Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac > Usevi ili zasadi
Prezimljujuća forma obične kruškine buve (Cacopylla pyri)

Na terenu RC Kragujevac zasadi kruške se nalaze se u fazi 50% lišća žuto i opalo (BBCH 95) do svo lišće opalo (BBCH 97).

 

prezimljujući imago

 

Vizuelnim pregledima primećeno je prisustvo prezimljujuće forme obične kruškine buve (Cacopsylla pyri). Ona se od letnje forme razlikuje po tome što je tamnija, krupnija i manje mobilna. Stepen preživljavanja ove štetočine zavisi od zimskih temperatura.  Tokom prethodnih godina zime su bile blage pa ukoliko tako bude i ove godine, može se očekivati visok potencijal za napad početkom naredne sezone.

 

Ipak, u voćnjacima postoje predatori koji su aktivni i tokom zimskih meseci a to su pauci. Oni su jedini prirodni neprijatelji obične kruškine buve koji su u stanju da se aktivno kreću, love i hrane i na niskim temperaturama. Time mogu redukovati prezimljujuću populaciju ove štetočine.

 

Način na koji bi proizvođači eventualno mogli da povećaju brojnost ovih predatora jeste postavljanje valovitih kartonskih pojaseva oko stabala i grana kao veštačkih zaklona i skrovišta za prezimljavanje a sve u cilju uspešnijeg prezimljavanja paukova i sledstveno efikasnijeg suzbijanja obične kruškine buve.

 

RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem biologije ove štetočine.

Prezimljujuća forma obične kruškine buve (Cacopylla pyri)

Na terenu RC Kragujevac zasadi kruške u zavisnosti od sorte, primenjenih agrotehničkih mera i mera zaštite nalaze se u fazi 50% lišća žuto i opalo (BBCH 95) do svo lišće opalo (BBCH 97).

 

velika slika 

 

Vizuelnim pregledom registrovano je prisustvo prezimljujuće forme obične kruškine buve (Cacopylla pyri) u indeksu napada 4. Ona se razlikuje od letnjih generacija po tome što je krupnija, tamnija i otpornija na niske temperature.

 

RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem ove štetočine.

Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)

Na terenu RC Kragujevac zasadi kruške u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze se u fazi od početka pucanja pupoljaka (BBCH 07) do zeleni listići oko 10mm iznad ljušture pupoljaka (BBCH 10).

 

velika slika

 

Vizuelnim pregledom zasada kruške, sorte Santa Maria na lokalitetu Vinča, ustanovljeno je prisustvo imaga obične kruškine buve u indeksu napada 11,5, kao i položena jaja ove štetočine u indeksu napada 40,36.

Registrovane su i tek ispiljene larve prvog larvenog stupnja u vrlo niskom indeksu napada (0,6) što znači da je tek počelo piljenje larvi ali se u narednim danima, za koje se prognoziraju visoke dnevne temperature, može očekivati intenziviranje ovog procesa. Zbog niskog indeksa napada larvi u ovom trenutku hemijske mere se još ne preporučuju, a RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem ove štetočine i blagovremeno signalizirati vreme za tretman.

Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)
Na terenu RC Kragujevac zasadi kruške nalaze se u fazi mirovanja (BBCH 00).

Vizuelnim pregledom utvrđena je mala brojnost prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 3, dok položena jaja nisu registrovana.
 
 
Nakon dužeg perioda nepovoljnih uslova, proteklih dana temperature su pogodovale aktivnostima ove štetne vrste, pa je u tom periodu došlo do ponovne aktivnosti i kopulacije ali se polaganje jaja ne očekuje u narednim danima zbog prognoziranih niskih temperatura.

RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem ove štetočine.
Pojava prezimljujućeg imaga obične kruškine buve  (Cacopsylla pyri)
Na terenu RC Kragujevac zasadi kruške se, u zavisnosti od sortimenta, lokaliteta i primenjene zaštite nalaze u fazi od početak opadanja lišća (BBCH 93) do 70% lišća opalo (BBCH 96).
 
 
Vizuelnim pregledom krušika utvrđeno je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 2. U ovom trenutku se ne preporučuju hemijske mere suzbijanja. RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem biologije ove štetočine.
Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora) na krušci

Na terenu RC Kragujevac u pojedinim zasadima pod kruškom primetni su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

Simptomi ovog oboljenja se mogu ispoljiti na svim biljnim organima, uključjući čak i koren a kao krajnju posledicu to može dovesti do sušenja i uvenuća cele voćke. Prvi simptomi u godini javljaju se u proleće, dve do tri nedelje po cvetanju, kada se mogu videti cvetovi vlažnog izgleda koji postepeno venu i suše se dobijajući mrku i crnu boju. Preko cveta, parazit prelazi u list (koji pocrni, suši se i odumire), na mlad plod (potamni, smežurava se), a karakteristično je da i lišće i plodovi ne otpadaju već ostaju na grani.

 

 

Rodne grančice i mladari dobijaju mrku, zatim crnu boju i imaju izgled kao da su oštećeni plamenom, po čemu je bolest dobila svoj naziv. Karakterističan simptom je i “pastirski štap”, savijeni vrh mladara.

 

 

Na starijim granama i deblu razvijaju se rak rane iz kojih može da curi bakterijski eksudat (beličasta ili žućkasta tečnost, najčešće u obliku kapljica).

 

bakterijski eksudat

 

Ovde je reč o polifagnom parazitu koji je najznačajniji kao patogen jabučastog voća (u prvom redu jabuke, kruške i dunje), ali se javlja na velikom broju domaćina iz različitih familija biljaka. Najosetljivije su-pored pobrojanih-glog, dunjarica, jarebika, vatreni trn, a paraztira i šumske vrste, kao što su brest, lipa, topola…

 

Kako je u pitanju bakterioza, mere borbe su kompleksne a zbog širokog kruga domaćina počinju već samim izborom parcele za podizanje voćnjaka. Ne preporučuje se podizanje krušika i jabučnjaka u okolini šuma (zapažena je pojava intetnzivnijeg napada na terenima okruženim šumom), kao i uništavanje biljke gloga u blizini zasada (do 200 metara udaljenosti). U vezi sa podizanjem voćnjaka, treba pomenuti i izbor podloge, što kod kruške može biti dunja, u kom slučaju je potrebno uništavanje izdanaka dunje koje izbijaju iz podloge jer bakterija na taj način može dospeti u koren i osušiti celu biljku. Zanimljivo da se bolest ne širi putem zemljišta, što je odlika velikog broja fitopatogenih bakterija, već u dodiru sa zemljištem gubi infektivnost. Što se odabira sorti prilikom podizanja voćnjaka tiče, postoje podaci o sortnoj otpornosti pa bi uzgajanje takvih sorti svakako bilo preporučljivo zbog smanjenja napada ovog patogena. Tu se navode sorte Boskova bočica, Eliot, Starking delicious i dr. Nasuprot njima, postoje sorte za koje se zna da ispoljavaju značajnu osetljivost: Viljamovka, Konferans, Krasanka, Klapovka, Trevuška…  

 

Preventivni pregledi i higijenska rezidba u smislu uklanjanja zaraženih grančica i letorasta s karakterističnim simptomima preporučuju se tokom vegetacije, a mesta na kojima su rak rane (na granama i stablu) potrebno je ukloniti tokom mirovanja vegetacije budući da tu prezimljava bakterija omogućavajući prisustvo inokuluma koji vrši zarazu u novoj sezoni. Dok se inokulum iz sezone u sezonu prenosi kroz rak rane, tokom vegetacije rasprostire se preko kapi eksudata koji se šire insektima (pčele, bumbari, ose, muve, biljne vaši…), kišnim kapima, prolaskom alata i mašina i sl.

 

Upravo iz ovog razloga samo orezivanje inficiranih biljnih delova vrši se tako što se rez načini duboko u zdravo tkivo (tridesetak santimetara ili više) a prilikom svake nove intervencije alat se dezinfikuje alkoholom ili varikinom. S tim u vezi bitno je naglasiti da se prilikom manipulacije odstranjenim delovima izbegava kontakt sa zdravim delovima biljke, dok je sav materijal sa simptomima neopodno izneti iz voćnjaka i uništiti. Nakon rezidbe, preporučuje se tretman preparatima na bazi bakra u smanjenoj koncentraciji, a u cilju dezinfekcije nastalih rana i povreda od rezidbe budući da takva mesta predstavljaju ulaz za ovu baketriju. U slučaju većih preseka, oni se mogu premazati kalem voskom. Takođe, bitna mera je i jesenje prskanje bakarnim preparatima.

 

Dakle, osim povreda nastalih na različite načine (ishrana insekata, vetar, čestice nošene jakim vetrom, rezidba i druge manipulacije u voćnjaku…), bakterija može inficirati biljku domaćina i kroz prirodne otvore. Parazit prodire kroz lenticele (na ovaj način može biti zaražen mladar i plod), stomine otvore i hidatode (zaraza lista). Ipak, najznačajnije sa stanovišta epidemiologije su nektarske žlezde na cvetu, zbog čega je posebno osetljiva fenofaza cvetanja i to u povoljnim uslovima (vlažno i kišovito vreme).

 

Stoga posebno treba naglasiti značaj hemijske zaštite of ovog patogena u najosetljivijoj fazi, fazi cvetanja. U našoj zemlji, za ovu namenu, u zaštiti kruške na raspolaganju su sredstva na bazi bakra u manjoj koncentraciji i preparat na bazi bakterije Bacilus subtilis. Tretmane je potrebno vršiti tokom cvetanja na osnovu prognostičkih parametara a posle signala koji izdaje PIS. Kako smo videli da mehaničke povrede mogu predstavljati dobru podlogu za razvoj ove bakterije, simptomi bakteriozne plamenjače mogu u velikoj meri biti ispoljeni nakon povreda od grada, tako da je potrebno onemogućiti razvoj bakterije na površini oštećenih biljnih delova i to u najkraćem roku po prestanku gradonosnih padavina. Pojedine aktivne materije (kaptan) naročito su preporučljive za tu namenu, s tim da je upotreba svakog pojedinačnog preparata limitirana njegovom karencom, odnosno vremenom u vegetaciji kad dolazi do pojave grada i nastanka masovnih povreda koje zahtevaju tretman.

 

Najefikasniji vid suzbijanja bila bi eradikacija (krčenje) svih inficiranih biljaka sprovedena na određenom, širem području.

Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)
Na terenu RC Kragujevac zasadi kruške se u zavisnosti od lokaliteta i sorte nalaze u fazi od cvetovi venu, većina latica opada (BBCH 67) do kraj cvetanja, sve latice opale (BBCH 69).
 
Vizuelnim pregledom konstatovane su svi razvojni oblici obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u različitim indeksima napada:
 
imago-2
jaja-8
starije larve-34
mlađe larve-13
 
 
Trenutno je u toku aktivnost prezimljujuće generacije, a RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem ove štetočine i blagovremeno signalizirati vreme za tretman kad se pojavi polno zreo imago prve letnje generacije, odnosne kad otpočne proces polaganja jaja.
 
 
Pojava larvi obične kruškine buve (Cacopsylla piri)
Na punktu Vinča, u zasadu sorte Santa Maria, kruške se nalaze u fazi početak bubrenja lisnih pupoljaka: pupoljci su vidljivo nabubreli, ljuspice pupoljaka su izdužene sa svetlo obojenim mrljama (BBCH 01).
 
 

Vizuelnim pregledom zasada utvrđeno je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla piri) u indeksu napada 8,5 a pregledom pupoljaka registrovana su položena jaja u indeksu napada 34,5. Evidentan je porast u broju položenih jaja u odnosu na prethodno očitavanje, kao i povećanje populacije odraslih (novi dolet imaga).

sveže ispiljena larva

Početak piljenja larvi prezimljujuće generacije otpočeo je na punktu Vinča gde je zabeleženo prisustvo larvi početnog stadijuma u indeksu napada 1.

RC Kragujevac će nastaviti sa praćenjem ove štetočine i blagovremeno signalizirati vreme za tretman.

Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)
Pregledom zasada kruške (sorta Santa Maria), na lokalitetu Vinča, utvrđeno je da se kruška nalazi u fenofazi mirovanja (00 BBCH).
 
Vizuelnim pregledom zasada registovano je prisustvo zimskog imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 14. Prisustvo položenih jaja nije registrovano.
 
RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem ove štetočine.
Obična kruškina buva (Cacopsylla piri)
Na lokalitetu Vinča, kruška sorte Santa Maria nalazi se u fazi početak zrenja, pojavljuje se boja karakteristična za kultivar (BBCH 81).
 
Vizuelnim pregledom utvrđeno je prisustvo svih razvojnih stadijuma obične kruškine buve (Cacopsylla piri):
položena jaja u indeksu napada 18
imago u indeksu napada 41
mlađe larve u indeksu napada 6
starije larve u indeksu napada 7
 
 
 
 
 
U toku je let imaga četvrte letnje generacije i polaganje jaja obične kruškine buve.
 
RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem biologije ove štetočine i blagovremeno će signalizirati vreme za tretman.
1 - 10 Next