Na terenu RC Ruma u zasadima jabuke se registruje prisustvo kolonija krvave vaši (Erisoma lanigerum).
velika slika
Ova štetočina jabuke ima 10-15 generacija godišnje. Prezimljavaju najmlađi larveni uzrasti većinom na podzemnim organima jabuke, u zoni korenovog vrata, dok manji deo populacije prezimljava na nadzemnom delu stabla - u pukotinama kore stabla i grana, na mestima jačeg orezivanja i drugim oštećenjima.
Sa kretanjem vegetacije u proleće vaši migriraju na nadzemne delove stabla gde nanose štete sisanjem biljnih sokova. Na mestima njihove ishrane, usled bujanja povređenog tkiva, formiraju se gale čijim pucanjem i spajanjem nastaju otvorene rak rane koje otežavaju kretanje sokova kroz biljku. Biljni delovi iznad takvih rana se suše, voćka slabi i postaje podložna napadu sekundarnih štetočina (patogeni rana, štetni insekti). Pri jakom napadu krvava vaš može naseliti i plodove. Plodovi bivaju prekriveni pepeljastom prevlakom (mešavina njihovih izlučevina) koja predstavlja pogodnu podlogu za razvoj gljive čađavice, pa su plodovi neugledni i gube tržišnu vrednost. Napadnute biljke zaostaju u porastu, rodnost je smanjena, a u slučaju intenzivnog i učestalog javljanja može doći i do sušenja celih voćaka.
Ova štetočina je najčešće prisutna na vlažnijim i nižim terenima, u starijim i gušćim zasadima, na bujnijim podlogama. Naročito je štetna na sadnom materijalu i u mladim zasadima, a njena pojava je posebno izražena u jače orezanim voćnjacima.
Preventivne mere kontrole u borbi protiv ove štetočine podrazumevaju: izbor manje bujnih sorti i podloga prilikom podizanja zasada jabuke, kvalitetnu rezidbu (formiranje prozračne krune radi boljeg nanošenja depozita preparata) i izbegavanje oštre rezidbe, kao i izbalansiranu ishranu sa manje azota čime se postiže umeren rast izdanaka.
Hemijske mere zaštite u borbi protiv ove štetočine se po potrebi sprovode u jesenjem i ranoprolećnom periodu kao i tokom vegetacije. U fazi mirovanja vegetacije mere zaštite se sprovode primenom mineralnih ulja. U rano proleće, po izlasku larvi sa mesta prezimljavanja i početku formiranja kolonija, dok vaši još nemaju voštanu navlaku, hemijske mere zaštite se mogu sprovoditi insekticidima na bazi aktivnih materija flonikamid ili spirotetramat. Prvi insekticidni tretman u toku vegetacije se vrši neposredno pre, a drugi nakon cvetanja kada još nema previše lisne mase. Ova tretiranja treba da budu kvalitetna (primena veće količine vode, dizne usmerene i u zonu prizemnog dela stabla), jer kasniji insekticidni tretmani u toku vegetacije, namenjeni suzbijanju drugih insekata, imaju samo dopunski efekat. S obzirom da na brojnost populacije krvave vaši utiču i insekticidi koji negativno deluju na prirodne neprijatelje krvave vaši, kao što su: parazitska osica (Aphelinus mali), uholaža (Forficula auricularia), predatorske vrste osolikih muva, bubamara i zlatooke i (familije: Syrphidae, Coccinellidae, Chrysopidae), preporučuje se, kad god je to moguće, korišćenje selektivnih insekticida koji štede prirodne neprijatelje ove štetočine. Krajem sezone, sa prestankom upotrebe insekticida, dolazi do širenja krvave vaši, dok suvo i toplo vreme u toku i nakon berbe dodatno pospešuju razvoj ove štetočine. Ukoliko se primeti pojačano prisustvo kolonija tokom jeseni neophodno je prvo obaviti berbu, pa tek onda pristupiti primeni insekticida. Ukoliko su kolonije vaši sporadične, debla i grane se mogu premazivati četkom sa rastvorom insekticida.
Suzbijanje krvave vaši otežava gusta bela voštana navlaka kojom su prekrivene i skriveni način života na korenovom vratu, u pukotinama kore i rak ranama, kao i prisustvo lisne mase u toku vegetacije. Osim toga, usled povlačenja mnogih insekticida sa tržišta ova štetočina poslednjih godina predstavlja sve veći problem. I pored primene insekticida koji su dostupni i registrovani za suzbijanje ove štetočine, često dolazi do jačanja njene populacije i prenamnoženja usled neadekvatnog suzbijanja. U cilju kontrole ove štetočine neophodno je poštovanje svih raspoloživih mera, pravovremena primena i adekvatan izbor insekticida.