Skip to main content

Valjevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Valjevo
Prisustvo glodara u usevima strnih žita

Na području delovanja RC Valjevo, usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od 1 do 3 lista razvijeno (BBCH 11-13), dok se usevi ozimog ječma nalaze u fazi od razvoja listova do početka bokorenja, vidiljivo prvo sekundarno stablo (BBCH 13-21).

Vizuelnim pregledom useva ozimih strnih žita, registrovano je prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemys sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

·         Poljski miš je aktivan tokom cele godine. Kada su uslovi povoljni dolazi do brzog porasta populacije. Ženke se kote čak i do 6 puta godišnje.

·         Poljska voluharica živi od jedne do tri godine. Voluharice se kote od 3 do 6 puta godišnje. Mogu okotiti i do 10 mladih. Obrazuju kolonije i prave utabane stazice između rupa.

    

Velika slika            Velika slika 

Ovi glodari prouzrokuju štete na velikom broju gajenih kultura. Hrane se zrnevljem i plodovima, a neretko se dešava da se hrane i zelenim podzemnim delovima biljke. Najveće štete prave u vreme setve kada sakupljaju posejano seme i odnose ga u leglo. Na tim mestima se stvaraju oaze u polju.

Ove štetočine imaju prirodne neprijatelje kao što su: ptice grabljivice, lisice, lasice, mačke i drugi.

Preventivne mere zaštite od ovih glodara:

·         Pravovremena setva i žetva,

·         Duboko oranje,

·         Zaoravanje žetvenih ostataka,

·         Izolacaija od postojećih žarišta (lucerišta i drugih),

·         Briga o prirodnim neprijateljima.

Redukovana obrada zemiljišta utiče na porast brojnosti populacije glodara.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak parcela i praćenje brojnosti aktivnih rupa i u slučaju registrovanja brojnosti iznad praga štetnosti, a u cilju njihovog suzbijanja primene hemijskih mera zaštite postavljanjem registrovanih, gotovih mamaka.

Prag štetnosti za poljskog miša je 10-50 aktivnih rupa po hektaru, dok je za poljsku voluharicu prag štetnosti od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru.

Rupe nakon postavljanja mamaka treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica!

Zdravstveno stanje zasada kupine

Na području rada RC Valjevo, vizuelnim pregledom zasada kupine Loh Nes i Čačanska bestrna na više lokacija, utvrđeno je da zasadi kupine ulaze u fazu mirovanja sa značajnim prisustvom simptoma biljnih bolesti.

Takvo stanje je naročito  izraženo u zasadima organske ili kontrolisane proizvodnje i u zasadima konvencionalne proizvodnje u kojima je izostala parvovremena zaštita. Takođe, u  velikom broju zasada zbog niske otkupne cene, berba nije dovršena do kraja, pa se u zasadima registruje visoka brojnost sasušenih plodova kupine na rodnim grančicama. Zbog nedovršene berbe i loših sanitarnih mera može se očekivati veća brojnost azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u sledećoj godini.

Na  jednogodišnjim izdanacima, koji će doneti rod naredne godine, registruje se prisustvo simptoma  ljubičaste pegavosti izdanaka kupine (Dydimella applanata) na čak do 40% izdanaka, a prisustvo žute rđe izdanaka i lista kupine (Kuehneola uredinis) na do 20% izdanaka.

Proizvođačima se preporučuje   sprovođenje agrotehničkih i mehaničkih mera koje podrazumevaju uklanjanje opalog lišća i orezivanje i uklanjanje  dvogodišnjih izdanaka i izdanaka  sa simptomima bolesti i njihovo spaljivanje. Prilikom rezidbe treba voditi računa da se ne ostavlja veliki broj izdanaka, jer se u gustom sklopu i zakorovljenim zasadima bolesti najintenzivnije šire.

Primena   hemijskih mera  zaštite podrazumeva primenu preparata  na bazi bakra nakon uklanjanja izdanaka koji su doneli rod  (vidi preporuku od 10.11.) i  primenu registrovanih fungicida  tokom vegetacije u skladu sa organskom ili konvencionalnom proizvodnjom uz poštovanje propisane karence.

RC Valjevo nastavlja da prati zdravstveno stanje zasada kupine i maline.

Bakteriozno sušenje koštičavog voća

Na području rada RC Valjevo, vizuelnim pregledom koštičavog voća (šljiva, trešnja, breskva), u pojedinim zasadima, registruju se stabla sa simptomima koji ukazuju na bakteriozno sušenje koštičavog voća (Pseudomonas syringe pv. syringae).

 

Velika slika 

Proizvođačima se preporučuje da pregledaju zasade na prisustvo ove bolesti. Simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu uvelosti i sušenja mladara, grana, cvetova i pegavosti plodova. Na mestima rezidbe i oko pupoljaka uočava se  promena boje tkiva kore, koje puca i nastaju rak rane. Kora ima vlažan izgled, uleže u tkivo i iz pukotina obično intenzivno ističe smola.

Bakterioze na koštičavim vrstama voćaka prouzrokuju značajne gubitke.  Mlade voćne sadnice ukoliko su oštećene mrazom, rezidbom ili delovanjem insekata su najugroženije. Najveći procenat propadanja voćaka je tokom prve dve godine od sadnje.

U cilju zaštite voća od bakterioza preporučuju se različite mere kontrole. Preventivne mere podrazumevaju korišćenje zdravog sadnog materijala prilikom podizanja zasada. Mehaničke mere podrazumevaju orezivanje, uklanjanje i uništavanje zaraženih grana uz premazivanje rezova kalemarskim voskom i dezinfekciijom pribora i alata za orezivanje umakanjem istog u varikinu ili 5% rastvora bakarnih preparata ili u neki drugi dezinficijens. Hemijske mere zaštite podrazumevaju jesenji tretman koštičavog voća nekim od registrovanih preparata na bazi bakra, kada opadne oko 70% lisne mase. Takođe, u zasadima koštičavog voća u kasnu jesen i početkom zime može se sprovesti i mera krečenja stabala, koja ima za cilj da speči stvaranje pukotina na kori koje predstavljaju otvor za infekcije različitim patogenima. Smeša za krečenje se pravi dodavanjem 5 kg gašenog kreča, 500 gr kuhinjaske soli i 500 gr sumpora u 15 l vode. Smeša treba da odstoji najmanje 24 sata uz povremeno mešanje, a zatim se nanosi, čekom, valjkom ili mašinski na stabla i grane u najtoplijem delu dana. Takođe, ovom merom odlaže se kretanje vegetacije u proleće, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na teritoriji rada RC Valjevo, na većini parcela, setva ozime pšenice je kasnila usled kišnog perioda koji je onemogućio berbu kukuruza i usevi se nalaze u fazi nicanja, dok se usevi koji su posejani u optimalnom roku nalaze u fazi od 1 do 3 lista razvijeno (BBCH 11-13).

 

Velika slika 

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice,  na više lokaliteta, registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) na do 2% biljaka. Pored direktnih šteta koje prouzrokuju svojom ishranom sisajući sokove biljaka, lisne vaši i cikade su značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa. Niske brojnosti ovih štetočina i trenutne i prognozirane temperature u narednom periodu sa pojavom mraza, nepovoljno će uticati na njihovu aktivnost i razvoj, te se hemijske mere zaštite ne preporučuju. Kasna setva pšenice na našem regionu ide u prilog izbegavanju rane infekcije fitopatogenim virusima. 

 

Velika slika

Prisustvo simptoma bolesti nije registrovano.

RC Valjevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na teritoriji koju pokriva RC Valjevo, u zavisnosti od roka setve, usevi ozimog ječma se nalaze u fazi od razvoja listova do početka bokorenja, vidljivo prvo sekundarno stablo (BBCH 13-21). 

 

Velika slika 

Vizuelnim pregledom biljaka  ječma, na više lokaliteta, registrovano je prisustvo cikada (Cicadellidae)  na do 2% biljaka i lisnih vaši (Aphididae) na do 4% biljaka. 

Ove štetočine pored direktnih šteta koje nanose sisajući biljne sokove, veoma su značajne kao prenosioci fitopategenih virusa. Lisne vaši su prenosioci virusa žute patuljavosti ječma (Barley yellow dwarf virus – BYDV), jednog od najznačajnijih virusa ječma. Karakterističan simptom zaraze izazvanim ovim virusom je pojava žute boje na lišću. Zaražene biljke zaostaju u porastu i kržljave su. U slučaju ranih infekcija biljke retko formiraju klas, što može dovesti do potpunog gubitka prinosa.

S obzirom da se registruju niske brojnosti cikada i lisnih vaši u  usevima ječma i da su vremenski uslovi u kojima se odvija proizvodnja, niske temperature vazduha i pojava mraza, nepovoljni za razvoj i širenje ovih štetočina, hemijske mere u cilju njihovog suzbijanja se ne preporučuju.

Vizuelnim pregledom useva registrovano je i prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 10% biljaka.

 

Velika slika 

RC Valjevo nastavlja sa praćenjem zdavstvenog stanja useva ozimog ječma.

Malinina muva galica (Lasioptera rubi)

Na području rada RC Valjevo, lokalitet Gornja Bukovica, vizuelnim pregledom zasada maline, na pojedinim izdancima, registrovana su zadebljanja, takozvane gale ili guke koje formira malinina muva galica  (Lasioptera rubi).

 

Velika slika 

Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve u karaterističnim zadebljanjima (galama)  koje izgledaju kao ispupčenja na izdanku maline. Odrasli insekti pojavljuju se u vreme cvetanja maline, a ženka polaže jaja u gomilicama na jednogodišnje izdanke, najčešće na njihovim donjim delovima. Nakon piljenja, larve prodiru kroz epidermis i koru u unutrašnjost izdanka, nakon čega dolazi do formiranja gala. Gale sprečavaju protok materija kroz izdanak i oni vremenom postaju tanki, zakržljani i povijeni i lako se lome.

Hemijske mere zaštite, u cilju suzbijanja malinine muve galice su otežane, jer su odrasle jedinke aktivne tokom cvetanja maline. Shodno tome, jedina prava mera je mehaničko uklanjanje i uništavanje infestiranih izdanaka.

Beli drvotočac (Zeuzera pyrina)

Na području delovanja RC Valjevo, lokalitet Vrhovine, u dvogodišnjem zasadu jabuke, registrovana je pojava larvi belog drvotočca (Zeuzera pyrina).

    

Velika slika                     Velika slika  

Beli drvotočac  je polifagna štetočina. U našim uslovima, pored jabuke, najčešće je prisutan u zasadima kruške, dunje, trešnje, oraha, leske i šumskom drveću. 

Odrasle jedinke su noćni leptiri bele boje. Nakon njihove pojave tokom juna i jula meseca odmah dolazi do kopulacije i polaganja jaja. Ženka može da položi do 1000 jaja, a polaže ih pojedinačno na stablo i grane ispod kore, na mestu grananja ili u osnovi pupoljka. Čim se ispile, larve se ubušuju u stablo, grane ili grančice u kojima se hrane praveći hodnike. Razviće larvi traje dve godine. U proleće treće godine se učaure na samom izlasku iz hodnika, pa se nakon izlaska leptira, mogu uočiti prazne čaure koje vire iz rupe.

Beli drvotočac najveće štete prouzrokuje u mladim zasadima i rasadnicima. Jedna larva je dovoljna da u potpunosti osuši mladu sadnicu, a usled ishrane lavi unutar stabla i grana, sadnice su  slabe i podložne pucanju delovanjem jačeg vetra. Prisustvo larvi se može utvrditi po prisustvu izmeta koji izbacuju kroz ulazni otvor u stablu ili granu.

Mere kontrole

Preventivne mere podrazumevaju korišćenje zdravog sadnog materijala i redovno praćenje zdravstvenog stanja stabala.

Zbog skrivenog načina života larvi hemijske mere zaštite su otežane. U zasadima u kojima se registruje pojava larvi belog drvotočca preporučuju se mehaničke mere, odnosno uklanjanje i spaljivanje  zaraženih grana, vodeći računa da se zajedno sa njima ukloni i larva.

Siva trulež vinove loze (Botrytis cinerea)

Na teritoriji delovanja RC Valjevo, zasadi vinove loze se nalaze u fazi početka opadanja lišća (BBCH 93).

U pojedinim zasadima, na lokaciji Brankovina i Miličinica,  gde su u toku vegetacije izostale hemijske mere zaštite ili zaštita  nije primenjena na vreme ili izbor pesticida nije bio adekvatan,  registruje se veliki procenat neobranih grozdova sa simptomima sive truleži (Botrytis cinerea). 

 

       

Velika slika                                        Velika slika

 

Na početku vegetacije mogu biti zaraženi mladi izdanci i pupoljci koji potamne i osuše se. Cvet može biti zaražen pre otvaranja, što izaziva njegovo propadanje. Od početka zrenja (šarak) pa nadalje, zaraza se ostvaruje direktno preko epidermisa ili povreda. Na bobicama se pojavljuju pege koje se šire i zahvataju celu površinu ploda. Siva trulež se širi prelazeći sa bobice na bobicu, tako da se brže širi na sortama sa zbijenijim grozdom. Na lastarima izaziva izbeljivanje kore, koja se razlikuje od simptoma koje izaziva eskorioza u boji i može biti napadnut gornji deo lastara.

Truli i mumicirani grozdovi koji su ostali na čokotu, dodatno iscrpljuju biljku i loza ulazi nespremna u period mirovanja. Smanjuje se  otpornost čokota na niske temperature u zimskom periodu, a u toku naredne vegetacije utiče na neravnomerno kretanje pupoljaka i na rod. Ukoliko bolest zahvati ostale delove biljke može doći i do izumiranja celog čokota.

U cilju sprečavanja iznurivanja biljke,  u momentu pripreme za period mirovanja, poljoprivrednim proizvođačima se preporučje uklanjanje ovakvih grozdova na kraju berbe iz vinograda.

Zdravstveno stanje merkatilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Valjevo izvršen vizuelni pregled zdravstvenog stanja merkatilnog kukuruza pred berbu.  Vizuelnim pregledom klipova kukuruza obuhvaćeno je 20  parcela sa hibridima rane i kasne grupe zrenja na lokalitetima: Paune, Rajković, Gunjevac, Novaci, Sovljak, Lukavac, Radjevo Selo, Kotešica, Blizonje, Gornja Bukovica, Pecka, Divci, Radobić, Valjevska Loznica i Babina luka.

Na svakoj parceli je pregledano je po 100 klipova u cilju utvrđivanja prisustva oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica Helicoverpa armigera), kao i prisustvo simptoma od fitopatogenih gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium i Cladosporium.

Rezultati vizuelnih pregleda su sledeći:

·        klipovi bez simptoma bolesti i oštećenja od insekata od 15% do 97%,

·        klipovi sa oštećenjima od insekata od 2% do 85%,

·        klipovi sa prisutnim simptomima gljiva iz roda Fusarium od 1% do 5%,

·        klipovi sa prisutnim simptomima gljiva iz roda Cladosporium od 0 do 1%,

·        klipovi sa kombinovanim oštećenjima od insekata i gljiva iz roda Fusarium od 0% do 2%.

Analizom uzoraka u laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonski dozvoljenih granica.

Velika slika

Velika slika

Velika slika

Velika slika

Zelena stenica (Nezara viridula)

Na teritoriji delovanja RC Valjevo, vizuelnim pregledom zasada maline remotantne sorte Polka, na lokaciji Rađevo Selo,  uočeno je prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) u niskom intenzitetu napada.

Velika slika

Zelena ili povrtna stenica je polifagna štetočina i pričinjava štete u zasadima voća i vinove loze, usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza. Za sada se najveće brojnosti zelene stenice registruju na okućnicama i baštama ali ima veliki potencijal da postane ekonomski značajna štetočina velikog broja gajenih biljaka kod nas. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje sisaju biljne sokove. Najveće štete pričinjavaju na zrelim plodovima, gde na mestima ishrane dolazi do diskoloracije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i kao takvi gube tržišnu vrednost.

Zelena stenica prezimljava u stadijumu imaga na skrovitim mestima, a često skolinište nalazi i u stambenim objektima.

Odrasle jedinke su najčešće zelene boje, ali na osnovu boje štita ova stenica ima tri varijeteta:

-       forma smaragdula (jednobojno zelen),

-       forma torquata (zelen sa širokom ivicom krem boje na prednjem delu glave i pronotuma) i

-       forma brunea (crveno smedja).

Ženke polažu burеtasta jaja u grupama, sa donjе stranе listova, na gornjim dеlovima  biljkе domaćina. Jaja su na počеtku bеlе bojе, a prеd samo piljеnjе dobijaju narandžastu boju. Larvе imaju pеt razvojnih stupnjеva. Larve prvog razvojnog stupnja nе prave štеtе, nе hrane sе i ostaju na mеstu piljenja. Larve drugog larvenog stupnja sе takođе nе krеću ali počinju da sе hrane biljnim tkivom. Treći, četvrti i peti stupnjevi larvi se pokreću dalje od mesta piljenja i tako se napad širi. U toku sunčanih i toplih jutarnjih časova četvrti i peti larveni stupnjevi i imago se premaštaju na površinu useva domaćina. U toku najtoplijeg dela dana one se povlače na niže delove biljaka pa i na samo zemljište. Ovo dnevno migriranje stenice veoma je važno sa stanovišta vremena primene insekticida.

Hemijske mere zaštite su ograničene jer u našoj zemlji za suzbijanje ove štetočine nema registrovanih insekticida. U praksi najbolju efikasnost pokazali su insekticidi iz grupe piretroida, ali je primena hemijskih mera otežana u periodu berbe plodova zbog nemogućnosti poštovanja karence. Hemijsko suzbijanje stenica je moguće po ivicama parcela ili na mestima gde su one grupisane. Na manjim površinama, štete je moguće smanjiti ručnim sakupljanjem imaga i larvi.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima