Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac
Pojava glodara u mladim zasadima šljive

Na terenu RC Kragujevac u pojedinim mladim zasadima šljive primetne su rupe od glodara. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje oprez kad je prisustvo glodara u pitanju, a tu se pre svih misli na poljskog miša (Apodemys sylvaticus) i poljsku voluharicu (Microtus arvalis), naročito u mladim voćnim zasadima.

rupe od glodara

U pitanju su polifagne štetočine koje se hrane korom stabla i delovima korena biljaka pa to može dovesti i do sušenja voćaka. U ovom trenutku, nije primećeno prisustvo zečeva i srndaća, odnosno oštećenja koja oni nanose. Zečevi trenutno još uvek imaju pristupačne izvore hrane pa se ne očekuju oštećenja na stablima pre snegova, dok se oštećenja od srndaća takođe mogu očekivati nešto kasnije, tokom zime i u rano proleće.

Sada se proizvođačima može preporučiti obilazak voćnjaka, pregled na prisustvo aktivnih rupa glodara i ukoliko se primeti brojnost iznad ustanovljenih pragova štetnosti (za poljskog miša to je 10-50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu 10-500 aktivnih rupa po hektaru), postavljanje otrovnih mamaka registrovanih za tu namenu. Nakon pozicioniranja mamaka u rupe, potrebno ih je zatrpati kako bi se izbeglo slučajno trovanje domaćih životinja i divljači.

Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na terenu RC Kragujevac usevi ozimog ječma nalaze se u fazi 1-3 lista razvijeno (11-13 BBCH skale).

velika slika

Monitoring se vrši na dve lokacije: Petrovac (opština Kragujevac) i Veliko Krčmare (opština Rača). Vizuelnim pregledom nije registrovano prisustvo simptoma bolesti ni na jednoj od lokacija. Prisustvo cikada uočeno je na lokaciji Petrovac na 3% biljaka, dok su lisne vaši prisutne na  5% biljaka. Na lokaciji Veliko Krčmare nije primećeno prisustvo štetočina. Ni na jednoj lokaciji nije primećeno prisustvo aktivnih rupa glodara.

Lisne vaši su prenosioci virusnog oboljenja žute patuljavosti ječma. U zavisnosti od momenta infekcije ispoljavaju se različiti simptomi. Najopasnija je jesenja infekcija, jer u tom slučaju prinos može potpuno izostati. U slučaju kasnijih infekcija dolazi do pojave kržljavosti biljaka, žutila listova i smanjenja prinosa. Topla jesen, blaga zima i izostanak oštrih mrazeva pogoduje aktivnostima lisnih vaši i povećava mogućnost pojave infekcije. Nakon mrazeva, čija se pojava prognozira u naredom periodu, populacija lisnih vaši znatno opada i smanjuje se opasnost od pojave ovog oboljenja, s toga se ne preporučuju hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ovih štetočina.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na terenu RC Kragujevac usevi ozime pšenice koji su posejani u optimalnom roku se nalaze u fazi 1-3 lista razvijeno (11-13 BBCH). Na velikom broju parcela setva je kasnila zbog kišnog perioda koji je onemogućavao berbu kukuruza.

velika slika

Monitoring ozime pšenice se vrši na dve lokacije: Cerovac (opština Kragujevac) i Veliko Krčmare (opština Rača). Vizuelnim pregledom nije registrovano prisustvo simptoma bolesti ni na jednoj od lokacija. Prisustvo cikada uočeno je na lokaciji Cerovac na 3% biljaka, dok su lisne vaši prisutne na  2% biljaka. Na lokaciji Veliko Krčmare nije primećeno prisustvo štetočina. Ni na jednoj lokaciji nije primećeno prisustvo aktivnih rupa glodara.

Pomenute insekatske vrste prenosioci su virusa patuljavosti pšenice (cikade) i žute patuljavosti ječma (lisne vaši). Najavljene niske temperature u narednim danima u velikoj meri smanjiće populaciju navedeniih štetočina, te se hemijske mere zaštite u cilju njihovog suzbijanja ne preporučuju.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća u jabuci

Na terenu RC Kragujevac zasadi jabuka nalaze se u fazi od početak obezbojavanja lišća do početak opadanja lišća (92-93 BBCH).

U pojedinim zasadima primetni su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora). Neki proizvođači imaju običaj da nakon što se prvi simptomi ispolje tokom vegetacije ne intervenišu uklanjajući zaražene delove, već čekaju kraj sezone da bi to uradili, uoči novog kretanja vegetacije, obično istovremeno sa rezidbom.

"pastirski štap"-karakteristični simptom E.amylovora

simptom bakteriozne plamenjače jabučastog voća

Naša preporuka je da se to učini što pre, ako je moguće odmah po zapažanju simptoma, a sada bi to trebalo biti sprovedeno u svakom slučaju.

Za to postoji više razloga. Najpre, u zoni između zdravog i obolelog tkiva parazit prezimljava. Ostavljanjem inficiranih biljnih delova preko zime povećava se inokulum patogena u novoj sezoni. S druge strane, za sve vreme vegetacije kiša, vetar i insekti šire bolest po voćnjaku, tako da čekanje u intervenciji nema mnogo rezona. Razlog zašto se proizvođači odlučuju za ovakvu praksu je sadržan u činjenici da na kraju vegetacije staje kretanje sokova kroz biljku, pa je i kretanje patogena usporeno i otežano, a prilikom odstranjivanja zaraženih grana i grančica tokom vegetacije može se desiti da se bolest dodatno raširi po voćnjaku. Međutim, ovo je tačno samo ukoliko se ovakve mere primenjuju neadekvatno, odnosno ako se prilikom svakog novog reza ne dezinfikuje alat. Zato je potrebno pridržavati se nekoliko pravila pri vršenju ovakvih mera. Osim pomenute dezinfekcije alata, nastale rane potrebno je dezinfikovati ili, u slučaju većih rezova, premazivati kalem-voskom. Rez treba da vršiti barem 30 cm unutar zdravog tkiva, a odstranjene biljne delove ukloniti izvan voćnjaka i uništiti. Prilikom manipulacije odsečenim granama, grančicama i drugim delovima biljaka voditi računa da je što manje kontakta sa zdravim delovima krošnje i stabla. Uklanjanje treba vršiti po suvom vremenu bez vetra.

Monitoring merkantilnog kukuruza pred berbu

Na terenu koji pokriva RC Kragujevac izvršen je monitoring klipova merkantilnog kukuruza pred berbu na parcelama posejanim ranim i kasnim  hibridima.

Vizuelni pregled i ocena zdravstvenog stanja merkantilnog kukuruza pred berbu izvršeni su na sledećim lokalitetima:

-Opornica, Cerovac, Dragobraća (opština Kragujevac),

-Junkovac, Belosavci (opština Topola),

-Saranovo, Malo Krčmare (opština Rača),

-Sumorovac, Guncati, Toponica, Pretoke, Borač (opština Knić),

-Lapovo (opština Lapovo),

-Batočina, Badnjevac, Prnjavor (opština Batočina) i

-Banja (opština Aranđelovac).

Monitoring je organizovan tako da je njime obuhvaćeno svih sedam opština Šumadijskog upravnog okruga.

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja merkantilnog kukuruza pred berbu su prikazani u tabeli:

Klipovi bez vidljivih simptoma bolesti i štetočina

21 - 88%

Klipovi sa prisutnim oštećenjima od insekata -  kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) i pamukova sovica (Helicoverpa armigera)

9 – 69 %

Klipovi sa prisutnim simptomima Fusarium spp.

2 – 16 %

Klipovi sa prisutnim simptomima Aspergillus spp.

1 – 5 %

Klipovi sa prisutnim simptomima Cladosporium spp.

0-5%

Klipovi sa prisutnim simptomima Penicillum spp.

0 – 6 %

Klipovi sa prisutnim kombinovanim oštećenjima: insekt i Fusarium spp.

0-10%

Klipovi sa prisutnim kombinovanim oštećenjima: insekt i Aspergillus spp.

0-2%

Klipovi sa prisutnim kombinovanim oštećenjima: insekt i Penicillium spp.

0-2%

Klipovi sa prisutnim kombinovanim oštećenjima: insekt i Cladosporium spp.

0-1%

Klipovi sa prisutnim kombinovanim oštećenjima: insekt i Fusarium spp. i Aspergillus spp.

0-1%

Klipovi sa prisutnim kombinovanim oštećenjima: insekt i Fusarium spp i Penicillium spp..

0-1%

Klipovi sa prisutnim kombinovanim oštećenjima: insekt i Fusarium spp  i Cladosporium spp..

0-1%

Klipovi sa prisutnim kombinovanim oštećenjima: Fusarium spp  i Penicillium spp I Cladosporium spp.

0-1%

Klipovi sa prisutnim kombinovanim oštećenjima: insekt i Penicillium spp i Cladosporium spp..

0-1%

Prevremena defolijacija i retrovegetacija višnje

Na terenu RC Kragujevac zasadi višnje nalaze se u fazi početak opadanja lišća (BBCH 93). Na pojedinim parcelama pod višnjom gde zaštita protiv gljive prouzrokovača pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapi) nije bila adekvatna, dolazi do pojave prevremene defolijacije i retrovegetacije.

 

Po sredi su negativne pojave jer utiču na formiranje manjeg broja rodnih pupoljaka za sledeću vegetacionu sezonu i dovode do iscrpljivanja biljaka. Zbog činjenice da takve voćke u lošijoj kondiciji ulaze u zimu i period sa niskim temperaturama, nakon mraza mogu lako izmrznuti.

Naime, prouzrokovač pegavosti lišća višnje i trešnje je gljiva koja u toku vegetacije vrši primarnu infekciju lišća askosporama formiranim u plodonosnim telima, apotecijama, nastalim u prezimelom lišću, za šta su neophodne padavine. Nakon što dođe do infekcije lista i pojave se simptomi, gljiva formira i konidijski stadijum i dalje se tokom vegetacije širi konidijama kroz više sekundarnih infektivnih ciklusa u povoljnim uslovima. Simptomi uključuju pojavu žutila lista, sitne i brojne ljubičaste pege koje se formiraju na listu i čiji unutrašnji deo najposle nekrotira. U uslovima povećane vlage u okviru pega pojavljuje se beličasta navlaka koja potiče od pomenutih konidija. Primarni izvor infekcija predstavljaju askospore (znatno ređe su to konidije) pa je u zaštiti tokom vegetacije cilj sprečiti primarne infekcije. U onim voćnjacima gde to nije učinjeno na odgovarajući način i pravovremeno, sekundarne infekcije, u slučaju da nisu bile propraćene adekvatnim tretmanima, dovele su do pojave simptoma na velikom delu lisne mase i otuda prevremena defolijacija, odnosno pojava retrovegetacije (nove lisne mase, pupoljaka) kao i svih negativnih posledica koje su pomenute.

Ovakvom razvoju događaja pogodovalo je i vreme koje je ove godine od precvetavanja pa nadalje podrazumevalo smene vlažnih i kišnih perioda i kontinuitet vlaženja lista, što su sve uslovi koji odgovaraju pojavi i širenju infekcije, odnosno klijanju konidija i askospora na listu i njihovom rasprostiranju.

Crna trulež kupusa (Xanthomonas campestris pv. campestris)

Na pojedinim parcelama pod kupusom na terenu RC Kragujevac primećeni su simptomi crne truleži kupusnjača (Xanthomonas campestris pv. campestris).

velika slika

Ovo bakterijsko oboljenje se smatra najznačajnijom bolešću kupusnjača koja napada sve gajene Brassicaceae vrste (kupus, keleraba, karfiol…), a prisutna je i na korovima iz ove familije. Rasprostranjena je širom sveta, gde god se kupusnjače gaje. Evropskog je porekla, ali je prvi put opisana u Americi krajem XIX veka. Napada sve razvojne stadijume biljke, a njenom razvoju pogoduje vlažno i toplo vreme. U pitanju je sudovni parazit koji svojim destruktivnim dejstvom na biljno tkivo omogućava pristup i sekundarnim parazitima što može biti od velikog značaja za vreme skladištenja i čuvanja glavica tokom zime. Budući da do infekcije može doći kako tokom vegetacije, tako i tokom transporta i čuvanja glavica, a pošto je na našem terenu najzastupljenija jesenja proizvodnja kupusa, potrebno je skrenuti pažnju na ovo značajno oboljenje.

Simptomi su karakteristični i podrazumevaju prisustvo “V” zona na obodu listova koje su najpre hlorotične a kasnije postaju nekrotične i potamne. Drugi karakteristični simptom je crnilo nerava. Simptomatološku sliku upotpunju i pojave ne tako karakteristične samo za ovu bolest, kao što su uvenuće biljke, kržljavost i trulež stabljike.

Do pomenutih simptoma dolazi usled patofizioloških procesa koji započinju momentom infekcije, odnosno ulaskom patogena u biljku što se u slučaju ove bolesti dešava kroz hidatode (otvori na listu kroz koje biljka izbacuje suvišnu vodu u slučaju povišene vazdušne vlage). Na taj način bakterija ima otvoren put u sprovodne snopiće odakle sistemično zaražava biljku. Tako dospeva do mladog tkiva i lišća (otuda “V” oblik hloroze na lišću) pa konačno i do semena, iz kojeg niče biljčica sistemično zaražena. Zaraženi rasad uvene, a inficirane mlade biljke smekšaju i trule. Alternativni putevi ulaska bakterije su mehanička oštećenja nastala od insekata ili na drugi način, kao i preko stoma.

Kad se patogen razmnoži u sprovodnim sudovima biljke domaćina, zahvaljujući toksinima i svojoj sposobnosti da razlaže ćelijski zid, dovodi do zakrčenja sprovodnih snopića i posledično onemogućava normalno kretanje vode i asimilata kroz biljku. To se vizuelno manifestuje kao simptom nekroze nerava i okolnog tkiva. Ovom simptomu bolest duguje svoj naziv. Zbog prisustva patogena u stablu i korenu, obolele biljke se slabije razvijaju i postaju kržljave a u slučaju da se ne osuše, može se desiti da ne formiraju glavicu. Na poprečnom preseku glavice, stabla i korena uočava se mrka ili crna boja sudova uz prisustvo bakterijskog eksudata. Na preseku glavice vidi se zdrav, neoštećen centralni deo i zaraženi periferni,tamniji deo.

Oštećenja koja ova bakterija načini na biljci služe kao ulaz za sekundarne patogene truleži, kakva je Erwinia carotovora. Ponekad su posledice infekcije sekundarnim parazitima štetnije od uticaja primarnog patogena. U slučaju naknadne pojave vlažne truleži kod kupusa, glavice se pretvaraju u sluzavu crnu masu neugodnog mirisa.

Ozbiljnost simptoma zavisi od vrste kupusnjača, sorte, ali i od rase ovog patogena (rase se razlikuju po agresivnosti i virulentnosti).

Izvor inokuluma je zaraženo seme i zemljište, odnosno biljni ostaci. U zemljištu se bakterija zadržava do tri godine, ako je u njemu prisutan inficirani biljni materijal. Bolest se širi kišnim kapima, navodnjavanjem, alatom, vetrom i insektima. Kad je o insektima reč, oni nisu značajni samo kao štetočine koje pričinjavaju mehanička oštećenja pa time doprinose pojavi infekcije, već i kao direktni prenosioci. Tu spadaju vaši, poput pepeljaste kupusne vaši (Brevicoryne brassicae). Širenju pomažu i puževi golaći. Vlažni uslovi  favorizuju razvoj bolesti jer je slobodna voda neophodna za infekciju budući da se infekcija vrši kroz hidatode. Tada biljka nije u stanju da vrši transpiraciju pa se kroz ove pore oslobađa viška vode. U ovim uslovima bakterija je prisutna u kapima koje nastaju kao produkt gutacije zaražene biljke. Takve kapi se na gore opisane načine lako i brzo rašire na okolne biljke te mogu za kratko vreme vrlo efikasno inficirati veliki broj biljaka. U toj činjenici leži jedan od razloga zašto je borba protiv ove bolesti kompleksna. Poseban problem predstavlja i pojava uočljivih simptoma relativno kasno, tokom leta kada toplo vreme takođe odgovara razvoju baketrije. Zbog svega navedenog borba protiv ovog patogena ne može biti oslonjena samo na hemijske mere. Osim onih na bazi bakra, ne postoje preparati koji bi se mogli koristiti u cilju kontrole Xanthomonas campestris pv. campestris.

Preventine mere su ključne a one podrazumevaju korišćenje zdravstveno ispravnog semena i rasada, suzbijanje insekata i puževa, poštovanje plodoreda (3-5 godina), uklanjanje biljnih ostataka sa parcele, suzbijanje korova iz familije Brassicaceae, higijenske mere, a postoje i određene sorte kupusa koje su otporne ili tolerantne (Bravo, Ramada…). Termički (topla voda temperature 50˚C u trajanju od 30 minuta) ili hemijski tretman semena (natrijum-hipohlorit, vodonik peroksid) pruža odgovarajuću zaštitu, mada se u tu svrhu koriste i antibiotici koji su na našem tržištu zabranjeni, samostalno ili u kombinaciji sa kaptanom. Svakako se preporučuje odstranjivanje i uništavanje biljaka sa simptomima ove bolesti. U proizvodnji rasada vršiti dezinfekciju supstrata u lejama ili umesto supstrata koristiti zemljište sa površina na kojima kupusnjače nisu bile prisutne bar pet godina. Za đubenje parcela na kojima se planira gajenje kupusa ne koristiti stajnjak koji potiče od životinja hranjenih obolelim biljkama jer bakterije zadržavaju vitalnost iako su prošle kroz životinjski probavni trakt. Intenzitet zaraze bakterijom X. c. pv. campestris je smanjen u slučaju đubrenja kalijumovim i fosfornim đubrivima.

ESCA - sušenje vinove loze

Na terenu RC Kragujevac u pojedinim vinogradima uočljivi su simptomi tipični za oboljenje ESCA, sušenje vinove loze.

velika slika

Razvoju ove bolesti odgovara toplo vreme, koje je preovladavalo tokom ove sezone. U pitanju je veoma destruktivno i ekonomski izuzetno značajno oboljenje vinove loze koje, zajedno sa eutipozom i sličnim bolestima, svake godine u najznačajnijim vinogorjima sveta pričinjava ozbiljne štete (na globalnom nivou, po nekim procenama u vrednosti preko 1,5 milijarde dolara godišnje, mada ima mišljenja da je ova cifra potcenjena i da samo u Francuskoj gubici dostižu oko milijardu dolara).

Simptomi su naročito primetni u ovo doba godine (leto i rana jesen) na listu. U pitanju su hronični simptomi, koji se i najčešće javljaju, a ogledaju se u sušenju i opadanju lišća. Najpre se na lišću javljaju pege, kod belih sorti grožđa žućkaste, a kod crnih crvenkaste. One kasnije nekrotiraju i obuhvataju zone između nerava i oboda lista. Nekrotične pege se šire, list se suši i opada.

Simptomi na bobicama su takvi da grozdovi izgledaju zdravo, ali se bobice ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju pravovremeno. Može doći do njihovog pucanja i sušenja. Inače se simptomi javljaju ili samo na bobicama ili samo na listu. Na zeljastim delovima biljke, simptomi se ne moraju ispoljiti svake godine.

Što se tiče akutnih simptoma, oni su najdrastičniji i ogledaju se u sušenju celog čokota ili njegovih delova (apopleksija). To se dešava u toku toplog dela dana, listovi i grozdovi se osuše za nekoliko dana. Drvenasto stablo i krakovi nekrotiraju. Na poprečnom preseku se uočava svetla zona oštećenog tkiva, koja je mekana i oivičena tamnom zonom tvrdog drveta.

Smatra se da je ESCA kompleksna bolest koja nastaje kao posledica dejstva više biotičkih i abiotičkih činilaca. Pre svega, na strani biotičkih faktora, tu su gljive Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum, Phellinus igniarius, ali i druge (Phaeoacremonium minimum, Fomitiporia mediterranea i druge vrste). Kad je reč o abiotičkim faktorima, pominju se rezidba (velike rane i preseci), sorta, klima (odgovara joj topliji klimat)…

U ovom trenutku ne postoji hemijska zaštita od ovih patogena. Svojevremeno su bili u upotrebi preparati na bazi natrijum-arsenita, ali su početkom ovog veka povučeni iz upotrebe zbog štetnosti kako za rukovaoce, tako i za životnu sredinu uopšte. Čak ni ovi preparati nisu imali efekta kad je u pitanju sušenje čokota, već su samo mogli da smanje simptome na lišću. Ne postoje ni sorte za koje se zna da su potpuno otporne na ovo oboljenje.

Mere borbe zato su ograničene na preventivne akcije, kao što je izbegavanje nanošenja velikih rana tokom rezidbe, tretiranje rana od rezidbe kalemarskim voskom, higijena alata koji se koristi za rezidbu i uklanjanje i uništavanje obolelih čokota.

Crna pegavost kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola)

Na terenu RC Kragujevac kupus namenjen jesenjoj proizvodnji nalazi se u fazi glavica dostigla 30% od očekivane veličine (BBCH 43).

Na pojedinim parcelama pod kupusom primetni su simptomi crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na listu.

velika slika

Crna pegavost kupusa je gljivična bolest koja se javlja i na drugim kupusnjačama. Izaziva simptom pegavosti lista na kupusu (tipične alternariozne pege oblika mete), a najčešće se javlja na donjem, najstarijem lišću.

Najveće štete može naneti u proizvodnji rasada, gde stvara sitne, tamne pege na stablu klijanaca što dovodi do poleganja rasada. Kad se takve biljke rasade, one ostaju manje i ne postižu pun prinos.

Što se tiče proizvodnje u polju, pošto se uglavnom javlja na starijem lišću koje se odbacuje, ne smatra se naročito opasnim oboljenjem. Kružne pege se najpre javljaju u obliku hlorotičnih zona koje postepeno prerastaju u tamne, koncentrične pege. Simptomi bolesti najpre se uočavaju na oslabljenim biljkama, odnosno biljkama koje se razvijaju u nepovoljnim uslovima (uvratine, razor, delovi parcele koji se ne zalivaju i slično).

Bolest se širi konidijama (skupljene u konidiofore na hifama) koje prorastaju kroz stome na listu. Raznose se putem kiše, vetra, alatom i mašinama, kao i životinjama, dok se micelija može preneti i semenom. Održava se preko zime u korovskim biljkama iz familije Brasicaceae.

S obzirom da se radi o parazitima slabosti najznačajnije mere borbe su preventivne mere koje podrazumevaju višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka, korišćenje zdravog semena i rasada, dezinfikcija semena i suzbijanje korova. U toku vegetacije u cilju zaštite od ovih patogena mogu se koristiti fungicidi kontaktnog delovanja na bazi aktivne materije mankozeb preventivno pred padavine. Ukoliko se uoči širenje simptoma prema eppo standardu PP 2/7(1) mogu se koristiti fungicidi sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije difenokonazol.

Dudovac (Hyphantria cunea)

U pojedinim nedovoljno održavanim i negovanim zasadima šljive na terenu RC Kragujevac zapaženo je prisustvo dudovca (Hyphantria cunea).

gusenice dudovca

Na svetlosnim lovnim klopkama tokom jula i avgusta meseca, kad se i inače pojavljuju leptiri druge generacije, registrovan je povećan ulov imaga ove insekatske vrste.

U pitanju je polifagna vrsta koja napada veći broj domaćina. Štetna je za različite voćke (dud, šljiva, trešnja, jabuka, kruška, orah…), ali napada i pojedine zeljaste vrste biljaka, poput deteline, lucerke i plavog patlidžana. Poreklom je iz Severne Amerike odakle se proširila po Evropi.

Prezimi lutka u pukotinama kore i sličnim skrovitim mestima, a u proleće se pojavljuje leptir prve generacije koji polaže jaja u formi jajnih legala svetlo-zelene boje koja se teško uočavaju. Gusenice žive u zajednici u paučinastim guseničnim gnezdima.

izgled guseničnog gnezda na stablu šljive

Boja larve varira od žute do zelene, što zavisi od ishrane. Imaju karakterističnu široku smeđu prugu duž leđa i žute pruge na bokovima, s bradavicama iz kojih izbijaju tamne dlake. U početku je gusenično gnezdo malo i teže ga je zapaziti a kasnije, s porastom gusenica, raste i može da prekrije celu krošnju drveta. Razvija dve generacije u toku jedne godine, s tim što u uslovima tople jeseni može započeti i treću. Gusenice nakon što se raziđu iz gnezda mogu da izazovu golobrst.

Proizvođačima se preporučuje obilazak zasada i ukoliko se registruje prisustvo guseničnih gnezda, njihovo mehaničko uklanjanje. Ako je prisutno 2 do 5 guseničnih gnezda po stablu, preporučuje se sprovođenje hemijskog tretmana nekim od registrovanih insekticida.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima