Skip to main content

Region Sremska Mitrovica

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Sremska Mitrovica
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Sremska Mitrovica.
Pregled pseudotecija Venturia inaequalis (I nedelja praćenja)

Na terenu RC Sremska Mitrovica zasadi jabuke se nalaze u fenofazi lisni pupoljci su zadebljali, cvetni pupoljci su zatvoreni i pokriveni (BBCH 00)

Pregledom pseudotecija patogena prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) nije registrovano prisustvo formiranih askusa i askospora, što znači da je navedeni patogen još uvek u saprofitnoj fazi i pseudotecije još nisu zrele.

Velika slika

RC Sremska Mitrovica nastavlja sa laboratorijskim pregledom prošlogodišnjeg lišća jabuke, da bi smo blagovremeno ustanovili prelazak navedenog patogena iz saprofitne u parazitnu fazu (kao i momenat oslobađanja zrelih askospora), kada je sposoban da vrši primarne infekcije.

Polaganje jaja obične kruškine buve u regionu Sremska Mitrovice

Vizuelnim pregledom zasada krušaka na terenu RC Sremska Mitrovice, registrovano je polaganje jaja obične kruškine buve (Cacopsylla pyri). Intenzitet prisustva jaja se razlikuje po voćnjacima, a prisutne su i odrasle jedinke. 

 

Hemijske mere zaštite se još uvek ne preporučuju, praćenje ove štetočine se nastavlja i pravo vreme za tretman će biti objavljeno na ovom Portalu.

velika slika

Stanje u usevima pšenice na terenu RC Sremska Mitrovica

Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi pšenice se u zavisnosti od roka setve nalaze u fazi bokorenja do drugo sekundarno stablo vidljivo ( BBCH 20-22).

Obilaskom useva na pojedinim parcelama, naročito na onim iz ranijih rokova setve, uočeno je prisustvo biljaka sa simptomima bolesti, patogena prouzrokovača žuto mrke pegavosti lista pšenice (Pyrenophora tritici-repentis) na do 10 % biljaka.

Velika slika

Mikroskopskim pregledom uočeno je prisustvo konidija navedenog patogena.

Velika slika

Pregledima useva pšenice uočeno je i prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici), na do 30% biljka.

Velika slika

Za sada se ne preporučuju mere hemijskog suzbijanja patogena, a RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Stanje u usevima ječma

Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi ječma se u zavisnosti od vremena setve i ostalih agrotehničkih mera nalaze u fenofazi razvijeno četiri lista do početak bokorenja: vidljivo prvo sekundarno stablo (BBCH 14-21).

Vizuelnim pregledom useva ječma uočeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres). Simptomi su prisutni na oko 30% biljaka. Na parcelama su prisutni i simptomi pepelnice žita(Erysiphae graminis) u veoma malom procentu, na 1-2 % biljaka.

Prisustvo aktivnih rupa od glodara nije uočeno kao ni prisustvo štetnih insekatskih vrsta.

Za sada se hemijske mere zaštite ne preporučuju.

RC Sremska Mitrovica, nastavlja sa praćem stanja u usevima ječma.

Stanje u usevu uljane repice

Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi uljane repice se nalaze u fenofazi od 7 do 9 i više listova razvijeno(BBCH 17-19).

fenofaza uljane repice

Vizuelnim pregledom useva, uočeno je prisustvo patogena prouzrokovača suve truleži (Phoma linquam) na do 10% biljaka. Simptomi ovog patogena su dominantno prisustni na najstarijem lišću koje i fiziološki propada. Na novostvorenoj lisnoj masi nije uočeno prisustvo patogena.

Pregledima useva uljane repice uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) u niskim brojnostima, dok cikade i aktivne rupe od glodara nisu registrovane.

lisne vaši

RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva uljane repice.

Kukuruzna (pamukova) sovica

Na terenu RC Sremska Mitrovica se tokom vegetacije na četiri lokaliteta vrši monitoring kukuruzne sovice (Helicoverpa armigera) putem svetlosnih lovnih lampi. 

Kukuruzna sovica je izrazito polifagna štetočina, hrani se sa oko 250 gajenih i korovskih biljaka i redovno pričinjava štete na ratarskim i povrtarskim kulturama. Štete prave larve ishranjujući se vegetativnim i generativnim organima biljaka. Naročito je štetna na plodovima.

Na našem terenu je štetna i u voćnjacima i to onim koji se nalaze u blizini velikih ratarskih površina. Tada štete na plodovima mogu biti velike, larva se ubuši u plod i pravi velika ulazna i izlazna mesta, po čemu se najlakše prepoznaje. 

Ženka polaže jaja na listove ili plodove. Jaja su okrugla, u početku biserno bela, kasnije potamne. Dužina embrionalnog razvoja zavisi od temperature, na 25 °C traje oko 3-4 dana a na nižim temperaturama  10-12 dana. Ispiljene larve su u početku žućkasto-bele sa crnim nogama, kasnije potamne sa karakterističnom prugastom šarom na prednjem delu trupa.

Migratorna je vrsta, u naše krajeve dolazi sa područja Mediterana. U našim klimatskim uslovima uglavnom ima dve do tri generacije u toku godine. Prezimljava u stadijumu odrasle larve ili lutke  u površinskom sloju zemljišta.

Dinamika leta odraslih jedinki u 2022. godini je prikazana na grafiku ispod.

velika slika

Pojava cikade Psamottetix alienus u tek poniklim usevima pšenice

Trenutni uslovi u kojima se odvija proizvodnja ozimih useva, a koji karakterišu suvo i toplo vreme, izuzetno pogoduju razvoju štetnih insekata (cikada i lisnih vaši) što povećava rizik od zaraza mladih biljaka pšenice fitopatogenim virusima.

Svojom ishranom, cikada Psamotettix alienus, na novoposejane useve pšenice prenosi virus patuljavosti pšenice (Wheat dwarf virus, WDV). Glavni rezervoari virusa su samonikle biljke pšenice i veliki broj korova iz familije trava. Ima više generacija godišnje, a prezimljava u stadijumu jajeta. Zaražena cikada ostaje infektivna ceo svoj život.

cikada P.alienus u usevu pšenice

Primarne infekcije virusima nastaju u jesenjem periodu, a simptomi zaraze u najvećoj meri se uočavaju tek u proleće kada ne može da se utiče na sprečavanje zaraze. Kod biljaka koje su zaražene virusom patuljavosti pšenice dolazi do pojave žućenja lišća, biljke zaostaju u porastu i ne dolazi do formiranja klasova.

Pored suzbijanja prenosioca virusa, važne mere kontrole viroza u strnim žitima su i suzbijanje korova i samonklih useva pšenice i ječma kao rezervoara virusa i kasnija jesenja setva kojom se značajno izbegava prelet vaši i cikada sa korova i samoniklih biljaka na useve.

Prisustvo zimske forme odraslih jedinki obične kruškine buve

Na terenu RC Sremska Mitrovica, zasadi kruške dominantno se nalaze  u fenofazi ( BBCH 95) 50% listova je obezbojeno.

Vizuelnim pregledom krušika očeno je prisustvo zimske forme odrasih jedinki obične kruškine buve (Cacopsiylla pyri)

zimska forma obične kruškine buve

Kod obične kruškine buve prisutan je sezonski dimorfizam. Razlikujemo letnju i zimsku formu odraslih jedinki. Zimska je, u odnosu na letnju, krupnija (preko 3 mm), malo tamnija i otpornija na niske temperature. Prezimljavaju zimske forme odraslih jedinki u zasadima kruške u opalom lišću, kori drveta ili drugim skrovitim mestima.

Stanje u usevima uljane repice

 Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi uljane repice posejani u optimalnom roku, nalaze se u fenofazi  devet i više listova razvijenih (BBCH 19).

usev uljane repice

Vizuelnim pregledom useva, uočeno je prisustvo patogene gljive prouzrokovača suve truleži uljane repice ( Phoma lingam), simptomi su prisutni na donjem lišću u vidu beličastih pravilnih ili nepravilnih krugova u čijoj unutrašnjost se vide crna plodonosna telašca piknidi sa piknosporama koje uz padavine prouzrokuju širenje patogena unutar useva.

suva trulež uljane repice

Za sada se ne preporučuju hemijske mere suzbijanja patogena, jer nije dostignut prag štetnosti.

U usevu su prisutne i krilate forme lisnih vašiju( Aphididae), u manjem broju, prisustvo ostalih štetočina nije zabeleženo  jer  je u predhodnom periodu rađen  insekticidni tretman.

Priprema za setvu ozimih strnih žita

Pred početak setve ozimih kultura, poljoprivrednicima se preporučuje setva deklarisanog semena u cilju ostvarenja visokih prinosa i smanjenja potencijala bolesti koje se prenose semenom.

 

Biljke koje rastu iz zaraženog semena u startu imaju slabiji potencijal rodnosti, imaju slabiji habitus, a tokom čitave vegetacije osetljive su na ostale bolesti. Biljke koje su zaražene pojedinim patogenima poput gljive prouzrokovača šturosti klasa pšenice (Fusarium graminearum), zbog mogućnosti te gljive da sintetiše mikotoksin deoksinivalenol (DON), mogu biti toksične tokom ishrane ljudi i stoke.

 

Bolesti koje se prenose semenom su:

·        Fusarium graminearum (prouzrokovač šturosti klasova pšenice);

·        Ramularia collo sygni, (prouzrokovač ramulariozne pegavost ječma), javljaju se pege na listovima koje se šire u zavisnosti od agrometeoroloških uslova i mogu dovesti do velikih gubitaka u prinosu;

·        Gljive iz roda Ustilago,  (prouzrokovači gari na pšenici, ječmu, ovsu) se takođe prenose zaraženim semenom, a inficirani klasovi se preobražavaju u crnu tvorevinu hlamidospora;

·        Pyrenophora teres (prouzrokovač mrežaste pegavosti lista ječma), pege na listu  se spajaju a zaraženo lišće propada;

·        Tiletia spp. (prouzrokovači glavnice pšenice), gde je unutrašnost zrna pretvorena u crnu masu hlamidospora;

·        Claviceps purpurhea (prouzrokovač glavnice raži), bolest se manifestuje pojavom sklerocija kao plodonosnih tela koje se formiraju umesto zrna.

Pored setve deklarisanog semena, preporučuje se i poštovanje plodoreda, jer se neke patogene gljive zadržavaju u biljnim ostacima i zaražavaju novoiznikle biljčice, a primer je prouzrokovač sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici). Uništavanje korova na parcelama je takođe veoma važna agrotehnička mera jer su korovske biljke domaćini mnogih patogena.

 

 

ramulariozna pegavost         siva pegavost lista

 

 gar na ječmu

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima