Skip to main content

Region Beograd

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Beograd
Dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis

Na području RC Beograda i Mladenovca zasadi jabuke se nalaze u fenofazi od mirovanja do početka bubrenja lisnih pupoljaka (BBCH 00-01).

 

Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća jabuke, sorte Ajdared i izdvajanjem pseudotecija prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke (Venturia inaequalis) uočeno je prisustvo formiranih askusa i zrelih askospora.

 

Dozrelost pseudotecija je 3,0%.

 

RC Beograd i Mladenovac nastavlja sa praćenjem dozrelosti pseudotecija ovog patogena.
 
slika
Zdravstveno stanje ozimih strnih žita

Na lokalitetu Mladenovca i Beograda usevi ozime pšenice i ječma su u fazama od rasta klijanaca do bokorenja (BBCH 15-25).

U usevu ječma su prisutni simptomi mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 6% biljaka, a sočivaste pegavosti ječma (Rhynchosporium secalis) na do 3% biljaka. Simptomi pepelnice žita (Erysiphe graminis) na pšenici su prisutni na do 5% od pregledanih biljaka.

Na nekim lokalitetima u usevu ozime pšenice, uočeno je prisustvo:

·         simptoma rđe (Puccinia spp.) i to sporadično i

·        simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na prvim (donjim) listovima.

U ovom trenutku se ne preporučuju hemijske mere zaštite useva pšenice i ječma od fitopatogenih gljiva. Nastaviće se sa praćenjem useva i navedenih štetnih organizama.

U nekim usevima ozime pšenice i ječma i dalje su prisutne aktivne rupe od poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtis arvalis). Potrebna je primena rodenticida u vidu gotovih mamaka kada se dostigne prag štetnosti i za miša je prisustvo 10 – 50 rupa po ha, a 10-500 rupa po hektaru za poljsku voluharicu. Tretirane rupe treba zatrpati, kako ne bi došlo do trovanja divljači.

Slika:Siva pegavost na listu pšenice,rđa na pšenici,

mrežasta pegavost na ječmu, aktivne rupe miševa

velika slika                   velika slika     velika slika

velika slika

Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)

Na području rada RC Beograd - Mladenovac kruška je u fazi mirovanja (BBCH 00).

 

Vizuelnim pregledom zasada kruške uočen je početak aktivnosti odraslih jedinki obične kruškine buve  (Cacopsylla pyri)  u indeksu napada 0,5. Nisu uočena sveže položena jaja.

Dalja aktivnost ove štetočine će u u svakom slučaju zavisiti od faktora spoljne sredine, a RC Beograd će nastaviti sa praćenjem aktivnosti odraslih jedinki obične kruškine buve, ali i početak polaganja jaja i signaliziraće pravi momenat za hemijski tretman.

slika1.

velika slika

Zdravstveno stanje ozimih strnih žita

Na području rada RC Beograd-Mladenovac usevi ozime pšenice i ječma se, u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike, nalaze u različitim fazama razvoja lista i bokorenja (BBCH 14-23).

U usevu ječma su prisutni simptomi mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 5 % biljaka i sočivaste pegavosti ječma (Rhynchosporium secalis) na do 3 % biljaka.

U usevima pšenice prisutni su simptomi pepelnice žita (Erysiphe graminis)  na do 5 % biljaka.

Prisustvo simptoma rđe (Puccinia spp.) nije registrovano u usevima pšenice i ječma.

Takođe, uočeno je prisustvo žućenja i oštećenja vršnih delova lista u usevu ječma, što je posledica dejstva niskih temperatura vazduha u periodu od 09.1. do 14.1.

Proizvođačima se preporučuje pregled useva strnih žita na prisustvo aktivnih rupa od glodara. Ukoliko se u usevu ozimog ječma i pšenice uoči prisustvo aktivnih rupa od poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtis alvaris) preporučuje se primena rodenticida u vidu gotovih mamaka. Prag štetnosti je od 10  do 50 aktivnih rupa po ha za poljskog miša i od 10 do 500 aktivnih rupa od poljske voluharice.

Nakon primene gotovih mamaka u rupe iste treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

 

velika slika           velika slika              velika slika

Zdravstveno stanje ozimih strnih žita (Beograd i Mladenovac)

Na području rada RC Beograd i Mladenovac, usevi ozime pšenice i ječma se nalaze u fazi od početka razvoja listova do početka bokorenja.

U usevu ječma registrovani su simptomi mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) i sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 3% biljaka.

U usevu pšenice uočeni su simptomi pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 1% od  biljaka, dok prisustvo simptoma rđe (Puccinia spp.) nije uočeno.

Insekti nisu uočeni.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da obrate pažnju na prisustvo aktivnih rupa poljskih glodara i to, poljskog miša (Apodemus sp.) i poljske voluharice (Microtis alvaris).

Prag štetnosti za poljskog miša (Apodemus sylvaticus) je 10-50 aktivnih rupa po ha, a za poljsku voluharicu (Microtis alvaris) je 10-500 aktivnih rupa po ha i po dostizanju tih pragova se preporučuje primena registrovanih, gotovih mamaka.

Prilokom primene rodenticida, rupe treba zatrpati, da ne bi došlo do trovanja divljači.

RC Beograd i Mladenovac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih useva.

 

 

usev pšenice                 pepelnica žita 

 

faza ječma

Zdravstveno stanje ozimih strnih žita

Na lokalitetu Mladenovac, usevi ozime pšenice i ječma su u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike u fazi od klijanja do rasta klijanaca  (BBCH 09-13).

Vizuelnim pregledom useva ječma i pšenice uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na  do 3% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadelidae) nije uočeno.

U usevu ječma su prisutni simptomi mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 3% biljaka i sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 2% biljaka. Simptomi pepelnice žita (Erysiphe graminis) na pšenici i ječmu, kao i simptomi rđe (Puccinia spp.) nisu uočeni.

U usevima pšenice i ječma se i dalje registruje prisustvo aktivnih rupa od poljskih glodara i poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da obrate pažnju na njih.

Ukoliko je dostignut prag štetnosti za poljskog miša (Apodemus sylvaticus) od 10-50 aktivnih rupa po ha, kao i za poljsku voluharicu (Microtis alvaris) od 10-500 aktivnih rupa po ha, preporučuje se, nakon prestanka padavina, primena rodenticida u vidu gotovih mamaka na bazi cink-fosfida.

Prilikom primene rodenticida u aktivne rupe od glodara, rupe treba zatrpati, da ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

RC Beograd i Mladenovac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih useva.

Slika1. Simptomi mrežaste pegavosti lista ječma i sočivaste pegavosti lista ječma

velika slika

Prisustvo imaga obične kruškine buve

Na području delovanja RC Beograda i Mladenovca zasadi kruške se nalaze u različitim fenofazama opadanja lišća.

Nakon vizuelnog pregleda u zasadima kruške registrovana su prezimljujuća imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) sa ineksom napada 0,62. U ovom trenutku je u toku pojava imaga prezimljujuće forme ove štetočine.

RC Beograd i Mladenovac i u narednom periodu nastavlja sa praćenjem aktivnosti obične kruškine buve.

velika slika         velika slika

Monitoring pr. čađave krastavosti jabuke (Venturia inaequalis) u proizvodnoj 2023. godini

Na teritoriji regionalnog centra Beograd - Mladenovac, proizvodni zasadi jabuke su obrani, a oni koji nisu se nalaze u fenofazi sazrevanja ploda i semena.

Odlike ove proizvodne godine su učestale, lokalne i obilne padavine. Ovakvi uslovi tokom vegetacije pogodovali su razvoju jabuke, ali i pojavi i širenju prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis).

U pojedinim zasadima jabuke, na različitim lokalitetima, gde nisu blagovremeno primenjene hemijske mere zaštite, registrovano je prisustvo simptoma ovog patogena (fotografije ispod iz proizvodne 2023).

Patogen prezimljava u opalom lišću. U proleće, nakon kretanja vegetacije, sa porastom temperature i prvim kišama, dolazi do oslobađanja askospora, koje dospevaju na listove, klijaju i vrše infekciju lista.

Praćenje biologije Venturia inaequalis počinje se sa laboratorijskim pregledom prezimelog lišća i određivanjem dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija u kojima su askusi sa askosporama.

Prema našim laboratorijskim rezultatima, početak formiranja askospora u askusuma je bio u prvoj dekadi februara (prilog 10.2.2023).

Period primarnih infekcija u našim uslovima je okončan krajem maja (prilog 27.05.2023) kada su pseudotecije na osnovu pregleda prezimelog lišća u potpunosti ispražnjene.

Prema podacima sa AMS (automatska meteorološka stanica) u Kamendolu, u ovom periodu ostvarili su se uslovi za 3 primarne  infekcije u aprilu i za 6 u maju mesecu (ukupno 9 primarnih infekcija).

Takođe, prema podacima sa AMS ostvarili su se uslovi za sekundarne infekcije i to 2 u maju, 4 u junu, 1 u julu i 3 u avgustu (ukupno 10 sekundarnih infekcija).

 

U cilju sprečavanja infekcije pomenutim patogenom preporučuje se sprovođenje preventivnih fungicidnih tretmana od momenta pojave listova (mišije uši), a pre najavljenih padavina.

RC Beograd i Mladenovac je preporučio preventivne tretmane na početku vegetacije u fazi bubrenja pupoljaka i fazi mišje uši.

U fazi početka cvetanja i nakon cvetanja, kao i u fazi formiranja ploda  preporučena je primena kombinacije sistemika i preventivnih fungicida, zbog nagle smene fenofaza i intenzivnog formiranja i oslobađanja askospora u uslovima učestalih padavina.

Uslovi za sekundarne infekcije konstaovani su na AMS u fazi intenzivnog razvoja ploda, i zato je u datim uslovima preporučena primena registrovanih fungicida

Pored primene fungicida u cilju suzbijanja pomenutog štetnog organizma, preporuka je da se tokom jeseni uklanjaju i uništavaju opali listovi čime  se smanjuje inokulum za narednu vegetaciju.

 

Fotografija 1,2. Simptomi čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke

velika slika                    velika slika

 

Prisustvo poljskih glodara u regionu Beograda i Mladenovca

Na području delovanja RC Beograd i Mladenovac u usevima i zasadima uočeno je prisustvo glodara i to: poljskih miševa (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis) u različitm kategorijama brojnosti.

Tabela. Brojnost poljskog miša i poljske voluharice u usevima i zasadima

Usev/zasad

Broj utvrđenih rupa glodara po ha

Kategorija

Opis kategorije

Višegodišnja lucerka

od 15 do 326 - poljski miš

II i III

Niska  i srednja brojnost

Višegodišnja lucerka

do 500 - poljska voluharica

I i II

Vrlo niska i niska brojnost

Mlada lucerka

od 10 do 3000 - poljski miš

od II do V

Od niska do vrlo visoka brojnost

Mlada lucerka

do 300 - poljska voluharica

II

Niska brojnost

Livade

od 500 do 4000 - poljski miš 

IV i V

Od visoka do vrlo visoka brojnost

Uljana repica

0

-

-

Ječam

0

-

-

Stari voćnjaci jabuka

do 10 - poljski miš

I

Vrlo niska brojnost

Stari voćnjaci breskva

do 10 - poljski miš

I

Vrlo niska brojnost

Stari voćnjaci šljiva

do 10 - poljski miš

I

Vrlo niska brojnost

Mladi voćnjak breskva

do 10 - poljski miš

I

Vrlo niska brojnost

 

Trenutni vremenski uslovi, toplo vreme bez padavina, uz prisustvo obilje hrane povoljno utiču na brz porast populacije poljskih glodara.

Trenutno su najveće brojnosti glodara registrovane su u lucerištima i neobrađenim površinama (livade). Sa ovih „žarišta“ glodari migriraju na novoposejane useve uljane repice, ozime pšenice i ječma, gde se pr­vo hra­ne po­se­ja­nim i kli­ja­lim se­me­nom, a kasnije ošećuju i nadzemne i podzemne delove izniklih biljaka.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da obilaze svoje useve i zasade i prate prisustvo i brojnost poljskih glodara. U cilju suzbijanja glodara, preporučuje se primena rodenticida u vidu gotovih mamaka na bazi cink-fosfida (vidi preporuku od 5.10.2023).

RC Beograd i Mladenovac nastavlja sa praćenjem pojave i brojnosti poljskih glodara u usevima i zasadima.

Slika 1: Lucerka, uljana repica, breskva, ječam, ledina

Pojava imaga cikade Scaphoideus titanus u vinovoj lozi

RC Beograd i Mladenovac beleži da su zasadi vinove loze u fazama  razvoja ploda i to od početak dodirivanja bobica do zatvaranje grozda (BBCH 77-79).

Na našem području rada, na žutim lepljivim klopkama je počelo izlovljavanje imaga cikade Scaphoideus titanus. To je prenosilac fitoplazme Flavescence doree (FD)-uzročnika zlatastog žutila vinove loze, koje je veoma destruktivno oboljenje loze.

Štetočina je monofag, ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjih lastara vinove loze. Larve se pojavljuju sredinom  maja meseca, hrane se na naličju listova i imaju pet razvojnih stupnjeva. Imaga se pojavljuju u julu i prisustna su do septembra, hrane se na listovima vinove loze.

Direktne štete usled ishrane ove cikade su zanemarljive, ali zato indirektne štete, kao vektora fitoplazme FD su veoma velike.

Da bi cikada postala infektivna mora da se hrani na zaraženim čokotima vinove loze nekoliko sati. Nakon toga, za ovu cikadu, treba da prođe inkubacioni period od 21 dan. Prema tome, imajući u vidu sve navedene elemente, tek larve trećeg razvojnog stupnja mogu da postanu infektivne i tu sposobnost zadržavaju do kraja života.

Simptomi bolesti uočavaju se već sa početkom vegetacije zato što pupoljci uopšte ne kreću ili kreću kasnije, a lastari zaostaju u porastu, imaju skraćene internodije, slabije odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženom listu se prvo javlja nekroza između glavnih nerava, a potom i deformacije u vidu savijanja po obodu prema naličju i listovi dobijaju  “trouglast oblik”. Boja takvih listova varira od svetložute/zlatnožute kod belih sorti i tamnoljubičaste/svetlocrvene kod obojenih sorti.

Veoma često dolazi do nekroze, venjenja i sušenja cvasti. Kao krajnji ishod je sušenje i propadanje čokota.

Ove promene dovode do smanjenja prinosa grožđa. Čokoti vinove loze oboleli od fitoplazmi ostaju trajno zaraženi.

Osnovne mere borbe protiv fitoplazmi vinove loze FD trebalo bi da obuhvate čitav kompleks mera kao što su:

·         uništavanje  starih i napuštenih vinograda.

·         uništavanje  zaraženih vinograda.

·         uništavanje divlje, samonikle loze.

·         rigorozna rezidba tokom zime, pri čemu treba ukloniti nedozrele lastare, kao i lastare na kojima su veoma često položena jaja vektora. Orezane lastare uništiti.

·         hemijsko suzbijanje vektora cikada primenom insekticida od momenta pojave larvi trećeg stupnja razvoja (pogledati preporuke od 23.6.2023, 3.7.2023, 14.7.2023. i 26.7.2023).

·         podizanje novih zasada vinove loze sa zdravim sadnim materijalom.

·         podizanje zasada na području gde nema izvora zaraze, kao što su stari vinogradi ili vinogradi u eksploataciji, u kojima ima zaraze.

·         prostorna izolacija, koja bi prema literaturnim navodima, treba da bude od 1 km.

·         praćenje dinamike leta imaga cikade postavljanjem žutih lepljivih klopki.

Fotografije: Imago Scaphoideus titanus, simptomi zlatastog žutila

velika slika                        velika slika

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima