Skip to main content

Novi Pazar

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Novi Pazar > Usevi ili zasadi
Puževi golaći u plastenicima

Na području delovanja RC Novi Pazar  usevi paprike u plasteničkoj proizvodnji se nalaze u različitim fazama razvoja od   faze razvoja 4-8 listova  (BBCH 14-18),  do  faze  vidljiva prva cvast  (BBCH  52).

 

 Vizuelnim pregledom useva paprike u plasteničkoj proizvodnji uočeno je prisustvo puževa golaća kao i šteta usled njihove ishrane. 

 

 

Puževi golaći koji su najštetnije vrste kod nas pripadaju familijama Limacidae i Arionidae.

 

Golaći pričinjavaju direktne štete, jer grizu klice ili oštećuju mlade i odrasle biljke, ali i indirektne štete prenoseći razne biljne bolesti.

Oštećenja koja nanose starijim biljkama omogućuju prodor parazita, prouzrokovača truljenja. Neretko se događa da neke biljne vrste puževi oštećuju samo dok su mlade, a kada se razviju izbegavaju ih zbog solanina, kapsicina i drugih materija, koje su otrovne po njih.

U plasteničkoj proizvodnji povrća mogu naročito biti štetni.

Kako su aktivni noću (da bi se zaštitili od isušivanja) često se i ne primeti njihovo prisustvo. Međutim, njihovo prisustvo se može uočiti po sluzavim srebrnkastim tragovima koje ostavljaju za sobom.

Preko dana borave u pukotinama u zemlji, ispod listova ili drugim skloništima.

Da bi se ublažile štete koje prave puževi golaći, neophodno je primeniti niz mera:

 

-        zemljište mora duboko da se obradi, usitni i popravi,

-        potrebno je uništiti njihova skrovišta.

-       iz plastenika treba izneti iskorišćenu ambalažu, alatke, folije, a u okolini je potrebno uništiti korov i izbegavati gajenje drugih biljnih vrsta između dva objekta.

-        puževe je najbolje uništavati mehanički i to tako što se svakog jutra, sa unutrašnje i spoljašnje strane plastenika pokupe puževi koji su krenuli u skrovište. 

-       pored ovih preventivnih mera, preporučuje se i sakupljanje puževa u jutarnjim i večernjim časovima kao i tokom kišnih dana i zaprašivanje oko ugroženih površina raznim sredstvima u prahu koja izazivaju dehidrataciju puževa, prekomerno lučenje sluzi što ih onesposobljava za kretanje (pepeo, živi kreč i dr.).

-       hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu registrovanih limacida:

Pužomor pelete Fe na bazi gvožđe-fosfata (5 g peleta/m² ravnomernim raspoređivanjem peleta po površini između redova biljaka ili postavljanjem peleta na gomilice u ranim jutarnjim ili večernjim satima ili pred kišu, nema toksikološki značajnih svojstava koja podležu klasifikaciji te nema karencu);

 

Limacidi na bazi metaldehida: Carakol 1g mamaka/m²,  Metash 3 300g granula/m² i Push 5 100g granula/m² (karenca za povrće i krompir je 21 dan, na tretiranim površinama najmanje 7 dana nakon tretiranja ne treba dozvoliti pristup domaćim životinjama, tretiranu površinu ne treba obrađivati 21 dan posle primene, maksimalno se može koristiti dva puta sa intervalom od 14 dana).

 

 

Puževi golaći u plastenicima

Na području delovanja RC Novi Pazar  usevi paprike u plasteničkoj proizvodnji se nalaze u različitim fazama cvetanja, od faze  vidljiva prva cvast  do faze vidljiva druga cvast (BBCH 51-52).

 

Vizuelnim pregledom useva paprike u plasteničkoj proizvodnji uočeno je prisustvo puževa golaća kao i šteta usled njihove ishrane. 

 

 

 

 

Puževi golaći koji su najštetnije vrste kod nas pripadaju familijama Limacidae i Arionidae.

Štete prave izgrizanjem lisne mase i plodova, a štete mogu da naprave  i na nadzemnim delovima biljke. U plasteničkoj proizvodnji povrća mogu biti izuzetno štetni.

Kako su aktivni noću da bi se zaštitili od isušivanja često se i ne primeti njihovo prisustvo. Međutim, njihovo prisustvo se može uočiti po sluzavim srebrnkastim tragovima koje ostavljaju za sobom.

Preko dana borave u pukotinama  u zemlji, ispod listova ili drugim skloništima.

Mere kontrole puževa golaća u plastenicima podrazumevaju redovnu kontrolu vlage, redovno provetravanje, kao i primenu sistema za navodnjavanja kap po kap (na taj način vlaga se  usmerava ka gajenoj biljci i ne širi po celoj površini plastenika  što sprečava stvaranje povoljnih uslova za boravak puževa).

Pored ovih preventivnih mera, preporučuje se i sakupljanje puževa u jutarnjim i večernjim časovima kao i tokom kišnih dana i zaprašivanje oko ugroženih površina raznim sredstvima u prahu koja izazivaju dehidrataciju puževa, prekomerno lučenje sluzi što ih onesposobljava za kretanje (pepeo, živi kreč i dr.).

U našoj zemlji ima nekoliko registrovanih limacida za suzbijanje puževa:

Pužomor pelete Fe na bazi gvožđe-fosfata (5 g peleta/m² ravnomernim raspoređivanjem peleta po površini između redova biljaka ili postavljanjem peleta na gomilice u ranim jutarnjim ili večernjim satima ili pred kišu, nema toksikološki značajnih svojstava koja podležu klasifikaciji te nema karencu);

 

Limacidi na bazi metaldehida: Carakol 1g mamaka/m²,  Metash 3 300g granula/m² i Push 5 100g granula/m² (karenca za povrće i krompir je 21 dan, na tretiranim površinama najmanje 7 dana nakon tretiranja ne treba dozvoliti pristup domaćim životinjama, tretiranu površinu ne treba obrađivati 21 dan posle primene, maksimalno se može koristiti dva puta sa intervalom od 14 dana).

Smeđi listojed (Phyllobius oblongus)

Vizuelnim pregledom zasada jabuka (Punkt Šestovo), registrovano je prisustvo smeđeg listojeda,

Phyllobius oblongus, kao i oštećenja na listu usled njegove ishrane (ivice lista su izgrižene).

 

 

Ovaj listojed spade u grupu polifagnih vrsta, hrani se lišćem šljive, breskve, trešnje, kruške i    jabuke.

Najveće štete nanosi imago koji se javlja na početku vegetacije. U godinama sa većom brojnošću (5-6 imaga po listu) može na početku vegetacije da ošteti značajne površine lisne mase. Oštećenja koja imago nanosi kasnije, u toku vegrtacije, su neznatna i zato se ne smatra ekonomski značajnom štetočinom.

Smeđi listojed ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava kao polno nezreli imago u zemljištu. Imago izlazi iz zemlje u vreme formiranja lisnih pupoljaka, početka listanja i naseljava lisne pupoljke. Dopunska ishrana traje 10-15 dana uglavnom noću. Ženka polaže 15-ak jaja uglavnom u grupice. Ispiljene larve se hrane humusom i žilama biljaka. Odrasle larve prave u zemlji komoru u kojoj se preobražavaju u lutku  i imaga.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Novi Pazar usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve, nalaze u različitim fazama bokorenja, od 4 do 8 i više sekundarnih stabala vidljivo (BBCH 24-28).

 

 

Vizuelnim pregledom useva utvrđeno je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 6% biljaka, a na pojedinim parcelama se uočava  i prisustvo simptoma

žuto mrke pegavosti pšenice (Pyrenophora tritici-reptens) na do 4%  biljaka.

 

Vizuelnim pregledom useva nije uočeno prisustvo lisnih vaši (Aphididae). Na pojedinim parcelama registrovano je prisustvo imaga žitne pijavice (Lema menalopus). U toku je izlazak ove štetočine sa mesta prezimljavanja.

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice

Na području delovanja RC Novi Pazar, na punktu Požega, usev ozime pšenice se nalaze u fazi bokorenja, tri do četiri stabla vidljivo, BBCH 23-24.

Vuzuelnim pregledom useva ozime pšenice nije registrovano prisustvo simptoma biljnih bolesti: Sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i žute rđe pšenice( Puccinia spp).

Takođe, vizuelnim pregledom useva nije registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae).

Nije uočeno ni prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

RC Novi Pazar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Tabla za pisanje i objavljivanje priloga!
Da bi napisali novi prilog , kliknite na Create a Post pod Upravljanje prilozima, sa desne strane.

Šta je prilog?

Prilog je tekst koji piše koordinator a odnosi se na monitoring štetnih organizama koji sprovodi po Programu za svoj region.

Prilozi se prikazuju u obrnutom hronološkom redu (najnoviji prilog prvi). Čitaocu priloga može se omogućiti da napiše komentar na pročitani prilog na koji zatim autor pročitanog priloga može da odgovori.

Za razliku od preporuka, koordinator u prilogu saopštava informacije o monitoringu štetnih organizama bez obzira što iz njih ne proizilazi akcija koju čitalac treba da preduzme. 

Poželjno je da prilog bude opremljen fotografijama i obrazloženjima koja proizilaze iz terenskih rezultata.