Skip to main content

Kraljevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kraljevo > Usevi ili zasadi
Crna pegavost kupusa

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kupusa namenjeni za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi od glavica dostigla 50% do 70% očekivane veličine, (BBCH 45-47).

 

Vizuelnim pregledom useva kupusa na pojedinim parcelama registrovano je prisustvo simptoma crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na listu.

 

velika slika

 

Ovi patogeni pored kupusa napadaju i druge biljke iz porodice kupusnjača. Crna pegavost kupusa se ne smatra posebno opasnom bolesti kupusa, jer se uglavnom simptomi ispoljavaju na starijem lišću koje se odbacuje.

 

Patogeni se šire konidijama uz pomoć vetra, kišnih kapi, alata za rad i slično, dok se micelija prenosi semenom. Oba patogena se mogu održavati na korovskim biljkama iz porodice kupusnjača tokom zime.

 

Ne postoje bitne razlike u simptomima koje izazivaju A.brassicae i A.brassicicola. Karakteristični simptomi su kružne pege koje se javljaju na donjem, starijem lišću. One počinju sitnim žućkastim zonama koje se vremenom povećavaju u vidu koncentričnih krugova (pege poprimaju izgled mete). Unutar pega tkivo nekrotira i suši se.

Najveće štete mogu nastati ako se bolest pojavi kod mladih biljčica u fazi rasada. Kod takvih biljaka se javljaju sitne, tamne pege na stablu što prouzrokuje njihovo poleganje. Kada se takve biljke presade u polje nikada ne dostignu porast normalnih biljaka niti daju isti prinos.

 

 

Mere kontrole

 

Preventivne mere su najznačajnije u cilju suzbijanja ovih patogena. One se ogledaju u sledećem:

 

·        za setvu treba koristiti zdravo i dezinfikovano seme,

·        za sadnju treba koristiti zdrav rasad,

·        iz useva treba ukloniti biljke na kojima su se pojavili simptomi,

·        nakon skidanja useva treba ukloniti i sve biljne ostatke kako bi se smanjio infektivni potencijal za narednu godinu,

·         primena višegodišnjeg plodoreda,

·         uništavanje korovskih biljaka iz porodice kupusnjača

 

 

Što se hemijskih mera borbe tiče, u toku vegetacije se mogu koristiti kontaktni fungicidi na bazi aktivne materije mankozeb, preventivno pred padavine. U slučaju da dođe do širenja simptoma mogu se primeniti sistemični fungicidi na bazi aktivne materije difenokonazol (EPPO, PP 2/7(1)).

Crna trulež kupusnjača

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kupusa namenjeni za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi od početak formiranja glavice do faze glavica dostigla do 30% očekivane veličine, (BBCH 41-43).

 

Vizuelnim pregledom useva kupusa, na pojedinim parcelama, registrovano je prisustvo simptoma crne truleži kupusnjača koju izaziva bakterija Xanthomonas campestris pv. campestris.

 

 

velika slika

 

Ova bakterija spada među ekonomski najštetnije bolesti kupusnjača. Biljke mogu biti zaražene u svim fazama razvoja, od faze klijanja do obrazovanja semena. Razvoju i širenju ovog patogena pogoduje toplo i vlažno vreme, odnosno topli dani i prohladne noći. Prezimljava u zemljištu, a vitalnost zadržava i do 3 godine. Održava se na ostacima zaraženih biljaka u zemljištu, korovskim biljkama, samoniklim kupusnjačama i u semenu. Širenje ove bakterije vrši se pomoću vode za navodnjavanje i kišnim kapima, a značajnu ulogu imaju i insekti, puževi i oruđa za rad.

Na lišću starijih biljaka simptomi se prepoznaju po bledožućkastim promenama na listu, obično od ivice lista prema središnjem delu u obliku latiničnog slova “V“. Središnji deo takvih hlorotičnih zona poprima smeđu boju i odumire, a lisni nervi postaju crni. Patogen se sprovodnim sudovima širi po biljci, a usled prisustva bakterije biljke slabije rastu, a formirane glavice su zakržljale. Zaražene biljke vrlo često naseljavaju i sekundarni patogeni što za posledicu ima potpuno propadanje biljaka.

 

U cilju zaštite kupusa od ove bolesti najznačajnije su preventivne mere kao što su:

·       korišćenje zdravog seme za setvu,

·       za sadnju treba koristiti tolerantne sorte ili hibride kupusnjača,

·       dezinfekcija toplih leja,

·       primena plodoreda u trajanju od 3 godine,

·       uništavanje obolelih biljnih ostataka i korova iz familije Brassicacae,

·       suzbijanje insekata i puževa kao prenosilaca ovog patogena,

·       primena kalijumovih đubriva.