Skip to main content

Valjevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Valjevo > Usevi ili zasadi
Prisustvo poljskih glodara na području RC Valjevo

Na području delovanja RC Valjevo tokom pregleda useva lucerke na lokalitetima: Gola Glava, Joševa (Ub), Lukavac i Čučuge, kao i mlađih voćnih zasada na lokalitetima: Joševa, Babina Luka, Lopatanj, Gola Glava nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od poljskih glodara (poljska voluharica - Microtus arvalis i poljski miševi - Apodemus spp.). 

Prisustvo aktivnih rupa je registrovano na međama i nasipima lokalitet Joševa i Babina Luka, u vrlo niskoj brojnosti (kategorija I).

Toplo vreme koje se očekuje i u narednom periodu, sa prisustvom obilje hrane, pogodovaće razvoju glodara. Štete mogu nastati u mladim voćnim zasadima i novoposejanim ozimim usevima.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan obilazak zasada i useva. Određivanje brojnosti populacije glodara vrši se prebrojavanjem aktivnih rupa po sledećoj skali:

Kategorija

Opis brojnosti

Broj aktivnih rupa/ha

poljska voluharica

poljski miš

 

I

Vrlo niska

do 10

do 10 

II

Niska

10-500 

10-50 

III

Srednja

500-5000

50-500 

IV

Visoka

5000-20000

500-2000

V

Vrlo visoka

20000-50000

2000-10000

 

Hemijske mere zaštite se primenjuju ukoliko brojnost glodara pređe prag štetnosti. Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru (II kategorija), a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru (II kategorija). Za suzbijanje glodara mogu se koristiti registrovani rodenticidi u vidu gotovih mamaka u rupe. Nakon primene mamaka rupe treba zatrpati zemljom da ne bi došlo do trovanja divljači i stoke.

U suzbijanju glodara veoma su korisne i agrotehničke mere poput blagovremene žetve sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strnjišta, uništavanje korova i duboko oranje. Ove mere značajno utiču na smanjenje populacije ovih štetočina.

RC Valjevo nastavlja sa praćenjem poljskih glodara.

Truleži plodova šljive (Monilinia spp.)

Na području delovanja RC Valjevo zasadi šljiva se, u zavisnosti od sortimenta, nalaze u fazi razvoja ploda od plod je oko 60% krajnje veličine do početak obojavanja ploda (BBCH 76-81).

Prilikom vizuelnog pregleda zasada šljive na lokalitetu Babina Luka, uočeno je prisustvo simptoma truleži plodova (Monilinia spp). Veći procenat zaraženih plodova se registruje u zasadima gde nisu adekvatno sprovedene mere zaštite od šljivinog smotavca i gde je došlo do mehaničkog oštećenja plodova, što je pogodno mesto za prodiranje ovog patogena.

Plod može biti zaražen u svim fazama razvoja, ali su zeleni plodovi mnogo otporniji od plodova u fazi dozrevanja. Prvi simptomi se javljaju na pokožici ploda u vidu malih, sitnih kružnih pega. One se obrazuju kao oreol oko mesta infekcije  i šire se koncentrično pa ubrzo čitav plod počinje da truli, smežurava se, suši i na kraju nastaju  tzv. mumificirani plodovi. Takvi plodovi mogu da ostanu da vise na granama i direktnim kontaktom sa zdravim plodovima prenose infekciju i tako se šire u zasadu ili padaju na zemlju. Patogen prezimljava u vidu micelije u mumificiranim plodovima i u proleće kada nastupe povoljni uslovi ostvaruje nove primarne zaraze. Upravo se preporučuje uništavanje takvih plodova, jer predstavljaju značajan izvor inokuluma u zasadu.

Proizvođači orijentisani prema izvozu voća, treba da obrate pažnju na prouzrokovače truleži ploda, jer patogen prouzrokovač Monilinia fructicola ima karantinski status u pojedinim zemljama gde se izvoze naši proizvodi.

RC Valjevo, preporučuje sprovođenje hemijskog tretmana:

Šljivina vaš kovrdžalica

 

Na području delovanja RC Valjevo zasadi šljiva se, u zavisnosti od sortimenta, nalaze u različitim fazama razvoja. Zasadi šljive sa sortom Požegača se nalaze u fazi punog cvetanja, dok su zasadi sa sortama Čačanska lepotica, Stenlej i Čačanska rodna u fazi precvetavanja (BBCH 65-69).

 

 

 

Vizuelnim preglednom zasada šljivena lokalitetu Mionica registrovano je prisustvo šljivine vaši kovrdžalice (Brachycaudus helichrysi), u zasadu sorte Stenlej koji je ujedno i najostljiviji na napad ove vaši. U ovom trenutku u zasadu su prisutne vaši osnivačice (fundatrix), koje su se razvile iz prezimelih jaja, u indeksu napada 3,5. Štete nanose isisavanjem sokova iz mladih, vršnih listova, kao i iz cvetnih pupoljaka i cvetova. Usled toga, dolazi do pojave hlorotičnih pega i karakterističnog kovrdžanja lista prema unutra.

Ova vrsta, pored direktnih šteta koje pravi u zasadu, je  vektor mnogih fitopatogenih virusa, a za šljivu je najznačajniji virus šarke šljive (Plum pox virus).

 

Proizvođačima se preporučuje obilazak zasada u cilju utvrđivanja prisustva ove štetočine. Suzbijanje ove vaši se vrši istovremeno suzbijanjem drugih vrsta vaši i šljivinog smotavca u zasadima šljive. Međutim, s obzirom da su još uvek aktivni polinatori na cvetovima šljiva u pojedinim zasadima, za sada se hemijske mere zaštite insekticidima ne preporučuju.

 

RC Valjevo nastavlja sa daljim praćenjem zasada šljive i signaliziraće pravo vreme za tretman.