Skip to main content

Negotin

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Negotin
Praćenje cikade Scaphoideus titanus u vinogradima tokom 2020. godine

Cikada Scaphoideus titanus je veoma značajna štetočina vinove loze. Direktne štete od ishrane ovih cikada su zanemarljive, ali su indirektne štete izuzetno velike jer je cikada vektor fitoplazmoze Flavescence doree (FD). Ova fitoplazmoza prouzrukuje zlatasto žutilo vinove loze, koje je veoma destruktivno oboljenje i može dovesti do propadanja čitavih biljaka i zasada vinove loze.

RC Negotin je tokom 2020. godine vršio praćenje cikade Scaphoideus titanus vizuelnim pregledom i pomoću lepljivih klopki na 4 lokaliteta: Rečka, Rogljevo, Bukovo (Negotin) i Rtkovo (Kladovo).

Tokom praćenja, vizuelnim pregledom su na naličju listova vinove loze, uočene larve prvog uzrasnog stupnja 11.06.2020., larve drugog stupnja 19.06.2020., dok su larve trećeg stupnja koje imaju sposobnost prenošenja fitoplazme Flavescence doree uočene 01.07.2020. kada je i data prva preporuka za insekticidni tretman. Druga preporuka je data deset dana kasnije. Prvi imago je registrovan 18.08.2020. na žutim lepljivim klopkama na sva tri lokaliteta opštine Negotin, dok na lokalitetu Rtkovo nije registrovano prisustvo imaga cikade. Poslednji ulov odraslih jedinki  je zabeležen 28.09.2020. Praćenje aktivnosti pojave imaga cikade je vršeno do 26.10.2020. godine. 

Cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu jaja koje polaže ženka ispod kore dvogodišnjih lastara, iz kojih se pile larve. Larve u svom razvoju prolaze kroz 5 razvojnih stupnjeva (L1-L5) i pritom se hrane na naličju lista vinove loze. Pojavom odraslih jedinki cikade nastavlja se ishrana na naličju lista, čime se može preneti fitoplazma sa zaraženih na zdrave čokote.

Primarni simptomi zaraze fitoplazmozom vide se na čokotu u proleće, kada pupoljci kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari ne odrvene u potpunosti i izmrzavaju tokom zime, zaostaju u porastu i imaju skraćene internodije. Zaraženo lišće je čvrsto, krto i uvija se po obodu prema naličju, a duž glavnog nerva nastaju nekrotične pege. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta, te je kod belih sorti od svetložute do zlatno-žute, a kod crnih sorti od svetlocrvene do tamnoljubičaste. U zavisnosti od jačine i vremena pojave simptoma, često dolazi i do nekroze cvasti, rehuljavosti grozdova, a bobice su smežurane i lošeg kvaliteta.

U cilju zaštite zasada vinove loze od zlatastog žutila, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pridržavanje sledećih mera:

-korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

-stalni sanitarni pregled zasada,

-uklanjanje obolelih čokota,

-uništavanje korova i divlje loze u okruženju proizvodnih zasada,

-krčenje napuštenih zasada vinove loze,

-suzbijanje vektora fitoplazmoze-cikade Scaphoideus titanus primenom registrovanih preparata, od prisustva trećeg larvenog stupnja.

 

larva cikade trećeg stupnja L3         Imago cikade Scaphoideus titanus

Velika slika                                  Velika slika

Prisustvo glodara u voćnim zasadima

Na području delovanja RC Negotin, lokalitet Samarinovac, vizuelnim pregledom zasada kupine registrovano je prisustvo glodara, poljskog miša (Apodemys sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

aktivna rupa poljskog glodara

velika slika

Poljski miš i poljska voluharica su najštetniji glodari u voćnjacima, rasadnicima i trapovima. Svojom ishranom oštećuju podzemne delove biljaka. Brzo se razmnožavaju, posebno na neobrađenom i zakorovljenom zemljištu, međama i pašnjacima. Najveće štete prouzrokuju u mladim i lošije održavanim zasadima kupine i maline.

Proizvođačima se preporučuje da redovno obilaze svoje zasade i prate aktivnost glodara. Prag štetnosti za poljskog miša je 10 do 50 rupa po ha, a za poljsku voluharicu 10 do 500 rupa po ha. U cilju njihovog suzbijanja mogu se koristiti registrovani gotovi mamci. Mamci se postavljaju u aktivne rupe. Dan pre postavljanja mamaka sve rupe treba zatrpati zemljom, kako bi se narednog dana otkrile aktivne rupe. Nakon postavljanja, mamke treba zatrpati zemljom kako ne bi došlo do trovanja divljači, ptica i domaćih životinja. Takođe, iz zasada treba ukloniti ostatke konzumiranih mamaka i uginule jedinke.

Zdrastveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Negotin usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fazi od nicanja do faze tri razvijena lista (BBCH 9 – 13).

Vizuelnim pregledom poniklih useva ozime pšenice, registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na do 5% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije registrovano.

Vaši na listu pšenice

Velika slika

Ove štetočine svojom ishranom nanose direktne štete sisanjem biljnih sokova, dok su indirektne štete značajnije,  jer su lisne vaši i cikade prenosioci fitopatogenih virusa.

U cilju suzbijanja ovih štetočina, trenutno se ne preporučuju hemijske mere, jer je njihova brojnost niska, a trenutne i prognozirane niske temperature u narednom periodu, sa pojavom mraza, nepovoljno će uticati na njihovu aktivnost i razvoj.

RC Negotin nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Trulež ploda u zasadima jabuke

Na području delovanja RC Negotin vizuelnim pregledom zasada jabuke, registrovano je prisustvo plodova sa simptomima truleži ploda jabučastog voća (Monilia fructigena). Simptomi su registrovani u voćnjacima gde nije primenjena adekvatna hemijska zaštita i agrotehnika.

Plodovi voćaka mogu biti zaraženi od zametanja do berbe, a kasnije i u skladištu. Na obolelim plodovima javljaju se svetlo smeđe pege koje se brzo proširuju, a tkivo u okviru pega truli. Zatim čitav plod počinje da truli, smežurava se, suši i mumificira. Tako mumificirani plodovi ostaju u krošnji ili opadnu na zemlju i u njima gljiva prezimljava. Narednog proleća ili leta, pri povoljnoj vlažnosti, na površini ovih plodova formiraju se konidije koje vrše infekciju. Zaraza plodova se najčešće stvara na mestima oštećenja koja su nastala delovanjem insekata, grada i drugih mehaničkih oštećenja.

U cilju suzbijanja ovog patogena preventivne mere kontrole su:

-sakupljanje i uništavanje inficiranih plodova,

-suzbijanje insekata u cilju sprečavanja oštećenja plodova,

-odstranjivanje i spaljivanje suvih grana,

-adekvatna rezidba u cilju bolje provetrenosti krune.

Takođe, u cilju smanjenja infektivnog potencijala ovog patogena u narednoj vegetaciji, preporučuju se i hemijske mere zaštite nekim od registrovanih preparata na bazi bakra, kada opadne minimum 70% lišća, kao i nakon rezidbe. U toku vegetacije, u cilju sprečavanja pojave truleži u skladištima, u fazama sazrevanja plodova, preporučuje se sprovođenje mera zaštite nekim od registrovanih fungicida za tu namenu.

trulež ploda jabuke     trulež ploda jabuke    trulež ploda jabuke

Velika slika        Velika slika        Velika slika

Sprovođenje različitih mera zaštite voća tokom jeseni

U jesen, po završetku berbe, a nakon opadanja lišća, u voćnjaku treba sprovesti određene mere koje imaju za cilj što bolju pripremu voćaka za narednu sezonu.

Najvažnija pomotehnička mera je zimska ili „zrela“ rezidba. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da, pre obavljanja rezidbe, izvrše dezinfekciju alata i pribora potapanjem istih u rastvor varikine ili 5% rastvor bakarnih preparata. Ovom rezidbom treba ukloniti sve stare i suve grane, kao i grane i grančice koje su tokom vegetacije bile zaražene nekom od fitopatogenih bakterija ili gljiva. Takođe, preporučuje se skupljanje opalog lišća, polomljenih i starih grana i mumificiranih plodova sa i ispod stabala. Zaražene biljne delove treba izneti iz zasada i spaliti, jer se time smanjuje infektivni potencijal patogena u sledećoj vegetaciji. Pored ovoga, voćari mogu i metalnom četkom ili posebnim jakim četkama da sa debla i ramenih grana ostružu koru. Na taj način, zajedno sa starom korom skidaju se mahovine, lišajevi, kao i prezimljujuće forme štetnih organizama koji se nalaze na stablu.

U fazi kada opadne minimum 70% lisne mase preporučuje se primena hemijskih mera zaštite primenom nekog od registrovanih preparata na bazi bakra, po mirnom i suvom vremenu, uz utrošak veće količine vode kako bi depozit preparata dospeo do svih mesta prezimljavnja patogena. Ovom merom se takođe smanjuje infektivni potencijal patogena koji prezimljavaju u voćnjaku.

Nakon pomotehničkih i hemijskih mera zaštite, u voćnim zasadima, naročito koštičavog voća,  može se primeniti još jedna mera koja ima za cilj da ublaži uticaj temperaturnih razlika između dana i noći u toku kasne jeseni i zime, a koja izaziva pucanje kore na stablu i granama. To je krečenje stabala krečnom čorbom, koja se izvodi u kasnu jesen. Krečna čorba se priprema od 5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,2 kg sumpora u prahu. Svi sastojci se pomešaju i ugase sa 15 do 20 litara vode, tako da dobijena masa ima gustinu mleka. Smešu ostaviti da odstoji 24 časa uz povremeno mešanje, a zatim je naneti na stabla i grane ručnim ili mašinskim krečenjem. Ukoliko dođe do spiranja kreča, krečenje treba ponoviti krajem zime. Pored sprečavanja pucanja kore na stablu i granama, ovom merom se vrši i usporavanje kretanje sokova u proleće i odlaže početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

breskva    jabuka    šljiva 

velika slika        velika slika       velika slika

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Negotin, na više različitih lokaliteta, sproveden je vizuelni pregled klipova merkantilnog kukuruza pred berbu i to na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja.

Na svakoj parceli pregledano je po 100 klipova u cilju utvrđivanja prisustva gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera) na klipovima.

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstevnog stanja kukuruza pred berbu su sledeći:

·        prisustvo oštećenja od insekata (pamukova sovica - Helicoverpa armigera i kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis) na 17% do 60% klipova,

·        prisustvo simptoma od gljiva iz roda Fusarium na 2% do 39% klipova,

·        prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium na 2% do 24% klipova,

·        prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus na 1% do 4% klipova,

·        prisustvo gljiva iz roda Cladosporium na 1% do 13% klipova,

·        prisustvo simtoma kombinovanih oštećenja na 1% do 4% klipova.

simptom bolesti na klipu kukuruza

velika slika

Zelena (povrtna) stenica (Nezara viridula) na jabuci

Na području delovanja RC Negotin pregledom zasada jabuka registrovano je prisustvo pojedinačnih primeraka odraslih jedinki i larvi zelene ili povrtne stenice (Nazara viridula) na do 10% plodova.

povrtna stenica

velika slika

Zelena stenica je polifagna štetočina. Njena pojava se u protelih nekoliko godina redovno registruje u usevima paprike, paradajza, boranije, kukuruza kao i u zasadima voća i vinogradima. Za sada su najveće brojnosti registrovane na okućnicama i baštama, dok se manje brojnosti registruju u intenzivnoj proizvodnji.

Štete pričinjavaju odrasle jedinke i larve, koje u toku ishrane buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na napadnutim plodovima dolazi do diskoloracije pokožice ploda, u njihovoj unutrašnjosti stvaraju se grudvice i pogoršava se njihov ukus. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost.

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. U cilju suzbijanja zelene stenice efikasno su se pokazali insekticidi iz grupe piretroida, ali se njihovom primenom suzbijaju i korisni organizmi, a može doći i do stvaranja rezistentnosti na primenjeni insekticid. Takođe, primena insekticida u periodu zrenja plodova je ograničena jer često postoji nemogućnost poštovanja karence primenjenih insekticida.

Kako bi se izbegli navedeni štetni efekti, hemijsko tretiranje se može obaviti po ivičnim delovima parcele ili na mestima gde se stenice najviše grupišu. Od aktivnih materija iz grupe piretroida mogu se koristiti cipermetrin ili deltametrin. Na manjim proizvodnim površinama odrasle jedinke i larve se mogu ručno skupljati. Takođe, mogu se postaviti lovne klopke sa plastičnim čašama i vodom ili se od stiropora može napraviti oblik ploda u crvenoj boji koji se premazuje lepkom za miševe. Sve navedene mere borbe imaju za cilj smanjenje njihove brojnosti, a samim tim i šteta. 

Dudovac (Hyphantria cunea)

Na području delovanja RC Negotin vizuelnim pregledima zasada kajsije registrovani su simptomi oštećenja od larvi druge generacije dudovca (Hyphantria cunea). Gusenična gnezda sa larvama ove štetočine uočena su na pojedinačnim stablima.

Oštećenja od dudovca 1    Oštećenja od dudovca 3

velika slika          velika slika

Dudovac je polifagna štetočina i hrani se sa preko 120 biljnih vrsta, a od voćnih vrsta najčešće napada šljivu, jabuku, krušku, višnju, trešnju, kajsiju i breskvu.

Odrasle jedinke dudovca su bele boje, a ponekad se na prednjim krilima uočavaju crne tačke. Telo leptira je dugo od 11 do 15 cm, a raspon krila je od 25 do 30 cm. Ženke su obično krupnije od mužjaka. Jaja su loptasta, svetlozelene boje. Gusenice su žuto-zelene boje sa crnom glavom. Duž bočnih strana imaju niz od 12 bradavica iz kojih izbijaju duge dlake. Lutka dodovca je tamno smeđe boje, dužine oko 10 cm,  i nalazi se u upredenom kokonu koji liči na mrežicu.

U našim uslovima ima dve, ređe tri generacije godišnje i prezimljava u stadijumu lutke na skrovitim mestima poput pukotina na stablu, pod korom stabla i grana, između grudvica zemlje i slično.

Odrasle jedinke dudovca su aktivne samo noću. Nakon parenja, ženka na naličje listova polaže od 600 do 900 jaja koja prekriva dlačicama sa trbuha. Mlade gusenice žive zajedno u guseničnim gnezdima koja grade lučenjem paučinastih niti zapredajući listove. Starije gusenice se razilaze i žive samostalno. Gusenice se ishranjuju lisnom masom i u slučaju njihove veće brojnosti može doći do golobrsta.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da ukoliko uoče pojedinačna gusenična gnezda sprovedu njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.

Ukoliko se registruje veći broj guseničnih gnezda (prag štetnosti je od 2 do 5 guseničnih gnezda po stablu) preporučuje se sproveđenje hemijskih mera zaštite nekim od registrovanih insekticida.

Žilogriz u zasadu trešnje (Capnodis tenebrionis)

Na području delovanja RC Negotin, lokalitet Miloševo, zasadi trešanja se nalaze u fazi završen rast mladara; lišće je još uvek zeleno (BBCH 91).

Vizuelnim pregledom zasada trešnje registrovano je prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis) na granama voćaka u niskom procentu napada.

Žilogriz je izuzetno opasna štetočina koja napada uglavnom koštičavo voće, najviše trešnju i višnju, kao i kajsiju, breskvu, šljivu i badem.

Ovaj insekt pripada grupi tvrdokrilaca, crne boje je, bez sjaja. Jaja su mlečno-bela i ovalna (1-1,5mm). Larva je topuznog oblika, bez nogu i bledo-žute boje. Prezimljava kao imago ili kao larva, plitko u zemlji ili ispod lišća. Sa listanjem koštičavog voća prelazi na njih gde se hrani listovima i lisnim peteljkama. Nakon parenja ženka polaže jaja na donji deo stabla ili na zemljište oko stabla. Nakon piljenja, larve se ubušuju u zoni korenovog vrata i korena.

Usled napada žilogriza dolazi do smanjenja lisne površine (sitniji listići), formirani plodovi su sitniji,stabla se postepeno suše i na kraju propadaju.

Ovoj štetočini za razvoj odgovaraju uslovi povišenih temperatura vazduha i manjak padavina.

U poslednjih nekoliko godina, zbog pojave napuštenih zasada koštičavog voća (uglavnom višanja) i zbog povoljnih klimatskih uslova, ova štetočina se umnožila na našem području i pričinjava značajne štete, pogotovo u zasadima gde se ne sprovode redovne mere nege. 

U cilju zaštite zasada koštičavog voća od žilogriza, proizvođačima se preporučuje da pravovremeno primene skup mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera borbe:

 -Ne podizati nove zasade na parceli na kojoj je iskrčen voćnjak najmanje 3-5 godina

 -Češća površinska obrada i navodnjavanje zemljišta utiče na smanjenje broja ubušenih larvi

 -Mehaničko sakupljanje odraslih jedinki

 -Prekrivanje zemljišta oko stabla PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja

 -Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala

 -Pri podizanju novih zasada izvršiti tretiranje iskopanih jama zemljišnim insekticidom

 -Za sadnju koristiti nezaraženi sadni material.

 

Fotografija - odrasla jedinka žilogriza

žilogriz

velika slika

Virus šarke šljive (Plum pox virus-PPV)

Na području delovanja RC Negotin zasadi šljiva se nalaze u fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81).

U pojedinim zasadima je registrovano sporadično prisustvo simptoma virusa šarke šljive (Plum pox virus) na listovima.

Virus šarke šljive je ekonomski najznačajniji fitopatogeni virus šljive u našoj zemlji. Domaćini su mu vrste iz roda Prunus, gde spadaju šljiva, breskva, nektarina, kajsija, trešnja i višnja.

Prvi vidljivi simptomi se javljaju na listoima u vidu mozaičnog šarenila lociranog između nerava. Tipičan simptom je pega prstenstog blika sa hlorotičnim oreolom i zelenim unutrašnjim delom. U toku leta simptomi postaju manje vidljivi, a u jesen se potpuno gube.

Simptomi na plodovima se javljaju u toku sazrevanja u vidu polukružnih prstenastih pega, koje se takođe mogu javiti i na košticama.

Zaražena stabla ovim virusom ne propadaju već i dalje rađaju ali slabijim kvantitetom i lošijim kvalitetom plodova. Stablo koje se jednom zarazi ostaje zaraženo tokom čitavog životnog ciklusa bez mogućnosti izlečenja.

Ovaj virus se prenosi sa zaražene biljke na zdravu kalemljenjem, kao i lisnim vašima.

Kako se biljni virusi ne mogu suzbijati hemijskim putem, neophodno je primenjivati preventivne mere zaštite koje podrazumevaju:

 -za sadnju koristiti bezvirusni sadni materijal,

 -po obodu zasada šljive gajiti vrste koje nisu domaćini virusa šarke da bi poslužile kao zaštitni pojas (orah, jabuka, kruška),

 -pravovremeno obaviti suzbijanje biljnih vaši kao vektora virusa šarke šljive,

 -gajenje manje osetljivih sorti šljive (Stenlej, Čačanska lepotica, Čačanska najbolja i Čačanska rana).

šarka šljive

velika slika

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima