Skip to main content

Valjevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Valjevo
Zdravstveno stanje merkatilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Valjevo izvršen vizuelni pregled zdravstvenog stanja merkatilnog kukuruza pred berbu.  Vizuelnim pregledom klipova kukuruza obuhvaćeno je 20  parcela sa hibridima rane i kasne grupe zrenja na lokalitetima: Paune, Rajković, Gunjevac, Novaci, Sovljak, Lukavac, Radjevo Selo, Kotešica, Blizonje, Gornja Bukovica, Pecka, Divci, Radobić, Valjevska Loznica i Babina luka.

Na svakoj parceli je pregledano je po 100 klipova u cilju utvrđivanja prisustva oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica Helicoverpa armigera), kao i prisustvo simptoma od fitopatogenih gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium i Cladosporium.

Rezultati vizuelnih pregleda su sledeći:

·        klipovi bez simptoma bolesti i oštećenja od insekata od 15% do 97%,

·        klipovi sa oštećenjima od insekata od 2% do 85%,

·        klipovi sa prisutnim simptomima gljiva iz roda Fusarium od 1% do 5%,

·        klipovi sa prisutnim simptomima gljiva iz roda Cladosporium od 0 do 1%,

·        klipovi sa kombinovanim oštećenjima od insekata i gljiva iz roda Fusarium od 0% do 2%.

Analizom uzoraka u laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonski dozvoljenih granica.

Velika slika

Velika slika

Velika slika

Velika slika

Zelena stenica (Nezara viridula)

Na teritoriji delovanja RC Valjevo, vizuelnim pregledom zasada maline remotantne sorte Polka, na lokaciji Rađevo Selo,  uočeno je prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) u niskom intenzitetu napada.

Velika slika

Zelena ili povrtna stenica je polifagna štetočina i pričinjava štete u zasadima voća i vinove loze, usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza. Za sada se najveće brojnosti zelene stenice registruju na okućnicama i baštama ali ima veliki potencijal da postane ekonomski značajna štetočina velikog broja gajenih biljaka kod nas. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje sisaju biljne sokove. Najveće štete pričinjavaju na zrelim plodovima, gde na mestima ishrane dolazi do diskoloracije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i kao takvi gube tržišnu vrednost.

Zelena stenica prezimljava u stadijumu imaga na skrovitim mestima, a često skolinište nalazi i u stambenim objektima.

Odrasle jedinke su najčešće zelene boje, ali na osnovu boje štita ova stenica ima tri varijeteta:

-       forma smaragdula (jednobojno zelen),

-       forma torquata (zelen sa širokom ivicom krem boje na prednjem delu glave i pronotuma) i

-       forma brunea (crveno smedja).

Ženke polažu burеtasta jaja u grupama, sa donjе stranе listova, na gornjim dеlovima  biljkе domaćina. Jaja su na počеtku bеlе bojе, a prеd samo piljеnjе dobijaju narandžastu boju. Larvе imaju pеt razvojnih stupnjеva. Larve prvog razvojnog stupnja nе prave štеtе, nе hrane sе i ostaju na mеstu piljenja. Larve drugog larvenog stupnja sе takođе nе krеću ali počinju da sе hrane biljnim tkivom. Treći, četvrti i peti stupnjevi larvi se pokreću dalje od mesta piljenja i tako se napad širi. U toku sunčanih i toplih jutarnjih časova četvrti i peti larveni stupnjevi i imago se premaštaju na površinu useva domaćina. U toku najtoplijeg dela dana one se povlače na niže delove biljaka pa i na samo zemljište. Ovo dnevno migriranje stenice veoma je važno sa stanovišta vremena primene insekticida.

Hemijske mere zaštite su ograničene jer u našoj zemlji za suzbijanje ove štetočine nema registrovanih insekticida. U praksi najbolju efikasnost pokazali su insekticidi iz grupe piretroida, ali je primena hemijskih mera otežana u periodu berbe plodova zbog nemogućnosti poštovanja karence. Hemijsko suzbijanje stenica je moguće po ivicama parcela ili na mestima gde su one grupisane. Na manjim površinama, štete je moguće smanjiti ručnim sakupljanjem imaga i larvi.

Krvava vaš (Eriosoma lanigerum)

Na teritoriji delovanja RC Valjevo, zasadi jabuke se u zavisnosti od sortimenta, nalaze u fazi od povećanje boje karakteristične za kultivar do faze plodovi zreli za berbu (BBCH 85-87).

Vizuelnim pregledom zasada jabuke, na lokalitetu Oglađenovac, uočeno je prisustvo krvave vaši (Eriosoma lanigerum) u niskom intenzitetu napada.

Velika slika

Krvava vaš ima više generacija godišnje i sklona je prenamnoženju kada su uslovi povoljni. Ishranom larvi dolazi do pojave tumora koji pucaju i na tom mestu dolazi do naseljavanja patogena ili insekata.

Krvave vaši prezimljavaju u pukotinama kore stabla i grana, kao i na podzemnim organima jabuke, oko korenovog vrata. Mlade jedinke se u proleće šire po voćnjaku, naseljavaju mladare, sisaju veliku količinu biljnog soka i dolazi do pucanja kore grana, debla i korena, kao i do pojave rak rana. Najveće štete prave u mladim zasadima.

U cilju suzbijanja ove štetočine poljoprivrednim proizvođačima se preporučuju sledeće mere kontrole:

·       rezidba u cilju stvaranja prozračne krune radi što bolje primene pesticida,

·       izbor slabije bujnih podologa,

·       izbalansirano đubrenje,

·      hemijske mere zaštite koje se sprovode u fazi mirovanja primenom mineralnih ulja.

U toku vegetacije primena insekticida u cilju suzbijanja ove štetočine se sprovodi po pojavi prvih migratornih formi primenom nekog od registrovanih insekticida.

Kukuruzni polamenac (Ostrinia nubilalis)

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je polifagna štetočina, a najveće štete  prouzrokuje na kukuruzu i paprici. U našim uslovima razvija 3 generacije godišnje. Na kukuruzu, štete prouzrokuju larve koje se hrane na svim nadzemnim delovima biljke, na metlici, dršci klipa, listovima, klipu i stablu. Usled ubušivanja larvi u stablo dolazi do savijanja i lomljenja biljaka. Pored direktnih šteta koje nastaju usled ishrane larvi, oštećeni klipovi kukuruza su podložni infekcijama različitim vrstama gljiva, koje u specifičnim uslovima, imaju sposobnost sinteze mikotoskina opasnih po zdravlje ljudi i životinja.

     

Štete na listu            Štete na stablu

Na svetlosnim lovnim lampama ove kao i predhodnih godina registrovane su niske brojnosti kukuruznog plamenca. Na teritoriji RC Valjevo nije zastupljena proizvodnja semenskog kukuruza, a kukuruz šećerac se gaji na manjim površinama u okućnicama i baštama. Paprika kao biljka hraniteljka kukuruznog plamenca pretežno se gaji u plasteničkoj proizvodnji na teritoriji Uba i na neznatnim površinama na otvorenom polju.

S obzirom na nisku brojnost ove štetočine, u usevima merkantilnog kukuruza, u cilju suzbijanja kukuruznog plamenca značajne su agrotehničke  i mehaničke mere, jer  dobro zaoravanje žetvenih ostataka i duboko oranje može znatno smanjiti brojnost ove štetočine.

Šupljikavost lista breskve (Stigmina carpophilla)

Na području RC Valjevo, berba bresaka je završena. Vizuelnim pregledom zasada breskve uočeno je prisustvo simptoma šupljikavosti lišća (Stigmina carpophilla).

     

Simptomi na listu     Simptomi na plodu

Ovaj patogen najveće štete pravi na koštičavom voću, posebno na breskvi, trešnji i kajsiji. Prezimljava u rak-ranama, a infekcija se ostvaruje u širokom temperaturnom intervalu uz prisustvo vlage.

Simptomi ovog patogena se mogu javiti na listu, plodu, pupoljcima kao i na grančicama. Na listu, pege su u početku sitne, crvenkastosmeđe ili sivoljubičaste, oivičene uskom zonom svetlozelene ili žute boje. Pege se vremenom povećavaju, tkivo u okviru pega nekrotira i ispada, pa na listu nastaju šupljine. Zaraženo lišće opada pre vremena. Na mladarima se takođe javljaju pege, purpurne ili mrke, koje se vremenom šire i nastaju izdužene rak-rane. Sa razvojem bolesti dolazi do izumiranja mladara. Na zaraženim plodovima najpre se pojavljuju sitne pege sa crvenkastim rubom. U povoljnim uslovima za razvoj i širenje broj pega se povećava i dolazi do njihovog spajanja i pucanja tkiva ploda.

U cilju zaštite od ovog patogena preporučuju se preventivna tretiranja u jesen kada opadne više od 50% listova i u proleće pred kretanje vegetacije preparatima na bazi bakra. Tokom vegetacije u cilju zaštite koriste se preparati na bazi  aktivnih materija mankozeb, ciram i kaptan.

Siva trulež (Botrytis cinerea) u zasadima kupine

Na teritoriji delovanja RC Valjevo, lokalitet Gornja Bukovica, kupina se nalazi u fazi od glavna berba: većina plodova je obojena do druga berba: još više plodova je obojeno (BBCH 87-89).

Vizuelnim pregledom zasada kupine na lokalitetu Gornja Bukovica, uočeno je prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinerea) na plodovima.

     

Velika slika               Velika slika

U periodu cvetanja i razvoja i sazrevanja plodova kupine, vladali su povoljni uslovi za razvoj ovog patogena, a to su česte padavine i smena kišnih i sunčanih perioda. U zasadima gde nisu sprovedene adekvatne hemijske mere zaštite, sada se mogu uočiti simptomi sive truleži.  Botrytis cinerea je veoma polifagna gljiva. Pravi značajne štete u proizvodnji više od 200 vrsta gajenih biljaka. Patogen je najdestruktivniji na sazrelim biljnim delovima ili na tkivu koje stari pa pojava truleži u periodu berbe predstavlja ograničavajući faktor prodaje.

Gljiva se održava u biljnim ostacima na zemljištu ili na izumrlim biljnim delovima. U periodu cvetanja, spore dospevaju na starije delove cveta, čašične i krunična listiće, a sa njih micelija prelazi na plod.

Bolest se suzbija preventivnim tretmanima primenom fungicida tokom fenofaze cvetanja pa do odgovarajućeg vremena pred berbu, vodeći računa o karenci primenjenih preparata. Primena fungicida je veoma bitna naročito ako dođe do oštećenja od grada ili od insekata jer se na taj način otvara put za prolaz gljive direktno u plod.

S obzirom da su u zasadima kupine počele da se love prve jedinke azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) u narednom periodu postoji visok rizik od nastanka šteta kako direktnih od razvoja larvi mušice u plodovima tako i indirektnih usled prodora gljive Botrytis cinerea kroz rane na plodovima na mestima gde mušica buši tkivo ploda i polaže jaja unutar njih.

U narednom periodu veoma je važno preduzeti sve raspoložive mere kontrole azijske voćne mušice kako bi se izbegla i direktna oštećenja, ali i prisustvo sive truleži na plodovima.

Zlatasto žutilo vinove loze i Eska

Na području delovanja RC Valjevo zasadi vinove loze se nalaze u fazi zatvaranje grozda: potpuno dodirivanje bobica (BBCH 79).

Vizuelnim pregledom zasada na lokalitetu Dokmir i Gola Glava, registrovano je prisustvo simptoma zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree, kao i simptoma eske vinove loze.

Simptomi zlatastog žutila:  listovi se savijaju po obodu prema naličju. U zavisnosti od sortimenta boja listova se razlikuje, kod crvenih sorti boja inficiranih listova je tamnoljubičasta do svetlocrvena, dok su kod belih sorti svetložuti do zlatnožuti.

Simptomi

Vektor fitoplazme je cikada Scaphoideus titanus. Ekstenzivni zasadi vinove loze predstavljaju veliku opasnost za širenje ove bolsti.

Mere suzbijanja zlatastog žutila vinove loze su:

- korišćenje zdravih loznih kalemova

-uklanjanje zaraženih čokota, uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada, uništavanje korova,

-suzbijanje vektora,

- krčenje napuštenih zasada vinove loze.

Eska je bolest koja se najčešće javlja kada su visoke temperature.

Simptomi: na listu između glavnih nerava javljaju se izdužene žute ili crvenkastosmeđe nekroze. Između tog nekrotiziranog dela nastaje šira ili uža zelena zona. List poprima specifičan izgled „tigrovih šara“. Ako nekroza prekrije veći dio liske, list se suši.

Simptomi

Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle rezidbe.

Mere zaštite od ove bolesti su preventivne mere, jer ne postoje hemijske mere zaštite koji bi sprečile ovu bolest i zaustavile njeno širenje.

Preventivne mere su:

- Dezinfekcija makaza i drugog pribora 70% alkoholom, čistim ili uz dodatak kalijum permanganata,

- Premazivanje rana kalemarskim voskom nakon rezidbe,

- A u slučaju pojave bolesti uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda.

Cikade u malini i kupini

Na području delovanja RC Valjevo, berba maline sorte Vilamet se završava, a u toku je  berba maline kasnije grupe zrenja kao i kupine.   

 jaja na preseku lastara  

jaja na preseku lastara     

oštećenja na lastaru                                   

Vizuelnim pregledom zasada maline i kupine  na lokaciji Valjevska Kamenica i Gornja Bukovica, registuju se oštećenja u vidu zareza na kori rodnih grančica na 4-6% biljaka.

U zarezima su registrovana sveže položena jaja cikade Cicadetta montana complex. Na jednoj grani može biti više zareza, a u svakom od njih se nalaze jaja u grupama.

Na mestima gde se nalaze zarezi ostaju trajna oštećenja, pa su izdanci i rodne grančice na tim mestima podložni lomljenju.

Preporuka proizvođačima je obilazak zasada maline  i kupine, pregled na prisustvo cikada i oštećenja na rodnim grančicama usled polaganja jaja. Ukoliko se registruju zarezi sa jajima na grančicama, preporuka je samo mehaničko uklanjanje i uništavanje oštećenih izdanaka, bez upotrebe insekticida, s obzirom da je berba maline i kupine  u toku.

Plamenjača šljive (Polystigma rubrum)

Na području RC Valjevo, berba najranijih sorti šljive(Čačanska rana) je završena, u toku je berba srednje ranih sorti (Čačanska lepotica), dok se kasnije sorte (Stenlej) nalaze u fazi obojavanje skoro završeno.

velika slika

Vizuelnim pregledom zasada šljive na više lokaliteta(Miličinica, Osečina, Vragočanica), registrovano je prisustvo simptoma plamenjače šljive (Polystigma rubrum) na osetljivim sortama (Požegača, Čačanska lepotica). Intenzitet napada je jači u zasadima u kojima nisu sprovedene adekvatne mere zaštite-ekstenzivni zasadi i u zasadima  gde je prisutna velika vlažnost vazduha. Stalno vlaženje lista i temperature u proteklom periodu pogodovale su razvoju ovog patogena.

Simptomi bolesti se javljaju samo na listovima, u vidu pega koje su sa lica lista malo ispupčene. Pege su prvo žućkaste boje, zatim narandžaste i na kraju dobijaju tamno crvenu boju. Pege se spajaju i mogu pokriti celu površinu lista usled čega dolazi do defolijacije. Usled jačeg napada slabi vitalnost biljke i opadaju plodovi. Patogen prezimljava u opalom lišću.

Mere zaštite:

·        Gajenje otpornih sorti (Stenlej)

·        Uništavanje i spaljivanje opalog i inficiranog lišća

Hemijske mere zaštite se sprovode u periodu intenzivnog razvoja listova. Primenjuju se fungicidi kontaktnog mehanizma delovanja i to pred najavljene padavine. Suzbija se zajedno sa prouzrokovačem šupljikavosti lista koštičavog voća. Mogu se koristiti sledeći fungicidi:

Mankogal (a.m.mankozeb) 0,25%

       Kaptan 50-WP(a.m. kaptan) 0,2-0,3%

       Folpan 50-WP(a.m.folpet) 0,2%. 

U zasadima gde se sada registruje jači intenzitet napada, posebno kod osetljivih sorti, u cilju sprečavanja potpune defolijacije lista, preporuka je da se  nakon završene berbe sprovede fungicidni tretman sa nekim od gore navedenih fungicida.

Pojava truleži u zasadima breskve

Na području delovanja RC Valjevo, breskve i nektarine se nalaze u fazi obojavanje je skoro završeno (BBCH 85).

Vizuelnim pregledom zasada breskve, lokalitet Pričević, registrovana je pojava simptoma truleži plodova koštičavog voća  (Monilinia spp). 

velika slika

Nestabilno vreme sa obilnim padavinama u prethodnom periodu stvorilo je povoljne uslove za razvoj prouzrokovača truleži.

Simptomi se javljaju na plodovima u vidu mrkih pega, na mestima povreda ili rana.  Na inficiranim plodovima dolazi do sporulacije, plodovi omekšavaju. Kasnije se plodovi mumificiraju i suše, najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju.

Patogen prezimljava u mumificiranim plodovima koji se nalaze u krošnji ili na površini zemljišta, u rak-ranama u kori zaraženih grana.

Mere suzbijanja se sastoje od hemijskih i agrotehničkih mera.

Hemijske mere se najčešće vrše dva puta, u fazi cvetanja i u fazi sazrevanja plodova, ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena, vodeći račuuna o karenci  i  primenom registrovanih fungicida (pogledati preporuke za zaštitu breskve).

Agrotehničke mere predstavljaju adekvatan izbor terena za podizanje voćnjaka, provetravanje između redova tj. podizanje voćnjaka u pravcu duvanja dominantnih vetrova, pravilna gustina sadnje, uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova, uklanjanje i spaljivanje zaraženih grana i grančica.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima