Skip to main content

Region Vrbas

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Vrbas
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Vrbas.
Izmrzavanje šećerne repe kod ranih rokova setve u regionu Vrbasa

Na području delovanja RC Vrbas, usevi šećerne repe iz najranijih rokova setve (5–10. 3.), presejani su na oko 10% površina kako zbog stvaranja pokorice tako i zbog izmrzavanja biljaka u periodu izlaska klice iz semena šećerne repe. Presejane površine se nalaze u fazi početak bubrenja semena (BBCH 01).

Usevi šećerne repe posejani u periodu od 25.3. do 10.4. se nalaze u fazi od kotiledon horizontalno položen do vidljiv prvi par listova, još neotvoren (BBCH 10-11).

Setva šećerne repe otpočinje kada se na dubini zemljišta od 5 cm postigne temperatura od 6°C. To je obično u našim uslovima početak marta. Rani rokovi setve imaju prednosti u odnosu na kasnije rokove setve, jer seme šećerne repe iz ranih rokova koristi zimsku vlagu, manja je opasnost od isušivanja površinskog sloja i stvaranje pokorice, ali glavni nedostatak je izmrzavanje takvih useva zbog prolećnih mrazeva. Na visinu šteta od prolećnih mrazeva kod ranijih rokova setve, utiče više faktora:

-          Vlažnost zemljišta (što je veća vlaga zemljišta, štete su veće)

-          Vlažnost mladih biljaka

-          Fenofaza razvoja (BBCH 10-11, štete nastaju na -1 do -2 °C)

U tabeli su prikazane minimalne vrednosti temperature vazduha za tri lokaliteta koje su izmerene na automatskim meteorološkim stanicama koje su smeštene u usevima šećerne repe:

Lokalitet

Posmatrani period

Minimalna temperatura vazduha u posmatranom periodu

Zmajevo

6-11.3

- 6,8 ° C

Zmajevo

18 -27.3.

- 2,7 ° C

Zmajevo

29.3.

- 1,4 ° C

Zmajevo

5.4.

- 0,8 ° C

Zmajevo

7-10.4.

- 1,4 ° C

Zmajevo

14.4.

- 0,5 ° C

Ruski Krstur

6-11.3

- 5,7 ° C

Ruski Krstur

18-27.3.

- 2,4 ° C

Ruski Krstur

29.3.

- 1 ° C

Ruski Krstur

7-10.4.

- 2 ° C

Ruski Krstur

14.4.

- 0,5 ° C

B.D.Polje

6-11.3

- 5,5 ° C

B.D.Polje

18-26.3.

- 3 ° C

B.D.Polje

29.3.

- 1 ° C

B.D.Polje

5.4.

- 3 ° C° C

B.D.Polje

7-9.4.

- 3,6 ° C

B.D.Polje

15.4.

- 0,5 ° C

dejstvo mraza na biljke šećerne repe

BBCH 10

Crna trešnjina lisna vaš u zasadima trešanja

Na područu delovanja RC Vrbas, trešnje se nalaze u različitim fazama cvetanja.

Vizuelnim pregledom zasada, registrovane su kolonije crne trešnjine lisne vaši (Myzus cerasii).

 

Primarni domaćini ove vaši su trešnja i višnja. Ima više generacija godišnje, prezimi u stadijumu jajeta, u pukotinama stable i oko pupoljaka. Vaši su tamno braon do crne boje. U proleće se prvo pojavljuju vaši osnivačice, koje stvaraju kolonije beskrilnih vaši na mladim izbojcima. Početkom leta se javljaju krilate forme koje se sele na sekundarne domaćine. Pre zime, ženke se vraćaju na biljke domaćine gde odlažu jaja.

 

Usled ishrane vaši, lišće se kovrdža, vaši luče mednu rosu koja predstavlja podlogu za razvoj gljive čađavice. Takođe, štetnost vaši se ogleda i u prenošenju fitopatogenih virusa.

Primena insekticida u fenofazi cvetanja je zabranjena, tako da se za sada mere zaštite ne preporučuju. RC Vrbas će na vreme obavestiti proizvođače i dati preporuku za suzbijanje vaši.

 

crna trešnjina vaš

 

Uticaj kasnih prolećnih mrazeva na izmrzavanje cvetnih pupoljaka kajsije

Na području RC Vrbas, zasadi kajsije su zastupljeni na oko 200 ha površina. Poslednji talas niskih temperatura na našem terenu je bio u periodu od 7.04. do 9.04., kada su se temperature kretale od - 2°C do - 4° C. Najniža izmerena temperatura je trajala više sati.

Posledica delovanja ovog talasa prolećnog mraza, dovela  je do izmrzavanja oko 90% otvorenih cvetova kod sorti kajsija koje ranije dozrevaju, dok su oštećenja na kasnijim sortama registrovane na do 80% cvetnih pupoljaka.

U našim klimatskim uslovima, generativni organi kajsije su najosetljiviji na mraz u fenofazi pred cvetanje, tokom cvetanja i u fenofazi tek formiranih plodića (BBCH 57 – 73). Prolećni mrazevi su glavni faktor neredovne rodnosti kajsije na teritoriji RC Vrbas.

Zatvoreni cvetovi kajsije izmrzavaju na temperaturi – 3° C do – 4° C, otvoreni cvetovi izmrzavaju  na – 2° C do – 3° C, a mladi plodići na – 1° C do – 2,5° C (zbog visokog sadržaja vode).

Preporuka proizvođačima kajsija koji su pretrpeli štete od mraza je da nastave redovnu zaštitu zasada protiv prouzrokovača bolesti, kako bi očuvali dobru kondiciju zasada radi obezbeđivanja dobrog rodnog potencijala za sledeću godinu.

neoštećeni plodići kajsije, gore, izmrzli plodići dole na slici

Zdravstveno stanje strnih žita

Na području delovanja RC Vrbas, usevi pšenice  se nalaze u fazama bokorenja, do faze početak rasta stabljike (BBCH 27-230).

Vizuelnim pregledima useva pšenice su registrovani simptomi bolesti, pepelnice žita (Erysiphae graminis), sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici)  i rđe pšenice (Puccinia spp.) u različitom intenzitetu napada, u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera, lokaliteta i sortimenta.

Trenutni vremenski uslovi pogoduju širenje bolesti u usevima pšenice.

Lokalitet

 

 

Faza BBCH/usev

Procenat biljaka sa simptomima sive pegavosti lista pšenice, Septoria triticii

Procenat biljaka sa simptomima

pepelnice žita, Erysiphe graminis

Procenat biljaka sa simptomima rđe, Puccinia spp.

Vrbas

25-30/pšenica

20

15

5

Srbobran

24-30

25

15

15

Kula

26-30/pšenica

60

14

14

 

Hemijske mere zaštite se još uvek ne preporučuju, a RC Vrbas nastavlja redovni monitoring zdravstvenog stanja useva strnih žita.

siva pegavost

Prisustvo žitne pijavice u strninama

Na području delovanja RC Vrbas, usevi ozime pšenice se nalaze u fenofazi bokorenja do početka rasta stabljike (BBCH 25-30).

Vizuelnim pregledom pšenice na lokalitetima  Srbobran i  Kula, registrovana je pojava odraslih jedinki žitne pijavice (Lema melanopus) u niskom intenzitetu napada (0,75). S obzirom na visoke dnevne temperature, očekuje se masovnija pojava ove štetočine kao i polaganje jaja.

Ova štetočina strnih žita (ovsa, ječma, pšenice) pravi štete na listu, hraneći se  parenhimom. Štete prave i odrasli i larve. Štetnije su larve, koje izgrizaju list sa gornje strane oštećujući ga do parenhima. Lišće usled toga dobija beličastu boju. Tako se smanjuje asimilaciona površina lista, što kasnije utiče na prinos. Karakteristično za žitnu pijavicu je njihov gregarni način života (žive u grupi, pa otuda i štete u vidu oaza). U zavisnosti od stanja useva, prag štetnosti je prisustvo 10-15% larvi u usevu.

Za sada se mere zaštite ne preporučuju, a poljoprivredni proizvođači će biti obavešteni o vremenu za tretman.

 
Rutava buba i mere kontrole

Na području delovanja RC Vrbas, na cvetovima korova, registrovana je pojava imaga rutave bube (Tropinota hirta).

Rutava buba ima širok areal rasprostranjenja. Njena staništa su, pre početka cvetanja voćnih vrsta, korovske i šumske zajednice, gde migriraju u potrazi za hranom.

U početku ishrane uočavaju se na cvetovima maslačka, a potom odlaze na cvetove raznih voćnih vrsta (jabuka, kruška, dunja, višnja, trešnja, šljiva…). Štete prave samo odrasle jedinke, hraneći se prašnicima, tučkom, pupoljcima.

U cilju kontrole i suzbijanja ove štetočine je zabranjena je upotreba insekticida zbog prisustva pčela i drugih polinatora na cvetovima, te su opravdane jedino mehaničke mere zaštite i njihovo masovno izlovljavanje.

Preporuka proizvođačima voća, naročito onima koji imaju mlade zasade, je da pregledaju svoje voćnjake u najtoplijem delu dana, naročito na obodnim delovima parcela  i ukoliko uoče rutavu bubu, sprovedu mere njenog mehaničkog izlovljavanja.

Preporuka je da se u voćnjacima postave lovne posude plave ili bele boje napunjene vodom uz dodatak negro bombona ili nekog voćnog sirupa kao mirisnog atraktanta. Lovne posude treba u što većem broju postaviti po obodu, a manji broj rasporediti i po unutrašnjosti parcele. Posude se mogu postaviti na zemlju ili u krošnju drveta.  Sadržaj u lovnim posudama treba redovno menjati. U voćnjacima ne treba suzbijati korove koji cvetaju, u prvom redu maslačak, kako bi se smanjila aktivnost rutave bube na cvetovima voća.

 
Pojava šljivinih osa u zasadima šljiva

Na području RC Vrbas, šljive se nalaze u fenofazi od cvetna loža otvorena: krunični lističi vidljivi; pojedinačni cvetovi bele boje još uvek zatvoreni do faze većina cvetova sa krunicama koje formiraju beli balon (57-59 BBCH).

Na lokalitetu u Turiji, na lepljivim klopkama postavljenim  u zasad šljive, registrovani su ulovi imaga crne šljivine ose (Hoplocampa minuta) i žute šljivine ose (Hoplocampa flava).

 

    

Crna šljivina osa                        Žute šljivine ose

 

To su štetočine koje se pojavljuju istovremeno svake godine, obično u rano proleće, pred cvetanje šljive. Imaju jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju kao larve u zemlji. Ženke polažu jaja u čašične listiće cvetova, a larve se nakon piljenja ubušuju u zametnute plodiće, usled čega dolazi do njihovog opadanja.

Mere zaštite šljiva od ovih štetočina se sprovode u fazi precvetavanja, kada pčele i drugi polinatori nisu više prisutni u voćnjacima.

RC Vrbas nastavlja sa praćenjem faza razvoja šljiva i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Duvanov trips u usevu ozimog crnog luka

Na području delovanja RC Vrbas, usevi ozimog crnog luka se nalaze u fazi od treći list duži od 3 cm jasno vidljiv do 5 list duži od 3 cm jasno vidljiv (BBCH 13-15).  

Vizuelnim pregledom useva ozimog crnog luka registrovane su   larve duvanovog tripsa (Thrips tabaci) u indeksu napada 4,37. S obzirom da je brojnost duvanovog tripsa mala tj. ispod praga štetnosti, proizvođačima luka se za sada ne preporučuju mere zaštite.

RC Vrbas nastavlja sa monitoringom useva crnog luka i na vreme će obavestiti proizvođače o momentu potrebe za tretmanom.

Prag štetnosti za duvanov trips u usevu crnog luka je 1 do 2 larve tripsa po listu luka .

larva duvanovog tripsa

Prisustvo repičinog sjajnika u usevima uljane repice

Na području delovanja RC Vrbas,  uljana repica  se nalazi u fazi od početak izduživanja stabljike do faze cvast vidljiva između mladih listova (BBCH 30-51).

 

 

Vizuelnim pregledom useva uljane repice i pregledom Merikovih posuda, registrovano je prisustvo odraslih jedinki repičinog sjajnika, Melighetes aeneus.

 

 

Repičin sjajnik je jedna od najznačajnijih štetočina uljane repice, koji se javlja svake godine. Prezimljava kao imago u zemljištu. Kada temperatura zemljišta pređe 8 ֯c i temperatura vazduha 12 ֯c, imago izlazi sa mesta prezimljavanja i odlazi na korovske biljke. Čim otpočne formiranje pupoljaka uljane repice, repičin sjajnik se seli na njih i započinje ishranu. Štetnost repičinog sjajnika zavisi o tome u kojoj se fenofazi uljana repica nalazi u vreme njegove pojave. Najveće štete pravi kada se hrani cvetnim pupoljcima (dok su zbijeni i prekriveni vršnim lišćem), tako što ih u potrazi za polenom buši i izgriza iznutra, pa se takvi pupoljci osuše. Najveće štete nastaju kada  u rano proleće visoke temperature uslove  pojavu imaga, a posle toga nastupi period sa nižim temperaturama koji produžava fenofazu cvetnih pupoljaka uljane repice. Nakon cvetanja polen je dostupan repičinom sjajniku i on više nije štetan po usev.

 

RC Vrbas nastavlja sa praćenjem ove štetočine i signaliziraće vreme za sprovođenje mera zaštite.

Preventivne mere kontrole sive repine pipe

Na području delovanja RC Vrbas usevi šećerne repe posejani u prvim rokovima setve (početak meseca marta), nalaze se u fazi razvoja klijanje: klica probija površinu zemlje (BBCH 09).

Faza razvoja šećerne repe

Ukupno posejana površina pod usevima šećerne repe na području delovanja RC Vrbas, kreće se od 30-50% planiranih površina.

Vizuelnim pregledom feromonskih klopki, postavljenim na staro repište, nisu registrovani ulovi najopasnije štetočine šećerne repe, sive repine pipe (Bothynoderes punctiventris).

Feromonska klopka postavljena na staro repište

Kritičan period u razvoju šećerne repe je od faze klijanja i nicanja, do faze formiranja dva do tri para stalnih listova.

Siva repina pipa je veoma značajna štetočina šećerne repe. Štete pričinjavaju odrasle jedinke koje se hrane mladim izniklim biljkama. Za kratko vreme može da uništišti velike površine pod mladim usevom. Repina pipa pezimimljava kao odrasla jedinka u zemljištu na starim repištima. Kada temperatura vazduha dostigne 15 do 25°C dolazi do njihovog masovnog izlaska sa mesta prezimljavanja. U počektu odrasle jedinke ne lete nego samo hodaju. Ovaj period traje od nekoliko dana do 2 do 3 nedelje u zavisnosti od temperature. Pri temperaturama vazduha preko 20°C počinje let u potrazi za hranom, odnosno novim repištima. Na temperaturama nižim od 5°C prestaje kretanje insekata, i oni se obično nalaze skriveni među grudvama ili u površinskom sloju zemljišta.

S obzirom na trenutne i prognozirane vremenske uslove, u narednom periodu se očekuje masovniji izlazak pipa sa mesta prezimljavanja.

Proizvođačima šećerne repe se preporučuju preventivne mere kontrole ove štetočine:

  • kopanje lovnih kanala oko starih repišta i stavljanje insekticida u njih
  • setva lovnih pojaseva, odnosno gušća setva na uvratinama novih repišta

Preporuka proizvođačima šećerne repe je redovan obilazak starih repišta, kao i praćenje nicanja novih repišta.

RC Vrbas nastavlja sa daljim monitoringom ove štetočine.

O momentu tretmana proizvođači će biti na vreme obavešteni.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima