Skip to main content

Region Vrbas

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Vrbas
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Vrbas.
Beli drvotačac u zasadu oraha

Na lokalitetu Vrbas, u zasadu oraha starom dve godine, registrovane su larve belog drvotočca (Zeuzera pyrina) u mladarima i stablima.

 

 

zasad oraha

 

Beli drvotočac je polifagna štetočina voćarskih zasada (najčešće napada jabuku, krušku, dunju i orah). Razvija jednu generaciju za dve do tri godine. Beli drvotočac ima izražen polni dimorfizam kod odraslih jedinki (mužjaci su manji od ženki). Jaja su veličine oko 1 mm, ovalna, žute boje i jedna ženka može položiti i nekoliko stotina jaja. Štetu nanose larve na granama i deblu, kao i na mladim izdancima. Larve se posle piljenja prvo zavlače u koru stabla, a nakon toga se ubušuju u grane i stabla gde prave uspravni hodnik. Posle drugog prezimljavanja, larva se povlači prema izlazu, gde se ulutkava, a kasnije tokom leta izlazi imago. Njihovo prisustvo se prepoznaje po izmetu, koji izbacuju pri ulaznom otvoru. Napadnute grane su kondiciono slabe i krte, a usled jačeg vetra dolazi do njihovog pucanja i lomljenja.

 

larva belog drvotočca

 

Mere kontrole:

* Fitosanitarna kontrola proizvodnje i uvoza sadnog materijala

* Vizuelni pregledi na prisustvo jaja i napadnutih lastara, koji se mehanički uklanjaju  i spaljuju

* Hemijske mere zaštite su otežane zbog skrivenog načina života larvi

* U vreme leta leptira (noćni leptir, prati se putem svetlosnih lovnih lampi), premazivanje debla i prskanje krošnje insekticidima iz grupe piretroida

*  Uklanjanje infestiranih grančica

* U trećoj kalendarskoj godini, rano u proleće, premazivanje debla kontaktnim insekticidima kako bi se sprečilo ubušivanje larvi.

Mere kontrole rutave bube u voćnjacima

Na području delovanja RC Vrbas u zasadima jabuke, šljive, kao i  na cvetovima maslačka, registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta).

Ova polifagna štetočina oštećuje cvetove, hraneći se prašnicima, tučkom i kruničnim listićima. U početku se hrane na cvetovima maslačka, a potom odlaze na cvetove raznih voćnih vrsta (jabuka, kruška, višnja, trešnja, šljiva…).

U cilju kontrole i suzbijanja ove štetočine, hemijske mere se ne preporučuju zbog prisustva pčela i drugih polinatora na cvetovima, te su opravdane jedino mehaničke mere zaštite.

Preporuka proizvođačima voća, naročito onima koji imaju mlade zasade, je da pregledaju svoje voćnjake u najtoplijem delu dana, naročito na obodnim delovima parcela  i ukoliko uoče rutavu bubu sprovedu mere njenog mehaničkog izlovljavanja.

U voćnjacima treba postaviti lovne posude plave ili bele boje napunjene vodom uz dodatak negro bombona ili nekog voćnog sirupa. Lovne posude treba u što većem broju postaviti po obodu, a manji broj rasporediti i po unutrašnjosti parcele. Posude se mogu postaviti na zemlju ili u krošnju drveta.  Sadržaj u lovnim posudama treba redovno menjati. U voćnjacima ne treba suzbijati korove koji cvetaju, u prvom redu maslačak, kako bi se smanjila aktivnost rutave bube na cvetovima voća.

 velika slika

velika slika

Šljivine ose

Na području RC Vrbas, šljive se nalaze u fenofazi od početka do punog cvetanja (61-65 BBCH).

 

 

Na lokalitetu Vrbas, na lepljivim klopkama postavljenim  u zasade šljiva, registruje se ulov imaga crne šljivine ose (Hoplocampa minuta) i žute šljivine ose (Hoplocampa flava).

 

 

Šljivine ose

Mere zaštite šljiva od ovih štetočina se sprovode u fazi precvetavanja, kada pčele i drugi polinatori nisu više prisutni u voćnjacima.

RC Vrbas nastavlja sa praćenjem faza razvoja šljiva i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Kukuruzna pipa u šećernoj repi

Vizuelnim pregledom useva šećerne repe koja je posejana u ranim rokovima setve (početak marta) i koja se nalazi u fazi od korenčići izbijaju iz semena, do klijanja, klica probija površinu zemljišta (BBCH 05-09), registrovana su imaga kukuruzne pipe, Tanymecus dilaticollis.

Ova polifagna štetočina, prezimi u stadijumu imaga u zemljištu, gde se gajio kukuruz ili šećerna repa. Imago izlazi sa mesta prezimljavanja kada je temperatura nekoliko dana iznad 10°C. Ukoliko nastupi hladan period, kukuruzna pipa se skriva u osnovi niklih biljaka ili pod grudvama slabije pripremljene parcele. Čim izađu sa mesta prezimljavanja, počinju se hraniti. Najaktivniji su ujutru i popodne. Izbegavaju najtopliji deo dana za kretanje i ishranu. Migriraju u potrazi za hranom hodajući i letom (na temperaturama vazduha iznad 25°C). Na usevima šećerne repe, štete pravi tako što izgriza lišće sa oboda prema sredini lisnog nerva, uništava tek nikle klijance, kao i biljke sa razvijenim kotiledonom. Osim šećerne repe i kukuruza, štete pravi i usevima suncokreta, soje, lucerke, krompira, paprike.

Preporučuje se proizvođačima pregled tek izniklih ratarskih useva, jer će sa povećanjem temperatura vazduha, doći  do pojačane aktivnosti ove polifagne štetočine ali i drugih poput repine pipe. Registrovani insekticidi za repinu pipu, suzbijaju i kukuruznu pipu.

 

kukuruzna pipa

Repičin sjajnik

Na području RC Vrbas,  u usevu uljane repice koja se nalazi u fazi početak rasta stabla(BBCH 30), vizuelnim pregledom useva i pregledom Merikovih posuda, registrovano je prisustvo imaga repičinog sjajnika, Melighetes aeneus.

 

Repičin sjajnik je jedna od najznačajnijih štetočina uljane repice i javlja se svake godine. Prezimljava kao imago u zemlji, izlazi sa mesta prezimljavanja na temperaturi zemljišta od 8˚C. Masovnija pojava se očekuje kad je dnevna temperatura veća od 15˚C.

 

Štetnost repičinog sjajnika, zavisi od toga u kojoj se fenofazi uljana repica nalazi u vreme njegove ishrane. Najveće štete pravi kada se hrani cvetnim pupoljcima pre nego što se oni otvore, tako što ih buši i izgriza iznutra, pa se takvi pupoljci osuše. Kada uljana repica procveta, imago se hrani polenom i vise nije štetan. Hemijske mere se za sada ne preporučuju.

 
Prvi ulovi imaga sive repine pipe

Na području delovanja RC Vrbas, na lokalitetu u Zmajevu, u feromonskim klopkama, registrovani su prvi ulovi imaga sive repine pipe, Bothynoderes punctiventris.

Narednih dana, sa porastom temperature, očekuje se intenzivniji izlazak imaga repine pipe sa mesta prezimljavanja.

U toku je setva šećerne repe. Preporučuje se poljoprivrednim proizvođačima gušća setva na uvratinama, kopanje lovnih kanala oko starih repišta. Za sada se hemijske mere ne preporučuju. RC Vrbas će na vreme dati signal za primenu insekticidnih mera.

 
Zdravstveno stanje pšenice

Na području delovanja RC Vrbas, usevi pšenice se u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike, nalaze u fenofazama od 5 do 9 i više vidljivih stabala (BBCH 25-29).

Vizuelnim pregledom useva pšenice, kod osetljivih sorti, registruje se povećanje broja biljaka sa simptomima

sive pegavosti lista pšenice, Septoria triticii,

lisne rđe, Puccinia triticina, kao i

pepelnice žita, Erysiphae graminis. 

Kod useva sa otpornijim sortimentom, broj biljaka sa simptomima bolesti je manji u odnosu na prošli pregled zbog odumiranja donjih listova. 

Povoljni vremenski uslovi koji trenutno vladaju, pogodovaće intenzivnijem porastu pšenice i brzom prelasku u fazu vlatanja, tako da se poljoprivrednim proizvođačima preporučuju redovni pregledi useva pšenice na prisustvo bolesti. Hemijske mere zaštite se još ne preporučuju, a RC Vrbas će na vreme dati obaveštenje o momentu primene fungicida.

Lokalitet

 

 

Faza BBCH/usev

Procenat biljaka sa simptomima rđe

Procenat biljaka sa simptomima

pepelnice žita 

Procenat biljaka sa simptomima sive pegavosti lista pšenice

Vrbas

25/pšenica

45

55

85

Kula

25/pšenica

6

40

0

 
 
 
 
 
 
Preventivne mere u plasteničkoj proizvodnji

Na području  RC Vrbas, u toku je proizvodnja rasada paprike, krastavca, paradajza i drugih povrtarskih kultura  u zaštićenom prostoru.

   

rasad krastavca                  rasad paradajza
 

U cilju kontrole najznačajnijih štetnih organizama u proizvodnji rasada i dobijanja zdravog sadnog materijala, preporuka je da se preduzmu sve raspoložive mere:

-         Korišćenje deklarisanog semena, koje je pre setve dezinfikovano

-          Provetravanje zaštićenog prostora

-         Održavanje temperature na optimalnom nivou

-          Dopunsko osvetljavanje

-         Zaštita rasada od najznačajnijeg gljivičnog oboljenja, prouzrokovača poleganja rasada (Phytium spp.) primenom registrovanog fungicida na bazi a.m. propamokarb-hidrohlorid u koncentraciji 0,15% (zalivanjem neposredno nakon setve ili sadnje i 10-14 dana nakon toga)

-          Uništavanje biljaka sa simptomima poleganja

 

-          Uništavanje korovskih biljaka u plasteniku i oko plastenika jer su oni izvor zaraze fitopatogenim virusima

-     Postavljanje  mreža na ulaznim otvorima zaštićenog prostora u cilju sprečavanja ulaska vektora virusa (lisne vaši, tripsi)

-     Suzbijanje vektora virusa primenom registrovanih insekticida.

Repičine pipe u usevima uljane repice

Na području RC Vrbas usevi uljane repice se nalaze u fenofazi 9 i više listova razvijeno (BBCH 18).

faza razvoja

Vizuelnim pregledom biljaka uljane repice i pregledom žutih lovnih klopki, registrovani su pojedinačni ulovi imaga male repičine pipe, Ceuthorhynchus pallidactylus, ispod praga štetnosti.

Disekcijom tela ženki, uočeni su tragovi dopunske ishrane kao i formirana jaja, dok na pregledanim biljkama uljane repice nisu registrovana položena jaja pipa.

Nakon kišnog perioda sa zahlađenjem koje je prognozirano za naredna dva dana, očekuje se period sa povišenim dnevnim temperaturama koje će povećati aktivnost pipa. Za sada se ne preporučuju mere zaštite. RC Vrbas, nastavlja sa monitoringom useva uljane repice i signaliziraće vreme za tretman.

Pipe u uljanoj repici
Na području RC Vrbas, na lokalitet Vrbas i Lipar, usevi uljane repice se nalaze u fenofazi razvoja 9 i više listova razvijeno (BBCH 19).
 
Vizuelnim pregledom useva uljane repice, registrovana su imaga male repičine pipe, Ceuthorhynchus pallidactylus i velike repičine pipe, Ceuthorynchus napi u niskoj brojnosti. Brojnost repičinih pipa je ispod praga štetnosti, pa se hemijske mere njihovog suzbijanja za sada ne preporučuju.
 
 
1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima