Skip to main content

Zaječar

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Zaječar
Zdravstveno stanje ozimih strnih žita
Na teritoriji rada RC Zaječar ozimi usevi pšenice i ječma u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze se u fazi prvi list razvijen do faze treći list razvijen (BBCH 10-13).
 
 

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma, na lokalitetima Zvezdan, Veliki Izvor i Planinica nije uočeno prisustvo simptoma biljnih bolesti kao ni prisustvo štetočina.

 

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Monilinia laxa u zasadima višnje i trešnje

Na teritoriji delovanja RC Zaječar zasadi višnje i trešnje se nalaze u fazi završen rast mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 91).

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo simptoma sušenja cvetova, grančica i truleži ploda koštičavog voća (Monilinia laxa) na letorastima višnje i trešnje. U godinama sa obilnim padavinama u vreme cvetanja, ovaj patogen može da nanese velike gubitke u zasadima višnje i trešnje ukoliko se ne sprovede pravovremena zaštita zasada. Patogen prezimljava u obliku micelije u rak ranama na kori zaraženih grana i grančica, kao i na mumificiranim plodovima na stablu ili na površini zemlje.

Simptomi na cvetovima se ogledaju u tome što oni dobijaju mrku boju i suše se. Kroz peteljku cveta patogen prelazi u grančice i grane koje se takođe suše. Trulež ploda javlja se u vreme sazrevanja plodova najčešće na mestima oštećenim od insekata ili na mestima povreda.

Za uspešnu zaštitu od ovog patogena neophodno je sprovesti kako hemijske tako i agrotehničke mere. Primena fungicida sa ciljem zaštite cvetova i mladih lastara se pozicionira u fazama cvetanja, a pred najavu uslova koji favorizuju razvoj oboljenja. Broj fungicidnih tretmana zavisi od dužine cvetanja i od rasporeda padavina u tom periodu. Primena fungicida sa ciljem zaštite plodova od truleži pozicionira se u fazama zrenja, kada dolazi do omekšavanja pokožice plodova te oni bivaju osetljivi na infekciju pomenutim patogenom. Jedna od važnih mera je i primena fungicida na bazi bakra u jesen, kada opadne 2/3 lisne mase, koja ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala patogena u narednoj vegetaciji.

Kada su u pitanju agrotehničke mere treba obratiti pažnju na sledeće:

        pri formiranju zasada odabrati ocedne terene sa dobrom cikulacijom vazduha,

       orezivanje i sakupljanje suvih grana i mumificiranih plodova i njihovo iznošenje iz zasada i spaljivanje,

       pravilna upotreba azotnih đubriva,

       zasade ne treba zalivati pred samo zrenje kako ne bi došlo do pucanja ploda,

       pri radu u zasadima treba voditi računa o nastanku povreda na plodovima.

Crna trulež grožđa
Na teritoriji delovanja RC Zaječar zasadi vinove loze se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u fazi početak šarka do šarak bobica (BBCH 81-83).
 

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokaciji Grljan uočeni su simptomi crne truleži grožđa (Guignardia bidwellii). Kod pojedinih grozdova oštećeno je i do 40% bobica.

crna trulež

Ovaj patogen napada sve delove biljke list, lastar i grozd. Prvi simptomi uočavaju se na listu u vidu svetlo-smeđih pega nepravilnog oblika oivičene tamno-mrkom zonom, a u okviru pega formiraju se crna telašca–piknidi. Na grozdu se javljaju prvo žućkaste mrlje koje obuhvate celu bobicu koja se na kraju suši. Patogen prezimljava u mumificiranim grozdovima na čokotu ili na opalim bobicama na zemlji. Razvoju patogena pogoduju kišna proleća u vreme cvetenja loze.

Crna trulež grožđa se uspešno suzbija u okviru mera zaštite koje se redovno sprovode fungicidima za suzbijanje plamenjače vinove loze, a  koji imaju u sebi aktivne materije preventivnog delovanja (prema registraciji na bazi bakra ili kaptana). Zaštita se sprovodi u periodu od dužine lastara  10-15cm do početka šarka. Pored hemijskih, veoma su važne i agrotehničke mere i to: mehaničko uklanjane zaraženih lastara i grozdova sa čokota i njihovo uništavanje i obavezno zaoravanje ostataka bobica na zemlji oko čokota loze. 

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u vinogradima.

Prisustvo bolesti u zasadima šljiva

Na teritoriji delovanja RC Zaječar zasadi šljive se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi početak berbe - raniji sortiment, do faze početak obojavanja ploda - kasniji sortiment (BBCH 81-89).

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo simptoma šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila) kao i simptoma truleži ploda koštičavog voća (Monilinia spp).

Šupljikavost lista koštičavog voća se javlja na svom koštičavom voću, a kod šljive glavni simptomi su prisutni na listu. Na listu se prvo javljaju sitne svetlo crvene pege oivičene mrkom ivicom i svetlo zelenim oreolom. Vremenom pege se uvećavaju, a tkivo unutar pega izumire, ispada i list dobija karakteristični šupljikasti izgled. Ukoliko je broj pega na listu velik, takvo lišće opada i dolazi do ranije defolijacije. Pri jačem napadu ove bolesti, voćke gube u vitalnosti i porastu, što se sve nepovoljno odražava na prinos.

Od agrotehničkih mera najvažnije je rezidbom odstraniti i uništiti zaražene lastare. Sa ciljem zaštite od ovog patogena preporučuje se primena preparata na bazi bakra pre kretanja vegetacije (u fazi bubrenja pupoljaka) i u jesen (kada opadne 70% lisne mase) sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala patogena. U toku vegetacije, sa početkom listanja, preporuka je primena fungicida pred najavu uslova koji favorizuju nastanak infekcije. Sve preporuke za zaštitu šljive od ovog patogena tokom ove proizvodne sezone možete pogledati na linkovima:

Trulež plodova koštičavog voća se javlja vreme zrenja plodova i u godinama sa čestim padavinama u vreme cvetanja i zasadima gde nije bilo redovne zaštite od insekata, a naročito od šljivinog smotavca. Simptomi se javljaju na plodu u vidu okruglih mrkih pega. Pege se uglavnom javljaju na mestu povrede, najčešće od insekata. Ukoliko se zaražen plod dodirne sa zdravim dolazi do širenja bolesti. Zaraženi plodovi prvo omekšaju, kasnije se sasuše, mumificiraju i ako ostanu na granama tokom zime predstavljaju izvor infekcije za narednu godinu.

Pored hemijskih mera zaštite koje podrazumevaju primenu fungicida u fazi sazrevanja plodova (kao po preporuci od 21.07.2021), veoma je važno sprovesti adekvatnu zaštitu plodova od štetočina (pre svega šljivinog smotavca) jer mesta ubušenja predstavljaju ulazni otvor za naseljavanje gljiva prouzrokovača truleži, kao i uklonanje mumificiranih plodova.

Prisustvo pamukove sovice u usevu paradajza

Na teritoriji delovanja RC Zaječar usevi paradajza u zatvorenom prostoru se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalazi u različitim fazama razvoja ploda (BBCH 77-81).

 

Vizuelnim pregledom useva paradajza na listu su uočena položena jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera).

Pamukova sovica je polifagna štetočina koja napada veliki broj ratarskih i povrtarskih useva. Kao migratorna vrsta i dobar letač u naše područje dolazi tokom letnjih meseci. Jaja polaže na list, cvet, peteljke, plod i to pojedinačno ili u grupama.

Štete nanose larve na svim nadzemnim delovima biljke pri čemu se prvi larveni uzrasti ishranjuju listovima, dok kasniji uzrasti prelaze na pupoljke, cvetove i plodove. Usled ishrane larvi u plodovima oni bivaju podložni truleži i gube tržišnu vrednost.

Proizvođačima se preporučuje da obiđu useve paradajza i ukoliko uoče položena jaja ove štetočine sprovedu mere zaštite kao po preporuci.

Cikada Reptalus panzeri u usevu kukuruza

Na teritoriji delovanja RC Zaječar usevi kukuruza se nalaze u fazi pojavljuje se osmo kolence do faze vidljiv vrh metlice (BBCH 38-52).

 

Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo odraslih jedinki cikade Reptalus panzeri, na do 10% biljaka.

 

velika slika
 

Ova cikada je vektor Stolbur fitoplazme koja uzrokuje bolest crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje  i prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna meseca i odlaze na kukuruz gde se hrane floemskim sokovima, a potom ženke polažu jaja na koren kukuruza. Nakon piljenja larve počinju da se hrane na korenu kukuruza. Ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica, larve nastavljaju svoj razvoj.

U borbi protiv ove štetočine se ne preporučuje primena insekticida. Najznačajnija mera borbe je izbegavanje dvopoljnog plodoreda kukuruz – pšenica, jer se na taj način znatno smajuje brojnost ove cikade.

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem štetočina u usevu kukuruza.

Bakteriozna plamenjača leske

Na teritoriji delovanja RC Zaječar zasadi leske se nalaze u različitim fazama razvoja plodova (BBCH 75-77).

 

Vizuelnim pregledom zasada leske na letorastima i plodovima su uočeni simptomi koji upućuju na prisustvo bakteriozne plamenjače leske (Xanthomonas arboricola pv. corylina).

Štete nastaju usled redukcije lisne mase i uvenuća rodnih grana i grančica, što se sve odražava na prinos i kvalitet plodova. Bolest je naročito štetna u rasadnicima i mladim zasadima, gde često dolazi do izumiranja mladih biljaka, naročito ako je njihova vitalnost dodatno oslabljena nedovoljnom ishranom ili dugim faktorima.

Simptomi se mogu uočiti na svim nadzemnim delovima biljke: lišću, letorastima, stablu, pupoljcima i plodovima. Prvi simptomi se javljaju u proleće na pupoljcima koji dobiju mrku boju i često se ne otvaraju. Na listu se javljaju sitne uglaste pege, ograničene nervima. U povoljnim uslovima pege se šire i spajaju u veće, nekrotične, zone nepravilnog oblika. Letorasti se suše, a na plodovima se uočavaju pegavost i nekroza. Na stablu i granama leske dolazi do pucanja kore i formiranja rak rana u okviru kojih se može pojaviti bakterijski eksudat u vidu žućkaste prevlake.

Osnovni izvor inokuluma predstavljaju zaraženi pupoljci i rak rane na granama i stablu u kojima patogen prezimljava. Bakterija se održava i na opalom lišću, na površini zemljišta. Infekcija biljaka se ostvaruje najčešće u jesen, u vreme opadanja lišća, ali i u prvom delu vegetacije u proleće, kada dolazi do infekcije listova, grana, letorasta i plodova.

Uslovi koji favorizuju razvoj ovog oboljenja su kišovito vreme i temperature oko 20 °C (uslovi koji su vladali tokom proleća ove proizvodne godine).

Mere suzbijanja:

-korišćenje zdravog sadnog materjala pri formiranju zasada

-dezinfekcija alata pri rezidbi i uklanjanju zaraženih delova biljke

-uklanjanje zaraženih delova biljke ili cele biljke iz zasada i nihovo uništavanje

-upotreba preparata na bazi bakra u rano proleće i tokom jeseni kad opadne 70% lisne mase.

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja u zasadima leske.

Prisustvo zelena (povrtne) stenice u usevu krompira i na povrću u plastenicima
Na teritoriji delovanja RC Zaječar vizuelnim pregledom zasada krompira i povrća u zaštićenom prostoru uočeno je prisustvo zelene ili povrtne stenice (Nezara viridula).

velika slika
 

Zelena ili povrtna stenica je invanzivna i polifagna štetočina, jer naseljava i štete pričinjava na velikom broju biljaka. Prezimljava kao imago na skrovitim mestima, a u proleće prelazi na gajene vrste gde se dopunski hrani, kopulira i polaže jaja u gomilicama najčešće na poleđini listova. Larve imaju pet razvojnih stadijuma od kojih je samo prvi nepokretan. U toku najtoplijeg dela dana imago i larve migriraju na donje delove biljke što može biti od važnosti sa aspekta vremena primene hemijskih mera zaštite. Štete pričinjavaju imago i larve sišući sokove sa svih nadzemnih delova biljke. Oštećeni plodovi na mestu uboda menjaju boju, plod dobija specifičan ukus i gubi na trzišnoj vrednosti, pa su nastale štete ekonomski veoma značajne.

Suzbijanje ove štetočine je otežano s obzirom da najveće štete pričinjava na biljkama kada plodovi sazrevaju, pa je upotreba insekticida ograničena jer nije moguće ispoštovati karencu. Sa ciljem suzbijanja stenica najveću efikasnost pokazali su  insekticidi iz grupe piretroida i prilikom njihove upotrebe treba obavezno voditi računa o karenci. Na manjim parcelama može se sprovesti ručno sakupljanje imaga i larvi i na taj način smanjiti brojnost stenica.

RC Zaječar ćnastavlja sa praćenjem ove štetočine.

Pegavost lišća višnje i trešnje
Na teritoriji delovanja RC Zaječar u toku je berba u zasadima trešnje i one se nalaze u fazi od plod zreo za branje (tehnološka zrelost) do plodovi sazreli za ishranu: plodovi imaju tipičan ukus i boju (BBCH 87-89).

Vizuelnim pregledom zasada trešnje na listu uočeno je prisustvo prouzrokovača pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).

U našim agroekološkim uslovima ovo je veoma značajno oboljenje i javlja se svake godine. Usled jačeg napada, može doći do prevremene defolijacije zbog čega plodovi ostaju sitniji, a poremećeno je i formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu.

Gljiva prezimljava u apotecijama u opalom lišću. Primarne zaraze ostvaruju askospore, a konidije omogućavaju više sekundarnih ciklusa u toku drugog dela vegetacije.

Simtomi se javljaju najčešće na listu (ređe na plodu i grančicama) u vidu mrkih pega, a na poleđini lista u okviru pega uočava se bela pevlaka koju čine konidije gljive.

Mere zaštite:

-gajenje manje osetljivih sorti

-sakupljanje opalog lišća ili njegovo duboko zaoravanje

-sprovođenje hemijskih mera zaštite (preporuke RC Zaječar za zaštitu trešanja od ovog i drugih štetnih organizama mogu se pogledati na linku).

Siva plesnivost lista paradajza
Na teritoriji delovanja RC Zaječar paradajz u plastenicima se nalazi u različitim fazama razvoja, od cvetanja do formiranja plodova (BBCH 65-74).

Vizuelnim pregledom paradajza u zaštićenom prostoru, u pojedinim plastenicima je uočeno prisustvo simptoma sive plesnivosti lista paradajza (Fulvia fulva).

Ovaj patogen isključivo napada paradajz i to onaj koji se gaji u zaštićenom prostoru. Prvi simptomi bolesti se javljaju na starijem lišću. Na licu lista se javljaju svetlozelene pege, a na naličiju lista u okviru pega se obrazuje gusta sivo mrka prevlaka nastala sporulacijom gljive. Zaraženo tkivo u okviru lista nekrotira i list se uvija i suši. U povoljnim uslovima za razvoj ovog patogena, štete mogu biti velike.

U mere kontrole ovog oboljenja spadaju:

-plodored

-uklanjanje zaraženih biljnih ostataka

-provetravanje objekata

-izbegavanje guste sadnje

-hemijske mere se vrše u zavisnosti od prisustva simptoma i uslova koji vladaju u plastenicima (pogledati preporuku za zaštitu paradajza).

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima