Skip to main content

Negotin

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Negotin
Zelena (povrtna) stenica (Nezara viridula) na jabuci

Na području delovanja RC Negotin pregledom zasada jabuka registrovano je prisustvo pojedinačnih primeraka odraslih jedinki i larvi zelene ili povrtne stenice (Nazara viridula) na do 10% plodova.

povrtna stenica

velika slika

Zelena stenica je polifagna štetočina. Njena pojava se u protelih nekoliko godina redovno registruje u usevima paprike, paradajza, boranije, kukuruza kao i u zasadima voća i vinogradima. Za sada su najveće brojnosti registrovane na okućnicama i baštama, dok se manje brojnosti registruju u intenzivnoj proizvodnji.

Štete pričinjavaju odrasle jedinke i larve, koje u toku ishrane buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na napadnutim plodovima dolazi do diskoloracije pokožice ploda, u njihovoj unutrašnjosti stvaraju se grudvice i pogoršava se njihov ukus. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost.

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. U cilju suzbijanja zelene stenice efikasno su se pokazali insekticidi iz grupe piretroida, ali se njihovom primenom suzbijaju i korisni organizmi, a može doći i do stvaranja rezistentnosti na primenjeni insekticid. Takođe, primena insekticida u periodu zrenja plodova je ograničena jer često postoji nemogućnost poštovanja karence primenjenih insekticida.

Kako bi se izbegli navedeni štetni efekti, hemijsko tretiranje se može obaviti po ivičnim delovima parcele ili na mestima gde se stenice najviše grupišu. Od aktivnih materija iz grupe piretroida mogu se koristiti cipermetrin ili deltametrin. Na manjim proizvodnim površinama odrasle jedinke i larve se mogu ručno skupljati. Takođe, mogu se postaviti lovne klopke sa plastičnim čašama i vodom ili se od stiropora može napraviti oblik ploda u crvenoj boji koji se premazuje lepkom za miševe. Sve navedene mere borbe imaju za cilj smanjenje njihove brojnosti, a samim tim i šteta. 

Dudovac (Hyphantria cunea)

Na području delovanja RC Negotin vizuelnim pregledima zasada kajsije registrovani su simptomi oštećenja od larvi druge generacije dudovca (Hyphantria cunea). Gusenična gnezda sa larvama ove štetočine uočena su na pojedinačnim stablima.

Oštećenja od dudovca 1    Oštećenja od dudovca 3

velika slika          velika slika

Dudovac je polifagna štetočina i hrani se sa preko 120 biljnih vrsta, a od voćnih vrsta najčešće napada šljivu, jabuku, krušku, višnju, trešnju, kajsiju i breskvu.

Odrasle jedinke dudovca su bele boje, a ponekad se na prednjim krilima uočavaju crne tačke. Telo leptira je dugo od 11 do 15 cm, a raspon krila je od 25 do 30 cm. Ženke su obično krupnije od mužjaka. Jaja su loptasta, svetlozelene boje. Gusenice su žuto-zelene boje sa crnom glavom. Duž bočnih strana imaju niz od 12 bradavica iz kojih izbijaju duge dlake. Lutka dodovca je tamno smeđe boje, dužine oko 10 cm,  i nalazi se u upredenom kokonu koji liči na mrežicu.

U našim uslovima ima dve, ređe tri generacije godišnje i prezimljava u stadijumu lutke na skrovitim mestima poput pukotina na stablu, pod korom stabla i grana, između grudvica zemlje i slično.

Odrasle jedinke dudovca su aktivne samo noću. Nakon parenja, ženka na naličje listova polaže od 600 do 900 jaja koja prekriva dlačicama sa trbuha. Mlade gusenice žive zajedno u guseničnim gnezdima koja grade lučenjem paučinastih niti zapredajući listove. Starije gusenice se razilaze i žive samostalno. Gusenice se ishranjuju lisnom masom i u slučaju njihove veće brojnosti može doći do golobrsta.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da ukoliko uoče pojedinačna gusenična gnezda sprovedu njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.

Ukoliko se registruje veći broj guseničnih gnezda (prag štetnosti je od 2 do 5 guseničnih gnezda po stablu) preporučuje se sproveđenje hemijskih mera zaštite nekim od registrovanih insekticida.

Žilogriz u zasadu trešnje (Capnodis tenebrionis)

Na području delovanja RC Negotin, lokalitet Miloševo, zasadi trešanja se nalaze u fazi završen rast mladara; lišće je još uvek zeleno (BBCH 91).

Vizuelnim pregledom zasada trešnje registrovano je prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis) na granama voćaka u niskom procentu napada.

Žilogriz je izuzetno opasna štetočina koja napada uglavnom koštičavo voće, najviše trešnju i višnju, kao i kajsiju, breskvu, šljivu i badem.

Ovaj insekt pripada grupi tvrdokrilaca, crne boje je, bez sjaja. Jaja su mlečno-bela i ovalna (1-1,5mm). Larva je topuznog oblika, bez nogu i bledo-žute boje. Prezimljava kao imago ili kao larva, plitko u zemlji ili ispod lišća. Sa listanjem koštičavog voća prelazi na njih gde se hrani listovima i lisnim peteljkama. Nakon parenja ženka polaže jaja na donji deo stabla ili na zemljište oko stabla. Nakon piljenja, larve se ubušuju u zoni korenovog vrata i korena.

Usled napada žilogriza dolazi do smanjenja lisne površine (sitniji listići), formirani plodovi su sitniji,stabla se postepeno suše i na kraju propadaju.

Ovoj štetočini za razvoj odgovaraju uslovi povišenih temperatura vazduha i manjak padavina.

U poslednjih nekoliko godina, zbog pojave napuštenih zasada koštičavog voća (uglavnom višanja) i zbog povoljnih klimatskih uslova, ova štetočina se umnožila na našem području i pričinjava značajne štete, pogotovo u zasadima gde se ne sprovode redovne mere nege. 

U cilju zaštite zasada koštičavog voća od žilogriza, proizvođačima se preporučuje da pravovremeno primene skup mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera borbe:

 -Ne podizati nove zasade na parceli na kojoj je iskrčen voćnjak najmanje 3-5 godina

 -Češća površinska obrada i navodnjavanje zemljišta utiče na smanjenje broja ubušenih larvi

 -Mehaničko sakupljanje odraslih jedinki

 -Prekrivanje zemljišta oko stabla PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja

 -Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala

 -Pri podizanju novih zasada izvršiti tretiranje iskopanih jama zemljišnim insekticidom

 -Za sadnju koristiti nezaraženi sadni material.

 

Fotografija - odrasla jedinka žilogriza

žilogriz

velika slika

Virus šarke šljive (Plum pox virus-PPV)

Na području delovanja RC Negotin zasadi šljiva se nalaze u fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81).

U pojedinim zasadima je registrovano sporadično prisustvo simptoma virusa šarke šljive (Plum pox virus) na listovima.

Virus šarke šljive je ekonomski najznačajniji fitopatogeni virus šljive u našoj zemlji. Domaćini su mu vrste iz roda Prunus, gde spadaju šljiva, breskva, nektarina, kajsija, trešnja i višnja.

Prvi vidljivi simptomi se javljaju na listoima u vidu mozaičnog šarenila lociranog između nerava. Tipičan simptom je pega prstenstog blika sa hlorotičnim oreolom i zelenim unutrašnjim delom. U toku leta simptomi postaju manje vidljivi, a u jesen se potpuno gube.

Simptomi na plodovima se javljaju u toku sazrevanja u vidu polukružnih prstenastih pega, koje se takođe mogu javiti i na košticama.

Zaražena stabla ovim virusom ne propadaju već i dalje rađaju ali slabijim kvantitetom i lošijim kvalitetom plodova. Stablo koje se jednom zarazi ostaje zaraženo tokom čitavog životnog ciklusa bez mogućnosti izlečenja.

Ovaj virus se prenosi sa zaražene biljke na zdravu kalemljenjem, kao i lisnim vašima.

Kako se biljni virusi ne mogu suzbijati hemijskim putem, neophodno je primenjivati preventivne mere zaštite koje podrazumevaju:

 -za sadnju koristiti bezvirusni sadni materijal,

 -po obodu zasada šljive gajiti vrste koje nisu domaćini virusa šarke da bi poslužile kao zaštitni pojas (orah, jabuka, kruška),

 -pravovremeno obaviti suzbijanje biljnih vaši kao vektora virusa šarke šljive,

 -gajenje manje osetljivih sorti šljive (Stenlej, Čačanska lepotica, Čačanska najbolja i Čačanska rana).

šarka šljive

velika slika

Lozina lisna grinja šiškarica (Eriophyes vitis)

Na području delovanja RC Negotin, lokalitet Bukovo, vinova loza se nalazi u fazi početak sazrevanja: početak šarka (BBCH 81).

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo simptoma na listovima od ishrane lozine grinje šiškarice (Eriophyes vitis). Procenat infestiranih čokota se kreće oko 5, a infestiranih listova na čokotu je oko 10. Može se reći da je ovo sporadična pojava grinja na vinovoj lozi.

Na licu lista dolazi do pojave bradavičastih ispupčenja, gala, tamno-zelene do crvene boje. Na naličju ovih listova su udubljenja u kojima su grinje prekrivene vunastom prevlakom beličaste boje, koje kasnije potamne. Za vreme vegetacije na jednom listu može biti veći broj gala. Pri jačem napadu može doći do deformacija, smežuravanja i sušenja lišća, skraćenja internodija na lastaru, čime se može smanjiti prinos i kvalitet grozdova.

S obzirom na trenutni intenzitet zaraze, hemijske mere zaštite primenom akaricida, u ovom trenutku, se ne preporučuju. S obzirom da fungicidi na bazi sumpora imaju supresivno delovanje i na ove grinje, preporuka je da se u suzbijanju pepelnice primeni fungicid na bazi sumpora. Kod primene ovih fungicida treba voditi računa o temperaturi kada se primenjuju. Tretman sumpornim preparatom treba sprovesti u temperaturnom intervalu od 15°C do 28°C.

Pre upotrebe preparata potrebno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa preporukama!

eriofidne grinje

velika slika

Lisne vaši u kukuruzu (Aphididea)

Na području delovanja RC Negotin, lokalitet Rit, usevi kukuruza se nalaze u fazi gornji i donji delovi metlice u cvetanju/svila potpuno razvijena (BBCH 65).

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo kolonija lisnih vaši (Aphididea). Procenat infestiranih listova se kreće do 5, a infestiranih metlica do 10.  

Tokom ove sezone vladaju povoljni uslovi ra razvoj i  razmnožavanje ovih štetočina.

Lisne vaši pričinjavaju direktne štete sisajući sokove biljaka, što dovodi do raznih deformacija biljnog tkiva, zaostajanja u porastu i smanjenje prinosa. Takođe, pričinjavaju i indirektne štete prenošenjem virusnih oboljenja. Jedan od njih je i virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus MDMV) koji utiče na smanjenje prinosa, kvalitet zrna (sadržaj ulja u zrnu) i kvalitet lista (količine belančevina u listu) kod silažnog kukuruza.

U ovim fazama razvoja kukuruza i zbog niskog intenziteta napada, hemijske mere zaštite se ne preduzimaju.

vaši na metlici kukuruza

velika slika

Prisustvo cikade Cicadetta montana complex u kupinama

Na području delovanja RC Negotin, lokalitet Samarinovac, zasadi kupine se nalaze u fazi početak sazrevanja ploda, većina plodova je bele boje (BBCH 81).

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo imaga cikade Cicadetta montana complex.

Uočena su oštećenja u vidu zareza na kori pojedinih rodnih grančica, koja nastaju prilikom polaganja jaja ženke.  Oštećene rodne grančice podložne su lomljenju, te može doći do njihovog sušenja.

Proizvođačima se preporučuje da pregledaju zasade kupine. Ukoliko uoče prisustvo odrasle jedinke cikada i simptome oštećenja na grančicama, preporuka je da izvrše odsecanje i uklanjanje grana sa položenim jajima i njihovo spaljivanje radi redukovanja brojnosti cikade.

Primena hemijskih mera zaštite nije opravdana zbog skorog početka berbe. Primena insekticida je ograničena zbog karence registrovanih insekticida.

Cikada u kupini Oštećenja od cikade

velika slika                               velika slika

Pojava truleži na plodovima breskve (Monilinia spp.)

Na području delovanja RC Negotin zasadi breskve i nektarine se nalaze u fazi obojavanje je skoro završeno (BBCH 85).

U zasadima bresaka i nektarina su uočeni simptomi truleži na plodovima (Monilinia spp.) kao posledica čestih padavina u periodu razvoja plodova.

Plodovi voćaka mogu biti zaraženi od zametanja do berbe, a i kasnije u skladištu. Ređe su napadnuti mlađi plodovi, dok se na starijim plodovima javljaju kružne koncentrične svetlosmeđe pege koje se brzo proširuju, tkivo u okviru pega truli zahvatajući sve veće površine tkiva. Ubrzo čitav plod počinje da truli, smežurava se, suši i pretvara u mumiju. Tako mumificirani plodovi mogu ostati u krošnji  da vise ili opadaju na zemlju i mogu više godina predstavljati izvor zaraze u narednim vegetacijama.

Mere zaštite mogu biti hemijske i agrotehničke. U ovom periodu, samo kod kasnostasnog sortimenta se preporučuje primena nekog od registrovanih fungicida:

Akord (tebukonazol) 0,5 l/ha (karenca 7 dana)

Embrelia 140 SC (izopirazam+difenokonazol) 0,1% (karenca 7 dana)

Signum (boskalid+piraklostrobin) 0,562-0,75 kg/ha (karenca 7 dana)

Switch 62,5 (ciprodinil+fludioksonil) 0,8-1 kg/ha (karenca 14 dana)

Geoxe 50 WG (fludioksonil) 0,4-0,45 kg/ha (karenca 3 dana).

Takođe, preporuka je i da se izvrši letnja rezidba grana i grančica sa zaraženim plodovima, njihovo iznošenje iz voćnjaka i uništavanje.

Prilikom podizanja zasada, veoma važno je pravilno odrediti pravac redova koji treba da je u pravcu duvanja dominantnih vetrova kako bi se obezbedila dobra aeracija zasada kao i birati ocedita zemljišta gde se voda ne zadržava dugo. Ovo je značajno ne samo kod smanjenja povoljnih uslova za razvoj prouzrokovača truleži već i za razvoj prouzrokovača drugih bolesti.

trulež plodova breskve

velika slika

Gubar na području RC Negotin

Na području RC Negotin, vizuelnim pregledom voćnih zasada dunje na lokalitetu Rečka, registrovane su gusenice gubara (Lymantria dispar). Gusenice su takođe uočene i u ataru sela Jasenica u zasadu jabuke,  u ataru sela Prahova u zasadu leske kao i u ataru sela Gornjane u zasadu oraha. U svim slučajevima napad je bio niskog intenziteta bez značajnijih oštećenja lisne mase.

Gubar je štetočina pre svega hrastovih šuma, međutim u  godinama gradacije pri masovnoj pojavi, može da napravi velike štete proizvodnim zasadima voća, povrća pa čak i na ratarskim kulturama. Prezimljava u stadijumu jajeta u jajnom leglu koje je obično na stablu na visini 3-4m. Pomenuta štetočina ima jednu generaciju godišnje. Štete pričinjavaju gusenice koje se hrane lišćem, lisnim i cvetnim pupoljcima.

Gradacije ove štetočine  traju 3-6 godina, a vremenski period između dve gradacije 4-11 godina. Na teritoriji Borskog okruga poslednja masovna pojava gubara bila je pre  7 godina odnosno 2013. godine, kada su zabeležene značajne štete na voćarskim i povrtarskim kulturama.

S obzirom na trenutno slab napad pomenute štetočine ne preporučuju se mere hemijskog suzbijanja, međutim samo njeno prisustvo u voćnim zasadima kao i period od 7 godina od poslednje njene masovne pojave  nagoveštava mogućnost nove gradacije možda već naredne godine.

gusenica gubara

velika slika

Pojava simptoma bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora) u zasadima jabučastog voća

Na području RC Negotin, vizuelnim pregledom zasada dunje na lokalitetu Rečka, registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

Simptomi se mogu videti na mladarima koji su povijeni u vidu pastirskog  štapa i dobijaju mrku boju. Zaraženo lišće se suši i ostaje na granama.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da pregledaju svoje voćnjake i ukoliko primete karakteristične simptome ove bolesti da primene sledeće mere:

 - Ukloniti sve zaražene grane i grančice, tako da rez bude 30cm u zdravo tkivo

 - Kada se izvodi mehaničko uklanjanje zaraženih biljnih delova vreme mora biti suvo i u narednih 48 sati bez padavina

 - Pribor i alat koji se koriste treba dezinfikovati posle svakog reza sa 70% rastvorom etil-alkohola ili sa 10% rastvorom natrijum hipohlorita

- Rane od rezova treba dezinfikovati (premazati) sa 3% rastvorom bakarnog preparata

 - Voditi računa da se prilikom orezivanja ne stvaraju nove rane na biljkama

 - Uklonjene zaražene biljne delove izneti iz voćnjaka i spaliti

 - Zasade istretirati bakarnim preparatom u nižim koncentracijama

bakteriozna plamenjača

velika slika

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima