Skip to main content

Region Beograd

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Beograd
Zdravstveno stanje ozimih strnih žita

Na području delovanja RC Beograd i Mladenovac, u zavisnosti od rokova setve ozimi usevi pšenice i ječma se nalaze u fazi od prvi list razvijen do faze bokorenja - drugo stablo vidljivo (BBCH 11-22). Najzatupljeniji su ozimi usevi strnih žita sa fenofazom od  prvog do drugog razvijenog lista.

U usevu ozime pšenice registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae), a u usevu ozimog ječma uočene su cikade (Cicadelidae) na do 2% biljaka. Prisustvo navedenih štetočina je sporadično i na niskom nivou i hemijske mere suzbijanja se u ovom trenutku ne preporučuju.

Vizuelnim pregledom ozimih useva strnih žita nije uočeno prisustvo simptoma bolesti.

Međutim, u ozimim strnim žitima konstatovano je prisustvo aktivnih rupa od glodara i to od poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtis alvaris). Ukoliko je prisutno 10-50 rupa po ha od poljskog miša i 10-500 rupa od poljske voluharice, preporuka je primena rodenticida u vidu gotovih mamaka. Prilikom postavke mamaka u rupe, treba ih zatrpati, kao ne bi došlo do trovanja divljači.

slika1                           slika2

 

velika slika            velika slika

slika3

velika slika

Štetni organizmi u zasadu jabuke

Na  teritoriji RC Beograda i Mladenovca, proizvodni zasadi jabuke su u fenofazi sazrevanja ploda i semena.

 

U pojedinim zasadima jabuke, na različitim lokalitetima, gde nisu blagovremeno primenjene hemijske mere zaštite, registrovano je prisustvo simptoma čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) (slika 1,2), kao i oštećenja ploda od jabukinog smotavca (Carpocapsa pomonella) (slika 2) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halis) (slika 3).

 

slika 1
slika 2
slika 3

 

Simptomi čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke mogu biti prisutni na svim delovima jabuke koji su podložni infekciji, a to su: listovi, cvetovi, plodovi. Tipični simptomi bolesti na listu manifestuju se u vidu modrozelenih pega, koje kasnije postaju zagasito mrke. Inficirani cvet sa askosporama pomenute gljive, odmah nakon otvaranja pupoljka sasušuje se i otpada. Plod može biti zaražen od momenta zametanja do berbe. Tek zametnuti plodovi jabuke, nakon infekcije opadaju, a u fazama razvoja i sazrevanja ploda oni se deformišu i imaju krastav izgled. Patogen prezimljava u vidu pseudotecija u opalom lišću. U proleće, nakon kretanja vegetacije, sa porastom temperature i prvim kišama, dolazi do oslobađanja askospora, koje dospevaju na listove, klijaju i vrše infekciju lista. Biologija ovog patogena prati se u laboratorijskim uslovima pregledom prezimelog opalog lišća i određivanjem dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija u kojima su askusi sa askosporama. U cilju sprečavanja primarnih infekcija pomenutim patogenom u toku vegetacije preporučuje se sprovođenje preventivnih fungicidnih tretmana od momenta pojave listova (mišije uši), a pre najavljenih padavina, pa sve dok se ne ustanovi da je završen period primarnih infekcija. Takođe, dobro je tokom jeseni uklanjati i uništavati opale listove čime će se smanjiti inokulum za narednu vegetaciju.

 

Jabukin smotavac je ekonomski najznačajnija štetočina jabuke u našim proizvodnim uslovima. Štete nastaju od larvi koje se nakon piljenja ubušuju u plod. Napadnuti plodovi pre vremena sazrevaju i otpadaju. Ovako oštećeni plodovi podložni su napadu gljiva prouzrokovača truleži ploda, čime se štetnost dodatno uvećava. Brojnost i dinamika leta leptira jabukinog smotavca prate se pomoću feromosnkih klopki postavljenih u zasade. Kontinuiranim vizuelnim pregledima pomenute štetočine utvrđuju se najznačajniji biološki događaji koji su odlučujući prilikom donošenja odluke o momentu izvođenja hemijskih mera zaštite-primene insekticida. Na osnovu dobijenih podataka i ove proizvodne sezone blagovremeno su date preporuke u cilju kontrole jabukinog smotavca i sprečavanja ubušivanja larvi u plodove jabuke.

 

Vizuelnim pregledom plodova jabuke uočena su oštećenja koja je načinila braon mramorasta stenica. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje imaju usni aparat za bodenje i sisanje. Na mestu uboda u plod jasno se vide dekolorisane površine i takvi plodovi gube tržišnu vrednost. Vizuelnim pregledom praćeno je prisustvo ove štetne vrste, a sve u cilju kontrole i sprečavanja oštećivanja ploda.

 

RC Beograd-Mladenovac nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u zasadima jabuka.

Pojava prezimljujućeg imaga obične kruškine buve u zasadima kruške

Na području delovanja RC Beograd - Mladenovac zasadi kruške se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u različitim fenofazama obezbojavanja i opadanja lišća.

Vizuelnim pregledom zasada kruške uočeno je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u ineksu napada 2. U ovom trenutku je u toku pojava imaga prezimljujuće forme ove štetočine.

RC Beograd - Mladenovac nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.

Prisustvo simptoma plamenjače šljive i šteta od šljivinog smotavca u zasadima šljiva

Na području RC Beograda i Mladenovca zasadi šljive se nalaze u različitim fazama, rane sorte su obrane, a kod poznih sorti berba je ili završena ili se privodi kraju.

Vizuelnim pregledima zasada šljive na različitim lokalitetima, u pojedinim zasadima gde nisu blagovremeno primenjene hemijske mere zaštite, registrovano je psrisustvo simptoma prouzrokovača plamenjače šljive (Polystigma rubrum) i oštećenja ploda od šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).

Simptomi plamenjače šljive na listovima prisutni su u vidu narandžastih pega.  U okviru pega se formira stroma, koja krajem leta dobija zagasitu boju. Prilikom jačeg napada pomenutog patogena listovi opadaju, biljka slabi, a plodovi bivaju sitni.

Patogen prezimljava u opalom lišću. U proleće, nakon kretanja vegetacije, sa porastom temperature i prvim kišama, dolazi do oslobađanja askospora, koje dospevaju na listove, klijaju i vrše infekciju lista.

U cilju sprečavanja infekcije pomenutim patogenom preporučuje se sprovođenje fungicidnih tretmana po pojavi prvih listova, a pre najavljenih padavina (preporuke nakon faze precvetavanja; vidi preporuku od 21.4.2021; vidi preporuku od 10.5.2021).

Takođe, poželjno je tokom jeseni uklanjati i uništiti opale listove čime će se smanjti inokulum za narednu vegetaciju.

 

 

velika slika             

 

Šljivin smotavac je ekonomski najznačajnija štetočina šljive. Štete nanose larve koje se nakon piljenja ubušuju u plod. Napadnuti plodovi zaostaju u porastu, menjaju boju i na kraju opadaju.

Biologija pomenute štetočine prati se vizuelno, praćenjem svih razvojnih stadijuma, ali i pomoću feromonski klopki kojima se prati dinamika leta odrslih jedinki. Na osnovu dobijenih podataka blagovremeno su date preporuke u cilju kontrole pomenute štetočine i sprečavanja ubušivanja larvi ove štetočine u plodove šljive.

velika slika

Odrasle jedinke cikade Scaphoideus titanus u vinogradima

Na području delovanja RC Beograd i Mladenovac zasadi vinove loze se nalaze u različitim fazama  razvoja ploda do početka sazrevanja bobice.

Na lokalitetu Batajnica na žutim lepljivim klopkama registrovano je izlovljavanje odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus. Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje zlatasto žutilo vinove loze.

Pomenuta cikada svoje razviće završava na vinovoj lozi i ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijuma jaja ispod kore dvogodišnjih lastara. Larve se pile od maja meseca i imaju pet razvojnih oblika.

Direktne štete od ishrane ove cikade su zanemarljive, međutim indirektne štete, kao vektor fitoplazme FD su mnogo veće. Hraneći se na zaraženim čokotima larve od trećeg razvojnog stupnja prenose fitoplazmu.

Simptomi zaraze FD uočavaju se već u proleće jer zaraženi pupoljci kasnije kreću ili uopšte ne kreću. Zaraženi lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, slabo odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima listovi se savijaju po obodu. Kod obojenih sorti listovi su tamnoljubičasti, kod belih sorti oni su svetložuti do zlatno žuti.

Mere u cilju sprečavanja razvoja i širenja cikade vinove loze su:

Uništavanje napuštenih zasada.

Uklanjanje i uništavanje zaraženih čokota.

Uklanjanje divlje loze u blizini zasada.

Uništavanje korova.

Hemijsko suzbijanje cikade Scaphoideus titanus.

U narednim danima očekuje se povećanje brojnosti odraslij jedinki na klopkama, te se preporučuje pregled vinograda i primena insekticida. Za detaljnije mere zaštite pogledati preporuku.

velika slika

Krompirov moljac (Phthorimea operculella)

Na području delovanja RC Beograd i Mladenovac, usevi krompira se u zavisnosti od vremena setve, sortimenta i lokaliteta, nalaze u fazi od kraja razvoja krtola do vađenja.

Na feromonskim klopkama postavljenim u usevima krompira registrovani su ulovi krompirovog  moljca (Phthorimea operculella), ali je ta brojnost još uvek niska.

Prognoziran porast temperature u narednom periodu pojačaće aktivnost krompirovog moljca, što je veoma kritičan period u proizvodnji krompira, pogotovo kasnog sortimenta koji će još izvesno vreme biti na parclema. Međutim, ukoliko se i rane sorte ostave na parcelama bez nadzora, štete mogu biti izuzetno velike. 

 ali  ikasnog krompira. (preporuka 21.7.2021)

Neophodno je naglasiti, da je, u predhodnoj godini registrovana visoka brojnost navedene štetočine, tokom jula i avgusta meseca, te se poljoprivrednim proizvođačima preporučuje, ako je u toku vađenje krompira u cilju kontrole pojave i brojnosti krompirovog moljca preduzmu niz preventivnih mere borbe:

            U usevu krompira sa žutom i suvom cimom što pre treba pristupiti vađenju krompira.                 

Krompir treba vaditi u što kraćem roku, i skloniti ga sa parcele, kako bi se predupredilo polaganje jaja na njih.

Skladištiti  zdrave krtole.

Skladišta u kojima se odlaže krompir treba da imaju kontrolisane uslove sa temperaturom ispod 100C.

            Skladišta  krompira treba na svim otvorima da budu obezbeđena sa gustom mrežom kaka bi se sprečio ulet imaga krompirovog moljca.

U usevima krompira  sa  kasnim sortimentom, preporučuje se:

            Bez obzira na količinu padavina u predhodnom periodu, ako se u narednom periodu ukaže potreba, treba nastaviti sa navodnjavanjem, čime se održava dobra kondicija useva i stvara se kompaktnost bankova, bez pukotina zemlje. Na taj način se ne dozvoljava prolazak ženki do krtola u zemljištu.

Poslednja preporuka o merama zaštite krompira za region Beograda može se pogledati na linku.

Bolesti kruške

Nakon obilaska terena na različitim lokalitetima, u pojedinim zasadima kruške registrovano je prisustvo sledećih oboljenja: rđe kruške (Gymnosporangium sabinae), sive pegavosti lista kruške (Mycphaerella sentina) i bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

Simptomi rđe kruške na licu listova su veoma karakteristični i u vidu su narandžastih pega, dok se na naličju uočavaju tamnija zadebljanja, koja pred kraj vegetacije prerastaju u kupasta ispupčenja u kojima se formiraju ecidije. Pomenute ecidije prenose zarazu na kleku, a da pri tome ne mogu zaraziti krušku. Životni ciklus pomenute fitopatogene gljive je veoma složen. Na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se na kleki (Juniperus spp.) razvija teleutostadijum i  uredostadijum.

Usled napada ovog patogena, u mladim zasadima, na granama mogu da se jave rak rane koje ne zarastaju.

Hemijske mere zaštite se sprovode u okviru zaštite kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške, primenom fungicida na bazi aktivne materije mankozeb, difenokonazol (EPPO, PP2/18(1)).

Simptomi sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella sentina) se javljaju na licu lista u vidu sivih površina oivičenih tamnosmeđim rubom. Unutar pega su tamna telašca piknidi sa piknosporoma, kojima se u vlažnim uslovima obavljaju sekundarne zaraze.

Mere zaštite se sprovode u okviru zaštite kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške.

Simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) prisutni su na mladarima u vidu pastirskog štapa, mrke boje, a zaraženi listovi na njima se osuše i ostaju na granama.

Preporuka je da se zaraženi delovi mehanički uklone, pri čemu treba zahvatiti i 30 cm zdravog tkiva. Odsečene i zaražene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i uništiti. Rane nastale odsecanjem biljnih delova trebalo bi dezinfikovati premazivanjem sa 3% rastvorom bakarnih preparata. Takođe, i alat za rezidbu treba biti dezinfikovan potapanjem u rastvor nekog od sredstava za dezinfekciju (varikina, rastvor bakarnih preparata).

Hemijske mere zaštite se sprovode u fazama cvetanja, a pred najavu uslova koji favorizuju ostvarenje infekcije, primenom preparata na bazi bakra (kao po preporuci).

 

velika slika                  velika slika

velika slika

Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)

Na području RC Beograd i Mladenovac, usevi krompira se u zavisnosti od vremena setve, sortimenta i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja krtola do početka žućenja cime.

 

Na feromonskim klopkama postavljenim u useve krompira registrovani su prvi ulovi krompirovog moljca (Phthorimaea operculella).

 

U poslednjih mesec dana u našem regionu vladalo je sušno vreme sa izuzetno visokim dnevnim temperaturama vazduha, što je dovelo do stvaranja pukotina u zemljištu. Padavine tokom jučerašnjeg dana bile su lokalnog karaktera i prema podacima sa meteoroloških stanica za 16.7.2021. godine, količina padavina iznosi od 0 mm (Mali Požarevac) do 11,4 mm (Dubona) što i dalje čini useve veoma atraktivnim za krompirovog moljca.

Osim toga, u prethodnoj godini registrovane su visoke brojnosti navedene štetočine, naročito tokom jula i avgusta meseca, te se poljoprivrednim proizvođačima preporučuje, ako je u toku vađenje krompira ili  se ono očekuje, u cilju kontrole krompirovog moljca niz preventivnih mera borbe:

U usevima krompira sa žutom i suvom cimom preporučuju se sledeće mere:

           Krompir treba vaditi u što kraćem roku, i skloniti ga sa parcele, kako bi se predupredilo polaganje jaja na njih.

Skladištiti  zdrave krtole.

Skladišta u kojima se odlaže krompir treba da imaju kontrolisane uslove sa temperaturom ispod 100C.

            Skladišta  krompira treba na svim otvorima da budu obezbeđena sa gustom mrežom kako bi se sprečio dolet imaga krompirovog moljca.

 

U usevima krompira  sa  kasnim sortimentom, preporučuje se:

          Nastavak navodnjavanja, čime se održava dobra kondicija useva i stvara se kompaktnost bankova, bez pukotina zemlje, čime se onemogućava ženkama krompirovog moljca da polože jaja (preporuka 8.7.2021).

Prisustvo zlatooke (Chrysopa carnea) u zasadu jabuke

Na  teritoriji RC Beograd i Mladenovac, proizvodni zasadi jabuke su u fenofazi plodovi oko polovine krajnje veličine (BBCH 75).   

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke uočeno je prisustvo jaja zlatooke (Chrysopa carnea) na oko 5% pregledanih listova. Odrasle jedinke zlatooke su nežnog tela sa mrežastim krilima i hrane se polenom, mednom rosom, nektarom. Nakon ovipozicije ženke odlažu pojedinačna jaja na veoma specifičan način jer luče tanak mlaz tečnosti, koji otvrdne, a na vrhu je jaje. Na taj način jaja su odložena na tankim končićima na listovima ili drugim biljnim delovima i zaštićena su od napada drugih insekata.

Ovo su veoma korisni insekti i u voćarskoj i u povrtarskoj proizvodnji. Larve zlatooke se hrane lisnim i štitastim vašima, tripsima, larvama kruškine buve, grinjama i zato imaju značajnu ulogu u biološkoj kontroli navedenih poljoprivrednih štetočina.

 

Imajući u vidu značaj zlatooke u agrobiocenozi, neophodno je sprovesti sve mere u cilju očuvanju korisne entomofaune. Obzirom da većina insekticida ispoljava delovanje na sve razvojne stadijume zlatooke, dobro je zaštitu zasada projektovati sa upotrebom selektivnih insekticida  specifičnog mehanizma delovanja koji ne ispoljavaju štetan efekat na korisne organizme. U zasadima jabuka neki od registrovanih insekticida povoljnih ekotoksikoloških osobina su: Coragen 20 SC (hlorantraniliprol), Delegate 250 WG (spinetoram), Closer 120 SC (sulfoksaflor), Laser 240 SC (spinosad), Avaunt 15 EC (indoksakarb), Teppeki (flonikamid) i drugi.

 

velika slika

Prisustvo cikade Reptalus panzeri u usevu kukuruza

Na području RC Beograd i Mladenovac usevi merkantilnog kukuruza su u različitim fazama rasta stabla i to od faze pojavljuje se drugo kolence do faze pojavljuje se četvrto kolence (BBCH 32-34).

Vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza uočeno je prisustvo cikade Reptalus panzeri. Ova cikada je vektor Stolbur fitoplazme, uzročnika oboljenja crvenilo kukuruza.

Pomenuta cikada ima jednu generaciju godišnje i složen ciklus razvoja. Prezimljava kao larva u usevu pšenice. Naredne godine, sredinom juna meseca,  odrasle jedinke prelaze na usev kukuruza, gde nastavljaju sa ishranom. Nakon toga, ženke odlažu jaja na koren kukuruza, a ispiljene larve nastavljaju sa ishranom. Ukoliko se nakon kukuruza poseje pšenica larve neometano nastavlaju svoj razvoj na korenu pšenice.

Kontrola ove štetočine podrazumeva izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza. Na ovaj način se prekida životni ciklus cikade, a samim tim i prisustvo, kao i brojnost pomenute štetočine.

Primena hemijskih mera u kontroli ove cikade se ne preporučuje.

velika slika

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima