17.11.2021
Na području delovanja RC Novi Pazar usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od rokova setve i lokaliteta, nalaze u fazi od pojave prvog lista iz stabaoca (BBCH 10 ) do faze dva do tri lista razvijeno (BBCH 12-13).
Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice, na lokalitetima Polokce i Vranovina, nije utvrđeno prisustvo simptoma biljnih bolesti i nije registrovano prisustvo štetočina (lisne vaši i cikade).
RC Novi Pazar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice. 26.10.2021
Na području delovanja RC Novi Pazar, na lokalitetu Bele Vode, u zasadima maline registrovano je prisustvo simptoma smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi).
Prvi simptomi ovog oboljenja se javljaju na najmlađem lišću, na naličju listova, u vidu svetlo-sivih pega kružnog oblika sa tamnijom nijansom po ivici. U centralnom delu pege, na licu lista obrazuju se piknidi. Patogen se širi konidijama koje se obrazuju unutar piknida. Sa razvojem bolesti, pege se uvećavaju i dolazi do njihovog spajanja. Jako zaraženo lišće žuti, dobija svetlosmeđu boju i otpada pre vremena. Zaraza počinje na donjem lišću pri osnovi izdanka i širi se prema vrhu. Usled jake zaraze dolazi do prevremene defolijacije, izdanci maline postaju manje otporni na niske temperature i druge faktore spoljašnje sredine što dovodi do smanjenja prinosa. Patogen prezimljava u opalom lišću u peritecijama i na izdancima maline u formi piknida.
Hemijske mere zaštite maline od navedenog patogena sprovode se zajedno sa suzbijanjem prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata).
Preventivne mere kontrole u cilju smanjenja infektivnog potencijala ovog patogena su:
· rezidba i uklanjanje zaraženih mladara,
· sakupljanje i zaoravanje opalog lišća. 15.10.2021
Na području delovanja RC Novi Pazar u toku je berba jabuka.
Vizuelnim pregledom u pojedinim zasadima jabuke u kojima nisu adekvatno sprovedene mere zaštite od prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) tokom trajanja perioda primarnih infekcija, registruju se simptomi ovog oboljenja na listovima i plodovima, kao posledica sekundarnih infekcija.
Ovaj, najznačajniji patogen u proizvodnji jabuka u našim proizvodnim uslovima, prezimljava u vidu pseudotecija u opalom lišću. Imajući to u vidu, u voćnjacima gde se registruje prisustvo pomenutih simptoma, proizvođačima se preporučuje uklanjanje lišća iz voćnjaka nakon opadanja (svuda gde moguće sprovesti ovu meru) a sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala patogena za narednu vegetaciju.
Vizuelnim pregledom u pojedinim zasadima registrovano je i prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).
Preporuka je da nakon berbe, a po suvom i toplom vremenu, koje je najavljeno za naš region od naredne nedelje, uklanjanje zaraženih biljnih delova iz voćnjaka i njihovo uništavanje, uz poštovanje svih higijenskih mera:
· Dezinfekcija alata, obuće i odeće radnika sa 70% rastvorom etil-alkohola
· Rez prilikom odstranjivanja zaraženih delova mora biti takav da obuhvati 30 cm zrdavog tkiva
· Rane na drvenastom delu je potrebno dezinfikovati premazivanjem sa 3% rastvorom bakarnih preparata
· Odstranjene delove ne ostavljati u voćnjaku, nego ih ukloniti i uništiti. 21.9.2021
Na području delovanja RC Novi Pazar vizuelnim pregledom useva paprike na više lokaliteta (Lukare, Šaronje, Požega, Mur) registrovani su simptomi antraknoze na plodovima paprike. Ovo oboljenje prouzrokuje nekoliko gljiva iz roda Colletotrichum.
Na plodovima se simptomi pojavljuju kao mala vodenasta ulegnuća koja se šire i postepeno prelaze u lezije prečnika i do 4 cm. Lezija raste i formira koncentrične krugove crne boje, koji predstavljaju mikrosklerocije gljive. Na stablu i listovima simptomi su prisutni u vidu braonkasto-sivkastih pega nepravilnog oblika, oivičenih tamno braon bojom. Kako sazrevaju plodovi postaju osetljiviji na infekciju ovim patogenom.
Ovaj patogen se prenosi zaraženim semenom i ostacima zaraženih biljaka.
U zaštiti paprike od ovog oboljenja najvažnije su preventivne mere borbe:
· setva zdravog semena proizvedenog u kontrolisanim uslovima i zaštićeno fungicidima.Vlastito seme, koje se koristi za setvu, ostavlja se od zdravih biljaka i naredne godine, pred setvu, potapa se 30 minuta u vodi zagrejanoj na 52°C čime se smanjuje virulentnost spora gljive na površini semena.
· za rasad treba ostavljati samo zdrave biljke, gajene u zdravom supstratu u kojem ranijih godina nije gajena paprika niti druge biljke iz roda Solanaceae.
· poštovanje plodoreda (na istoj parceli papriku treba gajiti posle 3 godine)
· zemljište na kojem se gaji paprika treba biti dobro drenirano kako bi se sprečilo zadržavanje vode.
· zalivanje i ishrana treba da budu dobro izbalansirani.
· suzbijanje insekata tokom vegetacije, zbog povreda koje prave na plodovima i na taj način prave ulazne otvore za ovog i druge patogene. 13.9.2021
Na području delovanja RC Novi Pazar usevi kukuruza se nalaze u različitim fazama razvoja u zavisnosti od datuma setve, hibrida i nadmorske visine.
Usevi merkatilnog kukuruza na nižim nadmorskim visinama (okolina Novog Pazara) su u fazi približno sva zrna dostigla krajnju veličinu do faze voštana zrelost: zrna su žućkasta do žuta, oko 55% suve materije (BBCH 79-85).
Usevi merkatilnog kukuruza na višim nadmorskim visinama (Pešterska visoravan) su u fazi kraj cvetanja, svila potpuno suva do faze rane mlečne zrelosti (BBCH 69-73).
Vizuelnim pregledom useva kukuruza, na više hibrida i lokaliteta, registruje se prisustvo simptoma mehuraste gari kukuruza (Ustilago maydis) na do 10% biljaka. Ukoliko je na parceli prisutno 10% zaraženih biljaka ovim patogenom prinos se može umanjiti do 2%.
Simptomi ovog patogena se ispoljavaju na biljkama u vidu gukastih izraslina-tumora, različitog oblika i veličine. Javljaju se na svim nadzemnim delovima biljke, a najčešće na klipu i stablu. Na klipu se obrazuju sitniji ili krupniji tumori, a najčešće su vršna zrna izložena infekciji. Na lišću, a naročito na lisnim rukavcima i duž glavnog nerva, formira se veliki broj sitnih tumora veličine graška, koji podsećaju na bradavice. Na stablu i metlici tumori su uglavnom sitniji, a na metlici, zaraženi pojedini cvetovi se izdužuju i deformišu. Svi tumori obavijeni su tankom sivom opnom ispunjenom crnim prahom. Opna se vremenom suši i puca, a crni prah se rasejava vetrom ili spira kišom.
Gljiva prezimljava u obliku spora na površini zemljišta i zaraženim ostacima kukuruza na njivi. Ovaj patogen se ne prenosi semenom.
Spore klijaju na temperaturama od 8 -35 °C, sa optimumom na 26 - 28 °C. Zato se gar javlja u drugom delu vegetacije kada su temperature više, a pošto su mlađe biljke otpornije prema gari, bolest se javlja tek kad biljke dostignu 30 – 50 cm. Takođe, na usevima oštećenim od grada, simptomi mehuraste gari se češće javljaju.
Osnovna mera suzbijanja mehuraste gari su gajenje manje osetljivih hibrida na ovo oboljenje. Takođe, u mere kontrole spadaju i agrotehničke mere kojima se ublažuju sresni uslovi tokom razvoja biljaka kao što su dobra obrada zemljišta, izbalansirana mineralna ishrana i optimalna gustina setve. 6.8.2021
Na području delovanja RC Novi Pazar u toku je rasađivanje kupusa namenjenog za jesenju proizvodnju. Mnogi proizvođači jesenjeg kupusa na lokacijama u okolini Novog Pazara , odložili su sadnju zbog izrazito visokih temperatura u proteklom periodu i iskoristiće pad temperatura u narednih nekoliko dana kako bi završili rasađivanje jesenjeg kupusa, umanjili stres i omogućili bolje primanje tek rasađenih biljaka.
Na višim lokacijama (Pešterska visoravan, Tutin i Sjenica) sadnja jesenjeg kupusa planirana je za pet do sedam dana, dok se usevi kupusa namenjeni za letnju proizvodnju nalaze u fazi razvoja glavice.
Vizuelnim pregledom useva kupusa je registrovano prisustvo sledećih štetočina:
- Kupusov moljac (Plutellaxylostella)
- Buvača(Phyllotreta sp.)
- Bela kupusna mušica (Aleyrodes proletella)
-Lisne vaši (Aphididae)
Kupusov moljac je veoma značajna štetočina koja prezimljava u stadijumu lutke na drveću, šiblju, drvenim ogradama, stablu višegodišnjih korova. Štete prave larve koje se hrane listovima, izgrizajući najpre donje slojeve lista ostavljajući gornju pokožicu. U kasnijim fazama, larve se ubušuju u glavice i tako prave još veće štete.
Suvo i toplo vreme pogoduje razvoju buvača. Ove štetočine mogu uništiti veliki broj mladih, tek rasađenih biljaka. U usevima kupusa registruje se prisustvo imaga koji pravi štete izgrizajući listove jamičasto ili rupičasto.
Na naličju listova, registrovano je prisustvo imaga bele kupusne mušice. Štete prave larve i odrasle jedinke, hraneći se biljnim sokovima. Ove štetočine višak hranljivih materija izbacuju u vidu medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica i na ovaj način umanjuje se kvalitet proizvoda. Ovoj štetočini, takođe pogoduje suvo i toplo vreme koje utiče na njeno brže umnožavanje.
Uočeno je i prisustvo lisnih vaši koje prave štete sisajući sokove, direktno iscrpljujući biljke. I one takođe višak hranljivih materija izbacuju u vidu medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica što utiče negativno i na prinos i na kvalitet proizvoda.
Za hemijsko suzbijanje ovih štetočina pogledati preporuku 03.08.2021.godine. 30.7.2021
Na feromonskim klopkama na lokalitetu Lukarsko Goševo beleže se kontinuirani ulovi odraslih jedinki krompirovog moljca (Phthorimaea operculella), a suvo i toplo vreme favorizuje razvoj ove štetočine.
Velika slika
Mere borbe i kontrole ove štetočine zavise od stanja useva i vremena vađenja krtola krompira.
Na parcelama gde je u toku vađenje ili se uskoro planira (usevi krompira na lokalitetima oko Novog Pazara i okoline Tutina):
- Krtole krompira nakon vađenja treba u najkraćem roku skloniti sa parcele.
- Krompir treba čuvati u dobro pripremljenim i obezbeđenim skladištima, sa mrežama na svim otvorima kako bi se sprečio ulazak moljca u skladište i njegov dalji razvoj
- U skladištima treba održavati temperaturu ispod 10°C.
Na parcelama krompira gde se ne planira skorije vađenje :
- Održavanje kompaktnosti zemljišta navodnjavanjem, kako bi se zatvorile pukotine i sprečilo poleganje jaja na krtole.
-Na lokalitetu Pešterske visoravni većina parcela je sa kasnim sortama krompira na kojima se krompir neće uskoro vaditi, pa se proizvođačima ovog lokaliteta, kao i proizvođačima gde cima krompira još nije suva i neće se uskoro početi sa vađenjem, preporučuju hemijske mere zaštite
(videti u preporuci od 22.7.2021.). 27.7.2021
Na području delovanja RC Novi Pazar jednorodne sorte maline se u zavisnosti od sorte i nadmorske visine, nalaze u fazi od glavna berba, većina plodova obojena, do druga berba, još više plodova obojeno (BBCH 87-89).
Remotantne sorate maline: Polka i Heritidž su u fazi seme jasno vidljivo na plodnici (Sjenica) do faze početak sazrevanja ploda i semena, većina plodova bele boje (Novi Pazar) (BBCH 73-81).
Vizuelnim pregledom zasada maline sorte Vilamet (na lokalitetu Bele vode i Janča) i Miker (Sjenica) koji su u fazi glavna berba (BBCH 87), uočeni su simptomi sive truleži (Botrytis cinerea) na manjem procentu biljaka.
Simptomi su prisutni u zasadima gde nisu pravovremeno sprovedene hemijske mere zaštite od ovog patogena.
Prohladno i vlažno vreme u periodu cvetanja i sazrevanja ploda, kao i vlažni uslovi u toku zrenja i berbe pogoduju razvoju ovog oboljenja. Pomenuta gljiva napada sve nadzemne organe biljke, ali najveće štete pravi na plodovima maline, na kojima se simptomi zaraze uočavaju tek početkom zrenja. Zaraženi plodovi pokriveni su sivom navlakom koju čine površinska micelija parazita s konidioforama i konidijama, trule i propadaju. Štete od navedenog patogena mogu da nastanu i u toku berbe, skladištenja, transporta i prodaje.
U cilju zaštite od sive truleži plodova u proizvodnji malina se preporučuje sledeće mere:
- Agrotehničke mere: u malinjaku obezbediti bolje provetravanje i osvetljenost redova, pravilna rezidba koja obezbeđuje smanjenje gustine redova, uništavanje korova, redovna berba (prezreli plodovi su osetljivi na infekciju), kao i uklanjanje zaraženih plodova i biljnih ostataka kako bi se smanjio infektivni potencijal patogena za narednu godinu.
-Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida u osetljivim fazama (od početka cvetanja do pred berbu) a pred najavu uslova koji favorizuju nastanak infekcije i razvoj oboljenja. 15.7.2021
Na području delovanja RC Novi Pazar, vizuelnim pregledom zasada šljiva na više lokacija, na manjim površinama i okućnicama, registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp.).
Patogen može da zarazi plodove od zametanja pa do skladištenja. Zaraza dozrelih plodova se vrši preko povreda na pokožici. Ako se zdrav i zaražen plod dodiruju, može doći do širenja zaraze. Kada posle dužeg sušnog perioda nastupi period sa obilnim padavinama, dolazi do naglog rasta ploda i pokožica ne može da izdrži unutrašnji pritisak i puca stvarajući put za ulazak patogena. U gore pomenutim zasadima prisustvo truleži ploda posledica je neadekvatne zaštite šljive od štetočina ploda (šljivin smotavac). Usled ubušivanja larvi pomenute štetočine, otvoren je put za patogene prouzrkovače truleži ploda.
Na plodovima se prvo javljaju kružne mrke pege oko mesta infekcije i kasnije se šire. Ovako zaraženi plodovi mumificiraju, osuše se, ostaju na granama ili opadaju i služe za prezimljavanje gljive.
U cilju suzbijanja ovog patogena preporuka su mehaničke i hemijske mere:
- Mumificirane i trule plodove ukloniti iz zasada, kako bi sprečili širenje zaraze;
- Adekvatna zaštita od štetočina;
- Hemijske mere zaštite se sprovode u periodu sazrevanja plodova i pred uslove koji favorizuju ostvarenje infekcije pomenutim patogenom, o čemu će RC Novi Pazar izvestiti na ovom Portalu u vidu preporuke.
5.7.2021
Vizuelnim pregledom stabala jabuka registrovani su zapredeni listovi na vrhovima grana, kao simptom prisustva gusenica dudovca (Hyphantria cunea). U okviru zapredaka uočene su i gusenice.
Zapredci sa gusenicama su uočeni na stablima na manjim površinama i okućnicama.
Dudovac je polifagna štetočina koja se hrani sa preko 120 biljnih vrsta. Prezimljava u stadijumu lutke u pukotinama kore i drugim skrivenim mestima. Leptiri se pojavljuju u aprila, nekada i ranije, a vrlo često i do kraja juna. Ženke polažu jaja na naličju listova u jajnim leglima. Ispiljene gusenice žive u zajednici opredajući paučinastim koncem gusenična gnezda. Dok su gusenice još mlade, a to je obično do njihovog trećeg stupnja razvoja, gnezdo se teže zapaža jer je malo. Kod masovne pojave štetočine gnezdo može da obuhvati čitavu krunu drveta.
Preporuka je da se zasadi voća pregledaju na prisustvo zapredaka od dudovca. Delove grana gde se nalaze gusenična gnezda treba mehanički ukloniti i uništiti. Ako se na granama, naročito u mlađim voćnjacima, registruje prisustvo 2-5 guseničnih gnezda, preporuka je da se izvrši i hemijska zaštita (Fastac 10 EC (a.m.alfacipermetrin) 0,01-0,012%). |
|
|
|
|