Skip to main content

Kraljevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kraljevo
Zdravstveno stanje useva ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kraljevo usevi ozime pšenice i ječma se, u zavisnosti od datuma setve i lokaliteta, nalaze u fazi od klijanja do 4 lista razvijeno (BBCH 00-14).

 

velika slika

 

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma registrovano je prisustvo krilatih formi i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae)  na do 5% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije uočeno.

 

 

velika slika              velika slika

 

Takođe, vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma nije uočeno prisustvo simptoma bolesti kao ni prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljski miš – Apodemus sylvaticus i poljska voluharica – Miocrotus arvalis).

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Pojava prezimljujućeg imaga obične kruškine buve

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze  u fazi od početak opadanja lišća do faze 70% lišća opalo (BBCH 93-96).

 

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 1,5.

 

U toku je pojava imaga prezimljujuće forme ove štetočine.

 

 

velika slika                                 velika slika

 

Trenutno se ne preporučuju hemijske mere suzbijanja ove štetočine.

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.

 

Stanje u zasadima jabuka

Na području delovanja RC Kraljevo berba jabuke je još uvek u toku.

 

Vizuelnim pregledom jabuke, u pojedinim zasadima gde nisu adekvatno i blagovremeno sprovedene mere zaštite, registrovani su simptomi prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti ploda jabuke (Venturia inaequalis) na lišću i plodovima.

 

velika slika

 

Ova bolest je prisutna svuda gde se jabuka gaji. Predstavlja ekonomski najznačajniju bolest jabuke u našoj zemlji. Ovaj patogen se razvija na svim zeljastim delovima jabuke, a najčešće se nalazi na lišću i plodovima. Prezimljava u vidu pseudotecija u opalom lišću.

Na plodovima zaraza može nastati od zametanja do berbe. Javljaju se pege koje se uvećavaju sa uvećanjem ploda. One mogu ostati pojedinačne ili se međusobno spajaju, a kasnije formiraju kraste. Na plodovima zaraženim pred zrenje pege su obično sitne ali u skladištu nastavljaju sa razvojem i formiraju krastu.

Osnovna mera borbe protiv prouzrokovača čađave pegavosti lišća i krastavosti ploda jabuke je hemijska zaštita, koja mora biti pravovremeno i adekvatno sprovođena. S obzirom da navedeni patogen prezimljava u vidu pseudotecija u opalom lišću, jedna od mera sa ciljem smanjivanja infektivnog potencijala u seledećoj godini je i uklanjanje i uništavanje opalog lišća iz voćnjaka tamo gde je to moguće.

 

Takođe, vizuelnim pregledom zasada jabuke, registrovano je i prisustvo simptoma truleži plodova jabučastog voća (Monilinia fructigena).

 

Plodovi mogu biti zaraženi od zametanja do berbe, kao i kasnije u skladištu. Infekcija se javlja na mestima povrede ili oštećenja od insekata. Na mestu zaraze se javljaju svetlosmeđe pege. Tkivo unutar pega počinje da truli. Pege se brzo šire i za kratko vreme biva zahvaćen ceo plod. Usled gubitka vode zaraženi plodovi se smežuravaju, a kasnije se pretvaraju u mumije.

Ovaj patogen obično prezimi u krošnji ili na površini zemlje, u mumificiranim plodovima.

Kako bi se smanjio infektivni potencijal ovog patogena za narednu godinu,  preporučuje se uklanjanje zaraženih plodova  iz zasada, kao i njihovo uništavanje. Takođe, veoma značajna mera je i jesenji tretman jabučastog voća preparatima na bazi bakra u fazi kada opadne više od 70% lisne mase, nakon uklanjanja osušenih i obolelih grana iz voćnjaka.

Kupusna lisna vaš (Brevicoryne brassicae)

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kupusa namenjeni za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi od početak formiranja glavice do faze glavica dostigla 30% očekivane veličine (BBCH 41-43).

Vizuelnim pregledom useva kupusa registrovano je prisustvo kupusne lisne vaši (Brevicoryne brassicae) na pojedinačnim biljkama.

 

 

velika slika                                velika slika

 

Kupusna lisna vaš je štetni insekt koji napada biljke iz porodice kupusnjača (Brassicaceae). Kosmopolitska je vrsta. U našoj zemlji može izazivati značajne štete, naročito u sušnim godinama. Prezimljava u stadijumu jajeta. U južnim krajevima sa blagom zimom moguće je da prezimi stadijum larve ili odrasle ženke. Na proleće, tokom aprila, iz jaja se pile vaši osnivačice, a kasnije, u maju, javljaju se krilati oblici koji odmah počinju da napadaju sve biljke iz porodice kupusnjača. U toku godine ova vaš može da razvije i do 16 generacija.

 

Telo vašiju je prekriveno voštanim prahom koji ima zaštitnu ulogu i daje im sivkastu boju, pa su zbog toga još poznate i kao pepeljaste kupusne vaši. Najštetnije su prilikom masovne pojave (jul i avgust). Posebno je ugrožen rasad kupusa koji se usled napada suši. Pored direktnih šteta koje nanosi isisavanjem biljnih sokova, ova vrsta može izazvati i indirektne štete. One se ogledaju u lučenju velike količine medne rose koja je pogodna podloga za razvoj gljiva čađavica. Ovim se smanjuje asimilaciona površina i fotosinteza biva otežana. Posebno su opasni krilati oblici, jer lako prelaze sa jedne biljke na drugu i vektori su velikog broja biljnih virusa.

 

Sprovođenjem hemijskih mera zaštite sa ciljem suzbijanja najznačajnije štetočine u našoj proizvodnji kupusa, kupusovog moljca, suzbija se i kupusna lisna vaš. Pored hemijskih mera zaštite preporučuje se i uništavanje biljnih ostataka nakon berbe, kao i korovskih vrsta iz porodice kupusnjača, jer se na taj način smanjuje populacija navedene štetočine.

Siva pegavost lista kruške

Na području delovanja RC Kraljevo, vizuelnim pregledom kruške, u pojedinim zasadima i okućnicama, registrovani su simptomi sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri). U pitanju su zasadi koji nisu adekvatno i blagovremeno štićeni.

 

 

velika slika                                velika slika

 

Ova bolest je široko rasprostranjena u našoj zemlji ali nije ekonomski značajna. Pored kruške ovaj patogen napada i dunju.

 

Gljiva prezimljava u opalom lišću tokom zime. U proleće gljiva formira peritecije u kojima se nalaze askusi sa askosporama – koje u povoljnim uslovima vrše primarne infekcije lišća kruške. U okviru pega pojavljuju se piknidi sa piknosporama koje tokom vegetacije predstavljaju izvor sekundarnih infekcija.

Simptomi se ogledaju u vidu sitnih, nepravilnih pega na listu. Pege su najpre mrke nijanse, a kasnije postaju sivo-bele sa mrko-ljubičastim obodom.  U centru pege formiraju se crni piknidi. Usled jačeg napada nastaje veći broj pega koje se vremenom spajaju stvarajući tako veće nekrotične površine, koje mogu dovesti do prevremene defolijacije.

 

Za zaštitu krušaka od sive pegavosti lista kruške ne sprovode se posebni hemijski tretmani jer fungicidni tretmani usmereni na suzbijanje prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina) uspešno suzbijaju i ovog patogena.

Od preventivnih mera mogu se primeniti sakupljanje i spaljivanje zaraženog lišća, kao i gajenje manje osetljivih sorti.

 

Smeđa pegavost lista maline

Na području delovanja RC Kraljevo berba jednorodnih sorti maline  na nižim nadmorskim visinama je završena. Zasadi ulaze u fazu starenja i početka mirovanja.

 

Vizuelnim pregledom zasada maline, sorta Vilamet, registrovano je prisustvo simptoma smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi).

 

 

velika slika                                 velika slika

 

Simptomi ove bolesti se najpre ispoljavaju na dvogodišnjim izdancima, a kasnije i na jednogodišnjim. Zaraza počinje na donjem lišću pri osnovi izdanaka, a potom se širi prema vrhu. Na lišću se uočavaju sitne, okruglaste pege, smeđe boje oivičene tamnijim nijansom. Razvojem bolesti pege se uvećavaju i dolazi do njihovog spajanja. Kod jačeg napada zaraženo lišće počinje da žuti i opada pre vremena. Prevremena defolijacija negativno utiče na izdanke maline. Oni postaju osetljivi na niske temperature i druge uticaje spoljašnje sredine, što dovodi do gubitka prinosa. Pojavi i razvoju bolesti pogoduje vlažno vreme.

Patogen obično prezimljava u peritecijama na lišću.

 

Kako bi se smanjio infektivni potencijal ovog patogena, nakon berbe, rezidbom treba ukloniti sve zaražene izdanke iz zasada. Takođe, treba pristupiti sakupljanju ili zaoravanju opalog lišća.

Što se hemijskih mera borbe tiče, one se vrše zajedno sa suzbijanjem ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata) tokom vegetacije.

Sada, nakon berbe, preporučuje se primena nekog od fungicida kao što su Quadris top ili Teatar plus (a.m. azoksistrobin+difenokonazol), ili neki drugi preparat, detaljnije u preporuci datoj 5.8.2021.

Prisustvo odraslih jedinki kukuruzne zlatice u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kukuruza se nalaze u različitim fazama početka cvetanja  (BBCH 51-55).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo odraslih jedinki kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera v. virgifera). 

 

 

imago D.virgifera               oštećenja od ishrane   

 

Kukuruzna zlatica prezimljava u stadijumu jajeta. Ženka polaže oko 400 jaja u zemljište, oko korena kukuruza. Nakon piljenja, larve kreću u potragu za korenom kukuruza, u čemu im pogoduju zemljišta dobrih fizičkih i hemijskim osobina. Mlađe larve se najpre hrane korenovim dlačicama i spoljnim tkivima korena. Kako larve odrastaju njihove potrebe za hranom se uvećavaju, pa tako dolazi do izgrizanja glavnog i bičnih korenova i ubušivanja larvi u njih. Najštetnije su starije larve. Njihova ishrana utiče na slabije usvajanje vode i hranljivih materija kukuruza. Oštećene biljke postaju slabo učvršćene za zemljište, pa lako poležu usled jačih kiša ili vetra. Takve biljke imaju karakterističnu savijenu stabljiku, koja podseća na guščiji vrat.

Odrasle jedinke su polifagne. Osim kukuruza hrane se i biljkama iz familije Poacea, Fabaceae i Cucurbitacea. Imago se najpre hrani na listu, zatim se hrani polenom, svilom i vrhom klipa. Po nestanku polena, sveže svile i  nastupa mlečno-voštane zrelosti zrna, ove štetočine napuštaju takve parcele i odleću na parcele kasnije posejanog kukuruza ili na druge biljke hraniteljke u cvetanju (lucerka, razne tikve, cveće, korovi i sl.).

 

Suzbijanje:

 

-        Najvažnija mera borbe protiv ove štetočine je primena plodoreda,

-        Izbor hibrida,

-        Ranija setva kukuruza,

-        Tretiranje semena insekticidima,

-        Đubrenje,

-        Uništavanje samoniklih biljaka kukuruza i korovskih vrsta koje mogu biti biljke hraniteljke ovoj štetočini.

Prisustvo simptoma truleži (Monilinia spp.) na plodovima šljive

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi šljive se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u fazi od plodovi oko 80% krajnje veličine do faze početak obojavanja plodova  (BBCH 78-81).

 

Vizuelnim pregledom šljiva, u pojedinim zasadima koji nisu adekvatno štićeni, registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova (Monilinia spp.).

 

velika slika

 

Plodovi  mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja, mada se trulež jače javlja u fazama sazrevanja. Simptomi se javljaju u vidu manjih, okruglih pega obično na mestu neke povrede ili rane. Povrede najčešće nanose insekti koji oštećuju plodove omogućavajući tako lako prodiranje patogena.

Na površini plodova dolazi do sporulacije patogena, najčešće u vidu koncentričnih krugova, koji vremenom zahvate čitav plod. Sazrevanjem plodova trulež se brzo širi, inficirano tkivo se razmekšava. Zaraženi plodovi postepeno gube vodu, suše se i pretvaraju u mumije. Tako mumificirani plodovi mogu ostati u krošnji ili opadaju i ostaju na zemlji ispod krošnje. Takvi plodovi su prožeti micelijom gljive i služe za održavanje patogena tokom zime.

 

Za suzbijanje ovog patogena treba sprovoditi mehaničke i hemijske mere borbe koje se ogledaju u sledećem:

 

·         Sve zaražene i mumificirane plodove  treba ukloniti iz zasada kako bi se sprečilo širenje truleži i smanjio infektivni potencijal u narednoj godini.

·         Potrebno je adekvatno i blagovremeno sprovesti hemijske tretmane u cilju zaštite plodova od insekata. Jako je važna primena insekticida u cilju sprečavanja larvi šljivinog smotavca (Grapholita funebrana) da se ubuše u plodove.

·        Takođe, važna je i primena fungicida u fazama sazrevanja plodova. Detaljnije u preporuci datoj 13.7.2021. (vidi preporuku).

Prisustvo zlatooke u zasadima jabuke

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi jabuke se nalaze u fazi plodovi oko polovine krajnje veličine (BBCH 75).

 

Vizuelnim pregledom jabuke, u pojedinim zasadima, uočeno je prisustvo jaja i imaga zlatooke (Chrysopa carnea). Ovo je veoma koristan insekt iz familije Chrysopidae.

 

 

velika slika                               velika slika

 

Imago zlatooke se hrani polenom, nektarom i mednom rosom. Ženka polaže jaja na krajevima dugih, tankih niti koje stvara lučeći tanak mlaz tečnosti koja se stvrdne na vazduhu. Ženka može da položi i do 350 jaja. Ona se najčešće nalaze na naličju lista ali se mogu naći i na drugim biljnim organima. Iz jaja se pile larve koje su predatori. Larve se hrane velikim brojem štetnih insekata, kao što su: lisne vaši, jaja leptira i grinja, larve kruškine buve, tripsi...

Održavanje populacije ovih korisnih insekata predstavlja metod biološke borbe protiv štetnih insekata.

Obzirom da je u toku zaštita jabuke od štetnih insekata, vrlo je važno voditi računa o populaciji korisne entomofaune.

 

Ukoliko se ustanovi prisustvo zlatooke u zasadu, prilikom izbora insekticida za suzbijanje štetočina jabuke, prednost treba dati onima koji imaju ekotoksikološki povoljnije osobine: Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol), Laser 240 SC (a.m. spinosad), Delegate 250 WG (spinetoram), Closer 120 SC (sulfoksaflor), Teppeki (flonikamid) ili neki drugi.

 

Mere kontrole krompirovog moljca

Na području delovanja RC Kraljevo usevi krompira se, u zavisnosti od sortimenta, lokaliteta, datuma sadnje i nadmorske visine, nalaze u različitim fazama razvoja ploda i sazrevanja ploda i semena.

Na lokalitetima Obrva i Bapsko Polje se nalaze feromonske klopke za praćenje krompirovog moljca (Phthorimaea operculella) na kojima se skoro svakodnevno beleže ulovi ove štetočine.

U narednim danima očekuje se povećanje brojnosti usled preklapanja leta leptira druge i treće generacije krompirovog moljca. Vremenski uslovi u proizvodnji izuzetno pogoduju razvoju ove štetočine.

 

velika slika

 

Obzirom da se u narednom periodu na nekim parcelama očekuje početak vađenja krtola, proizvođačima se preporučuju sve raspoložive mere borbe protiv ove štetočine.

 

Na parcelama gde je cima počela da žuti i gde će uskoro početi vađenje krtola, preporučuju se sledeće mere:

 

·         Kada dođe do propadanja cime što pre treba izvaditi krompir

 

·         Izvađene krtole u što kraćem roku treba skloniti sa parcela i uneti u skladišta

 

·         U skladišta ne treba unositi oštećene krtole u kojima se mogu nalaziti larve moljca

 

·         Vrata, prozore i ventilacione otvore skladišta treba obezbediti gustom mrežom kako bi se sprečio ulazak moljca i njegov dali razvoj

 

·         U skladištima treba kontrolisati temperaturu (ispod 10°C)

 

 

Na parcelama na kojima se vađenje krtola ne očekuje skorije treba primeniti sledeće mere:

 

·         Vršiti navodnjavanje, ukoliko je zemljište suvo, kako bi se održavala kompaktnost bankova, da bi se sprečio prodor moljca do krtola

 

·         Primeniti hemijske mere borbe, date u preporuci 6.7.2021.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima