29.9.2021
Kupusov moljac je jedna od najznačajnijih štetočina kupusnjača. Pored kupusa, velike štete pravi i na karfiolu. Pojavljuje se i na korovskim biljkama iz familije kupusnjača što ima značaja za epidemiologiju ove vrste. Budući da je na našem regionu najzastupljenija proizvodnja jesenjeg kupusa, a srednje i kasnostasne sorte su najugroženije, potrebno je naglasiti štetnost ove vrste, kao i podsetiti na sve mere koje su od značaja u suzbijanju.
U zavisnosti od vremenskih uslova u našim proizvodnim uslovima kupusov moljac može razviti do 8 generacija godišnje. Sušni periodi sa visokim temperaturama, kakvi su vladali ove proizvodne godine, pogoduju razvoju većeg broja generacija i masovnijoj brojnosti ove štetočine. Ograničavajući faktor za rast populacije su zimske temperature. Međutim, zbog činjenice da se vetrom širi na velike udaljenosti (što može da zahvali građi svog tela, inače je slab letač) prisutan je svugde gde se kupus gaji. Prezimljava u stadijumu lutke (na drvetu, kamenu, šiblju…). Krajem aprila se javljaju leptiri, a s obzirom da u tom periodu uglavnom nema gajenih krstašica (kupusnjača) u polju, one polažu jaja na korovskim biljkama iz iste familije. Odmah po pojavi, imago počinje da se hrani, leti i da se pari.
Larve prolaze kroz četiri stupnja razvoja. Nakon piljenja larve se ubušuju u lisno tkivo izmedju gornje i donje pokožice, praveći kraće mine. Posle nekoliko dana izlaze na površinu lista i izgrizaju je. Na listu nastaju manje ili veće rupe, tako da list izgleda kao čipka. Osim toga, larve se ubušuju i u glavicu kupusa i tako se štetnost dodatno uvećava. Gusenice se nalaze na donjoj površini lista. Usled jačeg napada mogu pričiniti znatnu štetu, uzrokujući potpuni nestanak tkiva lista izuzev lisnih nerava. Ovo može biti naročito nepovoljno u proizvodnji rasada a svakako remeti formiranje glavice kod kupusa u polju. Kad odrastu, larve se na listu preobraze u lutku, obično u beličastom svilastom kokonu.
Zanimljivo da se kupusov moljac dugo smatrao za relativno beznačajnu štetočinu. U svetu u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, počeo je da na sebe skreće pažnju znatno višim nivoom šteta. Pretpostavlja se da je tome doprinela rasprostranjena upotreba insekticida širokog spektra dejstva koja je uništavala i populacije prirodnih neprijatelja ove štetočine. Osim toga, vremenom je kupusov moljac razvio određeni stepen rezistentnosti na pojedine grupe insekticida. Zbog svega navedenog potrebno je alternirati preparate različitog mehanizma delovanja, racionalno koristeći piretroide kako bi parazitoidi kupusnog moljca u što većoj meri bili sačuvani i sami dali doprinos smanjenju populacije ovog parazita. U tom cilju u svetu se koriste preparati na bazi bakterije Bacillus thurengiensis (kod nas nema registraciju u kupusu), ali se i u tom slučaju preporučuje rotacija sa drugim bioinsekticidima ili organosintetičkim insekticidima. Prilikom tretmana treba obratiti pažnju na način na koji se vrši aplikacija sredstava za zaštitu, jer se larve nalaze na naličju lista.
Kad je o prirodnim neprijateljima kupusovog moljca reč, postoji dosta parazitnih osica koje parazitiraju njegove larve, pa čak i lutke, koje su visoko specijalizovane upravo za ovog domaćina. Gusenice uništavaju i čvorci, vivci i druge ptice. Pojedine gljive i virusi takođe mogu inficirati gusenice. Nije poznato da jaja mogu biti parazitirana. Larvama, naročito mlađeg uzrasta, ne odgovaraju ni jaki pljuskovi što takođe može dovesti do visokog procenta smrtnosti.
Dakle, različite prakse koje ne podrazumevaju hemijske mere mogu doprineti u borbi protiv ove štetočine. Jedna od takvih mera je i korišćenje rasada koji je bez larvi kupusovog moljca. Na našem terenu proizvođači obično rasad proizvode sami ali bez razlike da li je on dopremljen sa određene udaljenosti ili proizveden lokalno, potrebno je postarati se da na njemu nisu prisutne mlade larve kako ne bi u tako ranoj fazi razvoja ugrozile proizvodnju. No, kako smo videli, u pitanju je izrazito migratorna vrsta pa tako i pored sveg opreza površine pod kupusom lako mogu biti infestirane. Zbog toga je preporučljivo, naročito u organskoj (biološkoj) proizvodnji ili proizvodnji za sopstvene potrebe, iskoristiti različit afinitet kupusovog moljca prema različitim vrstama kupusnjača. Naime, raštan i slačica su biljke za koje ova štetočina ima jaču preferenciju nego za kupus pa setvom nekoliko redova oko kupusa može se odgoditi ili prevenirati širenje i štete od kupusovog moljca u samom kupusu. 20.10.2020
Na pojedinim parcelama pod kupusom na terenu RC Kragujevac primećeni su simptomi crne truleži kupusnjača (Xanthomonas campestris pv. campestris).
velika slika
Ovo bakterijsko oboljenje se smatra najznačajnijom bolešću kupusnjača koja napada sve gajene Brassicaceae vrste (kupus, keleraba, karfiol…), a prisutna je i na korovima iz ove familije. Rasprostranjena je širom sveta, gde god se kupusnjače gaje. Evropskog je porekla, ali je prvi put opisana u Americi krajem XIX veka. Napada sve razvojne stadijume biljke, a njenom razvoju pogoduje vlažno i toplo vreme. U pitanju je sudovni parazit koji svojim destruktivnim dejstvom na biljno tkivo omogućava pristup i sekundarnim parazitima što može biti od velikog značaja za vreme skladištenja i čuvanja glavica tokom zime. Budući da do infekcije može doći kako tokom vegetacije, tako i tokom transporta i čuvanja glavica, a pošto je na našem terenu najzastupljenija jesenja proizvodnja kupusa, potrebno je skrenuti pažnju na ovo značajno oboljenje.
Simptomi su karakteristični i podrazumevaju prisustvo “V” zona na obodu listova koje su najpre hlorotične a kasnije postaju nekrotične i potamne. Drugi karakteristični simptom je crnilo nerava. Simptomatološku sliku upotpunju i pojave ne tako karakteristične samo za ovu bolest, kao što su uvenuće biljke, kržljavost i trulež stabljike.
Do pomenutih simptoma dolazi usled patofizioloških procesa koji započinju momentom infekcije, odnosno ulaskom patogena u biljku što se u slučaju ove bolesti dešava kroz hidatode (otvori na listu kroz koje biljka izbacuje suvišnu vodu u slučaju povišene vazdušne vlage). Na taj način bakterija ima otvoren put u sprovodne snopiće odakle sistemično zaražava biljku. Tako dospeva do mladog tkiva i lišća (otuda “V” oblik hloroze na lišću) pa konačno i do semena, iz kojeg niče biljčica sistemično zaražena. Zaraženi rasad uvene, a inficirane mlade biljke smekšaju i trule. Alternativni putevi ulaska bakterije su mehanička oštećenja nastala od insekata ili na drugi način, kao i preko stoma.
Kad se patogen razmnoži u sprovodnim sudovima biljke domaćina, zahvaljujući toksinima i svojoj sposobnosti da razlaže ćelijski zid, dovodi do zakrčenja sprovodnih snopića i posledično onemogućava normalno kretanje vode i asimilata kroz biljku. To se vizuelno manifestuje kao simptom nekroze nerava i okolnog tkiva. Ovom simptomu bolest duguje svoj naziv. Zbog prisustva patogena u stablu i korenu, obolele biljke se slabije razvijaju i postaju kržljave a u slučaju da se ne osuše, može se desiti da ne formiraju glavicu. Na poprečnom preseku glavice, stabla i korena uočava se mrka ili crna boja sudova uz prisustvo bakterijskog eksudata. Na preseku glavice vidi se zdrav, neoštećen centralni deo i zaraženi periferni,tamniji deo.
Oštećenja koja ova bakterija načini na biljci služe kao ulaz za sekundarne patogene truleži, kakva je Erwinia carotovora. Ponekad su posledice infekcije sekundarnim parazitima štetnije od uticaja primarnog patogena. U slučaju naknadne pojave vlažne truleži kod kupusa, glavice se pretvaraju u sluzavu crnu masu neugodnog mirisa.
Ozbiljnost simptoma zavisi od vrste kupusnjača, sorte, ali i od rase ovog patogena (rase se razlikuju po agresivnosti i virulentnosti).
Izvor inokuluma je zaraženo seme i zemljište, odnosno biljni ostaci. U zemljištu se bakterija zadržava do tri godine, ako je u njemu prisutan inficirani biljni materijal. Bolest se širi kišnim kapima, navodnjavanjem, alatom, vetrom i insektima. Kad je o insektima reč, oni nisu značajni samo kao štetočine koje pričinjavaju mehanička oštećenja pa time doprinose pojavi infekcije, već i kao direktni prenosioci. Tu spadaju vaši, poput pepeljaste kupusne vaši (Brevicoryne brassicae). Širenju pomažu i puževi golaći. Vlažni uslovi favorizuju razvoj bolesti jer je slobodna voda neophodna za infekciju budući da se infekcija vrši kroz hidatode. Tada biljka nije u stanju da vrši transpiraciju pa se kroz ove pore oslobađa viška vode. U ovim uslovima bakterija je prisutna u kapima koje nastaju kao produkt gutacije zaražene biljke. Takve kapi se na gore opisane načine lako i brzo rašire na okolne biljke te mogu za kratko vreme vrlo efikasno inficirati veliki broj biljaka. U toj činjenici leži jedan od razloga zašto je borba protiv ove bolesti kompleksna. Poseban problem predstavlja i pojava uočljivih simptoma relativno kasno, tokom leta kada toplo vreme takođe odgovara razvoju baketrije. Zbog svega navedenog borba protiv ovog patogena ne može biti oslonjena samo na hemijske mere. Osim onih na bazi bakra, ne postoje preparati koji bi se mogli koristiti u cilju kontrole Xanthomonas campestris pv. campestris.
Preventine mere su ključne a one podrazumevaju korišćenje zdravstveno ispravnog semena i rasada, suzbijanje insekata i puževa, poštovanje plodoreda (3-5 godina), uklanjanje biljnih ostataka sa parcele, suzbijanje korova iz familije Brassicaceae, higijenske mere, a postoje i određene sorte kupusa koje su otporne ili tolerantne (Bravo, Ramada…). Termički (topla voda temperature 50˚C u trajanju od 30 minuta) ili hemijski tretman semena (natrijum-hipohlorit, vodonik peroksid) pruža odgovarajuću zaštitu, mada se u tu svrhu koriste i antibiotici koji su na našem tržištu zabranjeni, samostalno ili u kombinaciji sa kaptanom. Svakako se preporučuje odstranjivanje i uništavanje biljaka sa simptomima ove bolesti. U proizvodnji rasada vršiti dezinfekciju supstrata u lejama ili umesto supstrata koristiti zemljište sa površina na kojima kupusnjače nisu bile prisutne bar pet godina. Za đubenje parcela na kojima se planira gajenje kupusa ne koristiti stajnjak koji potiče od životinja hranjenih obolelim biljkama jer bakterije zadržavaju vitalnost iako su prošle kroz životinjski probavni trakt. Intenzitet zaraze bakterijom X. c. pv. campestris je smanjen u slučaju đubrenja kalijumovim i fosfornim đubrivima. 15.9.2020
Na terenu RC Kragujevac kupus namenjen jesenjoj proizvodnji nalazi se u fazi glavica dostigla 30% od očekivane veličine (BBCH 43).
Na pojedinim parcelama pod kupusom primetni su simptomi crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na listu.
velika slika
Crna pegavost kupusa je gljivična bolest koja se javlja i na drugim kupusnjačama. Izaziva simptom pegavosti lista na kupusu (tipične alternariozne pege oblika mete), a najčešće se javlja na donjem, najstarijem lišću.
Najveće štete može naneti u proizvodnji rasada, gde stvara sitne, tamne pege na stablu klijanaca što dovodi do poleganja rasada. Kad se takve biljke rasade, one ostaju manje i ne postižu pun prinos.
Što se tiče proizvodnje u polju, pošto se uglavnom javlja na starijem lišću koje se odbacuje, ne smatra se naročito opasnim oboljenjem. Kružne pege se najpre javljaju u obliku hlorotičnih zona koje postepeno prerastaju u tamne, koncentrične pege. Simptomi bolesti najpre se uočavaju na oslabljenim biljkama, odnosno biljkama koje se razvijaju u nepovoljnim uslovima (uvratine, razor, delovi parcele koji se ne zalivaju i slično).
Bolest se širi konidijama (skupljene u konidiofore na hifama) koje prorastaju kroz stome na listu. Raznose se putem kiše, vetra, alatom i mašinama, kao i životinjama, dok se micelija može preneti i semenom. Održava se preko zime u korovskim biljkama iz familije Brasicaceae.
S obzirom da se radi o parazitima slabosti najznačajnije mere borbe su preventivne mere koje podrazumevaju višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka, korišćenje zdravog semena i rasada, dezinfikcija semena i suzbijanje korova. U toku vegetacije u cilju zaštite od ovih patogena mogu se koristiti fungicidi kontaktnog delovanja na bazi aktivne materije mankozeb preventivno pred padavine. Ukoliko se uoči širenje simptoma prema eppo standardu PP 2/7(1) mogu se koristiti fungicidi sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije difenokonazol. |
|
|
|
|