22.12.2023
Na terenu RC Kragujevac ozima strna žita u zavisnosti od vrste, sorte, rokova setve i primenjene agrotehnike nalaze se u fazi od prvi list razvijen do tri lista razvijena (BBCH 11-13). Na velikoj većini površina setva je obavljena nakon optimalnog agrotehničkog roka.
Vizuelnim pregledom ozime pšenice primećeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na do 2% biljaka, dok simptomi bolesti nisu registrovani. U ozimom ječmu uočene su cikade na do 3% biljaka, uz simptome mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres) na do 4% biljaka.
Rupe od glodara ovim pregledom nisu zapažene, ali se proizvođačima preporučuje obilazak parcela pod ozimim strninama i u slučaju da su rupe od poljskog miša prisutne iznad praga štetnosti (10-50 aktivnih rupa po hektaru), odnosno poljske voluharice (10-500 aktivnih rupa po hektaru), postavljanje gotovih rodenticidnih mamaka, sa ciljem njihovog suzbijanja..
RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih žita. 7.11.2023
Na terenu RC Kragujevac zasadi kruške se nalaze se u fazi 50% lišća žuto i opalo (BBCH 95) do svo lišće opalo (BBCH 97).
prezimljujući imago
Vizuelnim pregledima primećeno je prisustvo prezimljujuće forme obične kruškine buve (Cacopsylla pyri). Ona se od letnje forme razlikuje po tome što je tamnija, krupnija i manje mobilna. Stepen preživljavanja ove štetočine zavisi od zimskih temperatura. Tokom prethodnih godina zime su bile blage pa ukoliko tako bude i ove godine, može se očekivati visok potencijal za napad početkom naredne sezone.
Ipak, u voćnjacima postoje predatori koji su aktivni i tokom zimskih meseci a to su pauci. Oni su jedini prirodni neprijatelji obične kruškine buve koji su u stanju da se aktivno kreću, love i hrane i na niskim temperaturama. Time mogu redukovati prezimljujuću populaciju ove štetočine.
Način na koji bi proizvođači eventualno mogli da povećaju brojnost ovih predatora jeste postavljanje valovitih kartonskih pojaseva oko stabala i grana kao veštačkih zaklona i skrovišta za prezimljavanje a sve u cilju uspešnijeg prezimljavanja paukova i sledstveno efikasnijeg suzbijanja obične kruškine buve.
RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem biologije ove štetočine. 2.11.2023
Na terenu RC Kragujevac setva ozimih strnih žita još uvek nije obavljena na velikoj većini površina, ali na malom broju parcela izvršena je u optimalnom agrotehničkom roku.
Vizuelnim pregledom tih površina registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na izniklom usevu, dok prisustvo cikada u ovom trenutku još nije zapaženo.
velika slika
Proizvođači se upućuju na oprez zbog mogućnosti infekcije virusima koje prenose gore navedene štetočine, što je naročito važno ukoliko do infekcije dođe u ranim fazama razvoja biljke jer dolazi do sistemične zaraze, te se to može drastično odraziti na prinos. Biljne vaši prenose virus žute patuljavosti ječma (BYDV) na pšenici i ječmu a cikada Psammotettix alienus virus kržljavosti pšenice (WDV).
Temperature u jesenjem i zimskom periodu veoma utiču na stepen preživljavanja insekata vektora virusa pa u slučaju da su temperature relativno visoke u kritičnom periodu godine, u narednoj vegetacionoj sezoni može se očekivati pojava simptoma u vidu zaostalosti u rastu, zakržljalosti i žutila u oazama po njivi. U narednom periodu najavljene su i dalje visoke temperature za ovaj deo godine, kao i odsustvo mraza pa se može očekivati dalja migracija ovih insekata sa okolne vegetacije na posejane površine ozimim strninama. Generalna preporuka je setva nešto posle optimalnog roka kako bi se spustile temperature koje će delovati na redukciju populacije lisnih vaši i cikada.
Tretman insekticidima se preporučuje ukoliko su na preko 10% biljaka prisutne biljne vaši. RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem ovih štetočina u ozimim strnim žitima. 7.10.2023
Na terenu RC Kragujevac obilaskom uvratina, livada, lucerišta i mladih voćnjaka registrovano je prisustvo rupa od glodara koje se može oceniti kao vrlo niska do niska.
U ovom trenutku setva ozimih strnih žita još nije otpočela, ali se proizvođačima može preporučiti oprez jer glodari, poljski miš (Apodemus spp.) i poljska voluharica (Microtus arvalis) nakon setve i nicanja useva prelaze na zasejane površine i hrane se mladim biljkama. Ugroženi su, osim strnina i lucerke, i mladi voćnjaci. Iz tog razloga se proizvođačima može preporučiti obilazak njiva i pregled na prisustvo rupa od glodara i u slučaju da se primeti njihovo prisustvo iznad određene granice (10-500 aktivnih rupa u slučaju voluharice i 50-500 u slučaju poljskog miša), postavljanje otrovnih mamaka.
velika slika
Važno je razlikovati ulazne rupe u jazbine dve vrste zbog različitog broja rupa po hektaru koji se smatra kritičnim sa stanovišta zaštite. Rupe nastale delovanjem ove dve štetočine mogu se međusobno razlikovati po tome što oko ulaza u rupu poljske voluharice postoje utabane stazice, dok ih kod rupa od poljskg miša nema. Aktivne rupe se od neaktivnih mogu razlučiti tako što se otvori zatrpaju zemljom pa se ponovo obiđu kroz nekoliko dana.
Nakon pozicioniranja mamaka u rupe potrebno je zemljište nagaziti kako bi se sprečilo neželjeno trovanje divljači i domaćih životinja. Takođe, mere koje doprinose smanjenju brojnosti štetnih glodara podrazumevaju češću obradu zemljišta, zaoravanje žetvenih ostataka, suzbijanje korova kao i sve postupke koji omogućavaju lakši pristup predatorima (grabljivicama) koji se hrane glodarima.
S tim u vezi, treba naglasiti da je na našem terenu uobičajeno da se oko polja nalaze međe, vrzine i šumarci što je sve prirodno stanište za sove i druge ptice grabljivice pa se očuvanje ovakvog habitata svakako preporučuje kao dodatna mera kojom se podstiče očuvanje i unapređenje populacija prirodnih neprijatelja ovih štetočina. U tom smislu potrebno je izbegavati nepotrebnu i suvišnu seču stabala koja su zapravo osmatračnice za ptice grabljivice. Takođe, nije preporučljivo praviti veliku buku jer će to zastrašiti ptice, kao i korišćenje jakog osvetljenja tokom noći (jer su mnoge od njih noćne životinje, tj. love plen noću). 21.8.2023
Na terenu RC Kragujevac vinske sorte vinove loze se nalaze u fazi od zatvaranje grozda, potpuno doirivanje bobica (BBCH 79) do šarak bobica (BBCH 83). Kod pojedinih stonih sorti (Kardinal) berba se očekuje uskoro, a kod drugih (Hamburg) do kraja meseca.
Vizuelnim pregledom vinograda ustanovljeno je prisustvo simptoma koji upućuju na bolest ESKA, apopleksija (sušenje) čokota. Ovo oboljenje izaziva sušenje vinove loze a prisutna je i u starim, i u mlađim zasadima. Prvi uočljivi simptom je promena boje listova. Oko glavnih lisnih nerava javljaju se izdužene žute ili crvenkasto-smeđe zone a između njih je šira ili uža zelena zona ("tigrove šare"). Ako nekroza prekrije veći deo liske, list se osuši.
velika slika
Eska se može ispoljiti u hroničnoj formi (propadanje lišća) i u akutnoj formi (brzo sušenje celog čokota). Kod čokota u hroničnoj fazi ove bolesti, pojava simptoma na listovima u pojedinim godinama može izostati da bi se ponovo pojavila nakon jedne ili dve godine. Na krakovima čokota i na stablu mogu se pojaviti uzdužne pukotine a bobice na grozdu se smežuravaju. Svi navedeni simptomi su posledica promena koje su nastale u unutrašnjosti čokota. Na poprečnom preseku stabla uočava se centralni, oštećeni deo svetle boje, meke konzistencije oivičen tamnijom zonom tvrdog drveta. Uzročnik ovog oboljenja je kompleks različitih fitopatogenih gljiva a razvoju pogoduje suvo i toplo vreme.
Mere zaštite od ove bolesti su pre svega preventivne. Važno je naglasiti značaj sadnje sertifikovanih loznih kalemova. Prilikom podizanja vinograda, ako je na parceli prethodno bio voćnjak, stari vinograd ili je u pitanju šumska krčevina, preporuka je sadnja vinove loze nekoliko godina nakon krčenja stare vegetacije. Pri orezivanju vinove loze ne treba praviti velike rezove. Orezane delove sa simptomima treba izneti iz vinograda i uništiti. Rezidbu treba obavljati dezinfikovanim alatom, a rezove premazati kalemarskim voskom. U slučaju pojave bolesti preporučuje se uklanjanje zaraženih delova čokota, ukoliko bolest nije zahvatila ceo čokot, ili uklanjanje celog zaraženog čokota iz vinograda.
Osim toga, proizvođačima je potrebno skrenuti pažnju na azijsku voćnu mušicu (Drosophila suzukii), čije se prisustvo i dalje registruje na lovnim klopkama sa hrandibenim atraktantom u vinogradu. Iako su u pitanju znatno manje brojnosti nego u prethodnom periodu, proizvođačima se preporučuje oprez zbog činjenice da je vinova loza ušla u fazu sazrevnja bobica kada postaje naročito privlačna za ženke ove vrste koje svojom snažnom, testerastom legalicom polažu jaja zasecanjem epidermisa zdravog i skoro zrelog ploda a larve unutrašnjost ploda mogu potpuno uništiti. Oštećenja nastala aktivnošću ove štetočine predstavljaju ulazni put za infekciju gljivom prouzrokovačem sive truleži grožđa. Kako bi se izbegle eventualne štete, preporuka je primena preventivnih i higijenskih mera: postavljanje klopki za masovno izlovljavanje, skraćenje intervala berbe, ne ostavljati plodove nakon završene berbe, sprovođenje higijenskih mera (higijena ambalaže i opreme tokom berbe, uklanjanje zaraženih plodova, suzbijanje korova).
U pojedinim vinogradima beleži se i pojačana aktivnost imaga cikade Scaphoideus titanus, prenosioca fitoplazme Flavescence doree, uzročnika zlatastog žutila vinove loze. Na žutim lovnim klopkama beleži se povećan ulov tokom poslednje dve nedelje. Na nekim od čokota uočljivi su i simptomi karakteristični za ovo oboljenje (promena boje lista u zlatasto-žutu na belim sortama, tj. crvenkastu ili ljubičastu na crvenim uz uvijanje lista ka unutrašnjosti).
velika slika
Direktne hemijske mere nisu na raspolaganju pa jedino ostaje mogućnost insekticidnog tretmana protiv vektora, odnosno cikade. Proizvođačima koji u vinogradu primete njeno prisustvo, oni koji nisu tretirali vinograde u skladu s prethodnim preporukama kao i vinogradi u okolini vikendica i netretirani vinogradi, trebali bi biti tretirani u skladu sa preporukom uz obavezno poštovanje karence primenjenih preparata. Nepesticidne mere borbe koje se svakako preporučuju, podrazumevaju uklanjanje čokota sa karakterističnim simptomima, suzbijanje korova u vinogradu i okolini, kao i krčenje zapuštenih zasada. 1.8.2023
Na terenu RC Kragujevac usevi kukuruza nalaze se u različitim fazama rasta stabla i početka cvetanja, u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike.
Vizuelnim pregledom kukuruza na naličju lista registrovana su položena jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na svega nekoliko procenata biljaka. Trenutno je u toku polaganje jaja druge generacije ove štetočine.
velika slika
Prag štetnosti za merkantilni kukuruz iznosi 10% nađenih jajnih legala. S tim u vezi, važno je naglasiti da se prinosi merkantilnog kukuruza povećavaju za oko 5% ako se izvrše insekticidni tretmani za suzbijanje kukuruznog plamenca. Osim toga, svojom ishranom na zrnu i klipu ovaj insekt stvara oštećenja koja predstavljaju ulaz za fitopatogene gljive koje produkuju mikotoksine (poput Fusarium i Aspergillus vrsta).
Preparati registrovani u tu namenu su:
Ampligo 150 ZC (a.m hlorantraniliprol, lambda-cihalotrin) …0,2-0,25 l/ha (karenca 7 dana)
Avaunt 15 EC (a.m indoksakarb) … 0,25 l/ha (karenca 14 dana)
Coragen 20 SC, Inecor 20 SC (a.m hlorantraniliprol) … 0,1-0,15 l/ha (karenca 14 dana)
Radiant 120 SC (a.m spinetoram) … 0,4 l/ha (karenca 14 dana).
RC Kragujevac će nastaviti s praćenjem ove štetočine. 25.7.2023
Na terenu RC Kragujevac na klopki sa hranidbenim atraktantom postavljenoj u vinogradu nakon blagog porasta proteklih nedelja beleži se nagli skok ulova imaga azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) gde se za poslednjih nedelju dana uhvatilo 55 jedinki.
velika slika
Ova štetočina je naročito opasna u fazama zrenja i uoči berbe jer zahvaljujući svojoj snažnoj, testerastoj legalici u stanju je da zaseče epidermis zrelog ploda i tu položi jaja koja se razvijaju u unutrašnjsti ploda pretvarajući ga u kašu.
velika slika
Hemjske mere borbe su ograničene iz više razloga; najpre, skriveni način života otežava pristup insekticidima, a s druge strane vreme pojave štetočine često je povezana s problemom karence, pa se proizvođačima u ovom terenutku preporučuje oprez i nehemijske mere:
· Klopke za masovno izlovljavanje počevši od ivice parcele, odakle počinje napad, gde se klopke postavljaju u gušćem rasporedu pa nešto ređe kako se ide dublje u parcelu (rastvor jabukovog sirćeta i crnog vina sa nekoliko kapi deterdženta za sudove kao atraktant u plastičnoj flaši sa sitnim otvorima za ulaz mušice i jednim većim otvorom prekrivenim gazom kroz koji atraktant isparava i privlači insekte).
· Skraćenje perioda branja plodova.
· Higijenske mere u samom vinogradu-uklanjanje zaraženih plodova, uništavanje korova i spontane flore …
· Higijena ambalaže i opreme tokom berbe.
Dosadašnje visoke temperature od preko 30 °C nisu odgovarale razvoju ove štetočine, ali kako se za naredne dane prognozira pad temperature uz padavine može se očekivati pojačana aktivnost azijske voćne mušice budući da će joj povišena vlažnost uz niže temperature odgovarati.
RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem ove štetočine. 29.6.2023
Na terenu RC Kragujevac vinova loza nalazi se u fazi bobice veličine zrna pšenice, grozdovi počinju da vise (BBCH 73) do faze bobice veličine graška, grozdovi obešeni (BBCH 75).
Vizuelnim pregledom na naličju lista vinove loze registrovano je prisustvo larvi cikade Scaphoideus titanus drugog i trećeg larvenog uzrasta. U narednim danima očekuje se da će prevladati treći larveni stupanj koji je i infektivan, odnosno od tada pa nadalje, stariji larveni stupnji i imago ovog insekta su u stanju da prenesu bolest poznatu pod nazivom zlatasto žutilo vinove loze čiji je prouzrokovač fitoplazma Flavescence doree. Budući da direktne mere suzbijanje samog uzročnika nisu na raspolaganju, jedina strategija zaštite ostaje tretman protiv vektora cikada.
Osim toga, na raspolaganju su mehaničke i higijenske mere, poput uništavanja zaraženih čokota i divlje loze, ali i korovskih biljaka u okolini vinograda. Tu naročito treba naglasiti pavitinu, Clematis vitalba, koja je prisutna na našem terenu a predstavlja domaćina za ovu štetočinu.
16.6.2023
Na terenu koji pokriva RC Kragujevac ozima pšenica i ječam u zavisnosti od sortimenta, rokova setve i primenjene agrotehnike, nalaze se u različitim fazama mlečne (BBCH 73-77) do mekane voštane zrelosti (BBCH 85).
Nakon obilaska parcela pod ovim kulturama, utvrđeno je prisustvo fuzarioza na klasu, odnosno šturosti zrna i klasa. Procenat zaraženih klasova kreće se od 4% do 60%, a na samim klasovima procenat zaražene površine klasa je od 5% do 100% (u proseku za pšenicu oko 9%, a za ječam oko 15%).
veliika slika
Uslovi za razvoj ovog oboljenja izuzetno su povoljni, a tu se pre svega misli na kontinurane padavine. Do infekcije dolazi na samom početku cvetanja, kada je takođe vladalo vlažno i kišovito vreme, pa je bilo potrebno izvesti fungicidni tretman u trenutku kad je 5% klasova izbacilo prašnike. Naknadni i ponovljeni tetmani nemaju efekta u suzbijanju ovog patogena. Glavna opasnost koju ovo oboljenje nosi sa sobom sastoji se u produkciji mikotoksina, proizvoda metabolizma pojedinih gljiva, među kojima i fuzarium vrsta, Naime, ove supstance deluju štetno na zdravlje ljudi i životinja koji u ishrani koriste zaražena zrna u kojima su mikotoksini prisutni iznad zakonom dozvoljenih granica. 9.6.2023
Na terenu RC Kragujevac usevi kukuruza se, u zavisnosti od hibrida, primenjene agrotehnike i rokova setve (koja je generalno bila dosta pomerena u odnosu na optimalni agronomski rok zbog učestalih padavina u prethodnom periodu) nalaze u fazi od razvijena 4 lista do razvijeno 9 i više listova (BBCH 14-19).
jajno leglo kukuruznog plamenca
Vizuelnim pregledom uočeno je prisustvo položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 4% pregledanih biljaka.
Tokom prošlonedeljnog pregleda jajna legla nisu registrovana pa se može reći da je otpočelo polaganje jaja prve generacije ove štetočine.
Na našem terenu nema površina pod semenskim kukuruzom, gde je prag štetnosti 5% biljaka sa jajnim leglima, dok je na merkantilnom kukuruzu prag štetnosti 10%, te se u ovom tretnutku hemijske mere ne preporučuju.
RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem biologije ove štetočine. |
|
|
|
|