Skip to main content

Region Kikinda

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Kikinda
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Kikinda.
Zdravstveno stanje ozime pšenice u regionu Kikinde
Na području delovanja RC Kikinda usevi ozime pšenice u zavisnosti od datuma setve nalaze se u različitim fazama razvoja listova (BBCH 10-14).
 
 
 
 
Vizuelnim pregledom useva pšenice nije registrovano prisustvo patogena na listovima, osim promena boje na listovima u fazama nicanja u vidu crvenkastih i žućkastih boja na pojedinim parcelama.
 
Ovakvi simptomi su posledica uticaja fizičkih faktora odnosno smene niskih temperatura tokom noći i visokih temperatura tokom dana.
 
Simptomi su uočeni u toku prošle nedelje na pojedinim parcelama, privremenog su karaktera, ali se simptomi promena boje na listovima sada već slabije uočavaju u odnosu na prošlonedeljni pregled.
 
               Listovi pšenice i fiziološke promene na njima
 
  
         slika 1                              slika 2
 
                    
                               slika 3
 
 
Takođe, vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo cikada (Cikadellidae spp.) na 1% pregledanih biljaka, dok prisustvo lisnih vašiju (Aphididae spp.) nije utvrđeno.
 
RC Kikinda i u narednom periodu nastavlja da prati zdravstveno stanje u usevima pšenice.
Zdravstveno stanje useva uljane repice
Na području delovanja RC Kikinda usevi uljane repice u zavisnosti od vremena setve nalaze se u fenofazi šest do devet listova razvijeno (BBCH 16-19).
 
 
 
Pregledom useva uljane repice na donjim najstarijim listovima registrovano je prisustvo suve truleži (Phoma lingam) na do 5% pregledanih biljaka.
 
 
 
Simptomi su prisutni na listovima u vidu sivih okruglih pega u okviru kojih se formiraju crna sitna telašca piknidi sa piknosporama koje se kišnim kapima šire unutar useva i tako doprinose širenju bolesti.
 
Vizuelnim pregledom useva nije registrovano prisustvo štetočina lisnih vaši (Aphididae).
 
Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju, a RC Kikinda nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja u usevima uljane repice.
 
Zdravstveno stanje ozime pšenice u regionu Kikinde
Na području delovanja RC Kikinda setva ozime pšenice još nije završena. Usevi ozime pšenice posejani u prvim rokovima setve krajem septembra i tokom oktobra meseca, nalaze se u fenofazi stabaoce probija površinu zemlje do fenofaze dva lista razvijeno (BBCH 09-12).
 
 
velika slika                               velika slika
 
 
Vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo cikade (Psammotettix alienus) kao i krilatih formi lisnih vaši (Aphididae sp.) na do 3-5% pregledanih biljaka.
 
 
velika slika                                 velika slika
 
 
Suvo i toplo vreme bez padavina u proteklom periodu pogodovalo je pojavi pomenutih štetočina. Lisne vaši i cikade pored direktnih šteta koje nanose biljkama sisajući biljne sokove, značajne su kao prenosioci raznih fitopatogenih virusnih oboljenja. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje povremeni obilazak i pregled novoposejanih parcela u narednim danima.
 
Prema EPPO standardu 2/11/1 prag štetnosti u ovim razvojnim fazama iznosi 10% biljaka naseljeno sa jednom ili više vaši ili cikada.
 
RC Kikinda i u narednom periodu nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja u usevima ozime pšenice.
 
 
Pojava imaga repičine lisne ose u usevima uljane repice
Na području delovanja RC Kikinda usevi uljane repice posejani u poslednjoj dekadi avgusta meseca nalaze se u fenofazi nicanja do faze razvijeno dva lista (BBCH 09-12).
 
 
 
Vizuelnim pregledom useva uljane repice registrovano je prisustvo odraslih jedinki repičine lisne ose (Athalia rosae) na 7% pregledanih biljaka.
 
 
 
       velika slika                                velika slika
 
 
Repičina lisna osa je štetočina uljane repice i drugih kupusnjača kao što su uljana rotkva, postrna repa. Ima 2-3 generacije godišnje. Najveće štete prave pagusenice repičine lisne ose koje se hrane na tek izniklim biljkama i za kratko vreme mogu naneti velike štete. Pagusenice su veoma proždrljive i u toku jednog dana mogu konzumirati količinu hrane dvostruko veću od svoje težine i zbog toga predstavljaju veliku opasnost za tek iznikle biljke uljane repice.
 
Razvoju pomenute štetočine pogoduje toplo i suvo vreme, a u narednom periodu se očekuje početak polaganja jaja kao i piljenje pagusenica repičine lisne ose. Jaja su položena pojedinačno na krajevima lista, a jedna ženka može položiti 50-300 jaja.
 
Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju, a RC Kikinda nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme će signalizirati pravo vreme za tretman.
Prirodni neprijatelji štetnih stenica

Na području delovanja RC Kikinda beleži se izrazito visoka aktivnost štetnih stenica. Među dominantnim vrstama ističe se zelena povrtna stenica (Nezara viridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys). Povoljni vremenski uslovi izuzetno pogoduju razvoju ovih invazivnih štetočina, te je njihovo prisustvo registrovano u brojnim ratarskim i povrtarskim usevima, kao i u voćarskim zasadima. Navedene štetočine su izrazito polifagne, a štete nanose isisavanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka, pri čemu sa ekonomskog aspekta najveće štete uzrokuju oštećujući plodove, koji gube na kvalitetu i postaju tržišno neupotrebljivi.

Pregledom useva soje na lokalitetu Novi Kneževac registrovano je prisustvo parazitiranih jaja povrtne stenice. Preliminarna identifikacija eklodiranih jedinki, bazirana na morfološkim karakteristikama, pokazala je da su parazitirana jaja posledica aktivnosti parazitoida iz roda Trissolcus (Hymenoptera). U okviru roda Trissolcus postoji nekoliko vrsta koje se primenjuju u biološkom suzbijanju štetnih stenica poput: Trissolcus basalis, T. thyantae i T. brochymenae i T. euschisti, dok se upravo Trissolcus basalis ističe kao najzastupljeniji i najvažni prirodni neprijatelj N. viridula. Literaturni podaci ističu da je ova vrsta registrovana na Evropskom kontinentnu, ali i u našem podneblju, te da pored zelene povrtne stenice parazitira jaja i drugih štetnih Hemiptera (Euschistus servus, Podisus maculiventris), ali i jaja braon mramoraste stenice koja u našem agroekosistemu sve više dobija na značaju.

Picture
 
Picture
 

Vrsta T. basalis je u svetu široko rasprostranjena i važan je predstavnik brojnih prirodnih biocenoza. Pored toga, prisutna je u svim usevima koje nastanjuje zelena povrtna stenica, pa se neretko susreće u usevima pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i drugih leguminoza, ali i u zasadima povrća i voća.

Vrsta pripada familiji Scelionidae i poput drugih predstavnika roda Trissolcus odlikuje se malim dimenzijama tela (2 mm). Najčešće je crne boje sa glavičastim antenama, koje su naročito izražene kod ženki. U pitanju je solitarni endoparazit koji spada u grupu parazitoida, jer parazitira jaja drugih insekata. Ženka prilikom ovipozicije legalicom probija horion jajeta domaćina i polaže svoja jaja. Nakon završene ovipozicije ženka osice semiohemikalijama obeležava parazitirana jaja. Vrsta kompletan ciklus razvića završava unutar jajeta domaćina, pri čemu iz parazitiranog jajeta najpre eklodiraju mužjaci, a zatim ženke. Neposredno nakon eklozije imaga započinje razmnožavanje. Trissolcus basalis se uspešno primenjuje kao biološki agens u Australiji, Novom Zelandu, Sjedinjenim Američkim Državama ali i na Evropskom kontinentu (Italija, Francuska, Holandija).

Kada je u pitanju braon mramorasta stenica, vrsta Trissolcus mitsukurii spada u grupu najznačajniji priodnih neprijatelja ove invazivne štetočine. T. mitsukurii vodi poreklo iz Azije i na Evropskom kontinentu je prvi put determinisana 2016. godine u Italiji. Od tada pokazuje obećavajuće rezultate u biološkoj kontroli H. halys, štetočine koja pokazuje dramatični uticaj na širok spektar gajenih biljaka širom sveta. Istraživanja sprovedena u Italiji ukazuju da se T. mitsukurii ističe kao efikasan biološki agens sa mnogo većom stopom parazitizma prema H. halys u odnosu na druge korisne insekte koji se već primenjuju u biološkom suzbijanju štetnih stenica (Anastatus bifasciatus, Trissolcus basalis, Trissolcus kozlovi).

U mnogim regionima u kojima štetne stenice nanose velike ekonomske gubitke strategija suzbijanja se prvenstveno temelji na primeni hemijskih sredstava. Praksa vrlo često pokazuje da su hemijske mere suzbijanja kratkoročnog efekta i neretko nedovoljno efikasne u kontroli ovih invazivnih štetočina. Implementacija bioloških mera zaštite se pokazuje kao nužna metoda upravo zbog nedostatka prirodnih populacija korisnih insekata, što je istovremeno glavno obrazloženje ekspanzije, ali i štetnog uticaja egzotičnih vrsta štetnih insekata. U cilju efikasne biološke kontrole neophodno je pratiti ekološku interakciju između štetnih stenica i njihovih prirodnih neprijatelja, prvenstveno nativnih populacija, a u slučaju introdukcije novih vrsta, neophodno je sprovoditi istraživanja koja bi obezbedila selekciju efikasne vrste za biološku kontrolu. U ovom momentu neophodno je sprovoditi poljoprivrednu praksu koja će sačuvati nativnu populaciju korisnih insekata (konzervacija) i pospešiti njihov uticaj na štetočine. Ovakav pristup zaštiti useva podrazumeva upotrebu selektivnih insekticida koji ne deluju na korisne insekte. U suprotnom, upotreba neselektivnih insekticida pored štetnog organizma uništava i korisne insekte, pa samim tim njihov doprinos u očuvanju korisne entomofaune izostaje.

Početak polaganja jaja II generacije kukuruznog plamenca
Na području delovanja RC Kikinda usevi kukuruza se u zavisnosti od datuma setve i izbora hibrida nalaze u različitim fazama razvoja i sazrevanja ploda (BBCH 71-85).
 
Picture
 
Vizuelnim pregledom useva semenskog kukuruza na lokalitetu Kikinda registrovana su položena jaja kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) i aktivne larve pamukove sovice (Helicoverpa armigera). U toku je početak polaganja jaja II generacije plamenca, a prilikom pregleda listova kukuruza položena jajna legla uočena su na 2% pregledanih biljaka.
 
Picture
 
Picture
 
Picture
 
Pored sveže položenih jaja ustanovljeno je i prisustvo parazitiranih jajnih legala kukuruznog plamenca. Parazitirana jajna legla plamenca su posledica aktivnosti parazitskih osica iz roda Trichogramma, prirodnih neprijatelja kukuruznog plamenca. Aktivnost ovih osica značajno doprinosi zaštiti kukuruza od štetnih Lepidoptera poput kukuruznog plamenca i pamukove sovice. U prethodnim godinama registrovana je izuzetno visoka aktivnost nativne populacija ovih korisnih insekata, pri čemu je njihov doprinos najviše dolazio do izražaja tokom ovipozicije ženki II i III generacije kukuruznog plamenca, kada se na pojedinim lokalitetima procenat parazitiranih jajnih legala štetočine kretao i do 70%.
 
Picture
 
S obzirom na nizak intenzitet napada registrovanih štetočina, RC Kikinda za sada ne preporučuje primenu insekticida, ali nastavlja sa monitoringom štetočina u kukuruza i pravovremeno će signalizirati momenat za sprovođenje hemijskog tretmana.
Korisni insekti u plasteničkoj proizvodnji (Nesidiocoris tenuis)

Na području delovanja RC Kikinda usevi paradajza u plasteničkoj proizvodnji se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama razvoja ploda (BBCH 81-85).

 

Picture 

Velika slika - faza razvoja paradajza 

 

Faza razvoja ploda je sa ekonomskog aspekta najvažnija razvojna faza paradajza, pa je posebna pažnja usmerena ka zaštiti useva od potencijalnih štetočina kako bi se obezbedila proizvodnja zdravih i tržišno primamljivih plodova. Intenzivnu proizvodnju paradajza prate različite vrste štetnih organizama, pri čemu najviše pažnje privlače štetni insekti, upravo zbog njihovog evidentnog uticaja na visinu i kvalitet prinosa.

Najzastupljeniji način suzbijanja štetnih insekata u konvencionalnoj poljoprivredi bazira se na primeni insekticida. Primena hemijskih materija je vrlo često prekomerna i nekontrolisana, te dovodi do značajnog zagađivanja ekosistema, odnosno proizvodnje finalnih proizvoda upitnog kvaliteta.

Nasuprot tome biološke mere zaštite bilja se zasnivaju na suzbijanju korova, bolesti i štetnih insekata pomoću njihovih prirodnih neprijatelja, tj. gljiva, bakterija, virusa, nematoda, predatorskih i parazitnih insekata. Korisni insekti imaju široku primenu i predstavljaju nezaobilazan segment zaštite bilja u savremenoj poljoprivredi, bez obzira da li se primenjuju za suzbijanje poljoprivrednih štetočina ili u svojstvu oprašivača.

 

Prema literaturnim podacima predatorske stenice se ubrajaju u najvažnije prirodne neprijatelje poljoprivrednih štetočina, pri čemu se kao najvažniji predstavnici predatorskih stenica ističu familije Anthocoridae, Geocoridae, Miridae, Nabidae, Pentatomidae i Reduviidae (Hemiptera). Predatorske vrste unutar ovih familija hrane se jajima i larvama štetnih insekata, oslabljenim odraslim jedinkama, ali i nekim korisnim insektima i uglavnom su polifagne. Entomofitofagne stenice iz roda Dicyphina (Hemiptera: Miridae: Bryocorinae) predstavljaju najrasprostranjenije i najefikasnije predatore štetočina paradajza. U usevima paradajza, vrsta Nesidiocoris tenuis (Hemiptera: Miridae) je najzastupljeniji predstavnik roda Dicyphina i smatra se najvažnijim prirodnim neprijateljem štetočina paradajza.

 

Picture 

Velika slika - Nesidiocoris tenuis na listu paradajza 

 

Iako potiče iz tropskih krajeva, N. tenuis je redovna pojava i u zemljama mediteranske regije. Ova predatorska stenica, karakteristična za povrtarsku proizvodnju, se hrani gotovo svim sitnijim artropodama zastupljenim u proizvodnji paradajza, ali i artropodama karakterističnim za brojne druge povrtarske kulture. U integralnoj i organskoj poljoprivredi, vrsta N. tenuis se pokazala posebno uspešno u suzbijanju moljca paradajza Tuta absoluta, bele leptiraste vaši Trialeurodes vaporariorum i leptiraste vaši duvana Bemisia tabaci, dok se u manjem obimu koristi za suzbijanje tripsa, lisnih minera, vaši, grinja i jaja drugih štetnih Lepidoptera.

 

Ipak, pored svih navedenih štetočina sa kojima se hrani, N. tenuis se komercijalno najčešće primenjuje za suzbijanje moljca paradajza, kao najvažnije štetočine paradajza u zatvorenom prostoru.

Odrasle jedinke N. tenuis su sitnih dimenzija, približno 6-8 mm u dužinu, svetlo zelene boje sa izraženim tamnim očima. Uočljivi su crni prstenovima na antenama i crne tačke na membranoznim zadnjim krilima. Adulti su dobri letači i veoma su aktivni u toplim uslovima. Larve prolaze kroz 5 larvenih stupnjeva, dugačke su od 1 do 4 mm i ne lete.

 

Pre uvođenja N. tenuis u program zaštite paradajza, Tuta absoluta se prvenstveno suzbijala neselektivnim insekticidima, podjenako toksičnim kako za štetne, tako i za korisne insekte. Razvoj integralne i organske biljne proizvodnje, i upotreba insekticida koji nisu visoko toksični za predatorske stenice, stimulisao je implementaciju ovih korisnih insekata u program zaštite paradajza i drugih povrtarskih kultura. Brojna istraživanja ukazuju na praktičnu primenu N. tenuis u suzbijanju moljca paradajza, pre svega jer se ova predatorska stenica hrani sa svim razvojnim stadijumima T. absoluta, ali i zbog činjenice da je u usevima paradajza sa visokom populacije N tenuis šteta od moljca paradajza veoma niska.

Komercijalnoj upotrebi N. tenuis prethodilo je laboratorijsko i terensko testiranje različitih strategija za uspešnu primenu ove predatorske stenice i efikasno suzbijanje štetnih organizama. Brojni autori ističu da najefikasnija strategija za primenu N. tenuis u kontroli moljca paradajza podrazumeva povećanje populacije stenice neposredno pre kolonizacije useva od strane same štetočine. Ovakva strategija zahteva tačno definisanje optimalnog momenata za aplikaciju stenica u usev paradajza.

Nasuprot dobrim rezultatima, evidentan je i potencijalni rizik, jer N. tenuis može oštetiti i gajeni usev ukoliko podizanje populacije stenice nije u korelaciji sa povećanjem populacije ciljanih štetočina. Brojna istraživanja su potvrdila da N. tenuis intenzivira fitofagni režim ishrane i oštećuje biljke paradajza pri niskim populacijama štetnih insekata sa kojima se hrani. Karakteristični simptomi na biljkama su nekrotični prstenovi na stabljikama i lisnim petiolama i oštećeni cvetovi. Ipak, i pored potencijalnog štetnog efekta na gajeni usev većina literaturnih izvora ističe da ova Diciphina čak ni pri visokoj brojnosti ne uzrokuje ekonomski značajne štete na stabljikama i cvetovima paradajza. Upotreba N. tenuis je globalnog karaktera i ova vrsta se širom sveta komercijalno primenjuje kao biološki agens za suzbijanje ekonomski najznačajnijih štetočina paradajza u zatvorenom prostoru širom Evrope, Afrike i Južne i Severne Amerike. U slučaju prenamnoženosti, brojnost N. tenuis se lako kontroliše insekticidima, dok se kao posebno efikasni izdvajaju insekticidi na bazi aktivne materije indoksakarb i acetamiprid, koji sa druge strane pokazuju slabu efikasnost u kontroli T. absoluta, ali vrlo efikasno deluju na N. tenuis.

 

Za postizanje zadovoljavajućih rezultata u biokontroli, aplikaciji bioloških agenasa prethodi temeljan i redovan monitoring useva, tačna identifikacija štetnih insekata, poznavanje biologije štetnog i upotrebljenog korisnog insekta, kao i lociranje adekvatnog momenta primene.

U cilju definisanja adekvatne strategije za primenu N. tenuis u našim agro-ekološkim uslovima, ali i radi testiranja efikasnosti ovog biološkog agensa, RC Kikinda je na području svog delovanja postavila ogled u plasteničkoj proizvodnji paradajza. U toku je sitematičan monitoring tretiranog useva paradajza, ciljanih štetočina i primenjene predatorske stenice. Eksperimentalna primena N. tenuis na lokalitetu Kikinda za sada daje odlične rezultate, a RC Kikinda će po završetku ogleda prezentovati dobijene rezultate i ukazati na ustanovljene prednosti i potencijalne nedostatke primene ove predatorske stenice.

Preventivne mere u cilju zaštite od azijske voćne mušice
Na području delovanja RC Kikinda sprovodi se sistematičan i konstantan monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii). Praćenje štetočine vrši se na više različitih lokaliteta u zasadima trešnje, šljive i vinove loze. Monitoring se obavlja uz pomoć lovnih klopki na bazi mirisnih atraktanata koji privlače i izlovljavaju štetočinu. Za tu namenu koriste se plastične flaše sa otvorima za ulazak mušica (ø oko 4 mm) i otvorima za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina vina i jabukovog sirćeta u odnosu 1:1, kojoj se dodaje nekoliko kapi detrdženta za sudove.
 
Picture
 
Picture
 

Azijska voćna mušica (Diptera; Drosophilidae) je invazivna i polifagna štetočina poreklom iz jugoistočne Azije. Štete na plodovima voća nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi mesom ploda. Sprovedeni monitoring D. suzukii ukazao je rasprostranjenost ove štetočine na području svih regionalnih centara sistema Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Srbije. U 2016. godini na 90 praćenih lokaliteta  prisustvo štetočine registrovano je u zasadima maline, kupine, vinove loze, jagode, trešnje, breskve, nektarine, šljive, jabuke, kruške, džanarike i na smokvi. Štete su registrovane na plodovima maline, kupine, vinove loze, smokve, šljive, divlje kupine i zove. Široka rasprostranjenost i velika gustina populacije D. suzukii koja je registrovana u 2016. godini, kao i prisustvo širokog spektra biljaka domaćina i povoljnost prirodnih uslova za razvoj ove vrste na području Srbije, ukazuju na visok rizik u proizvodnji jagodičastog i koštičavog voća u narednom periodu.

U region Kikinde u prethodnim godinama je na lovnim klopkama beležen sporadičan ulov imaga štetočine, što ukazuje na prisustvo ove invazivne vrste i na našem terenu. Iako u tekućoj godini na području delovanja RC Kikinda na lovnim klopkama još uvek nije zabeležen ulov azijske voćne mušice, usled potencijalnog rizika po proizvodnju voća potrebno je primenjivati sve raspoložive kontrolne mere u cilju zaštite zasada od ove štetočine:
  • Postavljanje što većeg broja lovnih klopki za masovno izlovljavanje odraslih jedinki u cilju smanjenja populacije štetočine. Preporučuje se postavljanje klopki na rastojanju od 2 do 3 metra na ivičnim delovima zasada, odnosno na rastojanju od 5 metara unutar samog zasada.
  • Uništavanje prezrelih plodova koji predstavljaju idealnu sredinu za razvoj štetočine. Prezrele plodove treba sakupiti i odložiti u zatvorenu burad u cilju sprečavanja razvoja štetočine i pojave jedinki naredne generacije. Burad treba da ostanu zatvorena bar 7 dana.
  • Skraćivanje intervala berbe kako bi se redukovao broj prezrelih plodova na parceli.
  • Krčenje napuštenih zasada koji predstavljaju izvorišta ove štetočine.
  • Uklanjanje spontane flore, alternativnih i prelaznih domaćina ovoj štetočini poput divlje kupine, džanarike, zove itd.
RC Kikinda će i u narednom periodu nastaviti sa monitoringom azijske voćne mušice u cilju signaliziranja njene pojave, odnosno praćenja njene aktivnosti na našem terenu.
Štetne stenice na području RC Kikinda
Na području delovanja RC Kikinda, monitoringom ekonomski najznačajnih biljnih kultura registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma štetnih stenica (jaja, larve i adulti). Po pitanju štetnosti, najveću pažnju privlače zelena povrtna stenica (Nezara viridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys), izrazito polifagne vrste koje se mogu uočiti u većini praćenih useva i zasada. 
Povrtna stenica (Hemiptera: Pentatomidae) potiče iz tropskih i subtropskih krajeva, a kod nas je prvi put registrovana 2007 godine. Od tada se njeno prisustvo registruje u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza, ali i u zasadima voća i vinove loze. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Velike štete pričinjavaju na zrelim plodovima paprike i paradajza, gde na mestima ishrane dolazi do diskoloracija na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.
 
Picture
 
Picture
 
Picture
 
Braon mramorasta stenica (Hemiptera: Pentatomidae) je izrazito invazivna poljoprivredna štetočina koja vodi poreklo iz istočne Azije, a u Srbiji je prisutna od 2015. godine. Poput prethodno opisane vrste, štete nanosi u stadijumu imaga i larve isisanjem sokova iz svih nadzemnih delova biljaka. Najveće štete nanosi na plodovima, koji usled oštećenja gube ekonomsku vrednost. Pored direktnih šteta, ubodna mesta predstavljaju ulazne otvore za pojavu i razvoj različitih patogena. Ovu stenicu karakteriše izrazita polifagnost, a do danas je identifikovano više od 300 biljnih vrsta domaćina ove štetočine. Kao izrazito migratorna i polifagna vrsta, braon mramorasta stenica se sve više ističe kao ekonomski značajna štetočina.
 
Picture
 
Picture
 
Picture
 
Suzbijanje štetnih Heteroptera predstavlja kompleksan zadatak, pre svega jer izrazita pokretljivost, mobilnost, noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju efikasnu procenu visine populacije ovih insekata. Prema literaturnim podacima najzastupljeniji način suzbijanja štetnih stenica bazira se na upotrebi hemijskih sredstava, najčešće piretroida i neonikotinoida. Kod nas nema registrovanih preparata za suzbijanje braon mramoraste stenice, dok se insekticidi na bazi aktivne materije deltametrin primenjuju za suzbijanje zelene povrtne stenice. U sistemu integralne zaštite bilja, suzbijanje štetnih stenica se zasniva na strategiji koja podrazumeva dobro poznavanje biologije i ponašanja štetočine, redukovanu i efikasnu upotrebu insekticida. S obzirom na ograničenu efikasnost hemijskih sredstava i njihov kratkoročni efekat, biološka kontrola bazirana na upotrebi introdukovanih i nativnih prirodnih neprijatelja predstavlja obećavajuće i dugoročno rešenje u redukciji gustine populacije štetnih Heteroptera. Korisni insekti sa najvećim potencijalom u biološkoj kontroli štetnih stenica su parazitoidi jaja iz rodova Trissolcus (Hymenoptera: Platygastridae) i Anastatus (Hymenoptera: Eupelmidae).
Na prostoru delovanja RC Kikinda prisustvo pomenutih vrsta registrovano je u zasadima leske, jabuke i maline, kao i u usevima soje, krompira, paprike i paradajza. U pojedinim zasadima registruje se izrazito visok intenzitet napada ovih insekata (vidi preporuku), što zahteva sprovođenje hemijskog tretmana, dok je u pojedinim usevima njihovo prisustvo sporadično, pa hemijske mere još nisu uvek opravdane. Ipak, čak i niska brojnost ovih štetočina u pojedinim zasadima poziva na oprez, pogotovo ukoliko se uzme u obzir njihov visok reproduktivni kapacitet i sposobnost brzog migriranja sa jedne površine na drugu. Usled navedenog, preporučuje se sprovođenje konstantnog i opsežnog monitoringa kako bi se ustanovila dinamika kretanja i visina populacije štetočina, te pravovremeno definisao momenat za hemijski tretman. S obzirom na potencijalnu opasnost od gore pomenutih štetočina, poljoprivrednim proizođačima se preporučuje pregled gajenih biljaka na prisustvo štetnih stenica, pogotovo onih biljnih vrsta koje se nalaze u fazi zrenja.
RC Kikinda će i u narednom periodu nastaviti sa praćenjem štetnih stenica i na vreme signalizirati momenat za sprovođenje hemijskog tretmana.
Cikada Reptalus panzeri na kukuruzu
Na području delovanja RC Kikinda vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri.
 
 
 
 
Cikada je vektor stolbur fitoplazme prouzrokovača bolesti pod nazivom crvenilo kukuruza.
 
Štetočina ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna meseca i prelaze na biljke kukuruza na kojima se hrane floemskim sokovima. Polifagna je štetočina i sreće se često i na korovskim biljkama kao što je divlji sirak. Ženke polažu jaja na koren kukuruza, a larve se hrane na samom korenu. Setvom pšenice posle kukuruza larve nastavljaju svoj razvoj dalje na korenu pšenice.
 
Simptomi crvenila na kukuruzu manifestuju se na svim biljnim delovima, dok je posebno izraženo crvenilo duž lisnog nerva.
 
Na području delovanja RC Kikinda kukuruz je dominantna gajena biljna vrsta pa se poljoprivrednim proizvođačima preporučuje poštovanje plodoreda, odnosno izbegavanje setve pšenice posle kukuruza jer se na taj način prekida životni ciklus cikade i znatno smanjuje populacija insekata u narednoj godini.
 
Primena insekticida se ne preporučuje u borbi protiv ove štetočine.
1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima