Skip to main content

Region Jagodina

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Jagodina
Siva trulež (Botrytis cinerea) na paradajzu
Na području delovanja RC Jagodina, usev  paradajza u plasteničkoj proizvodnji se nalazi u fenofazi razvoja i početak sazrevanja ploda (BBCH 73-81).
 
Obilaskom useva paradajza na punktu Duboka u plasteničkoj proizvodnji, registrovano je prisustvo simptoma sive truleži, prouzrokovač gljiva Botrytis cinerea. Simptomi su registrovani sporadično, na malom broju biljaka.
 
 
Prouzrokovač sive truleži je veoma rasprostranjen i štetan patogen koji predstavlja problem  pri gajenju paradajza u zaštićenom prostoru. Štete najčešće nastaju u objektima u kojima nije pravilno regulisana temperatura i vlažnost vazduha.
 
Infekcija ovom gljivom može nastati u svim fenofazama razvoja biljaka. Kod biljaka koje su u fazi rasađivanja, patogen izaziva poleganje rasada i napadnute biljke brzo propadaju.
Karakteristična je pojava vodenastih pega koje prstenasto obuhvataju stablo.Pojavljuje se i siva prevlaka od sporonosnih organa gljive.Dolazi do sušenja i propadanja biljke iznad mesta prodiranja gljive u biljno tkivo.
 
Suzbijanje bolesti nakon pojave je dosta teško, zato treba preduzeti preventivne mere da do infekcije ne dođe.
 
Osnovna mera u cilju sprečavanja pojave sive truleži u zatvorenom prostoru jeste regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta. Treba smanjiti zalivanje i povećati provetravanje. Obolele biljne  delove treba redovno odstranjivati.
 
Za suzbijanje sive truleži, u usevima paradajza su registrovani sledeći fungicidi:
 
Switch 62,5 WG, Atlas (a.m.ciprodinil+fludioksonil) u količini 0,6-0,8 kg/ha, karenca 3 dana,
Linus (ciprodinil+tebukonazol) 1,6-2 l/ha, karenca 7 dana.
 
Prilikom upotrebe fungicida obavezno se treba pridržavati propisane karence!
Bakteriozna pegavost lista paprike (Xanthomonas axonopodis pv.vesicatoria)
Na području delovanja RC Jagodina, usevi paprike na otvorenom polju se nalaze u fazi razvoja šest do  osam  listova (BBCH 16-18).
 
 
Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne pegavosti lista paprike (Xanthomonas axonopodis pv.vesicatoria) na preko 10% biljaka.
 
 
Ovo je jedno od najznačajnijih oboljenja paprike. Simptomi se pojavljuju najpre na donjim  listovima paprike i to  u vidu sitnih tamnozelenih pega nepravilnog oblika koje se u povoljnim uslovima šire i nekrotiraju. Daljim razvojem bolesti  pege se spajaju u veće nekrotične površine, nepravilnog oblika, oivičene hlorotičnim oreolom. List se suši i može doći do potpune defolijacije, što dovodi do značajnog smanjenja prinosa.
 
Nestabilno vreme sa padavinama u prethodnom periodu izuzetno je pogodovalo razvoju  i širenju bolesti ovog patogena. Daljem širenju bolesti pogoduje zalivanje kišenjem i vetar.
 
Osnovni izvor zaraze predstavljaju ostaci obolelih biljaka i zaraženo seme, odakle se infekcija širi.
U cilju zaštite od ovog patogena treba se pridržavati sledećih preventivnih mera:
 
-Upotreba zdravog semena
-Uklanjanje biljnih ostataka i primena plodoreda
 
Od hemijskih mera preporučuje se primena preparata na bazi bakra pred padavine ili zalivanje:
 
Fungohem SC , Everest (a.m.bakar-hidroksid) 0,4-0,6% ili
 
Champ DP (a.m.bakar-hidroksid) 2 kg/ha.
Pojava truleži na plodovima breskve (Monilinia)
Na području delovanja RC Jagodina zasadi breskve se zavisno od sortimenta nalaze u fazi od početka obojavanja ploda, srednje i kasne sorte, do plodovi zreli, berba u toku, rane sorte (BBCH 81-85)
 
Vizuelnim pregledom pojedinih zasada ranih sorti bresaka  registrovana je pojava simptoma truleži ploda breskve.Prouzrokovači su razne gljive iz roda Monilinia.
 
 
Česte i obilne padavine u proteklom periodu  pogodovale su razvoju ovih gljiva koje najznačajnije štete prouzrokuju u vreme sazrevanja plodova. Usled nepravovremene hemijske zaštite, u pojedinim zasadima je došlo do pojave truleži u većem intenzitetu.
Infekcije ovim patogenom najčešće nastaju na mestima rana ili povreda. Napadnuti plodovi omekšavaju, na tkivu ploda dolazi do sporulacije. Plodovi se suše i pretvaraju u mumiju.
Pored pravovremene hemijske zaštite, u borbi protiv ovih patogena, treba sprovesti i agrotehničke mere koje se ogledaju u podizanju zasada na propusnim terenima, a redove postavljati u pravcu dominantnih vetrova radi provetravanja.
 
 
 
 
Preporuka je da se zaraženi plodovi uklone iz zasada zato što predstavljaju izvor  infekcije za narednu vegetaciju.
Prisustvo štetočina u kukuruzu
Na području delovanja RC Jagodina, usevi kukuruza se nalaze u fazi razvoja lista (BBCH 18-19).
 
Vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovano je prisustvo jajnih legala prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 3% biljaka. Prva generacija kukuruznog plamenca oštećuje stablo kukuruza što utiče na smanjenje prinosa, jače je poleganje biljaka. Druga generacija oštećuje klip i na oštećenim biljkama intenzivnije je prisustvo bolesti na klipu. Mere zaštite od ove štetočine se kod semenskog kukuruza i kukuruza šećerca sprovode kada su na 5% biljaka prisutna jajna legla i na početku piljenja larvi.
 
Takođe, u pregledu useva kukuruza su registrovana i jajna legla povrtne stenice (Nezara viridula) na 2% biljaka. Ovo je polifagna štetočina koja poslednjih godina pričinjava velike štete u usevima povrća i to uglavnom u ekstenzivnim proizvodnjama. Direktne štete nastaju usled ishrane stenica koje sisaju sokove biljaka.
 
 
Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo kolonija lisnih vaši (Aphididae) na do 10% biljaka.
Lisne vaši prouzrokuje direktne štete usled ishrane, ali su i vektori virusnih oboljenja. Jedan od najznačajnijih virusa u proizvodnji kukuruza koji se prenosi vašima je Virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).
 
Prisustvo imaga muharovog buvača (Phyllotreta vittula) utvrđeno je na 5% biljaka. Buvač može da nanese značajne štete u početnim fazama razvoja kukuruza i to izgrizajući lišće, dok u ovim fazama razvoja nije previše štetan.
 
 
 
RC Jagodina nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva kukuruza.
Pojava simptoma šarke šljive
Na području delovanja RC Jagodina, u pojedinim zasadima šljiva uočeni su simptomi šarke šljive.
Ovo oboljenje izaziva Virus šarke šljive (Plum Pox Virus, PPV). Ovaj virus spada u jedan od od deset najštetnijih i ekonomski najznačajnijih virusa biljaka.
Šarka šljive je najznačajnija viroza šljive. Pored šljive napada i druge pripadnike roda Prunus:džanariku, breskvu, kajsiju, nektarinu, trešnju, višnju..
 
Na terenu su uočeni simptomi kod sorte Čačanska rodna.
 
 
Virus izaziva smanjenje hlorofila u listovima, loš kvalitet plodova, opadanje plodova, plodovi teže sazrevaju, smanjenje rodnosti, plodovi su kiseli sa manjim procentom šećera...
Simptomi su izraženiji tokom vegetacije, javljaju se na listovima, plodovima, cvetovima, semenkama, grančicama.
Na listovima se manifestuju u vidu šarenila i pega koje su svetlije boje. Pege mogu biti sa tamnijim središnjim delom. Osim prstenastih pega u zavisnosti od sorte, na listovima mogu da se pojave i mozaične šare ili ceo list da požuti.
Kod kajsije na koštici se pojavljuju simptomi u vidu kružnih prstenova.
Jednom zaraženo stablo ostaje uvek zaraženo i uvek  predstavlja izvor zaraze.
Kurativna zaštita protiv virusa ne postoji već samo preventivne mere kao što su:
korišćenje zdravog sadnog materijala,
gajenje sorti koje su otpornije,
obavezno suzbijanje biljnih vašiju koji su vektori virusa,
okolo zasada saditi otporne sorte voća (kruška, orah, jabuka),
uklanjati biljke sa simptomima i stare zapuštene voćnjake...
Fuzarioza klasa u ozimoj pšenici
Na području delovanja RC Jagodina, na punktu Štiplje i Novo Lanište, ozima pšenica se nalazi u fenofazi razvoja ploda, od srednja mlečna zrelost: zrno mlečno, zrna dostižu krajnju veličinu, još uvek zelena do kasna mlečna zrelost (BBCH75-77).
 
Vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma fuzarioze klasa (Fusarium graminearum) na 6-8% klasova.
 
 
Do infekcije klasa ovom gljivom može doći u svim fazama njegovog razvoja, ali je najštetnija u toku cvetanja, odnosno na samom početku cvetanja i to u uslovima vlažnog i kišovitog vremena.  U tom periodu prašnici su izloženi uticaju spoljne sredine i najdostupniji su napadu ovog patogena. Zato se hemijske mere zaštite preporučuju na samom početku cvetanja, kada 5% klasova izbaci svoje prašnike, pred najavljene padavine.
Ova gljiva ima sposobnost sinteze mikotoksina (deoksinivalenol-DON) koji može biti štetan po zdravlje ljudi i životinja.
Trenutni indeksi zaraze klasova ovim patogenom ne ukazuju na mogući problem prisustva mikotoksina preko zakonom dozvoljenih vrednosti.
Kraj primarnih infekcija Venturia inaequalis
Na području delovanja RC Jagodina, jabuka sorte Zlatni Delišes, na punktu Šuljkovac, se nalazi u fenofazi razvoja ploda, prečnik ploda do 40 mm (BBCH 74).
 
Laboratorijskim pregledom pseudotecija gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke (Venturia inaequalis) iz prezimelog, opalog lišća, registrovana je ispražnjenost pseudotecija od 100%.
 
Sa ovim podatkom možemo reći da je kraj perioda primarnih zaraza od ovog patogena.
Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) u zasadima jabučastog voća
Na području delovanja RC Jagodina, vizuelnim pregledima, u pojedinim zasadima jabuke, kruške i dunje, registrovani su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).
 
 
 
Simptomi se javljaju na mladarima koji se povijaju u vidu pastirskog štapa i dobijaju mrku boju. Zaraženo lišće se suši i ostaje na granama.
U povoljnim uslovima, kao što su uslovi koji se trenutno registruju u proizvodnji, iz zaraženih biljnih delova curi bakterijski eksudat koji služi za dalje širenje ove bolesti.
 
Preporučuje se poljoprivrednim proizvođačima da pregledaju zasade i da ako uoče ove simptome primene sledeće mere:
 
-  Da uklone sve zaražene grane i grančice, tako da rez bude  u zdravo tkivo najmanje 30 cm od zaraženog dela, a kod kruške i 50 cm,
 
-  Uklanjanje zaraženih biljnih delova treba sprovoditi isključivo po suvom  i toplom vremenu i da padavine ne budu bar narednih 48 sati,
 
-  Pribor i alat koji se koriste treba dezinfikovati posle svakog reza 70% etanolom ili 10% rastvorom natrijum hipohlorita,
 
-  Rane od rezova treba dezinfikovati sa 3% rastvorom bakarnog preparata,
 
 - Uklonjene biljne delove treba izneti u plastičnim vrećama iz voćnjaka i spaliti,
 
 -Posle sedam dana trba ponovo pregledati zasad i tamo gde je potrebno ponoviti postupak,
 
 - Nakon odstranjivanja zaraženih biljnih delova preporučuje se tretiranje zasada preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama.
Pojava larvi cikade Scaphoideus titanus
Na području delovanja RC Jagodina, vizuelnim pregledom zasada vinove loze registrovano je prisustvo larvi prvog razvojnog stupnja cikade Scaphoideus titanus na naličju listova.
U toku je početak piljenja larvi ove štetočine.
Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescens doree koja prouzrokuje zlatasto žutilo vinove loze.
 
 
Hemijsko suzbijanje se za sada ne preporučuje, jer tek larve trećeg stupnja mogu da prenesu fitoplazmu.
 
RC Jagodina nastavlja sa praćenjem aktivnosti ove cikade i blagovremeno će signalizirati vreme za tretman.
Dozrelost i ispražnjenost pseudotecija Venturia inaequalis
Na području delovanja RC Jagodina, na punktu Šuljkovac, zasad jabuke sorte Zlatni Delišes  nalazi  se u fazi razvoja ploda. Plod prečnika oko 40 mm (BBCH 74).
 
 
 
Ovonedeljnim pregledom pseudotecija iz opalog , prezimelog lišća jabuke sorte Zlatni Delišes, registrovana je dozrelost pseudotecija gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke ( Venturia inaequalis) od 100 % i ispražnjenost od 92,45 %.
 
Rc Jagodina nastavlja sa praćenjem dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija ovog patogena.
1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima