Skip to main content

Region Vrbas

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Vrbas
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Vrbas.
Zdravstveno stanje kukuruza u regionu Vrbasa

Regionalnii centar Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja AP Vojvodine u Vrbasu je izvršio vizuelni pregled merkantilnog kukuruza pred berbu na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja.

U cilju utvrđivanja prisustva oštećenja na klipu kukuruza od insekata (kukuruzni plamenac, Ostrinia nubilalis i pamukova sovica, Helicoverpa armigera) i simptoma prisustva fitopatogenih gljiva (Fusarium spp.,  Aspergillus spp.Penicillium spp., Cladosporium spp.), izvršen je pregled 20 različitih hibrida kukuruza na 12 lokaliteta: Bečej, Crvenka, Kucura, Kula, Lipar, Ravno Selo, Ruski Krstur, Savino Selo, Srbobran, Turija, Vrbas, Zmajevo.

Gljive koje pripadaju rodovima Fusarium, Aspergillus, Penicillium, imaju sposobnost sinteze mikotoksina koji mogu uzrgoziti zdravstvenu bezbednost kukuruza.

Fusarium spp: Napada sve delove kukuruza. Simptomi se uočavaju u unutrašnjosti stabla, koji dobija sunđerastu konzistenciju, ružičaste je boje, dok je na klipovima prisutna micelija na vrhu klipa ili u sredini(slepljena komušinom). U zavisnosti od vrste gljive iz roda Fusarium, boja micelije je bela ili ružičasta.

Penicillium spp: Najčešće su zaražena zrna na vrhu klipa, a zrna između redova su obuhvaćena zelenkasto-plavičastom, paučinastom micelijom.

Aspergillus spp: Direktne štete u polju su male, jer je na klipu zaraženo manji broj zrna. Micelija ove gljive je žuto-zelene boje. Na neadekvatno uskladištenim klipovima ili zrnu, uz povišenu vlagu zrna i više temperature, dolazi do širenja gljive i nastanka indirektnih šteta usled sinteze aflatoksina.

 

Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:

 

 

Procenat oštećenih klipova

klipovi bez simptoma

12-84%

klipovi sa oštećenjima od insekata

6-42%

klipovi sa simptomima Fusarium sp.

6-24%

klipovi sa simptomima Aspergillus sp.

1-2%

klipovi sa simptomima Penicillium sp.

1-5%

klipovi sa simptomima Cladosporium sp.

1-4%

Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium sp.  

2-40%

Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium sp.  + Penicilium sp.

1%

klipovi sa simptomima Fusarium sp.+ Aspergillus sp

1-2%

klipovi sa simptomima Cladosporium sp.+ Fusarium sp.

1-2%

klipovi sa simptomima Penicillium sp.+insekti

1-2%

klipovi sa simptomima Cladosporium sp.+insekti

2%

Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium sp.  + Penicilium sp.

2-7%

Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium sp.  + Cladosporium sp.

2-6%

 

Na osnovu analiza kukuruza na prisustvo mikotoksina, kod hibrida ranije grupe zrenja, na području RC Vrbas (lokaliteti Vrbas, Savino Selo, Kula, Srbobran i Zmajevo ), registrovano je da je prisustvo analiziranih mikotoksina daleko ispod zakonom dozvoljenih vrednosti, tj.  kvalitet kukuruza u 2020. godini nije ugrožen usled prisustva oštećenja prouzrokovanih štetnim organizmima.  

 
 
 
Preporučuje se proizvođačima kukuruza i skladištarima da prilagode mašine za berbu kako bi se zrno što manje oštetilo, a u silose unositi samo zdravo i neoštećeno zrno, odgovarajuće vlage.
Štetne stenice na području RC Vrbas

Na području delovanja RC Vrbas, u pojedinim  zasadima oraha i u usevima paprike, paradajza, krastavaca i krompira, gde se sprovode intenzivne mere zaštite, kao i  u mnogim baštama i okućnicama, registrovane su odrasle jedinke i larve braon mramoraste stenice, Halyomorpha halys i zelene povrtne stenice, Nezara viridula, u niskom intenzitetu napada.

Obe vrste prezimljavaju u stadijumu odrasle jedinke. Vrlo su polifagne, dobri su letači, hrane se nadzemnim delovima na gotovo svim voćnim, povrtarskim i ratarskim usevima. Ženke  polažu buretasta jaja na naličje listova, u gomilicama, a larve prolaze kroz pet larvenih stupnjeva.  Štete od obe vrste prouzrokuju i larve i odrasle jedinke, sisajući biljno tkivo i ubrizgavajući probavne enzime, što dovodi do stvaranja nekrotičnih pega i  gubitka boje, kao i do deformacije plodova. Indirektne štete nastaju kada se  tokom ishrane, na mestima uboda i povreda, prenesu fitopatogene gljive ili bakterije, koje mogu prouzrokovati bolesti plodova, a plodovi kao takvi, postaju tehnološki neupotrebljivi.

Mere kontrole obuhvataju, pre svega, nepesticidne mere borbe, kao što su:

-          Redovan monitoring i vizuelni pregledi biljaka

-          Hemijsko tretiranje lovnih biljaka (leguminoze u proleće, krstašice u jesen) radi sprečavanja migracije na glavni usev

-          Korišćenje zaštitnih entomoloških mreža

-          Metoda otresanja larvi i odraslih jedinki sa biljnih organa i njihovo mehaničko uništavanje

      Hemijsko suzbijanje ovih stenica je otežano, jer napadaju plodove u tehnološkoj zrelosti,  kada je primena insekticida ograničena zbog poštovanja karence.

 
 
odrasla jedinka braon mramorasta stenica
 
 
 
Larve cikade Scaphoideus titanus prisutne na vinovoj lozi
Na području delovanja RC Vrbas, na lokalitetu u Liparu, vizuelnim pregledom zasada vinove loze, koja se nalazi u fazi kraj cvetanja i početak formiranja plodova (BBCH 69-71), na naličju listova, registrovane su larve cikade Scaphoideus titanus, u indeksu napada 2.
Cikada Scaphoideus titanus je vektor virusa fitoplazme Flavescens doree (FD) i prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.
Za sada se ne preporučuju hemijske mere, jer je cikada infektivna u trećem larvenom stupnju.
RC Vrbas nastavlja sa monitoringom ove cikade i na vreme će dati preporuku za tretman.
 
Beli drvotačac u zasadu oraha

Na lokalitetu Vrbas, u zasadu oraha starom dve godine, registrovane su larve belog drvotočca (Zeuzera pyrina) u mladarima i stablima.

 

 

zasad oraha

 

Beli drvotočac je polifagna štetočina voćarskih zasada (najčešće napada jabuku, krušku, dunju i orah). Razvija jednu generaciju za dve do tri godine. Beli drvotočac ima izražen polni dimorfizam kod odraslih jedinki (mužjaci su manji od ženki). Jaja su veličine oko 1 mm, ovalna, žute boje i jedna ženka može položiti i nekoliko stotina jaja. Štetu nanose larve na granama i deblu, kao i na mladim izdancima. Larve se posle piljenja prvo zavlače u koru stabla, a nakon toga se ubušuju u grane i stabla gde prave uspravni hodnik. Posle drugog prezimljavanja, larva se povlači prema izlazu, gde se ulutkava, a kasnije tokom leta izlazi imago. Njihovo prisustvo se prepoznaje po izmetu, koji izbacuju pri ulaznom otvoru. Napadnute grane su kondiciono slabe i krte, a usled jačeg vetra dolazi do njihovog pucanja i lomljenja.

 

larva belog drvotočca

 

Mere kontrole:

* Fitosanitarna kontrola proizvodnje i uvoza sadnog materijala

* Vizuelni pregledi na prisustvo jaja i napadnutih lastara, koji se mehanički uklanjaju  i spaljuju

* Hemijske mere zaštite su otežane zbog skrivenog načina života larvi

* U vreme leta leptira (noćni leptir, prati se putem svetlosnih lovnih lampi), premazivanje debla i prskanje krošnje insekticidima iz grupe piretroida

*  Uklanjanje infestiranih grančica

* U trećoj kalendarskoj godini, rano u proleće, premazivanje debla kontaktnim insekticidima kako bi se sprečilo ubušivanje larvi.

Mere kontrole rutave bube u voćnjacima

Na području delovanja RC Vrbas u zasadima jabuke, šljive, kao i  na cvetovima maslačka, registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta).

Ova polifagna štetočina oštećuje cvetove, hraneći se prašnicima, tučkom i kruničnim listićima. U početku se hrane na cvetovima maslačka, a potom odlaze na cvetove raznih voćnih vrsta (jabuka, kruška, višnja, trešnja, šljiva…).

U cilju kontrole i suzbijanja ove štetočine, hemijske mere se ne preporučuju zbog prisustva pčela i drugih polinatora na cvetovima, te su opravdane jedino mehaničke mere zaštite.

Preporuka proizvođačima voća, naročito onima koji imaju mlade zasade, je da pregledaju svoje voćnjake u najtoplijem delu dana, naročito na obodnim delovima parcela  i ukoliko uoče rutavu bubu sprovedu mere njenog mehaničkog izlovljavanja.

U voćnjacima treba postaviti lovne posude plave ili bele boje napunjene vodom uz dodatak negro bombona ili nekog voćnog sirupa. Lovne posude treba u što većem broju postaviti po obodu, a manji broj rasporediti i po unutrašnjosti parcele. Posude se mogu postaviti na zemlju ili u krošnju drveta.  Sadržaj u lovnim posudama treba redovno menjati. U voćnjacima ne treba suzbijati korove koji cvetaju, u prvom redu maslačak, kako bi se smanjila aktivnost rutave bube na cvetovima voća.

 velika slika

velika slika

Šljivine ose

Na području RC Vrbas, šljive se nalaze u fenofazi od početka do punog cvetanja (61-65 BBCH).

 

 

Na lokalitetu Vrbas, na lepljivim klopkama postavljenim  u zasade šljiva, registruje se ulov imaga crne šljivine ose (Hoplocampa minuta) i žute šljivine ose (Hoplocampa flava).

 

 

Šljivine ose

Mere zaštite šljiva od ovih štetočina se sprovode u fazi precvetavanja, kada pčele i drugi polinatori nisu više prisutni u voćnjacima.

RC Vrbas nastavlja sa praćenjem faza razvoja šljiva i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Kukuruzna pipa u šećernoj repi

Vizuelnim pregledom useva šećerne repe koja je posejana u ranim rokovima setve (početak marta) i koja se nalazi u fazi od korenčići izbijaju iz semena, do klijanja, klica probija površinu zemljišta (BBCH 05-09), registrovana su imaga kukuruzne pipe, Tanymecus dilaticollis.

Ova polifagna štetočina, prezimi u stadijumu imaga u zemljištu, gde se gajio kukuruz ili šećerna repa. Imago izlazi sa mesta prezimljavanja kada je temperatura nekoliko dana iznad 10°C. Ukoliko nastupi hladan period, kukuruzna pipa se skriva u osnovi niklih biljaka ili pod grudvama slabije pripremljene parcele. Čim izađu sa mesta prezimljavanja, počinju se hraniti. Najaktivniji su ujutru i popodne. Izbegavaju najtopliji deo dana za kretanje i ishranu. Migriraju u potrazi za hranom hodajući i letom (na temperaturama vazduha iznad 25°C). Na usevima šećerne repe, štete pravi tako što izgriza lišće sa oboda prema sredini lisnog nerva, uništava tek nikle klijance, kao i biljke sa razvijenim kotiledonom. Osim šećerne repe i kukuruza, štete pravi i usevima suncokreta, soje, lucerke, krompira, paprike.

Preporučuje se proizvođačima pregled tek izniklih ratarskih useva, jer će sa povećanjem temperatura vazduha, doći  do pojačane aktivnosti ove polifagne štetočine ali i drugih poput repine pipe. Registrovani insekticidi za repinu pipu, suzbijaju i kukuruznu pipu.

 

kukuruzna pipa

Repičin sjajnik

Na području RC Vrbas,  u usevu uljane repice koja se nalazi u fazi početak rasta stabla(BBCH 30), vizuelnim pregledom useva i pregledom Merikovih posuda, registrovano je prisustvo imaga repičinog sjajnika, Melighetes aeneus.

 

Repičin sjajnik je jedna od najznačajnijih štetočina uljane repice i javlja se svake godine. Prezimljava kao imago u zemlji, izlazi sa mesta prezimljavanja na temperaturi zemljišta od 8˚C. Masovnija pojava se očekuje kad je dnevna temperatura veća od 15˚C.

 

Štetnost repičinog sjajnika, zavisi od toga u kojoj se fenofazi uljana repica nalazi u vreme njegove ishrane. Najveće štete pravi kada se hrani cvetnim pupoljcima pre nego što se oni otvore, tako što ih buši i izgriza iznutra, pa se takvi pupoljci osuše. Kada uljana repica procveta, imago se hrani polenom i vise nije štetan. Hemijske mere se za sada ne preporučuju.

 
Prvi ulovi imaga sive repine pipe

Na području delovanja RC Vrbas, na lokalitetu u Zmajevu, u feromonskim klopkama, registrovani su prvi ulovi imaga sive repine pipe, Bothynoderes punctiventris.

Narednih dana, sa porastom temperature, očekuje se intenzivniji izlazak imaga repine pipe sa mesta prezimljavanja.

U toku je setva šećerne repe. Preporučuje se poljoprivrednim proizvođačima gušća setva na uvratinama, kopanje lovnih kanala oko starih repišta. Za sada se hemijske mere ne preporučuju. RC Vrbas će na vreme dati signal za primenu insekticidnih mera.

 
Zdravstveno stanje pšenice

Na području delovanja RC Vrbas, usevi pšenice se u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike, nalaze u fenofazama od 5 do 9 i više vidljivih stabala (BBCH 25-29).

Vizuelnim pregledom useva pšenice, kod osetljivih sorti, registruje se povećanje broja biljaka sa simptomima

sive pegavosti lista pšenice, Septoria triticii,

lisne rđe, Puccinia triticina, kao i

pepelnice žita, Erysiphae graminis. 

Kod useva sa otpornijim sortimentom, broj biljaka sa simptomima bolesti je manji u odnosu na prošli pregled zbog odumiranja donjih listova. 

Povoljni vremenski uslovi koji trenutno vladaju, pogodovaće intenzivnijem porastu pšenice i brzom prelasku u fazu vlatanja, tako da se poljoprivrednim proizvođačima preporučuju redovni pregledi useva pšenice na prisustvo bolesti. Hemijske mere zaštite se još ne preporučuju, a RC Vrbas će na vreme dati obaveštenje o momentu primene fungicida.

Lokalitet

 

 

Faza BBCH/usev

Procenat biljaka sa simptomima rđe

Procenat biljaka sa simptomima

pepelnice žita 

Procenat biljaka sa simptomima sive pegavosti lista pšenice

Vrbas

25/pšenica

45

55

85

Kula

25/pšenica

6

40

0

 
 
 
 
 
 
1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima