačne brojnosti.

Trenutno se u zasadima trešanja i remotantnih sorti malina registruje i preko 100 jedinki azijske voćne mušice u lovnim klopkama, na nivou nedeljnog ulova.

S obzirom da nailazi period sa padom temperature i povišenjem vrednosti relativne vlažnosti vazduha, očekuje se dodatno podizanje populacije ove štetočine, s obzirom da upravo ovi uslovi favorizuju njen brz razvoj i razmnožavanje. Zbog navedenog, postoji rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica i kasnih sorti bresaka i nektarina.

U pomenutim voćnim vrstama predlaže se primena svih raspoloživih mera kontrole:

1.         Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Kao klopke se mogu koristiti plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki, na ivičnim delovima parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.

 

2.    Uništavanje prezrelih plodova koji predstavljaju idealnu podlogu za razvoj ove štetočine. Predlaže se njihovo skupljanje i odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana. Na taj način sprečava se razvoj štetočine i pojava odraslih jedinki nove generacije.

 

3.       Skraćivanje intervala berbe radi što bržeg sklanjanja zrelih plodova sa parcele.

 

4.         Uklanjanje  divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ovoj štetočini sa ivica parcela.

 

5.        Krčenje napuštenih zasada koji predstavljaju idealno mesto za neometano umnožavanje ove veoma opasne štetočine.

 

6.    Hemijske mere zaštite su veoma složene i predstavljaju samo korektivnu meru. Ključne su sve prethodno nabrojane sanitarno-higijenske mere, te se predlaže njihovo sprovođenje. U zasadima sa kasnim sortimentom bresaka i nektarina gde se berba ne očekuje u narednom periodu, aktuelna je zaštita od breskvinog smotavca, te će se primenom insekticida usmerenim na suzbijanje ove štetočine, smanjiti i populacija azijske voćne mušice. U zasadima gde je u toku berba ne preporučuje se primena hemijskih mera zaštite!

 

Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)Voćni zasadi
1 - 6 Next

 ‭(Hidden)‬ Korišćenje portala

Prijava na automatsko ažuriranje izabranog sadržaja Portala! 
by System Account
 24.10.2016 11:18
 
Podaci sa automatskih meteoroloških stanica 
by System Account
 18.4.2012 12:10
 

 ‭(Hidden)‬ Monitoring - mapa resursa


30 day Evaluation period has expired!
Evaluation Version (© 2012 AMREIN ENGINEERING AG)

 ‭(Hidden)‬ Monitoring 2012 kalendar događaja

There are currently no upcoming events.

 ‭(Hidden)‬ Iz laboratorije Područnog centra Novi Sad

SEZONA 2014

 

  

21.5.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (14)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 100% i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. U svim pregledanim pseudotecijama nije registrovano prisustvo askospora, što znači da je kraj primarnih infekcija od prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke za posmatrani lokalitet (Čenej).

Ispražnjena pseudotecija

 

 

 

14.5.2014.

 

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (13)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 97% (od ukupno pregledanih 41 pseudotecija, 40 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 96%, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 48 su ispražnjene).

 

 

7.5.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (12)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 96% (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 48 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 92%, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 46 su ispražnjene).

Ispražnjena pseudotecija

 

30.4.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (11)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 80% (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 40 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 70%, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 35 su ispražnjene).

Ispražnjena pseudotecija

  

 

23.4.2014.

 

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (10)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  99 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, u 2 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 48 je od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeleženo je 30 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 60 %.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 99,5 %. Od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, u 1 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 49 je od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležene su 34 ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 68 %.

Fotografija:

 Ispražnjena pseudotecija

Velika slika

 

16.4.2014.

 

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (9)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  95,77 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 71 pregledanih pseudotecija, nisu registrovane pseudotecije u kojima nema formiranih askospora, u 2 je do 25% formiranih askospora, u 1 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 4 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 64 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 40 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 56,3 %.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 91,37 %. Od ukupno 58 pregledanih pseudotecija,  nisu registrovane pseudotecija u kojima nema formiranih askospora, u 3 je do 25% formiranih askospora, u 2 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 7 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 46 je preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 30 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 51,72 %.

Fotografije:

Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

 

 

 

Velika slika

 

Ispražnjena pseudotecija

 

Velika slika

 

 

 

9.4.2014.

 

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (8)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  80,8 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 51 pregledanih pseudotecija, u 1 nema formiranih askospora, u 5 je do 25% formiranih askospora, u 5 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 10 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 30 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 9 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 17,64 %.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 82,21 %. Od ukupno 52 pregledane pseudotecije,  ni u jednoj nema formiranih askospora, u 6 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 35 je preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 14 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 26,92 %.

 

2.4.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (7)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  78,98 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 69 pregledanih pseudotecija, u 3 nema formiranih askospora, u 3 je do 25% formiranih askospora, u 17 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 43 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 12 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 17,39 %.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 81,45 %. Od ukupno 62 pregledane pseudotecije, u  jednoj nema formiranih askospora, u 6 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 8 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 39 je preko 75% formiranih askospora. Zabeleženo je 15 ispražnjenih pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 24,19 %.

 Ispražnjena pseudotecija

Velika slika

 

26.3.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (6)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  51 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 4 nema formiranih askospora, u 20 je do 25% formiranih askospora, u 9 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 4 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 13 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 36 %. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u  8 nema formiranih askospora, u 23 je do 25% formiranih askospora, u 12 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 4 je preko 75% formiranih askospora.

 

 Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

19.3.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (5)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 50,5 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 4 nema formiranih askospora, u 15 je do 25% formiranih askospora, u 15 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 8 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 8 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 35,5 %. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 15 nema formiranih askospora, u 18 je do 25% formiranih askospora, u 6 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 3 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 8 je preko 75% formiranih askospora.

  

Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

12.3.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (4)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 49,07 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 54 pregledane pseudotecije, u 8 nema formiranih askospora, u 14 je do 25% formiranih askospora, u 13 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 10 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 9 pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 35,24 %. Od ukupno 61 pregledane pseudotecije, u 18 nema formiranih askospora, u 21 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 7 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 7 je preko 75% formiranih askospora.

Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

4.3.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (3)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 33,01 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno 50 pregledanih pseudotecija, u 26 nema formiranih askospora, u 23 je do 25% formiranih askospora, u 12 je od 26% do 50% formiranih askospora, takođe u 12 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 5pseudotecija je  preko 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 23,55 %. Od ukupno 52 pregledane pseudotecije, u 25 nema formiranih askospora, u 14 je do 25% formiranih askospora, u 8 je od 26% do 50% formiranih askospora, u 1 je od 51% do 75% formiranih askospora i u 4 je preko 75% formiranih askospora.

Pseudotecija kategorije 4 (preko 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

27.2.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (2)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 14,7 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 68 pseudotecija, u 40 nema formiranih askospora, u 20 je do 25% formiranih askospora, u 4  je formirano od 26% do 50% askospora i u 4 je od 51% do 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 17 %. Od 50 pregledanih pseudotecija, 26 su bez formiranih askospora, u 20 je do 25% formiranih askospora, u 2 je od 26% do 50% formiranih askospora i u 2 je od 51% do 75% formiranih askospora.

 

Pseudotecija u kategoriji 3 (od 50% do 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

19.2.2014.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (1)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 10,34 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 58 pseudotecija, u 38 nema formiranih askospora, u 17 je do 25% formiranih askospora, u 2  je formirano od 26% do 50% askospora i u jednoj je od 51% do 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 14,77 %. Od 66 pregledanih pseudotecija, 30 su bez formiranih askospora, u 33 je do 25% formiranih askospora i u 3 je od 26% do 50% formiranih askospora.

Pseudotecija bez formiranih askospora

Velika slika

 Pseudotecija u kategoriji 1 (do 25% formiranih askospora)

Velika slika

Pseudotecija u kategoriji 2 (od 25% do 50% formiranih askospora)

Velika slika

Pseudotecija u kategoriji 3 (od 50% do 75% formiranih askospora)

Velika slika

 

 

SEZONA 2013

 

04.06.2013.

Venturia inaequalis– ispražnjenost pseudotecija (18)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 100 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledane 72 pseudotecije, sve su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 100 % (od ukupno pregledanih 55 pseudotecija, sve su ispražnjene).

 

Fotografija ispražnjene pseudotecije

 

Ispražnjena pseudotecija - velika slika

 

29.05.2013.

Venturia inaequalis– ispražnjenost pseudotecija (17)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 98,18 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledane 64 pseudotecije, 63 je ispražnjeno). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 98,44 % (od ukupno pregledanih 55 pseudotecija, 54 je ispražnjeno).

 

Fotografija ispražnjene pseudotecije

 

Velika slika

 

21.05.2013.

Venturia inaequalis– ispražnjenost pseudotecija (16)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 95,31 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledane 64 pseudotecije, 61 je ispražnjeno). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 94,01 % (od ukupno pregledane 84 pseudotecije, 79 je ispražnjeno).

 

Fotografija ispražnjene pseudotecije

 

Velika slika

 

 

15.05.2013.

Venturia inaequalis – ipsražnjenost pseudotecija (15)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 77,27 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledanih 66 pseudotecija, 51 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost pseudotecija iznosi 75 % (od ukupno pregledanih 60 pseudotecija, 45 su ispražnjene).

 

Fotografija ispražnjene pseudotecije

Velika slika

 

07.05.2013.

Venturia inaequalis – ipsražnjenost pseudotecija (14)

 

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 32,8 % kod sorte Zlatni Delišes (od ukupno pregledanih 67 pseudotecija, 22 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared  ispražnjenost pseudotecija iznosi 36 %, (od ukupno pregledanih 50 pseudotecija, 18 su ispražnjene).

 

Slika ispražnjene pseudotecije

 

Velika slika

 

 

30.04.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (13)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100 % i na  sorti Zlatni Delišes i na sorti Ajdared. Sve pseudotecije su u kategoriji 4, sa potpuno formiranim askosporama. Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes iznosi 4,41% (od ukupno pregledanih 68 pseudotecija, 3 su ispražnjene). Kod sorte Ajdared ispražnjenost iznosi 5%, (od ukupno pregledanih 80 pseudotecija, 4 su ispražnjene).

Slika ispražnjene pseudotecije

Velika slika

 

23.04.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (12)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 99,1 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 60 pseudotecija, u 2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 58 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležene su dve ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  3,33 %

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 99 %. Od 53 pregledanih pseudotecija u 2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 51 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.  Zabeležene su dve  ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  3,7 %

Fotografija – Pseudotecija V. inaequalis

 

Pseudotecija Venturia inaequalis - velika slika

 

18.04.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (11)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 98,5 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledanih 68 pseudotecija, u 4  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 64 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležene su dve ispražnjene pseudotecije. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  2,9 %.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 93,7 %. Od 48 pregledanih pseudotecija 2 su bez formiranih askospora, u  1 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 43 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.  Zabeležena je jedna ispražnjena pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi  2,1%

Fotografije – Pseudotecija V. inaequalis

pseudotecija kategorija 4 - velika slika

ispražnjena pseudotecija - velika slika

 

09.04.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (10)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 84,9 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 58 pseudotecije, u 0 nije bilo formiranih askospora, u 2 je bilo do 25% formiranih askospora, u 6 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 17  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 33 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora. Zabeležena je jedna ispražnjena pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 1,7%

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 84,8 %. Od 48 pregledane pseudotecije 2 su bez formiranih askospora, u 1 je do 25% formiranih askospora, u  4 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 17 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 31 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.  Zabeležena je jedna ispražnjena pseudotecija. Ispražnjenost pseudotecija iznosi 2,1%

Fotografija – Pseudotecija V. inaequalis

Velika slika

 

02.04.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (9)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 68 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 59 pseudotecije, u 7 nije bilo formiranih askospora, u 6 je bilo do 25% formiranih askospora, u 7 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 16  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 23 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 71 %. Od 71 pregledane pseudotecije 7 su bez formiranih askospora, u 4 je do 25% formiranih askospora, u  10 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 22 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 28 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Fotografija – pseudotecija V. inaequalis

 

Velika slika

 

28.03.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (8)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 67,1 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 57 pseudotecije, u 3 nije bilo formiranih askospora, u 9 je bilo do 25% formiranih askospora, u 11 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 14  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 20 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 68,1%. Od 62 pregledane pseudotecije 4 su bez formiranih askospora, u 10 je do 25% formiranih askospora, u  9 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 15 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 24 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Fotografija – pseudotecija V. inaequalis  

 

Velika slika

 

 

19.03.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (7)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 65 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 55 pseudotecije, u 4 nije bilo formiranih askospora, u 5 je bilo do 25% formiranih askospora, u 10 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 26  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 10 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 60,5%. Od 50 pregledane pseudotecije 2 su bez formiranih askospora, u 9 je do 25% formiranih askospora, u  14 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 16 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 9 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Pseudotecije sa askosporama

Velika slika

 

13.03.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (6)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 59,3 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 51 pseudotecije, u 4 nije bilo formiranih askospora, u 7 je bilo do 25% formiranih askospora, u 14 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 18  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 8 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 54,4%. Od 57 pregledane pseudotecije 11 je bez formiranih askospora, u 8 je do 25% formiranih askospora, u  10 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 16 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u 12 je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

 

Pseudotecija kategorija 4 (od 76% do 100% formiranih askospora)

 

 

Velika slika

 

06.03.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (5)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 33 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 63 pseudotecije, u 11 nije bilo formiranih askospora, u 26 je bilo do 25% formiranih askospora, u 20 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 3  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u dve je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 19,6%. Od 51 pregledane pseudotecije 31 je bez formiranih askospora, u 10 je do 25% formiranih askospora, u  3 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora,  u 4 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora  i u tri je bilo od 76% do 100% formiranih askospora.

Pseudotecija kategorije 3

Velika slika

...

Pseudotecija kategorije 4

Velika slika

 

27.02.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (4)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od  31,3 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 83 pseudotecije, u 29 nije bilo formiranih askospora, u 19 je bilo do 25% formiranih askospora, u 22 bilo je formirano od 26% do 50% askospora,  u 11  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u 2 je bilo preko 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 9,6%. Od 81 pregledane pseudotecije 55 je bez formiranih askospora, u 23 je do 25% formiranih askospora, u  3 je bilo od 26% do 50% formiranih askospora i u jednoj je bilo od 51% do 75% formiranih askospora.

Askusi sa askosporama

 

Velika slika

 

 

Velika slika

 

20.02.2013.

Venturia inaequalis    dozrelost pseudotecija (3)

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 18,6 % na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 51 pseudotecije, u 28 nije bilo formiranih askospora, u 13 je bilo do 25% formiranih askospora, u 5 bilo je formirano od 26% do 50% askospora  i u pet  je bilo od 51% do 75% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 7,5%. Od 50 pregledane pseudotecije 39 je bez formiranih askospora, u 8 je do 25% formiranih askospora, u  2 je bilo od 51% do 75% formiranih askospora i u jednoj je bilo od 51% do 75% formiranih askospora.

Prazni askusi

Velika slika

Askusi sa askosporama

Velika slika

 

13.02.2013.

Venturia inaequalis   dozrelost pseudotecija (2)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 5,5% na sorti Zlatni Delišes. Od ukupno pregledane 73 pseudotecije, u 58 nije bilo formiranih askospora, u 14 je bilo do 25% formiranih askospora i u jednoj je bilo do 50% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 2,4%. Od 62 pregledane pseudotecije 58 je bez formiranih askospora, u 3 je do 25% formiranih askospora i u jednoj je od 51% do 75% formiranih askospora.

Velika slika

Velika slika

Velika slika

 

07.02.2013.

                Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (1)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, konstatovano je prisustvo askospora Venturia inaequalis u pseudotecijama.

  

 

 

Pseudotecije Venturia inaequalis
na licu lista
 
Pseudotecija sa askosporama
 
Askospore u askusima
 

Na sorti Zlatni Delišes dozrelost pseudotecija je 3%. Od ukupno 73 pregledane pseudotecije, u 65 nije bilo formiranih askospora, u 7 je bilo do 25% formiranih askospora i u jednoj je bilo do 50% formiranih askospora.

Na sorti Ajdared dozrelost pseudotecija je 1%. Od 77 pregledanih pseudotecija, 73 su bez formiranih askospora, u jednoj je bilo do 25% formiranih askospora i u jednoj do 50% formiranih askospora.

 

SEZONA 2012

 

14.06.2012.

 

Venturia inaequalis – ispražnjenost pseudotecija (12)

Pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 100% .

Kod svih pregledanih pseudotecija došlo je do konačnog oslobađanja askospora.

 

Velika slika

Na volumetrijskom hvataču spora (Burkard), za proteklu nedelju, nije registrovan let askospora.

Period primarnih infekcija od Venturia inaequalis je završen.

 

07.06.2012.

 

Venturia inaequalis – ispražnjenost pseudotecija (11)

 

Pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, utvrđena je ispražnjenost pseudotecija od 96,6 % .

Ovaj visok procenat pseudotecija kod kojih je došlo do oslobađanja askospora, ukazuje da se približavamo kraju perioda opasnosti za ostvarenje primarnih infekcija (Slika1).

 

 

Slika 1 (Velika slika) 

 

Na volumetrijskom hvataču spora (Burkard) registrovan je let askospora 31.05.2012. (Slika2).

 

 Slika 2 (Velika slika)

 

 

31.05.2012.

Venturia inaequalis – dozrelost i ispražnjenost pseudotecija (10)

Pregledom prezimelog lišća iz jabučnjaka utvrđena je dozrelost pseudotecija od 100%.

Ispražnjenost pseudotecija iznosi  87% . Još uvek su prisutne pseudotecije sa askosporama koje treba da se oslobode  u narednom periodu (slika 1).

Slika 1 (velika slika)

Pregledom materijala sa volumetrijskog hvatača spora (Burkard) utvrđeno je prisustvo askospora u vazduhu,  za period  23.05. – 29.05. (slika 2).

Slika 2 (velika slika)

23.05.2012.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (9)

 Pregledom prezimelog lišća iz jabučnjaka, konstatovana je dozrelost pseudotecija od  96,9% .

Ispražnjenost pseudotecija iznosi  76,7%  (na slici je prikazana ispražnjena pseudotecija kod koje je došlo do potpunog oslobađanja askospora).

Velika slika

 

17.05.2012.

Venturia inaequalis – dozrelost pseudotecija (8)

Pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, utvrđena je dozrelost pseudotecija od 82,5% .

Najviše pseudotecija nalazi se u kategoriji ispražnjenih pseudotecija tj. kod kojih je došlo do potpunog oslobađanja askospora (vidi sliku dole).

Ispražnjenost pseudotecija iznosi 43,4% .

 

Velika slika

 

Pregledom materijala sa hvatača spora (Burkard) koji se nalazi u samom voćnjaku, konstatovano je oslobađanje askospora u prirodnim uslovima u periodu 13.05. – 15.05. (vidi sliku dole). Prethodni period koji je obilovao padavinama inicirao je pražnjenje pseudotecija i let askospora, tako da je infekcioni materijal prisutan u jabučnjacima.

Velika slika

09.05.2012.

Venturia inaequalis – zrelost pseudotecija (7)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, konstatovana je zrelost pseudotecija od 65%. Najviše pseudotecija nalazi se u kategoriji 4 (75 - 100% askusa sa formiranim askosporama, vidi sliku).

Velika slika

 

I dalje su prisutne pseudotecije u kategoriji 0 ( nije došlo do formiranja askospora u askusima).

Procenat ispražnjenosti pseudotecija je 19%.

30.04.2012.

Venturia inaequalis – ispražnjene pseudotecije (6)

Laboratorijskim pregeledom prezimelog lišća, konstatovana je zrelost pseudotecija od 42% .
Prvi put ove sezone konstatovane su i ispražnjene pseudotecije tj. pseudotecije gde je u potpunosti došlo do oslobađanja askospora (slika).

Velika slika

26.04.2012.

Venturia inaequalis – pregled pseudotecija (5)

 Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, konstatovana je zrelost pseudotecija od 24% na sorti Ajdared i 27% na sorti Zlatni Delišes.

Još uvek su prisutne pseudotecije kategorije 0, kod kojih nisu formirane askospore.

 

 

 

 Velika slika

 

Najviše je pseudotecija koje pripadaju kategoriji 1, gde je formirano do 25% askospora.

 

 

Velika slika

 

Konstatovane su i pseudotecije kategorije 2, sa 25-50% formiranih askospora.

 

 

Velika slika

 

U malom broju uočene su i pseudotecije kategorije 3, sa 50-75% formiranih askospora.

 

 

Velika slika

 

Prisutne su i  pseudotecije kategorije 4, gde je formirano preko 75% askospora.

 

 

Velika slika

Za sada nije utvrđeno prisustvo ipražnjenih pseudotecija.

Izgled askusa  sa askosporama

Velika slika

 

19.04.2012.

Venturia inaequalis – oslobađanje askospora (4)

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća iz voćnjaka, konstatovana je zrelost pseudotecija od 17% na sortama Ajdared i Zlatni Delišes.

Na volumetrijskom hvataču spora tipa Burkard, registrovan je let askospora u periodu 13.04.-18.04. (vidi sliku).

To je period kada je bilo padavina, koje su i neophodne za izbacivanje askospora u vazduh.

 

 

 

Velika slika

 

 

12.04.2012.

Venturia inaequalis – oslobađanje askospora (3)

U laboratoriji Regionalnog Centra Novi Sad, utvrđena je zrelost pseudotecija 11-15%, na sortama Ajadared i Zlatni Delišes. Pomoću volumetrijskog hvatača spora (Burkard) konstatovano je pojačano prisustvo askospora u vazduhu, koje se oslobađaju odmah posle kiše.

 

Venturia inaequalis – oslobađanje askospora (2)

 

Laboratorija Regionalnog Centra Novi Sad prati  oslobađanje askospora Venturia inaequalis.

Oslobađanje askospora u laboratorijskim uslovima se registruje pri svakodnevnim pregledima.

U prirodnim uslovima u voćnjaku, oslobađanje askospora registrovano je 29.03.2012. u 04h na Burkard aparatu – hvataču spora.

Kako je patogen prisutan u vazduhu, a jabuka u osetljivim feno fazama razvoja, neophodno je pri prvim sledećim povoljnim uslovima za infekciju preduzeti mere kontrole.

 

 

 

 Velika slika 

 

 

Venturia inaequalis –oslobađanje askospora (1)

 

U laboratoriji Regionalnog centra Novi Sad prati se oslobađanje askospora Venturia inaequalis.

Od 09.03.2012. sa lokaliteta Kać uzimani su listovi sa simptomima čađave krastavosti.

Svakodnevnim pregledima konstatovali smo da je do  oslobađanja askospora na sortama Ajdared i Zlatni delišes došlo 26.03.2012 (slika).

 

 

U odnosu na laboratorijske uslove, oslobađanje askospora se u prirodi očekuje za 5-7 dana odnosno oslobađanje askospora se očekuje sa prvom kišom. Neophodno je pratiti vremenske uslove i pripremati se za mere zaštite.

Velika slika

 

 ‭(Hidden)‬ Kalamitet gubara

 ‭(Hidden)‬ Iz laboratorije Područnog centra Sremska Mitrovica

24.04.2012.

Venturia inaequalis

Praćenjem sazrevanja i pražnjenja peritecija, mikroskopskim pregledom ustanovljeno je da je 26% dozrelih peritecija.

Peritecije

Velika slika

Velika slika

Peritecije i askusi

Velika slika

Askusi

Velika slika

Askusi i askospore

Velika slika

 
 

 Vesti iz centra PIS

Posebnu pažnju skrećemo na sledeće teme:
ERTAP - Edukativno razvojni centar tehnike za aplikaciju pesticida (link):
10.4.2021.
Posebnu pažnju skrećemo na sledeću temu:
30.3.2021.
Posebnu pažnju skrećemo na sledeće teme:
Regionalni centar Sremska Mitrovica (link): Preventivne mere u cilju smanjenja populacije azijske voćne mušice
15.3.2021.
Posebnu pažnju skrećemo na sledeću temu:
5.3.2021.
Posebnu pažnju skrećemo na sledeću temu:
Regionalni centar Zrenjanin (link): Zaštita kajsije od prolećnih mrazeva
27.2.2021.
Posebnu pažnju skrećemo na sledeću temu:
Regionalni centar Kragujevac (link): Oštećenja od mraza na ozimim strnim žitima
25.2.2021.
Posebnu pažnju skrećemo na sledeće teme:
Regionalni centar Vršac (link): Zdravstveno stanje ozimih strnih žita 
23.2.2021.
Posebnu pažnju skrećemo na sledeću temu:
11.2.2021.
Posebnu pažnju skrećemo na sledeću temu:
Regionalni centar Kikinda (link): Praćenje dozrelosti pseudotecija Venturia inaequalis
10.2.2021.
Posebnu pažnju skrećemo na sledeću temu:
Regionalni centar Novi Sad (link): Pojava velike repičine pipe u usevima uljane repice
4.2.2021.
Posebnu pažnju skrećemo na sledeću temu:
Regionalni centar Novi Sad (link): Pojava male repičine pipe u usevima uljane repice

 Najnoviji prilozi iz regiona: kliknite na izabrani naslov za prikaz celog priloga.

Kruškina stenica
Region Ruma
Objavljeno 23.7.2021
 
Prisustvo invazivnih stenica u usevima i zasadima
Region Ruma
Objavljeno 23.7.2021

Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca
Region Novi Sad
Objavljeno 23.7.2021
 
Lisni mineri u zasadima jabuka
Region Subotica
Objavljeno 23.7.2021

Krompirov moljac (Phthorimea operculella)
Region Beograd
Objavljeno 23.7.2021
 
Štetočine u usevu kukuruza
Region Pančevo
Objavljeno 23.7.2021

Zelena povrtna stenica na papirici i paradajzu (Nezara viridula)
Region Leskovac
Objavljeno 23.7.2021
 
Pepelnica vinove loze (Uncinula necator)
Region Negotin
Objavljeno 23.7.2021

Virus šarke šljive (Plum pox virus)
Region Negotin
Objavljeno 23.7.2021
 
Stanje u zasadima šljive
Region Požarevac
Objavljeno 23.7.2021

Pegavost lista višnje i trešnje
Region Požarevac
Objavljeno 23.7.2021
 
Cikada Reptalus panzeri u kukuruzu
Region Užice
Objavljeno 23.7.2021

Početak polaganja jaja II generacije kukuruznog plamenca
Region Kikinda
Objavljeno 23.7.2021
 
Početak polaganja jaja druge generacije kukuruznog plamenca
Region Pančevo
Objavljeno 23.7.2021

Prisustvo cikade Reptalus panzeri na kukuruzu
Region Šabac
Objavljeno 22.7.2021
 
Korisni insekti u plasteničkoj proizvodnji (Nesidiocoris tenuis)
Region Kikinda
Objavljeno 22.7.2021

Pojava invazivnih stenica u regionu Jagodine
Region Jagodina
Objavljeno 22.7.2021
 
Siva trulež maline (Botrytis cinerea)
Region Užice
Objavljeno 22.7.2021

Prisustvo štetočina u usevu postrne boranije
Region Vrbas
Objavljeno 22.7.2021
 
Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) u zasadima jabuke i kruške
Region Jagodina
Objavljeno 22.7.2021

1 - 20 Next

 Zelena prognoza (tekstovi za emisije - tokom vegetacionog perioda)

Zelena prognoza 22072021KrompirKrompirov moljac (Phthorimaea operculella)
Zelena prognoza 21072021Šećerna repaProuz. pegavosti lista šećerne repe (Cercospora beticola)
Zelena prognoza 20072021Jabučasto voće; Koštičavo voće; Vinova loza; PovrćeBakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora); Prouz. truleži ploda (Monilinia spp.); Prouz. sive truleži grožđa (Botrytis cinerea)
Zelena prognoza 19072021Malina; Kupina; Borovnica; Breskva; NektarinaAzijska voćna mušica (Drosophila suzukii)
Zelena prognoza 16072021BreskvaBreskvin smotavac (Cydia molesta); Prouz. različitih vrsta truleži ploda (Monilinia spp.)
(More Items...)

 ‭(Hidden)‬ O preporukama PIS-a

 ‭(Hidden)‬ Mišljenje eksperta

Sezona 2016

Autor: dr Aleksandra Konjević, docent za užu n.o. Entomologija, Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Datum: 23.9.2016.

 

Pojava nove invazivne vrste stenice u Srbiji: Halyomorpha halys, braon mramorasta stenica

 

 

Teritoriju Srbije naselila je nova invazivna vrsta stenice, Halyomorpha halys (Hetreroptera: Pentatomidae) koja predstavlja opasnost za veliki broj gajenih biljaka (Slika 1). Nakon što je 2004. godine prvi put zabeležena na teritoriji Evrope, braon mramorasta stenica raširila se u velikom broju zemalja, i praktično naselila veliki deo ovog kontinenta. U našoj zemlji H. halys registrovana je u oktobru 2015. godine na graničnom prelazu Vatin (Vršac) na biljakama spontane flore i platana, kao i u okolini Beograda. Tokom 2016. godine mramorasta stenica raširila se u južnobanatskom region, teritorija opština Vršac, Bela Crkva, Zrenjanin, i sa biljaka spontane flore prešla u useve soje i paradajza na kojima, za sada nisu registrovane značajnije štete. Međutim, prema iskustvima drugih zemalja, u godinama koje slede ekonomski značajne štete mogle bi nastati u navedenim kulturama ali i u mnogim drugim, poput jabučastog i koštičavog voća, vinove loze, kukuruza i sl.

Braon mramorasta stenica je invazivna vrsta, poreklom iz Azije, sa izuzetno visokim potencijalom da postane ekonomski značajna štetna vrsta velikog broja gajenih kultura. Spada u grupu insekata sa nepotpunim preobražajem koji u toku razvića prolaze kroz tri faze: jaje, larva/nimfa i adult tj. odrastao insekt. Štete nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz praktično svih nadzemnih delova biljaka. Simptom napada su sitni beličasti okrugli ubodi, koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege. Na napadnutim plodovima često se, osim nekrotičnih pega, uočava i pojava deformacija što umanjuje tržišnu vrednost plodova. U slučaju jakog napada može dovesti do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa. U kukuruzu i soji, kao posledica napada braon mramoraste stenice, može doći do pojave neobrazovanja semena. Vrsta je sklona grupisanju te se često grupno i seli sa jednog useva na drugi, zbog čega je na parcelama izražen tzv. ivični efekat, odnosno veća brojnost jedinki, pa i procenat štete izraženiji po ivicama polja nego u sredini.

Morfološki izgled ove stenice najviše podseća na čestu vrstu u našim uslovima, Raphigaster nebulosa, međutim od nje se prvenstveno razlikuje po izgledu pipaka i izgledu membranoznog dela krila tj. hemielitri. Kod vrste H. halys vršni deo četvrtog i bazalni deo petog članka pipaka imaju beli prsten na crnoj osnovi (Slika 2), dok je kod vrste Rh. nebulosa beli prsten prisutan samo u osnovi IV i V članka pipaka. Glava mramoraste stenice je gotovo četvrtasta na vrhu. Sa ventralne strane kod mramoraste stenice nema izraštaja između nogu, dok se kod Rh. nebulosa uočava abdominalni trn koji dopire do uzglobljenja prvog para nogu. Larve H. halys su vrlo upadljive i karakterišu ih beli prstenovi na tibijama sva tri para nogu, beli prstenovi na pipcima, ali i bočne ivice protoraksa koje imaju izraštaje nalik na bodlje (Slika 3).

Odrasle jedinke šire se aktivnim letom, dok su larve, uprkos nedostatku krila, vrlo živahne i u stanju da se hodajući aktivno sele sa biljke na biljku. U Evropi je zabeležena jedna generacija godišnje, dok u nekim delovima Azije ima 4-6 generacija u toku jedne godine. Prezimljava imago, a stadijum larve zavšava se nakon pet larvenih stupnjeva. Prema literaturnim navodima donji temperaturni prag evropske populacije iznosi 12,2 ⁰C. Nakon buđenja u proleće i dosta dugog perioda dopunske ishrane dolazi do parenja i ovipozicije. Period polaganja jaja je takođe dug, od juna do kraja avgusta, pri čemu najveći broj jaja biva položen na naličje listova, u grupicama od 20-30 jaja, ponekad i više. Mlade, tek ispiljene larve drže se na okupu, da bi tek nakon prvog presvlačenja krenule u aktivnu potragu za hranom. Štete nanose tokom cele vegetacije. Po osobinama i štetnosti veoma je slična, takođe invazivnoj, vrsti Nezara viridula, zelenoj povrtnoj stenici (Slika 4), čija je masovna pojava u našoj zemlji prvi put zabeležena 2011. godine u soji, i od tad predstavlja redovnog člana entomofaune u mnogim kulturama, često sa ekonomski izraženim štetnim efektom. Poput većine stenica, i mramorasta stenica luči neprijatan miris koji je zapravo odbrambeni mehanizam od prirodnih neprijatelja, zbog čega ih ptice uglavnom izbegavaju. Od prirodnih neprijatelja mramorastu stenicu najviše ugrožavaju parazitoidi jaja iz reda opnokrilaca (Hymenoptera), ali i predatorske vrste stenica, grabljivih muva i grinja.

Za našu zemlju navedena stenica je nova vrsta, te nema registrovanih preparata za njeno suzbijanje. Sa druge strane, spada u familiju Pentatomidae koja se uglavnom suzbija preparatima na bazi piretroida (bifentrin, permetrin, fenpropatrin), neonikotinoida i acefata. U zonama gde ima jajnih parazitoida poljoprivrednim proizvođačima se ne preporučuje upotreba pesticida iz grupe piretroida, jer su oni neselektivni i utiču na redukciju brojnosti prirodnih neprijatelja. Prisustvo parazita najlakše se uočava pregledom jaja pri čemu parazitirana jaja imaju ljubičastu boju.

Nastupajući period godine je period kada jedinke mramoraste stenice polaze u potragu za mestima povoljnim za prezimljavanje. To može biti u blizini drvenastih biljaka, pri čemu je veći broj jedinki zabeležen pod korom platana. Sa druge strane, ovo je stenica, koja, češće od svih drugih vrsta familije Pentatomidae, u jesen naseljava kuće, stanove, terase, šupe i slična mesta u čovekovom neposrednom okruženju. Imaga se zavlače kroz pukotine, prozore i vrata i pronalaze mirno mesto na kome, u fazi hibernacije, ostaju do proleća. Stoga je period jeseni doba tokom koga H. halys izaziva uznemirenost, a ponekad i paniku među stanovništvom. Za čoveka je mramorasta stenica bezopasan organizam, mada su, u slučaju prenamnoženosti jedinki, u zatvorenom prostoru moguće alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

Preventivne mere sprečavanja uznemiravajućeg efekta kod ljudi podazumevaju zatvaranje rupa i otvora na objektima, postavljanje mreža na vratima i prozorima, kako bi se sprečio ulazak jedinki u zatvorene prostore. U slučaju izuzetno visoke brojnosti stenica na spoljašnjim zidovima kuća moguća je upotreba sintetičkih piretroida, ali je kratkog efekta. Osim mehaničkih preventivnih mera, u zatvorenim prostorima ne preporučuje se upotreba insekticida.

Zbog značaja navedene invazivne vrste za poljoprivrednu proizvodnju i ukrasno bilje, ukoliko se primete jedinke braon mramoraste stenice u većem broju u nekoj gajenoj kulturi, ili urbanim i semiurbanim mestima, pojavu bi trebalo prijaviti najbližoj poljoprivrednoj stanici ili o tome obavestiti Laboratoriju za entomologiju, Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.

 

Sezona 2015

Autor: dr Jasmina Bačić

Datum: 23.7.2015.

 

Pojava stabljikine nematode (Ditylenchus dipsaci) na belom luku

 

Početkom jula 2015. godine, u uzorcima mekih i trulih lukovica belog luka (Slika 1),  poreklom sa lokaliteta Zmajevo, laboratorijskom analizom utvrđeno je prisustvo jedinki stabljikine nematode Ditylenchus dipsaci (Kűhn) Filipjev,“allium“ biološka rasa (Slika 2). Predusev je bio pasulj, takođe biljka domaćin ove rase što je za posledicu imalo visoku brojnost nematoda u zaraženom biljnom materijalu. Izdvojene odrasle jedinke bile su prosečne dužine oko 1,2 mm, skoro pravih tela nakon zagrevanja. Glava je odvojena od tela sa usnom bodljom (stiletom) prosečne dužine 12 mikrona (Slika 3). Kod ženke repni završetak je konusan sa šiljatim vrhom, položaj genitalnog otvora na  80 % dužine tela (Slika 4). Genitalni aparat mužjaka je na  3/4 dužine tela, repnog završetka kao kod ženke (Slika 5). 

 Fitosanitarni status, biljke domaćini, rasprostranjenost i štetnost

 

Prema EPPO, stabljikina nematoda nije karantinski organizam u belom luku, ali se kao jedna od ekonomski najznačajnih fitoparazitnih nematoda nalazi na A2  karantinskoj listi za crni luk, lucerku i lukovičasto cveće. U našoj zemlji je otkrivena 1953. godine na lucerki. Konstatovana je dosad na 19 biljnih vrsta (13 poljoprivrednih i 6 ukrasnih) i na  listi je  IA II deo. Ova štetočina je izrazit polifag. Napada 500 biljnih vrsta, uključujući i mnoge korove. Pri jačoj zarazi, gubici u prinosu mogu biti 50-90% u crnom i belom luku.  Karakteristično je i da mali broj nematoda u biljci (do 10) može da prouzrokuje njeno propadanje. Široko je rasprostranjena, posebno u umerenim i hladnijim područjima. Kostatovana je u većini evropskih zemalja, uključujući i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza gde je ozbiljna štetočina šećerne repe, crnog luka, kukuruza, jagode, lucerke, crvene deteline i lukovičastog cveća. U mediteranskom regionu, u severnoafričkim zemljama, ova vrsta je poznata kao patogen pasulja i crnog luka. U severnoj Americi, napada najviše lucerku i crvenu detelinu. U toplijim područjima, kao što su Indija, Južna Afrika, Australija, uglavnom je štetočina lucerke, belog i crnog luka. Karakteriše je veći broj bioloških „rasa“,  najmanje 30 (na ječmu, ovsu, šećernoj repi, krompiru, luku, duvanu, jagodi, crvenoj  i beloj detelini, lucerki, pasulju, narcisu, zumbulu, lali, mrkvi). Rase koje se ukrštaju na luku, ječmu i ovsu su polifagne, dok one poreklom sa crvene deteline, lucerke i jagode imaju mali broj alternativnih biljaka domaćina. Jedna ista biljka može biti napadnuta od više različitih rasa D. dipsaci.

 

Simptomi, životni ciklus i način prenošenja

 

Karakteristični simptomi koje prouzrokuje D. dipsaci su uvenuće, dekoloracija, zaostali porast nadzemnih delova biljaka, kraće internodije dok se kod lukovica javlja truljenje. Zaraženo tkivo lukovica je nekrotično, pri preseku vide se braonkasti koncentrični krugovi, cela lukovica je omekšala, neprijatnog mirisa. Simptomi su vidljivi i na krupnijim semenima pasulja u vidu ulegnuća i promena u boji pokožice. Zaražena žita se preterano bokore, dolazi do deformacije tkiva i zadebljanja stabljike. Kod kukuruza izaziva kašikasto uvijanje lišća. Klipovi su kržljavi sa deformisanim šturim zrnima. Na šećernoj repi javlja se uvijenost lišća, a na korenu suva trulež. Pri osnovi stabljike duvana prouzorkuje kružne pege u vidu oteklina, razmekšavanje tkiva i pojavu truleži.

Stabljikina nematoda živi kao migratorni endoparazit, u stabljici, lišću, cvetovima, ali i u lukovicama, krtolama i rizomima. Svi stadijumi su infektivni. Ceo životni ciklus se odvija u biljnom tkivu u kome se nalaze  larve različite starosti kao i odrasle jedinke. Na crnom luku i crvenoj detelini, na temperaturi od 13-23 0C , razviće od jaja do adulta traje 17-23 dana. Ženka može da položi 200-500 jaja iz kojih se pile larve kod kojih se odvija drugo i treće presvlačenje. Maksimalna aktivnost i invanzivnost odvija se u intervalu od 10 do 20 0C. Pri nepovoljnim uslovima sredine, svi stadijumi, a posebno larve četvrtog stadijuma prelaze u stanje anabioze pri čemu se grupišu u klupko. U sasušenom biljnom tkivu mogu da održe vitalnost i preko 20 godina. Jedinke četvrtog stadijuma prelaze iz biljke u zemljište gde mogu da prežive bez biljke domaćina od nekoliko meseci do godinu dana.  Način širenja ove vrste je preko semena (luk, lucerka, bob i spanać), lukovica (beli luk i cvetne biljke s lukovicom) i zaraženih biljaka (jagoda, endivia). Prenosi se uglavnom pasivnim širenjem putem vetra, vode, biljnim delovima, oruđem i sl.

 

Preporučene mere prevencije i suzbijanja

 

Kao preventivne mere preporučuju se korišćenje zdravog, nezaraženog reprodukcionog materijala. U semenskoj proizvodnji treba izvršiti pregled u usevu 5x10m2/ha dijagonalno za izvodnice, odnosno biljaka sa sumnjivim simptomima kao i pregled lukovica za arpadžik i semena na prisustvo D. dipsaci. Značajna je i primena higijensko-tehničkih mera (uklanjanje biljnih ostataka i korovskih biljaka domaćina sa parcele, čišćenje mehanizacije i pribora, bez irigacije vodom, radi izbegavanja raznošenja zaraženog zemljišta na nezaražene parcele). Preporučuje se plodored najmanje od 4 godine sa biljkama nedomaćinima posle utvrđivanja  biološke rase kao i gajenje otpornih varijeteta lucerke i crvene deteline. Lukovičasti biljni materijal može se termički obraditi ubacivanjem zagrejanog vazduha od 300C u trajanju od 7 dana u skladišta ili potapanjem lukovica u toplu vodu (do 450C) od 1-4 časa uz dodavanje sistemičnih nematocida. Stabljikina nematoda se u zemljištu lako suzbija nemato-insekticidima, a u toku vegetacije sistemičnim nematocidima. Posebnu pažnju treba obratiti na karencu preparata u slučaju tretmana na luku. Dezinfekcija zemljišta se može izvršiti i solarizacijom odnosno prekrivanjem crnom folijom u trajanju od 1 meseca tokom letnjih meseci. Od bioloških mera preporučuje se gajenje biofumigantnih useva kao što su sudanska trava Sorghum bicolor i biljne vrste iz familije Brassicacae uz inkorpaciju njihovih biljnih ostataka u zemljište.

 

 

Autor:  dr Goran Aleksić
Datum: 27.5.2015.

 

Preporuke za zaštitu jabuke krajem maja

 

Treću dekadu maja odlikuju izrazito nepovoljni meteorološki uslovi kada je u pitanju zaštita jabuke i poljoprivrednih kultura uopšte. Izrazito obilne padavine koje od 21. maja, sa kraćim prekidima, traju već šesti dan, onemogućuju pravovremenu i efikasnu zaštitu jabuke. Velike količine padavina u centralnim i severnim delovima Srbije, koje iznose od 25 pa do 100 l/m2, izazvale su spiranje depozita preparata koji su na tretirane biljke naneseni pre kiše, a neprestano kvašenje ne dozvoljava obavljanje daljih tretmana sredstvima za zaštitu. S druge strane, ovo su izuzetno povoljni uslovi za razvoj fitopatogene gljive Venturia inaequalis i ostvarenje zaraza jabuke, zahvaljujući dugim periodima kvašenja i povoljnim temperaturama, kao i visokom infekcionom pritisku usled prisustva obilja askospora patogena jer je pražnjenje pseudotecija još uvek u toku. Jabuka se, u ovom momentu, nalazi u izuzetno osetljivoj fazi razvoja jer je plod u ranoj fazi razvoja i intenzivnog porasta, kada je najosetljiviji na prouzrokovača čađave krastavosti. Ovo su presudni momenti u zaštiti jabuke od pomenutog patogena tokom ove vegetacije. Zbog svega pomenutog je veoma važno da se neposredno posle prestanka padavina, kada to uslovi u voćnjaku dozvole, obavi kurativni tretman preparatima na bazi difenkonazola u dozi od 0,4 l/ha u kombinaciji sa preparatima na bazi ditianona ili fluazinama. Za bolje vezivanje i pokrovnost preparata (raspoređivanje po tretiranoj površini biljaka), kao i perzistenciju preparata, veoma je važno koristiti i neki od ađuvanata (okvašivača).  U slučaju pojave ranih simptoma bolesti u narednih 7 do 10 dana, potrebno je ponoviti tretman preparatima na bazi triazola u kombinaciji sa preparatima na bazi kaptana ili fluazinama uz napomenu da se u ovom slučaju radi o eradikativnom tretmanu čiji je rezultat neizvestan. U narednom periodu, početkom juna, treba nastaviti praćenje ispražnjenosti pseudotecija patogena i u skladu sa tim podacima, kao i osnovnim meteorološkim podacima, donositi odluke o neophodnosti dalje zaštite jabuke od prouzrokovača čađave krastavosti.

 

 

 

 ‭(Hidden)‬ Zelena prognoza (video)

  •     Pogledajte najnoviju emisiju na Portalu PIS
  • Posetite naš YouTube kanal i pogledajte dosadašnje epizode.
  • Zelena prognoza od 26.5.2014. sa novim vizuelnim identitetom!
  • Pratite naš kanal klikom na YouTube dugme ispod.
  • Zelena prognoza na RTV 1 posle Vojvođanskog dnevnika u 22:00 - od 05.juna 2013. svakog radnog dana pogledajte TV emisiju iz oblasti zaštite bilja koju priprema Prognozno - izveštajna služba zaštite bilja! Emisiju možete pogledati i u repriznom terminu narednog dana pre jutarnjeg programa u 6:25. 

     Veze

      Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
      Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine
      Poljoprivredne stručne službe Srbije
      Poljoprivredna savetodavna služba AP Vojvodine
      AgroServis-Informativna agencija - Vesti-Tržište-Uredbe - Na usluzi poljoprivrednicima
      Republički hidrometeorološki zavod Srbije - radarske slike

     Prognozno-izveštajna služba

     Automatske meteorološke stanice