26.11.2021
Na terenu RC Ruma usevi ozimih strnih žita se zavisno od rokova setve nalaze u različitim fazama razvoja listova (11-15 BBCH).
Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma registrovano je prisustvo cikada (Cicadellidae) na do 5% biljaka, dok prisustvo lisnih vaši nije uočeno.
Cikada Psammotettix alienus
 velika slika
U usevima ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 8% biljaka i simptoma sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 2% biljaka. U usevima pšenice nije registrovano prisustvo simptoma bolesti.
Mrežasta i sočivasta pegavost lista ječma
 velika slika
Za sada se na preporučuje primena hemijskih mera zaštite, a RC Ruma nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima ozimih strnih žita.
25.11.2021
Na terenu RC Ruma usevi uljane repice se zavisno od vremena setve nalaze u fazi od 6 do 9 listova razvijeno (16-19 BBCH).
Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma suve truleži uljane repice (Phoma lingam) na do 7% biljaka. Simptomi se uočavaju na najstarijim listovima u vidu sivo-pepeljastih pega u okviru kojih se nalaze plodonosna tela gljive, piknidi sa piknosporama, koje se unutar useva raznose kišnim kapima i vetrom.
velika slika
Gljiva se može održati i do 4 godine u zaraženim biljnim ostacima. Održava se i na korovskim biljkama iz porodice krstašica, a prenosi se i semenom. Do zaraze uljane repice ovim patogenom može doći od faze klijanaca do formiranja mahuna. Spore gljive klijaju već na 4oC u prisustvu vlage. Ako se zaraza ostvari u fazi klijanaca ili tokom formiranja prvih pravih listova, mlade biljke mogu u potpunosti propasti ili zaostaju u porastu. Na starijim biljkama bolest se prvo javlja na donjim listovima, a potom se širi na gornje listove. Optimalna temperatura za razvoj bolesti je između 20 i 24°C uz prisustvo vlage. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj, bolest se može proširiti na stablo i koren prouzrokujući tzv. rak prizemnog dela stabla i korena. Pege mogu prstenasto obuhvatiti stabljiku i tada se biljke prevremeno suše i lako poležu. Zaražene mahune pucaju, a zrno je naborano, prevremeno sazreva i smanjena je masa zrna.
U borbi protiv ove bolesti važnu ulogu imaju agrotehničke mere kao što su: plodored (četvorogodišnji, uz izbegavanje kupusnjača i suncokreta), prostorna izolacija, optimalne količine azota, setva zdravog semena, izbor sorti sa kraćim periodom cvetanja i uništavanje korovskih biljaka.
Trenutni nivo prisustva simptoma u usevima uljane repice ne iziskuje fungicidni tretman.
Prilikom pregleda useva nije registrovano prisustvo vaši (Aphididae), ali se na pojedinim parcelama registruje prisustvo pojedinačnih aktivnih rupa od glodara. Proizvođačima se preporučuje redovan obilazak parcela i po dostizanju praga štetenosti (10 aktivnih rupa po hektaru) njihovo suzbijanje, uz poštovanje svih propisanih mera za zaštitu ptica i divljači od trovanja.
RC Ruma nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima uljane repice.
8.11.2021
Na terenu RC Ruma usevi kupusa za jesenju proizvodnju se nalaze u završnim fazama razvoja glavice.
Vizuelnim pregledom pojedinih useva uočeno je prisustvo simptoma crne truleži kupusnjača koju prouzrokuje bakterija Xanthomonas campestris pv. campestris.
Ovo je ekonomski najznačajnije oboljenje biljaka iz porodice kupusnjača (fam. Brassicaceae). Najčešće se sreće na kupusu, kelerabi i karfiolu. Može pričiniti štete u svim fazama razvoja. U slučaju jakog napada dolazi do drastičnog smanjenja prinosa i smanjene tržišne vrednosti glavica, a može doći i do potpunog propadanja useva.
Infekcija se može ostvariti tokom cele vegetacije, ali i tokom transporta i čuvanja glavica. Izvor primarne zaraze mogu biti zaraženo seme i zaraženi biljni ostaci u zemljištu. U zemljištu se bakterija zadržava do 3 godine, ako je u njemu prisutan infektivni biljni materijal. Sekundarne infekcije i dalje širenje zaraze se ostvaruju kišnim kapima, vetrom, kroz prirodne otvore, povrede nanete insektima, puževima, preko sistema za navodnjavanje itd. Razvoju i širenju bolesti pogoduju vlažno i toplo vreme, odnosno topli dani i prohladne noći.
Rana pojava bolesti na biljkama iz zaraženog semena prouzrokuje odumiranje kotiledonih listića, a posle i cele biljke. Zaraženi rasad uvene, a inficirane mlade biljke smekšaju i trule. Na listovima starijih biljaka prvi simptomi su u vidu nepravilnih hlorotičnih pega duž ivice listova, koje se zatim klinasto šire prema glavnom nervu, dobijajući karakterističan oblik latiničnog slova “V”. Tkivo u okviru pega poprima smeđu boju, suši se i odumire, a nervi dobijaju tamno-braon do crnu boju.
velika slika
Bakterija se širi sprovodnim sudovima prouzrokujući trulež sprovodnog tkiva koja se može uočiti na uzdužnom preseku nerava, kao i na poprečnom preseku glavice, stabla i korena (mrka ili crna boja sudova uz prisustvo bakterijskog eksudata). Kao posledica truleži sprovodnog tkiva zaražene biljke zaostaju u razvoju, zakržljale su i često ne formiraju glavicu. Ukoliko dođe do formiranja glavice, razvoj bolesti se može nastaviti i tokom skladištenja. Zaražene biljke su podložne napadu sekundarnih patogena, prouzrokovača vlažne truleži (Erwinia carotovora i Pseudomonas marginalis), te dolazi do njihovog potpunog propadanja (glavice se pretvaraju u sluzavu crnu masu neugodnog mirisa).
U zaštiti od ovog oboljenja ključne su preventivne mere kontrole:
- korišćenje zdravstveno ispravnog semena i rasada;
-dezinfekcija semena toplom vodom (50°C – 25 min. za seme kupusa, 15 min. za ostale) ili hemijski tretman semena (natrijum-hipohlorit, vodonik peroksid);
-dezinfekcija supstrata u toplim lejama;
-poštovanje plodoreda (najmanje trogodišnji);
-gajenje otpornih sorti ili hibrida;
-uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka, biljnih ostataka i korovskih biljaka (prvenstveno iz familije Brassicaceae);
-suzbijanje insekata i puževa kao vektora ovog patogena;
-pravilna primena kalijumovih i fosfornih đubriva (doprinosi povećanju otpornosti).
Od hemijskih mera, u toku vegetacije preporučuje se preventivna zaštita useva preparatima na bazi bakra.
3.11.2021
Na terenu RC Ruma se kasnilo sa setvom ozimih strnih žita, pa se usevi većinom nalaze u različitim fazama klijanja i nicanja. Usevi pšenice iz ranijih rokova setve se nalaze u fazi 1 do 2 lista razvijeno (11-12 BBCH), a usevi ozimog ječma u fazi 2 do 3 lista razvijeno (12-13 BBCH).
Vizuelim pregledom useva pšenice i ječma iz ranijih rokova setve registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) na 3 do 6% biljaka.
velika slika
Ove štetočine, pored direktnih šteta koje prouzrokuju prilikom ishrane, su značajne i kao vektori fitopatogenih virusa. Domaćini virusa su, osim strnih žita, mnogi korovi iz familije Poaceae, kao i samonikle biljke čije se prisustvo uočava na mnogim strništima. Zakorovljenost parcela i nezaoravanje žetvenih ostataka omogućavaju ishranu ovih štetočina tokom leta, čime se doprinosi njihovom održavanju i povećanju brojnosti. Na taj način se povećava i rizik od infekcije novoniklih useva u jesen, ukoliko su biljke na kojima su se ove štetočine hranile bile zaražene virusima.
Za sada je prisustvo ovih štetočina ispod nivoa praga štetnosti. Proizvođačima se preporučuje da nakon nicanja useva redovno prate prisustvo i brojnost navedenih štetočina. Insekticidni tretman se preporučuje po dostizanju praga štetnosti, koji u početnim fazama razvoja strnih žita podrazumeva prisustvo vaši i cikada na 10% biljaka (EPPO standard 2/11/1).
RC Ruma nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima strnih žita i blagovremeno će signalizirati momenat za tretman. 27.10.2021
Na terenu RC Ruma zasadi kruške se nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća.
U krušicima je u toku pojava prezimljujuće forme imaga obične kruškine buve (Cacopylla pyri), koja je krupnija i tamnija od letnjih formi i otpornija na niske temperature. Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo ove štetočine u niskom intenzitetu napada (indeks napada 1,5).
velika slika
RC Ruma nastvlja sa praćenjem obične kruškine buve u zasadima krušaka. 12.10.2021
Na terenu RC Ruma tokom vegetacije u pojedinim usevima paprike na otvorenom i u plastenicima je registrovano prisustvo pojedinačnih biljaka sa početnim simptomima uvenuća koji su ukazivali na zeleno/verticiliozno uvenuće (prouzrokovač gljive Verticillium albo-atrum i Verticillium dahliae). Pred kraj vegetacije na nekim parcelama uočeno je širenje ovog oboljenja. Do jače pojave je došlo jer nisu preduzete sve neophodne mere u proizvodnji rasada, niti je ispoštovan plodored. Zeleno uvenuće može dovesti do značajnog gubitka roda.
Navedeni patogeni imaju širok krug domaćina (preko 200 vrsta zeljastih i drvenastih biljaka). Od gajenih biljaka napadaju paradajz, papriku, plavi patlidžan, krompir, krastavac, dinju, lubenicu, suncokret, jagodu, koštičavo voće (kajsija, šljiva), ali i mnoge ukrasne, šumske i korovske vrste.
U našoj zemlji ovo oboljenje može prouzrokovati značajne štete u povrtarskoj proizvodnji, prvenstveno na vrstama iz familije Solanaceae (paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir). Tamo gde se ove biljke dugo gaje, posebno u monokulturi, može doći do potpunog propadanja useva. Zeleno uvenuće se češće javlja u zaštićenom prostoru zbog nemogućnosti primene plodoreda i veoma povoljnih edafskih uslova. Intenzitet prisustva bolesti i gubitka roda zavise od nivoa inokuluma u zemljištu, uslova spoljašnje sredine i osetljivosti sortimenta. U većim razmerama se javlja na zemljištu na kojem se više godina uzastopno gaje osetljive biljne vrste.
Ovi patogeni se održavaju u zemljištu i zaraženim biljnim ostacima (V. albo-atrum trajnom micelijom, V. dahliae mikrosklerocijama). Infekcija se ostvaruje preko korenovih dlačica ili povreda. Usled prodora patogena u sprovodne sudove stabla dolazi do njihovog začepljenja, snabdevanje biljke vodom i hranljivim materijama je otežano, što izaziva postepeno uvenuće i sušenje biljke. U uslovima visokih temperatura i visoke relativne vlažnosti vazduha dolazi do sporulacije gljive. Micelija se iz sudovnog dela probija na površinu lista, obrazujući konidiofore sa konidijama duž lisnih nerava. Konidije se kišnim kapima spiraju u zemljište i u dodiru sa korenom klijaju i vrše sekundarne zaraze. U tkivu zaraženih biljaka gljivica razvija organe koji ponovo dospevaju u zemljište putem zaoravanja biljnih ostataka. Parazit se u prirodi širi vetrom, površinskom vodom, zemljištem, zaraženim biljnim ostacima i zaraženim semenom.
Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu blagog uvenuća na donjem lišću zaraženih biljaka samo u najtoplijem delu dana. Posle kiše ili navodnjavanja dolazi do prividnog poboljšanja. Lišće omekšava počev od ivice liske prema njenom središnjem delu i klone ali i dalje zadržava zelenu boju. U početku je pojava bolesti usporena i lokalna. Sa razvojem oboljenja, lišće sve više gubi turgor, javljaju se nepravilne hlorotične pege, koje potom postaju nekrotične i na kraju se lišće suši i otpada. Osim lišća mogu biti zahvaćene pojedine grane, pa i cele biljke. Na uzdužnom preseku korena i prizemnog dela stabla zapaža se braonkasta boja (nekroza) sprovodnog tkiva.
Do zaraze može doći u svim fazama razvoja paprike. Kod ranih infekcija osetljivih sorti mlade biljke i sejanci mogu propasti veoma brzo nakon ostvarene infekcije. Ranije zaražene biljke usled skraćivanja internodija ostaju kržljave, imaju žbunast izgled i ne formiraju plodove. Međutim, zaraze se mnogo češće javljaju kasnije u vegetaciji. Kod kasnih zaraza plodovi pre vremena pocrvene, smežuraju se i isuše.
velika slika
U cilju suzbijanja ove bolesti moraju se ispoštovati preventivne mere borbe:
· višegodišnji plodored (bar petogodišnji); gajiti kulture koje nisu domaćini ovom patogenu (žitarice, kukuruz, soja, šećerna repa, pasulj, boranija, grašak, kupus),
· izbor otpornih sorti,
· proizvodnja zdravog rasada,
· termička ili hemijska dezinfekcija supstrata pri proizvodnji rasada,
· umereno đubrenje, pogotovo azotnim đubrivima (negativno delovanje na otpornost biljke),
· uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka i korovskih biljaka koje su domaćini patogena.
Hemijske mere nemaju direktan uticaj na suzbijanje ove bolesti, već predstavljaju samo dopunu preventivnim merama (potapanje korena pre rasađivanja ili njegovo zalivanje rastvorom propamokarb-hidrohlorida ili propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminijum). 22.9.2021
Na terenu RC Ruma sa setvom uljane repice se kasnilo usled nepovoljnih vremenskih uslova, te se većina useva nalazi u različitim fazama klijanja i nicanja (01-09 BBCH), dok se usevi iz ranijih rokova setve nalaze u fazi 1 do 2 lista razvijena (11-12 BBCH).
fenofaza uljane repice
Vizuelnim pregledom takvih useva registrovano je prisustvo imaga repičine lisne ose (Athalia rosae), kao i položenih jaja na do 40% pregledanih biljaka, dok piljenje pagusenica ove štetočine za sada nije registrovano.
U našoj zemlji repičina osa ima 2-3 generacije godišnje. Prva generacija je najmanje štetna jer se u proleće održava na korovskim biljkama iz porodice krstašica. Druga i treća generacija nanose štete uljanoj repici.
Ženke ove štetočine legalicom zarežu epidermis obično sa donje strane lista i u parenhim polažu jaja. Štetu prave pagusenice koje se hrane lisnom masom između nerava, skeletirajući je. Ove štetočine na mladim biljkama mogu da pričine značajne štete za veoma kratko vreme. Kada se prenamnože može doći do golobrsta.
jaja repičine lisne ose ispod epidermisa
Vizuelnim pregledom je registrovano i prisustvo pojedinačnih primeraka krilatih formi lisnih vaši (Aphididae). Pored direktnih šteta, sisanjem biljnih sokova, lisne vaši su značajne i kao vektori fitopatogenih virusa.
Prag štetnosti za repičinu lisnu osu je 1 pagusenica po biljci ili 50 pagusenica po m², a za lisne vaši 20% napadnutih biljaka, kada treba sprovesti hemijske mere zaštite.
Za sada se ne preporučuju hemijske mere, a RC Ruma nastavlja sa praćenjem štetočina u usevima uljane repice i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu sprovođenja tretmana.
2.9.2021
Na terenu RC Ruma, u pojedinim zasadima jabuke se registruje prisustvo kolonija krvave vaši (Erisoma lanigerum).
Krvava vaš je prvensveno štetočina jabuke, a retko se može naći i na krušci, dunji i i srodnim biljkama (glog, oskoruša, dunjarica, vatreni trn, japanska dunja).
Prezime najmlađi larveni uzrasti na podzemnim organima jabuke, oko korenovog vrata, a manji deo populacije na nadzemnom delu stabla (u pukotinama kore stabla i grana, na mestima jačeg orezivanja ili drugim oštećenjima). Krvava vaš dobro podnosi veoma niske temperature (do -27°C).
U proleće sa kretanjem vegetacije vaši migriraju na nadzemne delove stabla koje oštećuju svojom ishranom i partenogenetski (bespolno) razvijaju 10-15 generacija godišnje, tako da može biti prisutna u zasadima tokom cele godine. Reprodukcija novih kolonija nastupa rano u proleće (mart-april). Ženke rađaju žive larve, takođe ženke, koje odmah počinju da prave štete. Do polovine juna sreću se samo beskrilne ženke, a nakon toga se počinju javljati i krilate ženke. Pred jesen se povećava broj krilatih ženki koje preleću na druga stabla i formiraju nove kolonije koje uzrokuju dalje štete.
Kolonije krvave vaši se vrlo lako zapažaju, jer su prekrivene belom gustom voštanom navlakom. Hrane se sisanjem biljnih sokova usled čega povređeno biljno tkivo buja. Na mestu ishrane formiraju se male gale koje pucaju, a spajanjem više ovakvih gala nastaju otvorene rane koje otežavaju kretanje soka kroz biljku, pa se iznad takvih rana biljni delovi suše. Ovakve rane su pogodne za razvoj i prezimljavanje drugih štetnih organizama (patogeni rana, štetni insekti). Pri jakom napadu krvava vaš može naseliti i plodove. Štete na plodovima su izazvane mešavinom njihovih izlučevina (pepeljasta navlaka, izmet) koje predstavljaju podlogu za razvoj gljive čađavice. Napadnuti plodovi su neugledni i gube tržišnu vrednost. Kod napadnutih biljaka dolazi do zaostajanja u porastu i smanjenja rodnosti. U slučaju jakog napada i sukcesivnog javljanja godinama može doći i do sušenja celih voćaka.
kolonije krvave vaši (velika slika)
Na intenzitet prisustva krvave vaši u zasadima jabuke utiče niz faktora: klimatski faktori, položaj terena, kondicija i starost zasada, osetljivost podloge i sorte, uzgojni oblik, rezidba, đubrenje, izbor insekticida. Najčešće je prisutna kod starijih i gustih zasada, na bujnijim podlogama, na vlažnijim i nižim položajima. Naročito je štetna na sadnom materijalu i u mladim zasadima, a njena pojava je posebno izražena u jače orezanim voćnjacima.
Suzbijanje ove štetočine je kompleksno i zahteva primenu više mera. Preventivne mere kontrole ove štetočine podrazumevaju:
- izbor manje bujnih sorti i podloga jabuke prilikom podizanja zasada,
- kvalitetna rezidba u cilju stvaranja prozračne krune radi boljeg nanošenja depozita preparata i izbegavanje oštre rezidbe,
- izbalansirana ishrana; ne koristiti prekomerne količine azota, kako bi se postigao umeren rast izdanaka; ukoliko je moguće upotreba regulatora rasta.
Hemijske mere zaštite u fazi mirovanja vegetacije se sprovode primenom mineralnih ulja. U toku vegetacije, prvi insekticidni tretman se po potrebi vrši neposredno pre, a drugi nakon cvetanja, kada još nema previše lisne mase. Ova tretiranja treba da budu kvalitetna, jer kasniji tretmani tokom letnjih meseci imaju samo dopunski efekat. Preporučuje se primena veće količine vode, dok dizne treba usmeriti i prema korenovom vratu i izdancima. Prskanje treba obaviti na temperaturi višoj od 10°C, kako bi se uz želudačno i kontaktno delovanje, podstaklo i eventualno delovanje insekticida putem para. Ukoliko se primeti pojačano prisustvo kolonija tokom jeseni, potrebno je prvo obaviti berbu, pa tek onda koristiti insekticide.
Hemijsko suzbijanje ove štetočine otežava gusta voštana navlaka koja je štiti i skriveni način života na korenovom vratu, pukotinama kore i rak ranama. Kvalitetnu aplikaciju preparata otežava i lisna masa u toku vegetacije, uz često nedovoljan utrošak vode po jedinici površine.
U toku vegetacije ova štetočina se može donekle držati pod kontrolom primenom insekticida za suzbijanje drugih insekata. Na brojnost populacije utiču i insekticidi koji negativno deluju na parazitsku osicu (Aphelinus mali) i uholažu (Forficula auricula), prirodne neprijatelje krvave vaši. Preporuka je, kad god je moguće, korišćenje selektivnih insekticida koji štede prirodne neprijatelje. Do ekspanzije krvave vaši dolazi krajem sezone, sa prestankom upotrebe insekticida, a toplo i suvo vreme u toku i nakon berbe dodatno favorizuju razvoj ove štetočine.
Poslednjih godina krvava vaš zadaje voćarima sve veći problem. Osim gore navedenih faktora, borbu dodatno otežava i povlačenje mnogih insekticida sa tržišta. Štete koje mogu nastati usled prenamnoženja ove štetočine i neadekvatnog suzbijanja mogu biti nepopravljive. Samo uz poštovanje svih raspoloživih mera, pravovremenu primenu i adekvatan izbor insekticida zasnovan na antirezistentnoj strategiji možemo očekivati da će borba sa ovom štetočinom biti uspešna.
18.8.2021
Na terenu RC Ruma na pojedinim parcelama je registrovano prisustvo, odnosno simptomi prisustva repine korenove vaši (Pemphigus fuscicornis) u različitom intenzitetu napada.
Repina korenova vaš ima 8 do 13 generacija godišnje. Prezimljava kao beskrilna partenogenetska ženka na starim repištima. Pri velikoj brojnosti prezimelih ženki, uz prisustvo korova iz familije štireva (Amaranthaceae), odnosno podfamilije Chenopodioideae (pepeljuga, loboda i dr.) i u toplim i suvim uslovima može se očekivati njena masovna pojava.
U godinama sa suvim i toplim letima u napadnutim usevima se uočavaju oaze u okviru kojih biljke gube turgor, venu i zaostaju u porastu. Koren ostaje nerazvijen, a takve biljke se lako vade iz zemljišta. Na korenovim dlačicama se uočava pepeljasta paučinasta masa nastala usled presvlačenja ovih vaši.
velika slika
Repina korenova vaš nanosi štete sisanjem sokova na korenovim dlačicama i sitnijim korenčićima, usled čega dolazi do njihovog delimičnog ili potpunog izumiranja i formiranja plutastog tkiva. Na taj način se smanjuje pristup vode i hranljivih materija, dok prinos, sadržaj šećera i druge tehnološke vrednosti korena mogu biti značajno smanjeni.
U mere borbe ubrajaju se:
-pravilan plodored - ne treba gajiti repu na zaraženim površinama 4-5 godina;
-higijena polja- uništavanje korova (pepeljuga, loboda i dr.) koji predstavljaju žarišta i mesto održavanja ove štetočine, kao i uklanjanje rasutog i neizvađenog korenja;
-često i obilno navodnjavanje, čime se gotovo u potpunosti isključuje štetnost ove vrste.
Sprovođenje ovih mera, kao i širenje mreže za navodnjavanje ratarskih useva doprinelo bi uspešnijoj borbi u zaštiti šećerne repe od ove i drugih kserotermofilnih štetočina. 27.7.2021
Vizuelnim pregledom useva merkantilnog i semenskog kukuruza na terenu RC Ruma registrovano je prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 3% pregledanih biljaka, dok njihovo prisustvo u usevima paprike za sada nije uočeno.
U toku je početak polaganja jaja druge generacije ove štetočine. U narednim danima se očekuje pojačana aktivnost ove štetočine i intenzivnije polaganje jaja.
sveže položeno jajno leglo kukuruznog plamenca
S obzirom da prag štetnosti kod merkantilnog kukuruza iznosi 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod semenskog kukuruza i kukuruza šećerca 5% biljaka sa položenim jajnim leglima, u ovom momentu se ne preporučuju hemijske mere zaštite.
RC Ruma nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.
|
|
|
|
|