Ovi patogeni pored kupusa napadaju i druge biljke iz porodice kupusnjača. Crna pegavost kupusa se ne smatra posebno opasnom bolesti kupusa, jer se uglavnom simptomi ispoljavaju na starijem lišću koje se odbacuje.
Patogeni se šire konidijama uz pomoć vetra, kišnih kapi, alata za rad i slično, dok se micelija prenosi semenom. Oba patogena se mogu održavati na korovskim biljkama iz porodice kupusnjača tokom zime.
Ne postoje bitne razlike u simptomima koje izazivaju A.brassicae i A.brassicicola. Karakteristični simptomi su kružne pege koje se javljaju na donjem, starijem lišću. One počinju sitnim žućkastim zonama koje se vremenom povećavaju u vidu koncentričnih krugova (pege poprimaju izgled mete). Unutar pega tkivo nekrotira i suši se.
Najveće štete mogu nastati ako se bolest pojavi kod mladih biljčica u fazi rasada. Kod takvih biljaka se javljaju sitne, tamne pege na stablu što prouzrokuje njihovo poleganje. Kada se takve biljke presade u polje nikada ne dostignu porast normalnih biljaka niti daju isti prinos.
Mere kontrole
Preventivne mere su najznačajnije u cilju suzbijanja ovih patogena. One se ogledaju u sledećem:
· za setvu treba koristiti zdravo i dezinfikovano seme,
· za sadnju treba koristiti zdrav rasad,
· iz useva treba ukloniti biljke na kojima su se pojavili simptomi,
· nakon skidanja useva treba ukloniti i sve biljne ostatke kako bi se smanjio infektivni potencijal za narednu godinu,
· primena višegodišnjeg plodoreda,
· uništavanje korovskih biljaka iz porodice kupusnjača
Što se hemijskih mera borbe tiče, u toku vegetacije se mogu koristiti kontaktni fungicidi na bazi aktivne materije mankozeb, preventivno pred padavine. U slučaju da dođe do širenja simptoma mogu se primeniti sistemični fungicidi na bazi aktivne materije difenokonazol (EPPO, PP 2/7(1)).