Skip to main content

Užice

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Užice
Zdravstveno stanje ozimog ječma
Na području rada RC Užice usevi  ozimog ječma se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fazi od dva do četiri razvijena lista (BBCH 12-14).
 

Obilaskom parcela i vizuelnim pregledom useva ozimog ječma registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) na do 2% biljaka. Niske temperature, uz prisustvo mraza, u prethodnom periodu,  dovele su do smanjenja brojnosti ovih štetočina. Vremenske prilike koje se prognoziraju u narednom periodu nepovoljno će uticati na dalji razvoj i širenje navedenih štetočina.

Vizuelnim pregledom useva nisu uočeni simptomi bolesti, niti aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak useva ozimog ječma i ukoliko se registruje brojnost glodara koja prelazi prag štetnosti (10 do 50 aktivnh rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu) primena neki od registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka, postavljanjem istih u rupe. Nakon njihove primene, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja ptica, divljači i domaćih životinja.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma.
Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području rada RC Užice usevi ozime pšenice se, u zavisnosti  od vremena setve, nalaze u fazi dva do tri lista razvijeno (BBCH 12-14).


Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae)  na do 2% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije uočeno. Hladno vreme sa pojavom mrazeva uticalo je na smanjenje populacije lisnih vaši i cikada, a kako se i u narednom periodu prognoziraju slični vremenski uslovi, dalji razvoj i širenje ovih štetočina biće usporeno.


Prilikom vizuelnih pregleda useva nisu uočeni simptomi  bolesti.

Obilaskom parcela pšenice uočeno je prisustvo aktivnih rupa glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis). Ovi glodari su polifagne štetočine koje se hrane zrnevljem, klijalim semenom, zelenim nadzemnim i podzemnim delovima biljaka.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučje vizuelni pregled parcela. Ukoliko se registruje prisustvo glodara iznad praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu), preporučuje se primena registrovanih gotovih mamaka. Nakon postavljanja mamaka treba zatrpati rupe, kako ne bi došlo do trovanja divljači, ptica i domaćih životinja.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.
Prisustvo simptoma oboljenja koje prouzrokuje gljiva Taphrina insititiae na šljivi

Na području Zlatiborkog okruga, vizuelnim pregledima zasada šljive, na lokalitetima Tripkova, Šljivovica i Stapari, uočeni su simptomi gljivičnog oboljenja čiji je prouzrokovač Taphrina insititiae. Simptomi su registrovani u zasadima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji.

Ovaj parazit izaziva specifične poremećaje u morfogenezi zaraženih organa. Kod obolelih mladara dolazi do povećanja deobe ćelija i ovakvi mladari brže debljaju i nenormalno se granaju, stvarajući žbunaste, gnezdaste tvorevine. U  narodu je ovaj simptom  poznat kao  „veštičije metle“. Lišće u veštičijim metlama je svetlo zelene boje i deformisano. Postepeno, lišće gubi svoje zelenilo, a na naličju se krajem proleća obrazuje beličasta navlaka od askusa, spora gljive. Nakon toga lišće izumire i u toku leta veštičije metle ostaju ogoljene.

Micelija patogena zaražava pupoljak iz koga se razvija izdanak abnormalnog izgleda. Zaraza je sistemična i sva tkiva nove grane su zaražena. Iz grane, micelija prelazi na lišće na čijem naličju se formiraju askusi sa askosporama, koje omogućavaju nove zaraze pupoljaka iz kojih će se razviti veštičije metle.

U cilju zaštite zasada od ovog patogena preporučuju se hemijske mere zaštitite nekim od registrovanih preparata na bazi bakra u jesen, kada opadne najmanje 70% lisne mase i u proleće pre kretanja vegetacije.
Ukoliko je došlo do infekcije,  treba da se uklone svi zaraženi delovi, pre nego što gljiva formira reproduktivne organe. Formirane veštičje metle treba uklanjati odsecanjem najmanje 25 cm zdravog tkiva od mesta zaraze. Nakon rezidbe obolele zaražene biljne delove treba izneti iz zasada i uništiti.

Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata)

Na području Zlatiborskog okruga, vizuelnim  pregledom malinjaka na više lokaliteta je uočeno prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata), kako na starim lastarima, tako i na jednogodišnjim, koji se ostavljaju za rod u narednoj godini.

 

Ovaj patogen je jedan od ekonomski najznačajnijih u proizvodnji maline u našoj zemlji. Prezimljava u formi micelije, peritecija, piknida na jednogodišnjim i starim izdancima. Tokom proleća, u vlažnim uslovima, gljiva stvara askospore i konidije koje vrše primarnu zarazu. Prvi simptomi se uočavaju krajem juna i tokom jula meseca.
Zaraza mladih izdanaka počinje sa ivica lista i širi se ka glavnom nervu. Zaraženi deo između nerava nekrotira u vidu latiničnog slova  “V“, sa mrkožutim obodom lista. Ovakvo lišće se najčešće prevremeno osuši. Kroz lisnu dršku patogen dospeva do izdanka, gde inficira koru oko pupoljaka, a kasnije i cele izdanke. Na izdancima se javljaju tamne, ljubičaste pege koje se postepeno šire i prelaze u mrku boju, dužine  3-5 cm.
Sekundarna infekcija nastupa nešto kasnije, izazivajući pucanje epidermisa nodusa, zbog čega dolazi do pojave uzdužnih smeđih brazdi (pukotina). Tokom zime pege dobijaju srebrnastu boju (izbeljivanje izdanaka). Na pegama se uočavaju crne tačkice, piknidi. Jače oštećeni izdanci vrlo često izmrzavaju. Ostali zaraženi izdanci na proleće ili uopšte ne kreću ili se iz njihoviih retkih pupoljaka razvijaju slabe rodne grančice koje donose male količine sitnih i mekanih plodova.

U mere zaštite malinjaka od ovog patogena spadaju:

-izbor oceditih terena za sadnju, zdrav sadni materijal
-redovno uništavanje korova
-uklanjanje prvih serija mladih izdanaka u periodu kada je intenzitet zaraze najveći
-proređivanje izdanaka koji se ostavljaju za narednu godinu
-orezivanje, iznošenje i spaljivanje izdanaka koji su doneli rod odmah nakon berbe
-hemijska zaštita (primena registrovanih fungicida počinje pre kretanja vegetacije i vrši se tokom cele vegetacije u zavisnosti od povoljnosti uslova za ostvarenje inefekcije, u cilju smanjenja infektivnog potencijala, preporuka je da se u jesenjem periodu izvrši zaštita preparatima na bazi bakra).

Bakteriozno izumiranje trešnje - Pseudomonas syringae pv. syringae

Na području rada RC Užice, na lokalitetu Sevojno, obilaskom zasada trešnje uočeni su simptomi koji upućuju na zarazu prouzrokovačem bakterioznog izumiranja koštičavih voćaka (Pseudomonas syringae pv.syringae) na pojedinim stablima.


Ova bakterija može da prezimi unutar zaraženog biljnog tkiva (endofitno) i na površini tkiva (epifitno), ili na korovima i drugim biljkama. Infekcija se ostvaruje tokom jeseni ili u ranu zimu. Osetljivija su stabla koja su pretrpela povrede od izmrzavanja, grada, insekata, orezivanja, oslabljena napadom fitopatogenih gljiva. Bakterija prodire u grane, u jesen se obrazuju rak rane, čiji se razvoj nastavlja intenzivno s početkom vegetacije (razvoju pogoduje prohladno i vlažno proleće), a zaustavlja se tokom leta na visokim temperaturama.
Simptomi su najuočljiviji na kori grana i letorasta, koja se vremenom suši i puca, pri čemu nastaju rak-rane često praćene isticanjem smole. Prstenasto obuhvaćeni letorasti zaostaju u porastu i izumiru.
Pupoljci bivaju zaraženi direktno ili sistemičnim širenjem bakterija iz okolnih rak-rana. Takvi pupoljci, bilo lisni li cvetni, se ne otvaraju, suše se i izumiru. Na listu se javljaju vodenaste pege, koje kasnije potamne, nekrotiraju, tkivo unutar njih ispada i list ostaje šupljikast. Ukoliko je zaražen plod, prvo se pojave tamno-zelene, vlažne pege koje kasnije postaju mrke, nekrotiraju i mogu zahvatiti veći deo površine ploda.
Strategija zaštite od ovog patogena zasniva se na preventivnim merama kontole parazita:

-korišćenje zdravog sadnog materijala, sadnja manje osetljivih sorti
-uklanjanje korovskih biljaka kao potencijalnih izvora zaraze
-iz zasada ukloniti i spaliti zaražena stabla i grane
-prolećnu rezidbu obaviti što kasnije u periodu mirovanja (mart-april)
-obavezna definfekcija alata za rezidbu
-pravilan izbor parcele, izbalansirano đubrenje, zaštita od mraza tokom jake zime.

U hemijske mere zaštite spada jesenji tretman bakarnim preparatima u cilju smanjenja epifitne populacije bakterija, sprečavanja zaraze kroz lisne ožiljke i smanjenja inokuluma u rak-ranama.

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice

Na području rada RC Užice pri kraju je setva ozime pšenice, tako da se usevi, u zavisnosti od roka setve, nalaze u fazi od klijanja i nicanja do tri razvijena lista (BBCH 7-13).



 

Monitoring ozime pšenice se vrši na dve lokacije, u opštini Požega na lokalitetu Visibaba i opštini Užice na lokalitetu Sevojno. Vizuelnim pregledom useva na lokalitetu Sevojno registrovano je prisustvo lisnih vaši  (Aphididae) na do 4% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije uočeno. Na lokalitetu Visibaba nije uočeno prisustvo štetočina, a ni na jednom lokalitetu nisu registrovani simptomi bolesti, niti prisustvo aktivnih rupa glodara.

Lisne vaši  i cikade nanose direktne štete usevima sisajući sokove biljaka, a  veoma su značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa.

S obzirom da se u usevima registruju niske brojnosti lisnih vaši i cikida i da su trenutni vremenski uslovi, niske temperature i pojava mraza, nepovoljni za razvoj i širenje ovih štetočina, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Zdravstveno stanje useva ozimog ječma

Na području rada RC Užice usevi ozimog ječma se nalaze u fazi od klijanja do tri razvijena lista (BBCH 7-13).



 

Monitoring ozimog ječma se vrši na dve lokacije, u opštini Požega na lokalitetu Visibaba i opštini Užice na lokalitetu Sevojno. U Sevojnu, vizuelnim pregledom useva ozimog ječma, registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih  lisnih vaši  (Aphididae) na do 5% biljaka i cikada (Cicadellidae) na do 2% biljaka. Na lokalitetu Visibaba nije uočeno prisustvo štetočina, a ni na jednom lokalitetu nisu registrovani simptomi bolesti, niti prisustvo aktivnih rupa glodara.

Lisne vaši i cikade nanose direktne štete sisanjem biljnih sokova i još značajnije indirektne štete, jer su prenosioci fitopatogenih virusa. Lisne vaši su prenosioci virusa žute patuljavosti ječma (Barley yellow dwarf virus – BYDV), koji je jedan od najznačajnijih virusa ječma i ukoliko dođe do ranih infekcija u jesen, zaražene biljke retko formiraju klas, te može doći do značajnog gubitka prinosa. Registrovane niske brojnosti, kao i trenutni i prognozirani nepovoljni vremenski uslovi u narednom periodu, koje karakterišu niske temperature i pojava mraza,  nepovoljno će uticati na razvoj i širenje ovih štetočina, te se hemijske mere zeštite u cilju njihovog suzbijanja ne preporučuju.

RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma.

Monilia fructigena u zasadima jabuke

Na području rada RC Užice, vizuelnim  pregledom zasada jabuke uočeno je prisustvo plodova sa simptomima truleži plodova jabučastog voća (Monilia fructigena). Radi se o voćnjacima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji i gde nisu sprovedene sve adekvatne hemijske mere zaštite.

Prouzrokovač truleži plodova jabučastog voća je ekonomski najznačajnija gljiva iz roda Monilia na jabuci u Srbiji. Plodovi mogu biti zaraženi tokom cele vegetacije, od zametanja do berbe, ali su najosetljiviji u kasnijim fazama zrenja. Ova gljiva najčešće prezimljava u mumificiranim plodovima u krošnji voćaka ili na površini zemljišta,  a ređe i na zaraženim granama i rak ranama. Pri povoljnim uslovima vlažnosti, sledećeg proleća ili leta na površini mumificiranih plodova formiraju se konidije koje se prenose vetrom, kišom ili insektima do plodova gde se vrši infekcija. Zaraza plodova se najčešće vrši na mestima oštećenja koja su nastala delovanjem insekata, grada  i drugih mehaničkih povreda.

Simptomi na zaraženim plodovima javljaju se u vidu koncentičnih kružnih svetlosmeđih pega, koje se povećavaju, a tkivo unutar pega nekrotira. Kasnije‚ ceo plod biva zaražen, a na površini se mogu videti sporonosna tela raspoređena u vidu koncentričnih krugova. Usled potpunog prožimanja micelije gljive, plodovi gube vodu i smežuravaju se u vidu mumija. Ovako sasušeni plodovi ili ostaju pričvršćeni za grane i grančice ili opadaju na površinu zemlje. Do infekcije ovom gljivom može doći i u toku skladištenja, gde ona izaziva tkz. crnu trulež plodova (zahvaćeni deo ploda ima crnu ili tamnu boju).


U preventivne mere kontrole ovog patogena spadaju:

·       uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova iz krošnje i sa površine zemljišta,

·       suzbijanje insekata zbog sprečavanja oštećenja plodova,

·       podizanje zasada na terenima gde je dobro provetravanje krošnje,

·       orezivanje i spaljivanje suvih grana.

Od hemijskih mera zaštite, preporučuje se primena preparata na bazi bakra, u jesen, kada opadne minimum 70% lisne mase. U cilju sprečavnja pojave ovog patogena u skladištu, u toku vegetacije, u fazama sazrevanja plodova, preporučuje se primena nekog od registrovanih preparata za tu namenu.

Rđa kupine (Kuehneola uredinis)

Na teritoriji rada RC Užice, u zasadima kupine na više lokaliteta (Sevojno, Ravni, Zdravčići i  Volujac)  uočeni su simptomi žute rđe lista i izdanaka kupine (Kuehneola uredinis).

U odnosu na prethodne godine pojava ovog patogena je intenzivnija i raširenija, a u pojedinim zasadima, u kojima nisu sprovođenje adektavne hemijake mere zaštite, procenat zaraženih biljaka se kreće i do 20%. Ovaj patogen može da prouzrokuje značajne štete, jer dovodi do sušenja mladih izdanaka, a najveće štete prouzrokuje na osetljivim sortama, poput sorte Thornfree.

Prouzrokovač žuta rđe lista i izdanaka kupine prezimljava u zaraženim izdancima i opalom lišću. U proleće se na  rodnim  izdancima javljaju ispupčenja tamnoljubičaste boje sa  limunastožutim sorusima u okviru kojih kora puca u obliku elipse. Kasnije se pukotine šire i spajaju. Pored izdanaka, simptomi se javljaju i na lišću, na kojima se usled pojave žutih uredosorusa smanjuje fotosintetska aktivnost. Česte kiše i vlažno vreme pogoduju razvoju bolesti. Usled jake zaraze napadnuti izdanci zaostaju u porastu, slabe i suše se, a može doći i do prevremenog otpadanje lišća sa rodnih grančica. U toku jedne vegetacije rđa kupine ostvaruje više sekundarnih infekcija.

S obzirom prouzrokovač žute rđe lista i izdanaka kupine ceo životni ciklus obavlja na kupini, u cilju suzbijanja ovog patogena, od velikog značaja su agrotehničke mere koje podrazumevaju uklanjanje i uništavanje zaraženih listova i izdanaka posle berbe. Od hemijskih mera zaštite, u ovom periodu, preporučuje se primena reparata na bazi bakra. U toku vegetacije za suzbijanje ovog patogena registrovani su i preparati na bazi aktivne materije tebukonazol i difenokonazol.

Mehurasta gar kukuruza (Ustilago maydis)

Na području rada RC Užice usevi kukuruza se nalaze u završnoj fazi sazrevanja ploda. Vizuelnim pregledom useva kukuruza na punktu Pilatovići, uočeni su simptomi mehuraste gari na klipovima kukuruza (Ustilago maydis).

Simptomi se ispoljavaju na svim nadzemnim delovima biljaka u vidu mehurastih izraslina, guka i tumora. U početku su srebrno bele boje, prekriveni glatkom opnom, a sazrevanjem potamne, pucaju, i iz njih se oslobađa crna praškasta masa hlamidospora. Najčešće se inficira klip, gde se javljaju najveći tumori.
Hlamidospore preko zime ostaju u zemljištu, ali se zaraza može ostvariti na temperatururama od 26 do 30
°C, tako da se zaraze najčešće ostvaruju u toku leta. Takođe, mehanička oštećenja biljaka koja nastaju usled grada, kultivacije useva, napada štetnih insekata i slično, pospešuju razvoj gljive.

Najvažnije mere kontole  su:  gajenje otpornih hibrida, plodored, optimalna gustina useva, uklanjanje zaraženih biljaka sa parcele i izbalansirana mineralna ishrana.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima