Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac > Prilozi > Kupusov moljac (Plutella xylostella)
Kupusov moljac (Plutella xylostella)

Kupusov moljac je jedna od najznačajnijih štetočina kupusnjača. Pored kupusa, velike štete pravi i na karfiolu. Pojavljuje se i na korovskim biljkama iz familije kupusnjača što ima značaja za epidemiologiju ove vrste. Budući da je na našem regionu najzastupljenija proizvodnja jesenjeg kupusa, a srednje i kasnostasne sorte su najugroženije, potrebno je naglasiti štetnost ove vrste, kao i podsetiti na sve mere koje su od značaja u suzbijanju.

 

 

U zavisnosti od vremenskih uslova u našim proizvodnim uslovima kupusov moljac može razviti do 8 generacija godišnje. Sušni periodi sa visokim temperaturama, kakvi su vladali ove proizvodne godine, pogoduju razvoju većeg broja generacija i masovnijoj brojnosti ove štetočine. Ograničavajući faktor za rast populacije su zimske temperature. Međutim, zbog činjenice da se vetrom širi na velike udaljenosti (što može da zahvali građi svog tela, inače je slab letač) prisutan je svugde gde se kupus gaji. Prezimljava u stadijumu lutke (na drvetu, kamenu, šiblju…). Krajem aprila se javljaju leptiri, a s obzirom da u tom periodu uglavnom nema gajenih krstašica (kupusnjača) u polju, one polažu jaja na korovskim biljkama iz iste familije. Odmah po pojavi, imago počinje da se hrani, leti i da se pari.

Larve prolaze kroz četiri stupnja razvoja. Nakon piljenja larve se ubušuju u lisno tkivo izmedju gornje i donje pokožice, praveći kraće mine. Posle nekoliko dana izlaze na površinu lista i izgrizaju je. Na listu nastaju manje ili veće rupe, tako da list izgleda kao čipka. Osim toga, larve se ubušuju i u glavicu kupusa i tako se štetnost dodatno uvećava. Gusenice se nalaze na donjoj površini lista. Usled jačeg napada mogu pričiniti znatnu štetu, uzrokujući potpuni nestanak tkiva lista izuzev lisnih nerava. Ovo može biti naročito nepovoljno u proizvodnji rasada a svakako remeti formiranje glavice kod kupusa u polju. Kad odrastu, larve se na listu preobraze u lutku, obično u beličastom svilastom kokonu.

Zanimljivo da se kupusov moljac dugo smatrao za relativno beznačajnu štetočinu. U svetu u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, počeo je da na sebe skreće pažnju znatno višim nivoom šteta. Pretpostavlja se da je tome doprinela rasprostranjena upotreba insekticida širokog spektra dejstva koja je uništavala i populacije prirodnih neprijatelja ove štetočine. Osim toga, vremenom je kupusov moljac razvio određeni stepen rezistentnosti na pojedine grupe insekticida. Zbog svega navedenog potrebno je alternirati preparate različitog mehanizma delovanja, racionalno koristeći piretroide kako bi parazitoidi kupusnog moljca u što većoj meri bili sačuvani i sami dali doprinos smanjenju populacije ovog parazita. U tom cilju u svetu se koriste preparati na bazi bakterije Bacillus thurengiensis (kod nas nema registraciju u kupusu), ali se i u tom slučaju preporučuje rotacija sa drugim bioinsekticidima ili organosintetičkim insekticidima. Prilikom tretmana treba obratiti pažnju na način na koji se vrši aplikacija sredstava za zaštitu, jer se larve nalaze na naličju lista.

Kad je o prirodnim neprijateljima kupusovog moljca reč, postoji dosta parazitnih osica koje parazitiraju njegove larve, pa čak i lutke,  koje su visoko specijalizovane upravo za ovog domaćina. Gusenice uništavaju i čvorci, vivci i druge ptice.  Pojedine gljive i virusi takođe mogu inficirati gusenice. Nije poznato da jaja mogu biti parazitirana. Larvama, naročito mlađeg uzrasta, ne odgovaraju ni jaki pljuskovi što takođe može dovesti do visokog procenta smrtnosti.

Dakle, različite prakse koje ne podrazumevaju hemijske mere mogu doprineti u borbi protiv ove štetočine. Jedna od takvih mera je i korišćenje rasada koji je bez larvi kupusovog moljca. Na našem terenu proizvođači obično rasad proizvode sami ali bez razlike da li je on dopremljen sa određene udaljenosti ili proizveden lokalno, potrebno je postarati se da na njemu nisu prisutne mlade larve kako ne bi u tako ranoj fazi razvoja ugrozile proizvodnju. No, kako smo videli, u pitanju je izrazito migratorna vrsta pa tako i pored sveg opreza površine pod kupusom lako mogu biti infestirane. Zbog toga je preporučljivo, naročito u organskoj (biološkoj) proizvodnji ili proizvodnji za sopstvene potrebe, iskoristiti različit afinitet kupusovog moljca prema različitim vrstama kupusnjača. Naime, raštan i slačica su biljke za koje ova štetočina ima jaču preferenciju nego za kupus pa setvom nekoliko redova oko kupusa može se odgoditi ili prevenirati širenje i štete od kupusovog moljca u samom kupusu.

Comments

There are no comments yet for this post.