16.8.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi šećerne repe nalaze se u fenofazi razvoja korena.
Vilina kosica (Cuscuta spp.) je jednogodišnja, parazitna cvetnica koja parazititira velik broj korovskih i gajenih biljka. Sve veći problem je u usevima šećerne repe i lucerke.
Prenosi se semenom kao i otkinutim delovima(vegetativno razmnožavanje). Putevi prenošenja su i oruđe i mašine koje se koriste na parcelama, stajsko đubrivo jer seme parazita ne gubi klijavost prolaskom kroz digestivni trakt životinja.
Nema list, koren i hlorofil, formira končasto stablo bledo žute do narandžaste boje, koja obavija biljku domaćina, crpi hranu iz nje i doprinosi njenom sušenju u kratkom period. Seme zadržava klijavost i do 10 godina.
U ranijim godinama uglavnom je bila prisutna na uvratinama, poslednjih godina se uočava i u unutrašnjosti parcele.
Osnovna mera za suzbijanje je setva deklarisanog semena, plodored i fizičko uništavanje košenjem, iznošenjem sa parcele i spaljivanjem.
Hemijsko suzbijanje je jedna od mera ali nije dovoljno efikasna. 15.8.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, u olujnom nevremenu 19.07. i 23.07. napravljene su velike štete na usevima i zasadima. U usevu kukuruza i suncokreta šteta je od 10 do 100 %.
  _jpg.jpg)
Kukuruz
Pored direktne štete nastalih poleganjem i lomljenjem biljaka, na velikom broju klipova kukuruza, naročito na kasnim FAO grupama, oplodnja nije završena do kraja, što direktno umanjuje prinos kukuruza.
Na polegnutim biljkama, polomljen je nadzemni deo korena (,,adventivni korenovi,,), list se osušio pre vremena, i nije bio u mogućnosti da u procesu fotosinteze napravi dovoljnu količinu hrane, tako da je zrno prevremeno sazrelo i usahlo je.
Klipovi kukuruza koji leže na zemlji su izloženi lošim vremenskim uslovima (kiša i vlažno tlo) te je došlo do razvoja gljivičnih bolesti.
Suncokret
Najveći deo površina zasejanih suncokretom naročito na fruškogorskom delu RC Sremska Mitrovica je izlomljen ili polegao, na velikom broju parcela šteta je 100%. Glavice su okrenute površini tla, kiše koje su padale u prethodnom periodu doprinele su stvaranju povoljnih mikroklimatskih uslova za razvoj gljivičnih bolesti, tako da je velik procenat semena suncokreta u procesu truljenja. 31.7.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi kukuruza se nalaze u fenofazi rana mlečna zrelost do zrna u sredini klipa žućkasto-bela, mlečni sadržaj oko 40% suve materije (BBCH 73-75).
Vizuelnim pregledom useva kukuruza, ustanovljena su jajna legla II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubillalis) na svega nekoliko procenata biljaka.
_jpg.jpg)
Praćenjem štetočine na svetlosnoj lampi, uočene su manje brojnosti u odnosu na isti period predhodnih godina.
Za sada se proizvođačima ne preporučuje tretman.
RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem aktivnosti kukuruznog plamenca. 7.7.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica kukuruz se u zavisnosti od vremena setve i hibrida nalazi u različitim fenofazama razvoja lista do početak pojave metlice (BBCH 51).
Vizuelnim pregledom useva kukuruza ustanovljeno je prisustvo cikade ( Reptalus panzeri), vektora stolbur fitoplazme koja prouzrokuje oboljenje crvenilo kukuruza.
Ima jednu generaciju u toku godine. Polifag je ali joj je omiljen usev kukuruz. Prezimi kao larva na korenu pšenice. Imago se pojavljuje krajem juna, hrane se sokovima i ukoliko su zaražene stolbur fitoplazmom, koja ne moze da živi van ćelije domaćina, ubrizgavaju ga u floem lista. Simptomi se pojavljuju krajem jula u početku crvenilom glavnog nerva uglavnom prvo na listu oko klipa, zatim i čitava biljka dobija cvrenu boju. Klipovi su mali , savijaju se, zrno ili se ne formira ili je sitno i usahlo.
Ženka polaže jaja na koren kukuruza, piljenjem larve se hrane na kukuruzu do trećeg razvojnog stadijuma a zatim, ukoliko se na parceli poseje pšenica, završavaju životni ciklus. Ukoliko se poštuje mera plodoreda prekida se razvoj cikade i smanjuje brojnost u narednoj godini.
Osnovna mera borbe je poštovanje plodoreda.
Hemijske mere borbe nisu dale adekvatne rezultate. 6.7.2023
Na feromonskoj klopci postavljenoj na lokalitetu Noćaj, u plasteničkoj proizvodnji paradajza, od kraja maja, beleže se konstantni ulovi odraslih jedinki moljca paradajza (Tuta absoluta).
Ova štetočina ima velik broj generacija, a njihov broj u toku godine uslovljen je temperaturama kako u periodu vegetacije tako i u zimskom periodu. U idealnim uslovima, uz prisustvo hrane temperature i vlage u zatvorenom prostoru, moze da ima i 12 generacija u toku godine. Osim paradajza domaćini ove štetočine mogu biti i kulture iz familije Solanaceae poput krompira, paprike, plavog patlidžana i raznih korovskih biljaka.
Ženka polaže jaja na plodove ili listove, a štete prave larve koje se hrane svim nadzemnim delovima biljaka. Na listovima prave karakteristične mine. Plodovi su ugroženi u svim fazama razvoja, od zametanja pa sve do berbe. Napadnuti plodovi su zaprljani izmetom i podložni infekcijama različitih prouzrokovača truleži.
Mere kontrole moljca paradajza su veoma složene. Hemijske mere zaštite su samo korektivne mere, a za uspešnu kotrolu te štetočine potrebno je stalno sprovođenje svih raspoloživih nepesticidnih mera koje podrazumevaju:
· postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva i praćenje nivoa populacije, a takođe i za izlovljavanje imaga;
· postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga;
· postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanja objekta;
· uništavanje napadnutih listova i plodova;
· uništavanje korova;
· biološka borba tj. upotreba prirodnih neprijatelja. Veoma efikasne stenice predatori u kontroli moljca paradajza su Macrolophus pygmaeus i Nesidiocoris tenuis. Odrasle jedinke i larve ovih stenica se hrane jajima i larvama moljca paradajza.
U slučaju podizanja populacije moljca paradajza i povećanja broja listova i plodova sa oštećenjima od larvi, pored nepesticidnih mera, preporučuje se i primena registrovanih insekticida uz obavezno poštovanje karence primenjenih preparata.
Na terenu RC Sremska Mitrovica, u toku je intenzivna aktivnost dve veoma invazivne vrste stenica: zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).
Pomenute stenice su polifagne štetočine, i trenutno se njihovo prisustvo registruje kako na biljkama spontane flore, tako i na velikom broju gajenih biljaka (breskva, kruška, kajsija, višnja, trešnja, boranija i šećerna repa).
Intenzitet njihovog prisustva u usevima/zasadima zavisi od prethodno primenjivanih insekticida, usmerenih kako na suzbijanje pomenutih stenica tako i na suzbijanje drugih štetočina primarno, ali i sa delovanjem i na ove vrste.
Štete pričinjavaju i larve i odrasle jedinke sisanjem sokova iz nadzemnih biljnih delova. Stenice imaju usni aparat za bodenje i sisanje, sa rilicom koju zabadaju u plodove i tako dolazi do promene boje plodova, plodovi su deformisani, sitni, dehidrirani, gorkog ukusa što sve utiče na njihov kvalitet i tržišnu vrednost.
U usevima/zasadima su trenutno prisutni svi razvojni stadijumi ovih štetočina, a u toku je piljenje larvi stenica.
Suzbijanje pomenutih stenica je veoma otežano, pre svega jer izrazita mobilnost, dnevna i noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju utvrđivanje nivoa njihove populacije na samim parcelama. Pored toga, suzbijanje ove dve vrste štetočina je veoma otežano jer se najčešće nalaze na biljkama koje su u različitim fazama zrenja plodova, kada je primena insekticida veoma ograničena. Ipak, osnovna mera njihove kontrole je primena hemijskih mera zaštite.
Proizvođačima se preporučuje pregled useva/zasada na prisustvo pomenutih štetočina i po potvrdi prisustva primena nekog od registrovanih insekticida iz grupe piretroida. Strogo treba voditi računa o karenci primenjenih preparata s obzirom da je berba pojedinih biljnih kultura u toku ili se očekuje u narednom periodu.
RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem ovih štetočina. 20.6.2023
Vizuelnim pregledom zasada jabuke na lokalitetu Jarak, ustanovljeno je prisustvo jabukine lisne galice(Dasineura mali).
larve u listu
simptom napada
Štetočina isključivo napada vršne delove letorasta. Ženka polaže jaja na vršne delove i najmlađe listove. Ispiljene larve hraneći se uvijaju listove, na obodu se formiraju crveno žute gale te je onemogućen dalji rast letorasta. Na kraju se vrhovi suše i listovi opadaju. U jednom listu može biti i do 15-ak larvi.
Trenutni nivo prisustva simptoma jabukine lisne galice ne iziskuje dodatne mere kontrole, već se one sprovode zajedno sa suzbijanjem jabukinog smotavca. 7.6.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, zasadi vinove loze nalaze se u različitim fenofazama razvoja, u zavisnosti od sorte, lokaliteta i ekspozicije zasada, od cvetovi potpuno razvijeni, cvetovi odvojeni do rano cvetanje: 30 % cveta opalo.
Vizuelnim pregledom zasada na listovima pri površini zemlje uočene su larve prvog stupnja razvoja cikade Scaphoideus titanus, vektora fitoplazme zlatastog žutila vinove loze.
_jpg.jpg)
Za sada se ne preporučuje tretman insekticidom u cilju suzbijanja ove štetočine, s obzirom da su tek larve od trećeg stupnja razvoja sposobne da prenesu fitoplazmu.
Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi pšenice se u zavisnosti od roka setve, primenjenih agrotehničkih mera nalazi u fenofazi rana mlečna zrelost do srednja mlečna zrelost: zrno mlečno, zrna dostižu krajnju veličinu i još uvek su zelena (BBCH 73-75).
Uzorkovanjem klasova pšenice ustanovljeno je prisustvo fuzarioze na klasu (Fusarium spp), procenat klasova sa simptomima u ovom momentu na lokalitetu Čalma gde smo imali u tri navrata i gradonosne padavine (17.05,29.05 i 3.06) je 12,69 %, a prosečan procenat zaražene površine klasa je 3,61%.
1.6.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, zasadi jabuke se u zavisnosti od ekspozicije terena i sorte, nalaze u fazi od drugo opadanje plodova do faze prečnik ploda do 40 mm (BBCH 73-74).
Pseudotecija
Laboratorijskim pregledom pseudotecija sa opalog lišća jabuke, prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inequalis), ustanovljeno je da je i dozrelost i ispražnjenost pseudotecija od 100 %, što znači da je završen period primarnih infekcija tog patogena. |
|
|
|
|