Skip to main content

Niš

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Niš
Zelena povrtna stenica (Nezara viridula) na paradajzu

Na području delovanja RC Niš vizuelnim pregledom useva paradajza, na pojedinim lokalitetima, uočeno je prisustvo zelene ili povrtne stenice (Nezara viridula).

U ekstenzivnim zasadima paradajza, na okučnicama i baštama registrovane su visoke brojnosti odraslih jedinki i larvi ove štetočine, dok su u intenzivnoj proizvodnji registrovani pojedinačni primerci.

Velika slika

U predhodnih nekoliko godina zelena stenica se redovno registruje u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Za sada je njeno prisustvo uglavnom vezano za bašte, okućnice i zasade koji nisu u intenzivnoj proizvodnji, međutim ova vrsta ima visok potencijal da postane ekonomski značajna štetočina velikog broja gajenih biljaka kod nas.

Štete pričinjavaju imago i  larve koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na napadnutim plodovima paradajza na mestima ishrane dolazi do promene boje na pokožici ploda, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.

Pojava  ove štetočine je najintenzivnija u vreme sazrevanja i berbe plodova, te su hemijske mere kontrole praktično neprimenljive, jer se ne može ispoštovati karenca primenjenih preparata. Takođe, u našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine ali su u praksi najbolju efikasnost ispoljili insekticidi na bazi bifentrina i deltametrina. Prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite voditi računa o karenci primenjenog preparata.

Na manjim proizvodnim površinama u cilju smanjenja brojnosti, a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje odraslih jedinki i larvi.

Običan paučinar u usevima paradajza

Na području delovanja RC Niš, registrovana su oštećenja izazvana ishranom običnog paučinara  (Tetranychus urticae) kao i jaja, larve i imago na naličju listova paradajza u plasteničkoj proizvodnji.

velika slika

T. urticae je polifagna štetočina u zatvorenim objektima i na polju. Nepovoljne klimatske uslove preživljavaju u stadijumu odrasle ženke skriveni na zaklonjenim mestima, kao što su konstrukcije plastenika ili delovi biljaka, a kasnije, sa porastom temperature, prelaze na zelene biljne delove, gde počinju sa ishranom i polaganjem jaja. Tokom godine grinje razvijaju veliki broj generacija koje se međusobno poklapaju i za kratko vreme mogu se prenamnožiti.

Štete pričinjavaju imago i larve sisanjem biljnih sokova usled čega lišće gubi zelenu boju. U početku se na lišću pojavljuju sitne, hlorotične pege koje se šire i međusobno spajaju čime se smanjuje asimilaciona površina i listovi se postepeno suše i opadaju. Grinje žive pretežno na naličju lista.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje uništavanje korova i biljnih ostataka, redovni pregled biljaka, a kada se uoči prisustvo ove štetočine primena akaricida na bazi a.m. abamektin 0,1% (karenca 3 dana). Strogo se treba pridržavati karence primenjenih insekticida u plastenicima gde se obavlja intenzivna berba plodova paradajza.

Trulež plodova šljive (Monilinia spp.)

Na području delovanja RC Niš, zasadi šljiva se nalaze u fazi od obojavanje skoro završeno do faze plod zreo za branje (BBCH 85-87).

Vizuelnim pregledom zasada šljiva, registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp.).

velika slika

Vremenske prilike u prethodnom periodu pogodovale su ostvarivanju infekcije i razvoju ovog patogena, naročito u  zasadima gde nisu sprovedene adekvatne hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ovog patogena.

Razvoju ovog patogena doprinose oštećenja na plodovima koja nastaju od insekata i oštećenja nastala gradom, kao i međusobno dodirivanje zdravih i inficiranih plodova.

Na zaraženim plodovima na mestu prodora patogena pojavljuju se simptomi u vidu mrkih pega, a daljim razvojem patogena dolazi do razmekšavanja tkiva i sporulacije gljive u vidu krugova na površini plodova.  Vremenom se količina vode u zaraženim plodovima smanjuje, plodovi mumificiraju i suše se. Ovi plodovi najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju, gde predstavljaju  izvor infekcije za narednu godinu.

Suzbijanje ovog patogena podrazumeva primenu agrotehničkih i hemijskih mera:

- Preventivne mere podrazumevaju pravilno postavljanje redova i podizanje zasada na terenima na kojima je obezbeđeno dobro provetravanje;

- Redovna rezidba;

- Uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih delova iz zasada (grančica i mumificiranih plodova) koji predstavljaju izvor zaraze;

- Primena hemijskih mera podrazumeva primenu fungicida u najosetljivijim fazama razvoja ove voćne vrste (faza cvetanja i obojavanja plodova), kao i primena insekticida u cilju suzbijanja štetnih insekata, kako bi se mogućnost oštećenja plodova svela na minimum.

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)

Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, uočena su sveže položena jajna legla i jaja pred piljenje druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u niskom intenzitetu.

velika slika

Na svetlosnim lovnim lampama se beleže ulovi imaga ove štetočine.

Ova štetočina najveće štete nanosi na kukuruzu i paprici.  U našim uslovima, razvija tri generacije godišnje.  Odrasli insekti lete noću i polažu jaja u grupama. Larve pričinjavaju štete na metlici, dršci klipa, listovima, klipu i stablu. Napadnute biljke su podložnije lomljenju. Pored direktnih šteta insekti svojom ishranom otvaraju put za infekcije različitim vrstama patogena, a najzastuplenije su gljive iz roda Fusarium, Penicillium, Cladosporium i Aspergillus. Ove gljive u specifičnim uslovima mogu da sintetišu mikotoksine koji su veoma štetni po zdravlje ljudi i životinja.

Suzbiljanje se vrši kombinacijom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera.  Posle berbe preporučuje se uništavanje kukuruzovine dubokim zimskim oranjem. U toku vegetacije brojnost se utvrđuje vizuelnim pregledima useva i praćenjem leta imaga na svetlosnim lampama.

Prag štetnosti za kukuruz šećerac i semenski kukuruz  je 5% biljaka sa položenim jajnim leglima. U usevima merkantilnog kukruza prag štetnosti iznosi 10%.

Na području koje pokriva RC Niš uglavnom se gaji merkantilni kukuruz, dok je proizvodnja kukuruza šećerca  veoma malo zastupljena, a proizvodnja semenskog kukuruza nije zastupljena.

Registrovani insekticidi za suzbijanje ove štetočine su:

Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,1-0,15 l/ha

Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol+lambda+cihaotrin) 0,2-0,25 l/ha

Avaunt 15 SC (a.m. indoksakarb) 0,17-0,25 l/ha i drugi.

Pregledom useva registrovano  je prisustvo jaja zlatooke, korisne vrste insekta iz fam. Chrysopidae.

velika slika

Ukoliko se ustanovi  prisustvo jaja ove korisne vrste, preporuka je primena selektivnih insekticida koji nemaju štetno delovanje na korisne organizme poput insekticida na bazi a.m. hlorantraniliprola (Coragen 20 SC).

Cikada Cicadetta montana complex u zasadima kupine

Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom zasada kupine registrovana su oštećenja u vidu zareza na kori rodnih grančica kupine. Na mestima oštećenja lastari se lome usled čega dolazi do njihovog sušenja. Ova oštećenja su posledica prisustva i aktivnosti imaga cikade Cicadetta montana complex.

Velika slika

Ženke cikada prave zareze na kori gde polažu jaja i na tim mestima dolazi do lomljenja grana. Na jednoj grani može biti više zareza, a u svakom od njih nalazi se položena jaja u grupama.

U zarezima su registrovana položena jaja ove štetočine. Odrasle jedinke cikada nisu uočene.

Proizvođačima se preporučuje vizuelni pregled zasada. Ukoliko se uoče oštećenja na rodnim grančicama preporučuje se njihovo odsecanje, uklanjanje i spaljivanje  u cilju redukovanja brojnosti cikade.
Hemijske mere se ne preporučuju jer je berba kupine u toku.

Zlatasto žutilo i eska u zasadima vinove loze

Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom vinove loze, uočeni su simptomi zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree. Ova pojava na vinovoj lozi registrovana je na više lokaliteta na pojedinačnim čokotima ili većem broju čokota u napuštenim zasadima.

Na zaraženim čokotima listovi se savijaju po obodu prema naličju. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze. Kod crvenih sorti inficirani listovi su tamnoljubičasti do svetlocrveni, a kod belih sorti svetložuti do zlatnožuti.

velika slika

Prenosilac fitoplazme je cikada Scaphoideus titanus. Brojnost imaga cikade S. titanus na području Nišavskog okruga se prati na žutim lepljivim pločama na lokalitetima Gornji Matejevac i Malča gde se još uvek ne registruju odrasle jedinke.

U vinogradima u kojima nisu sprovedene hemijske mere suzbijanja larvi cikade u proteklim vegetacijama došlo je do pojave pomenutih simptoma. Veliku opasnost takođe predstavljaju napušteni zasadi iz kojih infektivne cikade preleću u vinograde u kojima se redovno sprovede mere nege. Iz tih razloga meru suzbijanja vektora moraju sprovoditi svi vinogradari, jer u protivnom širenje ove bolesti nije moguće zaustaviti, a to može dovesti do propadanja i krčenja vinograda.

Mere suzbijanja zlatastog žutila vinove loze su:

- korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

-uklanjanje zaraženih čokota, uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada, uništavanje korova,

- krčenje napuštenih zasada vinove loze,

- suzbijanje cikade.

Sada se preporučuju pregledi vinograda na prisustvo simptoma zlatastog žutila. U slučaju pojave ovih simptoma obavezno je uklanjanje zaraženih čokota.

Zapušteni vinogradi predstavljaju veliku opasnost za dalje širenje zlatastog žutila vinove loze, te  je njihovo krčenje obavezno.

Takođe, u pojedinim zasadima registrovano je prisustvo simptoma apopleksije vinove loze - eske.

Simptomi se manifestuju u vidu promena boje  na listovima usled gubitaka hlorofila. Kod crvenih sorti listovi su crvenkasto smeđe boje, a kod belih žućkaste boje. Na listu je samo glavni nerv zelene boje.

velika slika

Na čokotu se mogu pojaviti uzdužne pukotine. Čokoti sa ovakvim simptomima žive po nekoliko godina, nakon čega se suše. Istovremeno se suše lastari, bobice na grozdu smežuravaju i na kraju se ceo čokot osuši.

velika slika

Ove promene nastaju zbog patogena koji se lokalizuje u unutrašnjem delu čokota vinove loze izazivajući truljenje i sušenje čokota. Sušenje se manifestuje u letnjim mesecima i to posle obilnih padavina.

Apopleksije je kompleksna bolest, prouzrokovači su gljive iz roda  Stereum spp., Phellinius spp. Ovi patogeni vrše infekciju kroz rane prouzrokovane oštrom rezidbom.

Preventivne mere su:

- korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

- premazivanje većih rana od rezidbe kalemarskim voskom kako bi se sprečio ulaz spora gljive u biljku,

- dezinfekcija alata tokom rezidbe 70%-tnim alkoholom.

Direktne mere su uklanjanje obolelih čokota iz zasada.

 

Cikada Metcalfa pruinosa

Na području delovanja RC Niš, u zasadima vinove loze i usevima krompira, uočeno je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa. Prisustvo ove štetočine se registruje uglavnom u zasadima i usevima u kojima se ne primenjuju redovne mere zaštite.

Karakterističan simptom prisustva ove cikade  je  bela voštana  tvorevina koju luče larve na listovima napadnutih biljaka.

velika slika

Ova cikada je polifagna štetočina i ima jednu generaciju godišnje, a prezimi u stadijumu jajeta. Ima usni aparat za bodenje i sisanje i hrani se isisavanjem biljnog soka iz floema usled čega dolazi do  slabijeg porasta i iznurivanja biljaka domaćina. Problem takođe, predstavlja  i  izražena produkcija medne rose koju luči ova štetočina, a posledica toga je i razvoj gljive čađavice.

Ukoliko se uoči prisustvo ove cikade  hemijske mere kontrole se ne preporučuju već se preporučuje mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova, kao i uništavanje parloga, jer je uočeno da je tamo ova štetočina najbrojnija. 

Cikada Reptalus panzeri (crvenilo kukuruza)

Na području delovanja RC Niš,  vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri na više lokacija monitoringa.

Ova cikada je vektor  Stolbur fitoplazme koja prouzrokuje bolest pod nazivom Crvenilo kukuruza.

Velika slika

Cikada Reptalus panzeri ima jednu generaciju godišnje. Prezimi u stadijumu larve na korenu pšenice. Odrasle jedinke odlaze na biljke kukuruza na kojima se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza, na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.

U kontroli crvenila kukuruza i cikade R.panzeri, hemijske mere zaštite se ne preporučuju. Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza, jer se time prekida razvoj cikade i drastično smanjuje njena brojnost.

Žilogriz (Capnodis tenebrionis) u višnjama - RC Niš

Na području delovanja RC Niš u pojedinim zasadima višnje registrovano je prisustvo imaga  i larvi žilogriza(Capnodis tenebrionis).

 

Velika slika

Imago ove šteočine se može uočiti na stablu i granama. Imago pričinjava manje štete pregrizajući lisne peteljke. Ženka posle kopulacije polaže jaja na zemlju u prečniku stabala do 1m, iz kojih se pile larve koje pričinjavaju najveće štete. Larve se ubušuju u predelu korena i korenovog vrata i dovode do sušenje stabla.

Zaštita od ove štetočine zahteva primenu  svih raspoloživih mera, kako pesticidnih tako i nepesticidnih:

- smanjenje populacije odraslih jedinki postavljanjem lovnih klopki (posude svetlijih boja u koje se sipa voćni sok), kao i otresanje stabala i skupljanje odraslih jedinki,

- zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom u cilju sprečavanja ženki da odlože jaja,

- obrada zemljišta i navodnjavanje u cilju smanjenja brojnosti ispiljenih larvi,

- uklanjanje zaraženih i osušenih stabla sa korenom i njihovo spaljivanje, a rupu nakon vađenja istretirati zemljišnim insekticidom,

- upotreba zdravog sadnog materijala,

- odmaranje zemljišta (na iskrčenim parcelama 3-5 godina ne podizati voćnjak)

- upotreba insekticida u cilju suzbijanja imaga u vreme dopunske ishrane.

Pogledati preporuku od 19.05.2020.

Alternaria u zasadima jabuke

Na području delovanja RC Niš vizuelnim pregledom zasada jabuke, sorte Ajdared, uočeno je prisustvo simptoma alternarijske lisne pegavost jabuke (Alternaria spp.) u niskom indeksu napada.

velika slika

Na zaraženom lišću, u početku se uočavaju sitne ovalne pege. Sa razvojem bolesti može doći do uvećanja pega, njihovog spajanja kada one poprimaju nepravilan oblik, a kasnije može doći i do defolijacije. U uslovima intenzivne defolijacije dolazi do prevremenog opadanja plodova.

Bolest se brže razvija u uslovima vlažnog vremena, pri temperaturama od 25-30°C. Do infekcije dolazi kada su prisutne optimalne temperature i višečasovno vlaženje lista. Kritičan period za razvoj infekcije je period tokom juna i jula meseca, kada je smanjena upotreba fungicida u zasadima.

U toku letnjih meseci kada su temperature visoke, kao i relativna vlažnost, naročito u zasadima sa sistemom za navodnjavanja i protivgradnom mrežom, može doći do sekundarnih infekcija.

S obzirom da patogen prezimljava u opalom lišću, sakupljanjem i uništavanjem opalog lišća, kao i zaoravanje u jesen je mera koja utiče na smanjenje inokuluma za narednu godinu.

Od hemijskih mera zaštite, preporuka je primena fungicida na bazi aktivne materije fluazinam pred najavljene padavine.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima