Skip to main content

Valjevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Valjevo
Zdravstveno stanje useva pšenice i ječma

Na području delovanja RC Valjevo, usevi ozime pšenice i ječma se u zavisnosti od rokova setve i lokaliteta, nalaze u fazi od pojave prvog lista iz stabaoca do faze tri lista razvijeno (BBCH 10-13).

 

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na do 4% biljaka, dok je prisustvo cikada (Cicadelidae) registrovano na do 2% biljaka.

 

 

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan obilazak i pregled useva. Cikada Psammotettix alienus je dominantno prisutna vrsta u našim usevima, a vektor je virusa koji može prouzrokovati velike štete u usevu.

Hemijski tretman se ne preporučuje, jer nije dostignut prag štetnosti, koji prema EPPO standardu PP 2/11(1) u ovim fazama razvoja useva iznosi 10% biljaka naseljeno sa jednom ili više vaši.

Takođe, tokom pregleda obratiti pažnju na prisustvo aktivnih rupa od glodara: poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i/ili poljske voluharice (Microtis alvaris) i ukoliko se uoči njihovo prisustvo na nivou od preko 10 aktivnih rupa po hektaru preporučuje se primena registrovanih rodenticida, uz pridržavanje mera zaštite divljači.

RC Valjevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva.

Žuta rđa lista i stabla kupine (Kuehneola uredinis)

Na području delovanja RC Valjevo, zasadi kupine se nalaze u  fenofazi stari listovi se suše, mladi listovi se uvijaju; stari listovi kultivara imaju specifičnu boju (BBCH 93).

Vizuelnim pegledom zasada kupine registrovano je prisustvo simptoma žute rđe lista i stabla kupine (Kuehneola uredinis).

Ovo je jedna od najznačajnijih bolesti u zasadima kupine. Simptomi se manifestuju na izdanku i naličju lista. Prvi simptomi se mogu registrovati tokom aprila, u vidu ispupčenja na kori izdanaka, tamne boje. Tokom vegetacije, na tim mestima dolazi do elipsastog pucanja kore. Unutar pukotina patogen formira uredosoruse, pa se tako infekcija prenosi na list. Na naličju listova se uočavaju sitne žute tačkice, pri jačem intenzitetu napada može biti zahvaćen ceo list. Patogen prezimljava u оbliku teleutospora nа opalim listovima ili  micelijom u zaraženim izdancima. Vlažno vreme tokom proleća pogoduje razvoju patogena i širenju u zasadu, pa je veoma značajna primena agrotehničkih mera. Biranje manje osetljivih sorti prilikom podizanja zasada je veoma značajna preventivna mera.

Po završetku berbe preporučuje se:

·        uklanjanje zaraženih izdanaka i listova

·        ostavljanje većeg razmaka između izdanaka, jer se na taj način omogućava bolja provetrenost u zasadu.

Preporuke za sprovođenje hemijskog tretmana, koje je RC Valjevo objavilo tokom vegetacije, u cilju suzbijanja ovog patogena, možete pogledati na linkovima:

Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata)

Zasadi maline se na području delovanja RC Valjevo nalaze u fenofazi: stari listovi se suše, mladi listovi se uvijaju; stari listovi kultivara imaju specifičnu boju (BBCH 93).

 

Prilikom pregleda zasada gde nisu adekvatno sprovedene mere zaštite, na jednogodišnjim lastarima se uočavaju simptomi ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata) na 10% biljaka.

Ovo je jedan od najznačajnih patogena maline i dovodi do velikih ekonomskih gubitaka. Simptomi se javljaju na nadzemnim delovima, listovima, izdancima i pupoljcima. Prvi simptomi se javljaju na listovima u vidu sitnih mrkih pega sa žutim oreolom. Pege su u početku sitne, pa se šire ka glavnom nervu i javlja se karakteristična nekroza u obliku latiničnog slova „V“. Na izdanke prelazi preko lisne drške. Dolazi do pojave tamnih (kestenjastih) pega duž internodija i oko pazušnih pupoljaka, kasnije kora u okviru pega puca i odvaja se. Spajanjem pega može doći do sušenja čitavog izdanka. Pupoljci na obolelim izdancima  ne kreću ili su rodne grančice koje se razviju slabe. Ovom patogenu za razvoj pogoduju kišni i vlažni uslovi spoljašnje sredine. U toku jeseni lastari dobijaju tamniju boju, pa se pege teže uočavaju. U toku zime dolazi do izbeljivanja izdanaka, pa se uočavaju prvo pseudotecije, a kasnije piknidi. Gljiva oštećuje samo primarnu koru. 

Patogen  prezimljava na obolelim izdancima. Širi se tokom druge polovine maja na novo mlado lišće, odmah nakon kišnog perioda. Malina je najosetljivija od juna do kraja jula, dok su lastari početkom avgusta dozreli i manje su osetljivi na zarazu.

Veoma je važno sprovođenje preventivnih mera u cilju suzbijanja ovog patogena:

·         zdrav sadni materijal

·         rezidba i iznošenje zaraženih izdanaka koji su doneli rod ove godine odmah po završetku berbe, kako se infekcija ne bi širila  u zasadu

·        razmak između izdanaka takav da omogućava bolju provetrenost.

Preporuke RC Valjevo u cilju suzbijanja ovog patogena u toku  ove vegetacije, možete pogledati na sledećim linkovima:

Krvava vaš jabuke

Na području RC Valjevo zasadi jabuke se nalaze u fazi berbe plodova.

 

Tokom pregleda zasada jabuke, gde nisu adekvatno sprovođene mere zaštite u toku sezone, uočeno je prisustvo kolonija krvave vaši.

Ovo je značajna štetočina u zasadima jabuke. Posebno osetljive sorte  su: Ajdared, Zlatni delišes i Jonagold. Naseljava bujne zasade, koji su u nižim i vlažnijim položajima terena. 

Naseljava mesta jače rezidbe i pukotine na kori. Krvava vaš se hrani sisanjem biljnih sokova na korenu, korenovim izdancima, granama i mladarima.  Na mestima ishrane nastaju izrasline - tumori, kora puca, dolazi do odumiranja i sušenja napadnutog dela.

Žive u kolonijama, prekrivene voštanom  prevlakom. Pod mehaničkim pritiskom iz kolonije se pojavljuje crvena sluzasta tečnost, nalik na krv, po čemu je ova štetočina dobila ime. U toku vegetacije imaju 10-12, pa i više generacija. Ženke i larve prezimljavaju na korenovom vratu i žilama, u pukotinama kore ili na ranama nastalim od rezidbe. Zimi podnose vrlo niske temperature, i do -27°C. Mlađi larveni uzrasti se javljaju u proleće, naseljavaju lastare i pričinjavaju štete.

Suzbijanje:

·        Odabir sorte i podloge za kalemljenje jabuke. Podloga MM 106 je tolerantna na krvavu vaš, ali je biljka kalemljena na nju dosta bujna. Podloga M9 je slabo bujna, dok je M27 još slabije bujna. 

·        Rezidbu pravilno izvesti, bez velikih rezova i oštećenja na stablu.

·        Izbalansirano đubrenje biljke može uticati na brojnost populacije ove štetočine. Ukoliko se koriste prekomerne količine azota, dolazi do intenzivnog rasta izdanaka, a samim tim će se povećati i brojnost ove štetočine.

·        Očuvati prirodne neprijatelje kao što su: larve zlatooke, osolike muve, bogomoljka. Osica Aphelinus mali je veoma važna u redukciji brojnosti ove štetočine.

·        Hemijsko suzbijanje vrši se tokom cele vegetacije: početkom kretanja vegetacije, na proleće, postižu se najbolji rezultati jer kolonije vaši nemaju voštanu prevlaku. Pored mehaničkih mera i obilnim zimskim prskanjem biljke redukuje se populacija prezimljujućih formi ove štetočine na kori.

·        U rasadnicima je obavezno suzbijanje, jer su sadnice sa oštećenjima (tumorima) od krvave vaši van klase i ne mogu se prodavati.

RC Valjevo će nastaviti sa monitoringom zasada jabuke.

Eska vinove loze

Na području delovanja RC Valjevo zasadi vinove loze se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u fazi od zatvaranje grozda: potpuno dodirivanje bobica do faze početak sazrevanja bobica: bobice početak šarka (BBCH 79-81).

Tokom vizuelnog pregleda zasada uočavaju se karakteristični simptomi eske vinove loze na 3% čokota u zasadu.

Ovo oboljenje prouzrokuje nekoliko patogena, od kojih se kao najznačajniji smatraju Fomitiporia mediterranea, Phaeoacremonium aleophilium, Phaeomoniella chlamydospora i dr. Smatra se da je ovo bolest starijih vinograda, starosti osam do deset godina i sarijih. Mađutim, sve češća je pojava simptoma na mladim čokotima, starosti od dve do pet godina.

Razlikujemo dva tipa ove bolesti. Hronični oblik se odlikuje sušenjem lišća i opadanjem, koji je češći, i akutni koji se karakretireše iznenadnim sušenjem (apopleksijom) čokota. Simtomi se javljaju na listovima, lastarima i bobicama. 

 

U zoni između nerava lista javljaju se izdužene žute ili crvenkastosmeđe nekroze. Između tog nekrotičnog dela nastaje šira ili uža zelena zona oko nerava. Može doći do opadanja listova pre vremena.

Zaraženi lastari zaostaju u porastu i venu i ne dolazi do njihovog zdrvenjavanja. Infekcija vaskularnog tkiva mlade loze ovim patogenima  ima za posledicu začepljenje ksilemskih kanala, a venjenje i izumiranje (apopleksija) čokota naročito su izraženi u leto, za vreme visokih dnevnih temperatura. Međutim, u etiologiji bolesti na starijoj lozi su uključeni i patogeni prouzrokovači truleži drveta. Najdominantniji patogen je Fomitiporia punctata, čiji su simptomi prisustva na starijem drvetu vinove loze u vidu bele truleži srži.

Simptomi na bobicama se javljaju u vidu sitnih pega tamne boje, koje se spajaju pri jačem napadu i dolazi do njihovog pucanja i sušenja. Znatno je narušen sadržaj šećera i aroma u zaraženim bobicama.

Navedeni patogeni ostvaruju infekcije preko rana od rezidbe ili oštećenja od grada.

Najvažije su preventivne mere zaštite od ovog patogena, koje podrazumevaju:

·         sadnju zdravih loznih kalemova

·        u cilju sprečavanja širenja bolesti potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat (dezinfekcija makaza i drugog pribora je 70%-tnim alkoholom)

·        premazivanje rana od rezidbe kalemarskim voskom, a orezane delove izneti iz vinograda i spaliti

·        uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda i njihovo spaljivanje.

Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera)

Na području delovanja RC Valjevo usevi kukuruza se u zavisnosti od datuma setve i izbora hibrida  nazale u različitim fazama cvetanja i razvoja ploda (BBCH 69-71).  

 

 

Na žutim lepljivim klopkama sa feromonom, na lokalitetu Babina Luka, ragistruje se prvi ulov imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera).

Ovo je jedna od najvažnijih štetočina kukuruza kada se gaji u monokulturi. Glavni domaćin je kukuruz, larve se mogu naći i na drugim vrstama iz familije Poaceae, a imaga na biljkama iz familije Poaceae, Asteraceae, Cucurbitaceae.

Kukuruzna zlatica prezimljava u stadijumu jaja u zemljštu. Ima jednu generaciju godišnje. Imago je dug 6-7 mm, zelenožute boje, ženke na pokriocima imaju tri uzdužne pege, a mužjaci jednu. Ženka polaže jaja u sloju zemljišta od 15 cm u osnovi biljaka kukuruza. Larva je izdužena, bele boje sa tamnom glavom i tamnom pločom na poslednjem segmentu. 

Larve se pile tokom maja i juna, one pričinjavaju najveće štete hraneći se korenom kukuruza. Larve se u početku hrane delovima korena, zatim bočnim i glavnim korenom u koji se ubušuju. Larve pregrizaju koren u blizini glavnog stabla, donji deo stabljike se povija i usled jačih vetrova i kiša dolazi do poleganja biljaka. Tada se javlja karakterističan simptom „guščji vrat“. Usled optimalnog rasporeda padavina koren ovakvih biljaka se može delimično regenerisati, ali biljke troše hranljive materije na razvoj klipa, što može dovesti do značajnog umanjena prinosa. Imaga se hrane na listovima, metlici i svili što dovodi do pojave rehuljavosti klipova. Ishrana imaga ne utiče značajno na prinos.

Za praćenje pojave i brojnosti imaga kukuruzne zlatice koriste se žute lepljive ploče sa feromonima, klopke se postavljaju na stablo kukuruza u visini klipa.

 

Preventivne mere suzbijanja:

·         izbor hibrida- hibridi koji su dobro prilagođeni uslovima u kojima se gaje, hibridi koji razvijaju moćan korenov sistem, jer su relativno tolerantni i mogu da podnesu štete u uslovima slabog i srednje jakog napada larvi;

·         ranija setva – biljke koje su ranije posejane bolje razviju korenov sistem do momenta piljenja larvi i onda su otpornije na napad larvi. Jači korenov sistem može da podnese oštećenja od većeg broja larvi;

·         plodored – najvažnija i najefikasnija mera suzbijanja. Plodored mora biti minimum dvogodišnji. Ženka polaže jaja isključivo na polja sa kukuruzom. Smena kukuruza i druge ratarske kulture garantuje sigurnu zaštitu. Ukoliko poštujemo plodored, nema potrebe za hemijskim merama suzbijanja kukuruzne zlatice.

 

Primena insekticida za suzbijanje imaga opravdana je samo u specifičnim okolnostima (semenska proizvodnja i selekcija).  RC Valjevo nastavlja sa monitoringom useva kukuruza.

 

Jabukin smotavac (Carpocapsa pomonella)

Na području delovanja RC Valjevo zasadi jabuke se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u fenofazi razvoja ploda, od plodovi oko 60% krajnje veličine, do plodovi oko 70% krajnje veličine (BBCH 76-77).

Vizuelnim pregledom zasada, u kojima nisu adekvatno sprovedene mere zaštite od jabukinog smotavca (Carpocapsa pomonella) registrovano je prisustvo oštećenih plodova usled ishrane larvi pomenute štetočine.

Jabukin smotavac je najznačajnija štetočina jabuke. Prezimljava kao odrasla gusenica ispod kore i drugim šupljinama na stablu i granama jabuke. Odrasle jedinke pojavljuju se tokom aprila meseca, nakon čega dolazi do parenja i polaganja jaja. Štete pričinjavaju larve koje se ubušuju u plod i ishranjuju se mesom ploda i semenkama. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost i otpadaju pre vremena. Osim toga, mesto ubušivanja larvi je pogodno za prodor različitih patogena prouzrokovača truleži ploda, čime se štetnost dodatno uvećava.

RC Valjevo vrši monitoring ove štetočine putem feromonskih klopki postavljenih u zasadima jabuke kao i putem vizuelnih pregleda kojima se utvrđuju najznačajniji biološki događaji ove štetočine koji su ključni prilikom utvrđivanja momenta za pravovremenu primenu insekticida.

U našem regionu trenutno je aktuelna zaštita od druge generacije jabukinog smotavca. Na linku možete pogledati poslednju preporuku za suzbijanje ove štetočine.

RC Valjevo nastavlja sa praćenjem prisustva štetnih organizama u zasadima jabuke.

Purpurna pegavost kupine (Septocyta ruborum)

Na području RC Valjevo u zasadima kupine je počela berba.

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je pristustvo simptoma purpurne pegavosti kupine (Septocyta ruborum) na 5% biljaka.

Ovaj patogen prezimljava u vidu micelije i piknida u kori dvogodišnjih izdanaka. Zarazu mladih izdanaka, kada dostignu 20cm, u proleće vrše piknidi koji se raznose kišnim kapima. Zaraza kasnije zahvata i gornje delove izdanaka koji bivaju zaraženi, ali bez uočljivih simptoma.  Tokom zime i proleća na dvogodišnjim izdancima se uočavaju sitne pege, koje postepeno dobijaju purpurnu pa braon boju sa karakterističnim crvenim rubom. Pege se mogu spajati, pa mogu zahvatiti stablo celom dužinom. Kako na lastarima, tako su simptomi prisutni i na listovima. Javljaju se tokom leta u vidu sitnih okruglih pega, ukoliko se spoje može doći do sušenja celog lista. Kako je ovo bolest stabla i bočnih grana kupine, simptomi na listovima su manje značajni.

Veliki problem u kontroli ove bolesti je što se zaražene biljke ne uočavaju. Izdanci se vade i koriste za podizanje novih zasada, a da se ne primeti da su zaraženi. Na njima se zaraza uočava tek u martu ili aprilu tj. posle podizanja zasada.

Preventivne mere, u cilju suzbijanja ovog patogena su: korišćenje zdravog sadnog materijala, gajenje tolerantnih sorti i pravilna rezidba. Kako se patogen može razvijati i na divljoj kupini, krčenje tih biljaka smanjuje prisustvo infektivnog potencijala ovog patogena.

Hemijske mere podrazumevaju primenu  preparata na bazi bakra u periodu mirovanja i fungicidne tretmane u toku vegetacije.

Preporuke RC Valjevo za zaštitu od ovog patogena tokom ove proizvodne sezone, možete pogledati na sledećim linkovima:

RC Valjevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja zasada kupine.

Truleži plodova šljive (Monilinia spp.)

Na području delovanja RC Valjevo zasadi šljiva se, u zavisnosti od sortimenta, nalaze u fazi razvoja ploda od plod je oko 60% krajnje veličine do početak obojavanja ploda (BBCH 76-81).

Prilikom vizuelnog pregleda zasada šljive na lokalitetu Babina Luka, uočeno je prisustvo simptoma truleži plodova (Monilinia spp). Veći procenat zaraženih plodova se registruje u zasadima gde nisu adekvatno sprovedene mere zaštite od šljivinog smotavca i gde je došlo do mehaničkog oštećenja plodova, što je pogodno mesto za prodiranje ovog patogena.

Plod može biti zaražen u svim fazama razvoja, ali su zeleni plodovi mnogo otporniji od plodova u fazi dozrevanja. Prvi simptomi se javljaju na pokožici ploda u vidu malih, sitnih kružnih pega. One se obrazuju kao oreol oko mesta infekcije  i šire se koncentrično pa ubrzo čitav plod počinje da truli, smežurava se, suši i na kraju nastaju  tzv. mumificirani plodovi. Takvi plodovi mogu da ostanu da vise na granama i direktnim kontaktom sa zdravim plodovima prenose infekciju i tako se šire u zasadu ili padaju na zemlju. Patogen prezimljava u vidu micelije u mumificiranim plodovima i u proleće kada nastupe povoljni uslovi ostvaruje nove primarne zaraze. Upravo se preporučuje uništavanje takvih plodova, jer predstavljaju značajan izvor inokuluma u zasadu.

Proizvođači orijentisani prema izvozu voća, treba da obrate pažnju na prouzrokovače truleži ploda, jer patogen prouzrokovač Monilinia fructicola ima karantinski status u pojedinim zemljama gde se izvoze naši proizvodi.

RC Valjevo, preporučuje sprovođenje hemijskog tretmana:

Uticaj visokih temperatura na zasade maline u regionu Valjeva

Na području delovanja RC Valjevo berba jednorodnih sorti maline u nižim predelima je pri kraju, dok je na lokalitetima sa višom nadmorskom visinom berba u jeku. U zasadima remotantnih sorti u narednim danima se očekuje početak berbe.

Povišene dnevne temperature u prethodnih mesec dana, od 13.06. do 13.07., su negativno uticale na zasade maline. Maksimalne dnevne temperature su prelazile 30°C, a u periodu od 21.06. do 25.06. zabeležene su ekstremno visoke temperature preko 35°C. Za ovaj period se beleže padavine samo u tri navrata: 19.06. i to 39,6 mm, 01.07. 22 mm i 09.07. od svega 10,6 mm.

Vizuelnim pregledom zasada utvrđen je loš kvalitet plodova, smanjena veličina i pojava beličastih fleka i ožegotina. Takođe se registruje pojava ožegotina i na listovima, koje su izraženije u zasadima bez mreže za zasenjivanje. Prinos je smanjen, dok je proces same berbe ubrzan.

Na lokalitetima sa nižom nadmorskom visinom, kao i u zasadima gde nije postavljen sistem za navodnjavanje došlo je i do sušenja pojedinih izdanaka; dok je u zasadima, koji su bili lošijeg zdravstvenog stanja i gde je neadekvatno sprovedena hemijska zaštita tokom vegetacije došlo do sušenja izdanaka preko 40%. Na lokalitetima sa višom nadmorskom visinom procenat štete je manji.

Proizvođačima  se preporučuje da navodnjavaju zasade u cilju boljeg porasta jednogodišnjih izdanaka, sprovode redovne  agrotehničke i hemijske mere zaštite u cilju očuvanja   rodnog potencijala i zdravstvenog stanja zasada maline za narednu godinu.

RC Valjevo nastavlja da prati zdravstveno stanje zasada maline.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima