Skip to main content

Niš

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Niš
Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja, od  tri lista razvijeno pa do  bokorenja (BBCH 13-22).

velika slika

Vizuelnim pregledom useva nije uočeno prisustvo simptoma biljnih bolesti - rđe (Puccinia spp.), sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i pepelnice žita (Erisyphae gramminis).

Takođe, na  parcelama pod pšenicom nije uočeno prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Vizuelnim pregledima useva pšenice u niskoj brojnosti registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae). 

RC Niš nastavlja sa praćenjem stanja useva ozime pšenice.

Praćenje čađave krastavosti jabuke (Venturia inaequalis) u Nišavskom okrugu tokom 2020. godine

Na početku svake proizvodne godine proizvođači jabuka se suočavaju sa ekonomski najznačajnijim patogenom jabuke, a to je prouzrokovač čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis). Infekcije pomenutim patogenom mogu se ostvariti od samog početka vegetacije (od momenta pojave prve lisne mase koja se pojavljuje nakon pucanja pupoljaka). Pojava bolesti i jačina napada zavise od osetljivosti sortimenta, klimatskih uslova i samog sprovođenja mera zaštite. 

Prouzrokovač čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke je oboljenje jabuke, koje može biti veoma destruktivno i koje svojim prisustvom može direktno da utiče na kvalitet plodova, a time i da načini veoma velike ekonomske štete. Parazit prezimljava u opalom lišću na površini zemlje, a u svom razvoju ima dve faze – parazitnu i saprofitnu. Parazitna faza počinje klijanjem askospora koje se nakon sazrevanja oslobađaju  iz pseudotecija sa prezimelog lišća i nošene vetrom u uslovima dužeg vlaženja lišča prouzrokuju infekciju – primarna infekcija, koja se može ostvariti od početka proizvodne godine. Sve dok postoje askospore u opalom lišću, postoji mogućnost od primarnih infekcija listova i plodova jabuke. Tokom godine može doći i do sekundarnih infekcija koje se ostvaruju konidijama. Konidije se obrazuju u okviru nastalih pega i najčešće se šire kišom u okviru voćnjaka. U toku vegetacije može se ostvariti više sekundarnih zaraza i one traju sve do kraja vegetacije. Sa opadanjem i izumiranjem lišća u jesen prestaje parazitna i počinje saprofitna faza razvoja parazita.

U Nišavskom  okrugu  sazrevanje askospora na prezimelom lišću je registrovano 13.3.2020. godine kada je jabuka bila u fazi od početka bubrenja lisnih pupoljka do kraja bubrenja lisnih pupoljaka, a završetak pražnjenja pseudotecija registrovano je 16.6.2020. godine u fazi razvoja ploda, kada je i završen period primarnih infekcija ovim patogenom. Praćenje dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija V.inaequalis, na sortama Ajdared i Zlatni delišes, u 2020. godini prikazano je u tabeli 1.

 Tabela 1. Praćenje dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija V.inaequalis u 2020. godini.

Datum

Dozrelost askospora kod sorte Ajdared

Dozrelost askospora kod sorte Zlatni Delišes

Ispražnjenost pseudotecija kod sorte Ajdared

Ispražnjeost pseudotecija kod sorte Zlatni Delišes

13. 3. 2020.

1,5%

3,5%

-

-

20. 3. 2020.

3,5%

6,5%

-

-

30. 3. 2020.

10,5%

14,5%

-

-

6. 4. 2020.

18,5%

23,03%

-

-

14. 4. 2020.

42%

43,5%

-

-

21. 4. 2020.

52%

56%

4%

6%

27. 4. 2020.

64,5%

68%

8%

12%

4. 5. 2020.

76,5%

79,5%

22%

28%

11. 5. 2020.

85%

91%

36%

42%

18. 5. 2020.

97,11%

98,52%

48%

54,9%

25. 5. 2020.

100%

100%

72%

78%

1. 6. 2020.

100%

100%

88%

92%

8. 6. 2020.

100%

100%

92%

96%

16. 6. 2020.

100%

100%

100%

100%

Dužina trajanja primarnih infekcija obično traje do sredine juna, u zavisnosti od klimtskih uslova tokom proizvodne godine, tako da taj period može da varira. U Nišavskom  okrugu  je period primarnih infekcija ovim patogenom trajao 10 dana duže u odnosu na prošlu godinu.

Mere zaštite zasada jabuka u cilju suzbijanja pomenutog patogena podrazumevaju kombinovanje agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.

Agrotehničke mere podrazumevaju podizanje zasada na osunčanim mestima gde je omogućen dovoljan protok vazduha i formiranje odgovarajućeg uzgojnog oblika jabuke (vitko vreteno). Takođe, zaoravanjem opalog lišća ili tretiranjem opalog lišća 5% rastvorom uree u količini 1000 l/ha u jesenjem periodu, može značajno smanjiti infektivni potencijal patogena u narednoj vegetaciji.

U cilju zaštite jabuke od ovog patogena treba sprovoditi zaštitu fungicidima, a suzbijanje je potrebno vršiti na osnovu praćenja oslobađanja askospora iz pseudotecija kao i praćenja  količina padavina, dužine trajanja vlaženja lista i temperature.  Cilj ovih tretmana je da se obezbedi stalni deposit fungicida koji inaktivira spore dospele na list ili plod jabuke.  Ukoliko se infekcija spreči u toku perioda oslobađanja askospora iz plodonosnih tela (pseudotecija), tada dolazi do narušavanja tj. prekida primarnog ciklusa razvića patogena i nastanka konidija, odnosno budućeg izvora zaraze. Konidije formirane u okviru novonastalih pega ostaju stalna potencijalna opasnost za širenje sekundarnih infekcija do kraja sezone, naročito u uslovima povećane vlažnosti. U zasadima u kojima nisu sprečene primarne infekcije i u kojima se registruje prisustvo simptoma, zaštita od sekundarnih zaraza se nastavlja sve do kraja vegetacije, što dodatno otežava i poskupljuje proizvodnju.

Za suzbijanje V. inaequalis koriste se nesistemični (protektivni) fungicidi nespecifičnog mehanizma delovanja iz grupa neorganskih jedinjenja bakra, ditiokarbamata (mankozeb), ftalimida (kaptan i folpet) i hinona (ditianon). Uloga ovih fungicida, pošto ne prodiru u biljku, je da obezbede preventivnu zaštitu od infekcija. Pred najavu povoljnih uslova za ostvarenje infekcije depozit ovih preparata treba naneti tako da on bude  uniformno raspoređen po površini cele biljke. Kod ovih grupa jedinjenja retko se razvija rezistentnost.

Od sistemičnih fungicida najveću primenu u zaštiti jabuke imaju triazoli (tebukonazol, difenokonazol, flutriafol), strobilurini (krezoksim metil), anilino-pirimidini (pirimetanil i ciprodinil) i inhibitori sukcinat dehidrogenaze (fluopiram). Osobine ovih fungicida su da prodiru u biljku, kreću se u biljci, deluju i protektivno i kurativno i imaju specifičan mehanizam delovanja. Upravo zbog specifičnog mehanizma delovanja često se razvija rezistentnost na ove fungicide. Kako bi se sprečila rezistentnost, prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite,  sistemične fungicide treba koristiti u kombinaciji sa nesistemičnim fungicidima.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Niš usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja, od  jedan do četiri lista razvijeno (BBCH 11-14).

Vizuelnim pregledima useva, registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) u niskom intenzitetu napada, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije uočeno. Trenutne i prognozirane niske temperature za naredni period, usporiće razoj i aktivnost ovih štetnih organizama.

Velika slika

Takođe,  pregledom useva pšenice nije uočeno prisustvo simptoma bolesti, kao ni prisustvo aktivnih rupa od glodara (Apodemus sylvaticus - poljski miš i Microtus arvalis - poljska voluharica). Međutim, preporučuje se proizvođačima da redovno obilaze parcele i ukoliko registruju prisustvo glodara iznad praga štetnosti koji iznosi 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa za poljsku voluharicu, primene neki od registrovanih gotovih mamaka. Nakon primene mamaka treba zatrpati rupe, kako ne bi došlo do trovanja divljači.

RC Niš nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Zaštita voća krečenjem

Nakon jesenjeg tretiranja voća bakarnim preparatima, koje se sprovodi u fazi kada opadne minimum 70% lisne mase, u cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih gljivičnih i bakterijskih oboljenja može se sprovesti i krečenje stabala.

Cilj krečenja voćaka jeste da se stvori bela površina na stablu kako bi se na taj način omogućila refleksija svetlosti. Bela boja na stablu i ramenim granama odbija sunčeve zrake i sprečava zagrevanje stabla.  Na ovaj način ublažuje se uticaj kolebanja dnevnih i noćnih temperatura tokom jeseni i zime koje može dovesti do pucanja kore na stablu i granama. Ova mera je naročito korisna kod koštičavih voćnih vrsta, sa kratkim i nestabilnim zimskim mirovanjem. Nastale pukotine predstavljaju ulazne otvore za razne patogene. Primenom ove mere uništavaju se lišajevi i mahovine koji su idealna podloga za prezimljavanje štetnih organizama. Takođe, ovom merom odlaže se kretanje vegetacije u proleće, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

Spovođenje ove mere je najbolje izvesti u kasnu jesen, tokom novembra i decembra meseca, kada su povoljne temperature (iznad 0°C), kako se kreč ne bi smrzao i brzo se osušio na stablu u toku najtoplijeg dela dana.

Prilikom krečenja voćaka važno je naneti dobar sloj kreča kako bi pore kore stabla mogle lepo da ga upiju. Takođe, važno je da se ne kreči samo deblo i trupac, već i gornji delovi, odnosno račve, dvadesetak centimetara od prvog grananja grana. Dobro nanesen kreč bi trebalo da se održi na voćkama tokom cele zime, ali bi na proleće trebalo ponoviti ceo postupak zbog prolećnih kiša koje mogu sprati kreč sa voćaka.

Kao smesa za krečenje koristi se određena količina gašenog kreča, a u njega se dodaje so, koja stvara kvalitetniju kristalizaciju, sumpor u prahu, kao odlično fungicidno sredstvo i plavi kamen kao baktericidno sredstvo. Smeša kojom se vrši krečenje pravi se dodavanjem 5 kg gašenog kreča, 500g kuhinjske soli, 200g sumpora u prahu i 200g plavog kamena u 15 do 20 litara vode. Ovako pripremljena smeša treba da odstoji 24 sata uz povremeno mešanje. Smesu treba naneti debljom četkom ili valjkom za krečenje, a sloj pravilno naneti i popuniti sve pore i pukotine na kori. U toku krečenja boja na stablu izgleda prozračno, jer je vlažna, ali se brzo suši i dobija jarku belu boju.

Monitoring cikade Scaphoideus titanus u vinogradima u 2020

Cikada Scaphoideus titanus je insekt koji je vektor fitoplazme Flavescence doree koja izaziva zlatasto žutilo vinove loze, veoma destruktivno oboljenje koje dovodi do propadanja čitavih biljaka i zasada vinove loze.  Praćenje ovog insekta je u 2020. godini sprovedeno na tri lokaliteta: Gornji Matejevac, Malča (Nišavski okrug) i Šljivarsko brdo (Zaječarski okrug). 

Larve pvog uzrasnog stupnja uočene su 11.06.2020. na naličju listova vinove loze, larve dugog stupnja 17.06.2020, a larve trećeg stupnja koje imaju sposbnost prenošenja fitoplazme 28.06.2020 kada je i preporučen prvi insekticidni tretman. S obzirom da je nakon prve preporuke i dalje registrovano prisustvo larvi u vinogradima, drugi insekticidni tretman je preporučen 10.07.2020. Prvi imago registrovan je 05.08.2020. na žutim lepljivim pločama, a dinamika ulova odraslih jedinki je prikazana na grafiku ispod.

velika slika

Ova cikada razvija jednu generaciju godišnje. Ženka polaže jaja pod koru dvogodišnjih lastara iz kojih se pile larve. Larva prolazi kroz pet razvojnih stupnjeva. Larve presvlačenjem prelaze iz jednog uzrasta u drugi, a košuljica ostaje priljubljena uz list tako da na osnovu njih možemo ustanoviti prisustvo insekta. Nakon razvoja larvi dolazi do pojave odraslih jedinki. Svi larveni uzrasti i odrasle jedinke hrane se na naličju lista vinove loze i pokretni su.

velika slika

U vinogradima u kojima nisu adekvatno sprovedene hemijske mere suzbijanja larvi cikade došlo je do pojave simptoma zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree.

velika slika

Cikada ishranom na zaraženim čokotima vinove loze usvaja fitoplazmu iz floema, zatim se fitoplazma razvija u pljuvačnim žlezdama, posle čega postaje infektivna.

Larve trećeg razvojnog stupnja su sposobne da prenesu fitoplazmu na zdrave čokote vinove loze i tu sposobnost zadržavaju do kraja života.

Početni simptomi zaraze fitoplazmom FD se ogledaju u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava. U kasnijim fazama listovi se savijaju po obodu prema naličju. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze (tamnoljubičasti do svetlocrveni, svetložuti do zlatnožuti). Često dolazi i do nekroze cvasti, tako da nema formiranja grozdića ili su oni rehuljavi, smežurani i lošijeg kvaliteta.

Zaštita zasada vinove loze od zlatastog žutila vinove loze zahteva primenu  svih raspoloživih mera, kako pesticidnih tako i nepesticidnih:

-          Korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

-          Sanitarni pregledi zasada;

-          Uklanjanje obolelih čokota;

-         Uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada;

-          Uništavanje korova;

-          Krčenje napuštenih zasada vinove loze;

-          Suzbijanje vektora - cikade Scaphoideus titanus (od prisustva trećeg larvenog stupnja). 

Rđa kupine (Kuehneola uredinis)

Na području delovanja RC Niš, u zasadima kupine registrovana je pojava simptoma žute rđe lista i izdanaka kupine (Kuehneola uredinis). U zasadima gde su izostale hemijske mere zaštite ili su napravljeni propusti (neadekvatan izbora preparata i vremena primene fungicida) registrovano je prisustvo simptoma ovog patogena u većem intenzitetu napada.

 

velika slika

 

Ova gljiva zaražava izdanke i list kupine. Patogen prezimljava na zaraženim izdancima i opalom lišću. Na inficiranim izdancima u proleće dolazi do pucanja kore, ispod koje se pojavljuju limunastožuti uredosorusi. Simptomi na lišću su u vidu sitnih, žutih uredosorusa koji smanjuju fotosintetsku aktivnost.

Česte kiše i vlažno vreme pogoduju razvoju bolesti, kao i pregusta sadnja i nedovoljno proređivanje izdanaka.

Patogen obavlja pun životni ciklus na domaćinu (kupini) i ako se ne ukloni na vreme, može tu i ostati, prezimiti i pokrenuti novi ciklus bolesti u toku naredne proizvodne godine.

Оd mehaničkih mera zaštite se preporučuje orezivanje i uklanjanje obolelih izdanaka i sakupljanje ili zaoravanje zaraženog lišća,  kako bi se smanjio infektivni potencijal za narednu vegetaciju.

Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu preparata na bazi bakra u ovom periodu i na proleće čim se registruju prvi simptomi.

U toku vegetacije za suzbijanje ovog patogena registrovani su i fungicidi na bazi a.m. tebukonazol i difenokonazol.

Monitornig kukuruza u proizvodnoj 2020

Na području delovanja RC Niš izvršen je monitoring klipova merkantilnog kukuruza pred berbu na parcelama sa hibridima ranih i kasnih grupa zrenja. 

Vizuelni pregled je izvršen u cilju utvrđivanja zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu na prisustvo oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac, Ostrinia nubilalis  i pamukova sovica, Helicoverpa armigera), kao i simptoma prisustva gljiva prouzrokovača plesnivosti klipa kukuruza (Fusarium spp,  Aspergillus sppPenicillium sppCladosporium spp.).

Pregled kukuruza izvršen je na lokalitetima Gabrovac, Lalinac, Zaplanjska Toponica, Donja Trnava, Glogovica, Gornja Rasovača, Gornje Međurovo, Pasi Poljana, Batušinac, Vele Polje, Beli Breg, Radmirovac, Davidovac, Grbavče, Brest, Nozrina, Malča (Nišavski okrug) i Veliki Izvor, Vražogrnac, Mali Izvor, Nikoličevo (Zaječarski okrug).

Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:

Klipovi bez simptoma bolesti i oštećenja od insekata

25-98 %

Klipovi sa oštećenjima od insekata:  kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis),        pamukova sovica (Helicoverpa armigera)

 

2-70 %

Klipovi sa prisutnim simptomima Fusarium spp.

4-24 %

Klipovi sa prisutnim simptomima Cladosporium spp.

0 -8 %

Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium spp.

1-16 %

Klipovi sa prisutnim simptomima Penicillium spp.

0-2 %

Klipovi sa kombinovanim oštećenjima insekti +Fusarium spp.+ Cladosporium spp.

0-3 %

 

Procenat infestiranih klipova se kreće od 2 do 75%  u zavisnosti od hibrida, primenjene agrotehnike i proizvodnih uslova. U najvećoj meri su evidentirana oštećenja samo od insekata, samo od Fusarium spp. i kombinovana oštećenja od insekata i Fusarium spp, dok su simptomi od gljiva iz rodova  Cladosporium i Penicillium registrovani na malom broju klipova.

Gljive iz rodova Fusarium, Aspergillus i Penicillium imaju sposobnost sinteze mikotoksina koji mogu uzrgoziti zdravstvenu bezbednost kukuruza.

Analizom uzoraka kukuruza koji potiču sa pregledanih parcela,  nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad važećim Pravilnikom dozvoljenih vrednosti.

Retrovegetacija višnje

Vizuelnim pregledom zasada višnje  u Nišavskom okrugu zapažena je retrovegetacija u zasadima gde nisu sprovedene adekvatne mere zaštite voća tokom vegetacije.

Velika slika

Zabeleženo je odsustvo lisne mase koja je u periodu nakon berbe plodova počela da opada kao posledica visoke infekcije prouzrokovača mrke pegavosti lista višnje (Blumeriella jaapii). Propusti u tretmanu, neadekvatan izbor i vreme primene fungicida uticali su na prevremenu defolijaciju ove koštičave voćne vrste, a sada vremenski uslovi doprinose pojavi retrovegetacije, odnosno bubrenju pupoljaka, rastu nove lisne mase i cvetanju.

Ako je aktivacija takvih pupoljaka izrazito velika, to se može loše odraziti na iduću vegetaciju, jer su oni izgubljeni za sledeću godinu. Naravno da se veliki deo pupoljaka neće aktivirati i voćke će usprkos jesenjem cvetanju sledeće godine dati rod.

Ovakva stabla voća izuzetno gube na kondiciji i vrlo će nespremno dočekati predstojeće mirovanje, a što će se odraziti na početak kretanja vegetacije u sledećoj godini.

Takođe, jedan od mogućih razloga cvetanju voćaka u jesen je i neadekvatna letnja rezidba, kojoj treba pristupiti pravovremeno i krajnje oprezno, posebno iz razloga što i diferencijacija cvetnih pupoljaka kreće u letnim mesecima kad se i obavlja letnja rezidba.

Letnja rezidba voćaka, međuredna obrada, suzbijanje korova, samo su neke od agrotehničkih mera koje je trebalo primeniti nakon berbe, kako bi zasadi bili obezbeđeni za predstojeći zimski period, inače, stabla nespremna dočekuju zimu i podložnija su izmrzavanju.

Preporuka proizvođačima višnje je da u sledećem periodu obiđu svoje zasade, pregledaju stabla i konstatuju da li postoji prisutna retrovegetacija. Pregled treba izvršiti jer će dalje mere nege zavisiti od sadašnjeg stanja zasada. U slučaju prisutne retrovegetacije takvim voćkama je potrebna dodatna nega, a jedna od prvih mera, koja predstoji je i jesenje-zimsko đubrenje NPK đubrivima s višom koncentracijom fosfora i kalijuma.

Takođe, biće potrebno da se u rano proleće pred početak vegetacije izvršti intenzivnija rezidba ovakvih voćaka kako bi se one što bolje oporavile od stresa izavanog retrovegetacijom, a u cilju uspostavljanja fiziološke ravnoteže između rasta i rodnosti.

Zelena povrtna stenica (Nezara viridula) na paradajzu

Na području delovanja RC Niš vizuelnim pregledom useva paradajza, na pojedinim lokalitetima, uočeno je prisustvo zelene ili povrtne stenice (Nezara viridula).

U ekstenzivnim zasadima paradajza, na okučnicama i baštama registrovane su visoke brojnosti odraslih jedinki i larvi ove štetočine, dok su u intenzivnoj proizvodnji registrovani pojedinačni primerci.

Velika slika

U predhodnih nekoliko godina zelena stenica se redovno registruje u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Za sada je njeno prisustvo uglavnom vezano za bašte, okućnice i zasade koji nisu u intenzivnoj proizvodnji, međutim ova vrsta ima visok potencijal da postane ekonomski značajna štetočina velikog broja gajenih biljaka kod nas.

Štete pričinjavaju imago i  larve koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na napadnutim plodovima paradajza na mestima ishrane dolazi do promene boje na pokožici ploda, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.

Pojava  ove štetočine je najintenzivnija u vreme sazrevanja i berbe plodova, te su hemijske mere kontrole praktično neprimenljive, jer se ne može ispoštovati karenca primenjenih preparata. Takođe, u našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine ali su u praksi najbolju efikasnost ispoljili insekticidi na bazi bifentrina i deltametrina. Prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite voditi računa o karenci primenjenog preparata.

Na manjim proizvodnim površinama u cilju smanjenja brojnosti, a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje odraslih jedinki i larvi.

Običan paučinar u usevima paradajza

Na području delovanja RC Niš, registrovana su oštećenja izazvana ishranom običnog paučinara  (Tetranychus urticae) kao i jaja, larve i imago na naličju listova paradajza u plasteničkoj proizvodnji.

velika slika

T. urticae je polifagna štetočina u zatvorenim objektima i na polju. Nepovoljne klimatske uslove preživljavaju u stadijumu odrasle ženke skriveni na zaklonjenim mestima, kao što su konstrukcije plastenika ili delovi biljaka, a kasnije, sa porastom temperature, prelaze na zelene biljne delove, gde počinju sa ishranom i polaganjem jaja. Tokom godine grinje razvijaju veliki broj generacija koje se međusobno poklapaju i za kratko vreme mogu se prenamnožiti.

Štete pričinjavaju imago i larve sisanjem biljnih sokova usled čega lišće gubi zelenu boju. U početku se na lišću pojavljuju sitne, hlorotične pege koje se šire i međusobno spajaju čime se smanjuje asimilaciona površina i listovi se postepeno suše i opadaju. Grinje žive pretežno na naličju lista.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje uništavanje korova i biljnih ostataka, redovni pregled biljaka, a kada se uoči prisustvo ove štetočine primena akaricida na bazi a.m. abamektin 0,1% (karenca 3 dana). Strogo se treba pridržavati karence primenjenih insekticida u plastenicima gde se obavlja intenzivna berba plodova paradajza.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima