Skip to main content

Vranje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Vranje
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

U regionu Vranja monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) se ove godine sprovodi u voćnim zasadima maline. U periodu praćenja tokom prethodnih šest vegetacija, pojava prvih imaga je obično registrovana u avgustu. Međutim, ove godine, već sada se registruju prvi ulovi na lovnim klopkama na lokalitetu Vranjska Banja. Ovako rana pojava ove štetočine nam ukazuje da postoji potencijala opasnost od nastanka šteta u zasadima sa voćnim vrstama (jagodasto, koštičavo voće i vinova loza) i to naročito ranog sortimenta koji prvi pristiže za berbu. Evidentirani su pojedinačni ulovi ali se očekuje povećanje brojnosti jer ima veliki reprodukcioni potencijal i kratak životni ciklus.

Azijska voćna mušica parazitira zdrave i zrele plodove tako što testerastom legalicom zaseca pokožicu i unutar ploda polaže jaja iz kojih nastaju larve koje se hrane sadržajem ploda. Osim ovih direknih šteta od ishrane, nastaju i indirektne štete jer oštećene plodove naseljavaju drugi patogeni prouzrokovači truleži.

Pošto je evidentirana ovako rana pojava odraslih jedinki, preporuka je da se sprovedu preventivne mere u cilju smanjenja i kontrole brojnosti azijske voćne mušice:

-          Izlovljavanje odraslih jedinki pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom. Klopke se prave od plastičnih flaša sa mrežicom za širenje mirisa i rupicama za ulazak insekta a u unutrašnjost se sipa crveno vino i jabukovo sirće u istoj srazmeri, sa nekoliko kapi deterdženta.

-          Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje i to po ivicama zasada na rastojanju 2-3 m a u unutrašnjost parcela na rastojanju od 5 m.

-          Uništavanje korovske vegetacije kao i divlje kupine, zove, drenjine i ostalog žbunja u blizini proizvodnih zasada čiji plodovi mogu biti potencijalni domaćini ove štetočine.

-  Postavljanje antiinsekatskih mreža radi sprečavanja prodora mušice do plodova (promer mreža 1x1mm). 

U cilju postizanja zadovoljavajućih rezultata potrebno je da se sve raspoložive mere kontrole sprovedu na teritoriji celog regiona.

Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na području delovanja RC Vranje usevi ozimog ječma se, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u fazama od bokorenja (razvijeno 7 i više sekundarnih stabala) do početka rasta stabljike (BBCH 27-30).

Vizuelnim pregledom useva ječma na više lokaliteta registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres) na oko 2% biljaka.

Evidentirano je prisustvo odraslih jedinki žitne pijavice (Lema melanopus) na oko 4% biljaka kao i položena jaja na 1% biljaka.  Takođe, utvrđeno je i prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na 2% biljaka. 

Hemijske mere zaštite se u ovom momentu ne preporučuju. RC Vranje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja  RC Vranje usevi ozime pšenice se u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama bokorenja , od 5 do 9 i više sekundarnih stabla vidljivo (BBCH 25-29).

Vizuelnim pregledom useva pšenice, na više lokaliteta, registrovano je prisustvo simptoma žuto mrke pegavosti (Pyrenophora tritici-repentis) na do 2% biljaka.

Takođe, tokom vizuelnih pregleda utvrđeno je i prisustvo žitne pijavice (Lema melanopus) u indeksu napada 1,25. U toku je izlazak imaga sa mesta prezimljavanja i polaganje jaja ove štetočine. Na listovima su prisutna oštećenja od dopunske ishrane imaga žitne pijavice u vidu uskih uzdužnih pruga širine 1 mm. U usevima pšenice registrovano je i prisustvo lisnih vaši (Aphididae) u indeksu napada 1.

Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju. RC Vranje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Počelo piljenje larvi obične kruškine buve (Cacopsylla pyri)

Na području delovanja RC Vranje zasadi krušaka se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od početka bubrenja lisnih pupoljaka do početak pucanja pupoljaka, vidljivi prvi zeleni listići (BBCH 01-07).

Vizuelnim pregledom kruške sorte Viljamovka na lokalitetu Donji Vrtogoš uočena je povećana brojnost obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u odnosu na prethodni pregled. Registrovana su prezimljujuća  imaga u indeksu napada 9,16 a položena jaja u indeksu napada 10,83.

Evidentiran je početak piljenja larvi prezimljujuće generacije koje su u početnom stadijumu i u indeksu napada 1,66.

 

S obirom da je piljenje larvi na samom početku, RC Vranje nastavlja sa praćenjem ove štetočine i signaliziraće vreme za primenu hemijskih mera zaštite.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Vranje usevi ozime pšenice i ječma se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u različitim fazama bokorenja, od vidljivo prvo do peto sekundarno stablo (BBCH 21-25).

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma vidljiva su oštećenja u vidu uvenuća i sušenja lisne mase izazvana mrazem koji je, na automatskim meteorološkim stanicama, registrovan u periodu od 12.2. do 17.2. U ovom periodu registrovana je prosečna temperatura od -6,8 0C, a 16.2. zabeležena je minimalna temperatura od -14,20C. Veća oštećenja lisne mase uočena su na usevima iz ranijih i optimalnih rokova setve, dok su usevi iz kasne setve neznatno oštećeni. U našem regionu je u periodu mraza bilo snežnog pokrivača koji je ublažio posledice dejstva niskih temperatura na ozime useve.

Usled oštećenja na listovima teško je sprovesti vizuelne preglede na prisustvo simptoma bolesti. Na usevima ozimog ječma iz kasnijih rokova setve registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 1% biljaka. Na usevima ozime pšenice iz kasnijih rokova setve nije registrovano prisustvo simptoma bolesti.

Tokom vizuelnih pregleda useva ozime pšenice i ječma registrovano je prisustvo lisnih vaši i cikada (Cicadellidae) u niskom intenzitetu napada, a prisustvo aktivnih rupa od glodara nije uočeno.  

RC Vranje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Vranje usevi ozimih žita, pšenice i ječma, se nalaze u različitim fenofazama razvoja u zavisnosti od rokova setve. Usevi iz optimalnih rokova setve su u različitim fazama bokorenja, od početka bokorenja do vidljivo treće sekundarno stablo, dok se usevi iz kasnijih rokova setve nalaze u različitim fazama razvoja listova (BBCH 15-23).

Vizuelnim pregledom useva pšenice iz optimalnih rokova setve, na više lokaliteta,  registrovano je od 1% do 2% biljaka sa simptomima sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici), dok u usevima pšenica iz kasnijih rokova setve nije registrovano prisustvo simptoma bolesti.

Vizuelnim pregledom useva ječma, na više lokaliteta, registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na od 3% do 4% biljaka.

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma nije registrovana pojava štetnih insekata kao ni aktivnih rupa od glodara.

RC Vranje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja strnih žita.

Značaj jesenjeg orezivanja malinjaka

Na području delovanaja RC Vranje, vizuelnim pregledom zasada malina na više lokaliteta, registrovano je prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata) na starim i jednogodišnjim lastarima i zadebljanja (gale) na ovogodišnjim izdancima od malinine muve galice (Lasioptera rubi).

Prouzrokovač ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline je ekonomski najznačajniji patogen u proizvodnji maline. Prezimljva u formi micelije, pseudotecija i piknida na zaraženim lastarima. U vlažnim uslovima tokom proleća i leta ova gliva formira askosope i konidije koje vrše zarazu lišća mladih izdanaka. Usled zaraze, dolazi do nekroze lišća između nerava u vidu slova ,,V,,  sa mrkožutim obodom oko pega. Napadnuto lišće se prevremeno suši. Gljiva iz lista raste kroz peteljku i širi se na izdanke. Na zaraženim izdancima nastaju tamne, ljubičaste pege koje zahvataju veći deo izdanaka. Tokom zime na izdancima se primećuje srebranasta boja sa tačkicama (piknidi). U okviru pega dolazi do pucanja kore i njenog odvajanja. Zaraženi izdanci često izmrzavaju tokom zime ili su u proleće zakržljali. U proleće pupoljci na zaraženim izdancima ne kreću ili se iz njih formiraju slabe rodne grančice koje donose manji i nekvalitetan rod.

Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu  larve u galama (gukama, zadebljanjima) na izdancima. Odrasli insekti su aktivni od maja do avgusta. Krajem maja ženke polažu jaja u gomilicama na mlade izdanke. Nakon piljenja, larve prodiru kroz epidermis, zadržavaju se ispod kore neko vreme, a onda prodiru u izdanak. Na mestu ubušivanja nakon 10 do 20 dana obrazuju se zadebljanja nepravilnog oblika (gale), koje sprečavaju protok hranjivih materija kroz izdanak, usled čega se oni slabije razvijaju i lako lome.

Jesenjom rezidbom malinjaka, odnosno odstranjivanjem zaraženih izdanaka, smanjuje se infektivni potencijal prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline u narednoj vegetaciji. Takođe, uklanjanjem izdanaka sa prisutnim galama od malinine muve galice, smanjuje se brojnost ove štetočine u narednoj godini. Pored zaraženih i infestiranih izdanaka, prilikom orezivanja,  treba ukoniti i uništiti izdanke koji su doneli rod i prorediti zdrave izdanke koji se ostavljaju za narednu godinu.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

U regionu Vranja usevi ozime pšenice i ječma se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fazi razvoja od jedan list razvijen do početka bokorenja (BBCH 11-20).

 
 

Obilaskom terena i vizuelnim pregledom  useva ozime pšenice, na više lokaliteta, registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 2% biljaka. U usevima ječma, registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na  do 4% biljaka. Takođe, vizuelnim pregledom useva ozimog ječma uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) na do 2% biljaka, dok u usevima ozime pšenice nije registrovano njihovo prisustvo.

Vizuelnim pregledom useva nisu uočene aktivne rupe od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Micotus arvalis). Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan obilazak useva ozime pšenice i ječma i ukoliko se registruje brojnost aktivnih rupa od glodara iznad praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu) primene neki od registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka. Nakon primene mamaka, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

RC Vranje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Jesenje mere u voćnjacima i vinogradima

Na području delovanja RC Vranje, voće i vinova loza se u zavisnosti od vrste, sortimenta, lokaliteta i primenjene agrotehnike nalazi u različitim fazama opadanja lišća, starenja i početka mirovanja.

U zasadima voća i vinove loze, od velikog značaja za razvoj u narednom periodu ima sprovođenje različitih mera u jesenjem periodu.

Jesenje hemijsko tretiranje voća je veoma značajna preventivna mera u cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih vrsta patogena. Ovu meru treba sprovesti sa nekim od registrovanih  preparata na bazi bakra, kada opadne minimum 70% lišća sa stabla, uz utrošak velike količine tečnosti po hektaru, kako bi se prekrila celokupna površina stabla i krošnje. Tretiranje treba obaviti po mirnom i suvom vremenu na temperaturi iznad 80C.

 

U cilju očuvanja dobre rodnosti voća i vinove loze preporučuje se uklanjanje osušenih i bolesnih grana i stabala iz zasada, uklanjanje mumificiranih i opalih plodova u kojima prezimljavaju brojni patogeni.  

Prilikom orezivanja, naročito većih grana, mesta preseka treba premazati kalemarskim voskom, a alat i pribor koji se koristi za orezivanje treba dezinfikovati sa 5% rastvorom bakarnih preparata. Sve orezane obolele biljne delove, grane, stabla, čokote, sastruganu koru, sasušene plodove treba izneti iz voćnjaka i vinograda i uništiti.

U voćnim zasadima koji su u toku vegetacije bili inficirani gljivama prouzrokovačem čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inequalis), čađave krastavosti kruške (Venturia pirina), plamenjače šljive (Polystigma rubrum) u cilju smanjenja infektivnog potencijala ovih patogena, preporuka je da se izvrši tretman opalog lišća sa 5% rastvorom uree.

U voćnim zasadima može se sprovesti i krećenje stabala. Jesenje krečenje debla voćaka je značajna mera jer se krečenjem sprečava pucanje kore stabla i grana usled kolebanja dnevnih i noćnih temperatura u toku kasne jeseni i zime. Takođe, ovom merom se sterilišu stabla, uklanjaju se lišajevi, a u proleće se odlaže kretanje vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Smeša kojom se vrši krečenje se pravi dodavanjem 5 kg negašenog kreča, 500 g soli i 250 g sumpora u 20 l vode. Pre nanošenja na grane i stabla, smešu treba ostaviti da odstoji najmanje 24 sata uz povremeno mešanje.

Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracilis)

Na području delovanja RC Vranje malina se nalazi u fazi mladi listovi se uvijaju, stari listovi se suše i imaju karakterističnu boju za kultivar.

Obilaskom terena i vizuelnim pregledom zasada maline uočeni su simptomi eriofidne grinje lista maline (Phyllocoptes gracilis) koja predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji maline u regionu Vranja.

Eriofidne grinje prezimljavaju  kao odrasle ženke u kolonijama u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića. U toku vegetacije na naličju lista grinja obrazuje više generacija i na listu se može naći u svim razvojnim stadijumima od kraja aprila pa sve do kraja novembra. Temperaturni minimum potreban za aktiviranje prezimljujućih ženki je 110C, kada sa otvaranjem pupoljaka migriraju na lisne peteljke i naličje listova najpre dvogodišnjih a kasnije i jednogodišnjih izdanaka.

Simptomi oštećenja od eriofidne grinje na malini se menifestuju na listovima u vidu svetlozelenih mrlja na početku ishrane a kasnije se mrlje šire, zahvataju veliku površinu i poprimaju svetlozelenu do žutu boju. Usled jačeg napada može doći do pojave mehura na naličju lista i kovrdžanja listova.

Poljoprivrenim proizvođačim se u ovom periodu u cilju zaštite od ove štetočine ne preporučuje hemijski tretman zbog trenutnih i nastupajućih niskih temperatura. Najefikasniji pristup u suzbijanju se ogleda u praćenju vremenskih prilika i aktivacije grinje posle zimskog mirovanja, ondosno migracije prezimljujućih ženki na mlade listove i izdanke do pred cvetanje maline (kraj aprila i polovina maja). Za hemijsko suzbijanje se koriste registrovani akaricidi Uranus (a.m.etoksazol) 0,05%, Envidor (a.m.spirodiklofen) 0,4l/ha ili Ortus 5 SC(a.m.fenpiroksimat) 0,1%.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima