Skip to main content

Knjaževac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Knjaževac
Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Knjaževac posejane su male površine pod pšenicom i setva je još uvek u toku. Posejani usevi iz ranijih rokova setve se nalaze u fazi od pojave prvog lista iz stabaoca do dva lista razvijeno (BBCH 10 -12).

 

 

Vizuelnim pregledom, na izniklim usevima, nisu registrovani simptomi bolesti. Na pojedinim lokalitetima  uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na do 1% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije registrovano.


RC Knjaževac i u narednom periodu nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja, kao i prisustva štetočina u usevima ozime pšenice.

Štetni organizmi u zasadu jabuke

Na području delovanja RC Knjaževac, na pojedinim lokalitetima, na višoj nadmorskoj visini,  berba jabuke je još uvek u toku.

 

Vizuelnim pregledom jabuke, na različitim lokalitetima, u pojedinim zasadima gde je izostala pravovremena i adekvatna zaštita, registrovano je prsustvo simptoma čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) na lišću i plodovima, u velikom procentu, truleži jabučastog voća (Monilinia fructigena), kao i oštećenja na plodovima od jabukinog smotavca (Carpocapsa pomonella).

Prouzrokovač čađave pegavost lišća i krastavosti plodova jabuke je patogen koji se javlja svuda gde se jabuka gaji i ekonomski je najznačajnija bolest u našoj proizvodnji jabuka. Patogen napada list, cvet i plod. Prve infekcije nastaju na mladom lišću, gde se pojavljuju svetle, maslinaste pege, koje kasnije postaju zagasito mrke. Ovako zaraženo mlado lišće ostaje sitno i ranije otpada. 

Patogen prezimljava u vidu pseudotecija u opalom lišću. U proleće, nakon kretanja vegetacije, sa porastom temperature i prvim kišama, dolazi do oslobađanja askospora, koje dospevaju na listove. Ako je vreme vlažno, askospore dospele na zelene biljne organe klijaju i hifama prodiru u biljno tkivo i tako ostvaruju primarnu zarazu. Posle nekoliko dana, u zavisnosti od temperature, pojavljuju se prve pege. U okviru pega se formira veliki broj konidija koje se raznose kišnim kapima i vetrom i ostvaruju sekundarne infekcije. Zaraženi cvetovi se odmah nakon otvaranja pupoljka suše i otpadaju. Plodovi su podložni infekcijama tokom cele vegetacije.  Simptomi su u vidu maslinasto zelene, kružne pege koje dobijaju krastavu strukturu. Kod jačeg napada plodovi se deformišu i otpadaju.  

Kod zaštite od prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke veoma je značajano sprečavanje primarnih zaraza.  U cilju sprečavanja primarnih infekcija pomenutim patogenom, u toku vegetacije, preporučuje se sprovođenje preventivnih fungicidnih tretmana od momenta pojave listova ("mišije uši"), a pre najavljenih padavina, pa sve dok se ne ustanovi da je završen period primarnih infekcija, odnosno kraj pražnjenja pseudotecija. Tokom jeseni jedna od mera sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala tog patogena je uklanjanje i uništavanja opalog lišća, ukoliko je to moguće.

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke, na pojedinim plodovima, registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova jabučastog voća. Infekcija ploda navedenim patogenom se ostvaruje u svim fazama njihovog razvoja. Najosetljiviji su plodovi u fazi sazrevanja, gde se vidljivi simptomi prvo poljavljuju kao smeđe pege ispod kojih i mezokarp ploda dobije smeđu boju, a inficirano tkivo počinje da truli, da se suši i zahvata ceo plod koji se pretvara u tzv. "mumije", koje ostaju na granama ili opadaju na zemlju. Preventivne mere kao što su sakupljanje, iznošenje i uništavanje mumificiranih plodova, dobra provetrenost krune, suzbijanje štetnih insekatskih vrsta u cilju sprečavanja oštećenja na plodovima su veoma značajne za zaštitu od prouzrokovača truleži.

Tokom vegetacije ako dođe do mehaničkog oštećenja plodova usled delovanja grada, preporučuje se primena hemijskih mera zaštite kako bi se sprečio prodor ovog patogena kroz povrede. U periodu sazrevanja u cilju sprečavanja pojave truleži u skladištima preporučuje se primena hemijskih mera zaštite sa nekim od registrovanih fungicida za tu namenu.

 

Štete od jabukinog smotavca, ekonomski najznačajnije štetočine jabuke, nastaju od larvi te štetočine koje se nakon piljenja ubušuju u plod. Napadnuti plodovi pre vremena sazrevaju i otpadaju. Ovako oštećeni plodovi podložni su napadu gljiva prouzrokovača truleži ploda. Brojnost i dinamika leta leptira jabukinog smotavca se prate pomoću feromosnkih klopki postavljenih u zasade, dok se prisustvo položenih jaja i larvi prati vizuelnim pregledima. Na osnovu dobijenih podataka, tokom vegetacije se daju preporuke sa ciljem kontrole jabukinog smotavca i sprečavanja ubušivanja larvi u plodove jabuke.

Ljubičasta pegavost izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata)

Na području delovanja RC Knjaževac, malinjaci se nalaze u fazi razvoja: starenje, početak mirovanja (BBCH 91 - 93). Obilaskom malinjaka, vizuelnim pregledima, uočeno je prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata).

 

Prouzrokovač ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline je najrasprostranjeniji i najznačajniji patogen kod maline u našoj zemlji.  Pričinjava velike ekonomske štete jer usled zaraze biljaka dolazi do smanjenja porasta izdanaka, oštećenja lišća i pupoljaka. Intenzitet napada zavisi od ekspozicije malinjaka, zdravstvenog stanja u zasadu, primenjene agrotehnike, vremenskih uslova i  hemijske zaštite.

Krajem juna i početkom jula javljaju se prvi simptomi na ivici lista i šire se ka glavnom nervu. Zaraženi deo između nerava nekrotira, širi se i dobija oblik u vidu latiničnog slova “V“, sa mrkožutim obodom lista. Patogen kroz lisnu dršku dospeva do izdanka, gde inficira koru oko pupoljaka, a kasnije i cele izdanke. Na izdancima se pojavljuju ljubičaste pege koje se postepeno šire i prelaze u mrku boju. Jače napadnuti izdanci često izmrzavaju. Tokom zime izdanci dobijaju srebrnastu boju i na njima se uočavaju male pseudotecije i kasnije piknidi. Preostali zaraženi izdanci u toku proleća ili uopšte ne kreću ili se iz njihovih retkih pupoljaka razvijaju slabe rodne grančice, sa vrlo sitnim plodovima.

Osim redovne hemijske zaštite tokom cele vegetacije, veoma su bitne i preventivne mere za suzbijanje ovog patogena:

-        Najznačajnija mera je orezivanje, iznošenje i spaljivanje izdanaka koji su doneli rod. Ovu meru treba sprovesti odmah posle berbe, čime se smanjuje infektivni potencijal u zasadu.

-        Prilikom orezivanja treba ostaviti optimalan broj izdanaka koji se ostavljaju za narednu godinu.

-        Održavanje zasada bez korova.

-        Korišćenje zravog sadnog materijala.

-        Veoma značajna mera sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline je i sprovođenje hemijskih mera zaštite u jesenjem periodu sa nekim od registrovanih preparata na bazi bakra.

Pojava prezimljujućeg imaga obične kruškine buve u zasadima kruške

Na području delovanja RC Knjaževac zasadi kruške se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u različitim fenofazama obezbojavanja i opadanja lišća.

Vizuelnim pregledom zasada kruške uočeno je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u ineksu napada 2.

U toku je pojava imaga prezimljujuće generacije ove štetočine. Zbog prisustva sezonskog dimorfizma kod obične kruškine buve, imago prezimljujuće generacije je, u odnosu na imaga koji je aktivan u toku vegetacije, tamniji, veći i ima veću otpornost na niske zimske temperature.

RC Knjaževac nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.

 

Trulež plodova koštičavog voća (Monilinia spp.) u zasadu šljiva

Na području rada RC Knjaževac zasadi pod šljivom se nalaze se u fazi završen rast mladara; lišće još uvek zeleno (BBCH 91).

Vizuelnim pregledom zasada šljive, lokalitet Grezna, na pojedinim stablima mogu se uočiti  mumificirani plodovi, kao posledica infekcije prouzrokovačima truleži plodova koštičavog voća (Monilinia  spp.). Ovi  zaraženi, zaostali plodovi na stablima su izvor zaraze za narednu vegetaciju.

Gljive iz pomenutog roda najčešće ostvaruju infekciju plodova u fazama sazrevanja, zbog fizioloških procesa koji nastaju u plodovima, a pre svega zbog omekšavanja pokožice ploda. Infekcija se najčešće javlja na mestu povrede koju nanose insekti (najčešće šljivin smotavac) ili na mestu drugih mehaničkih oštećenja (od grada, vetra, itd.). Takođe, do zaraze može doći i pri dodiru zdravog i zaraženog ploda.

Na pokožici inficiranog ploda javlja se u početku mrka, okruglasta pega a sazrevanjem plodova trulež se širi. Na površini ploda dolazi sporulacije patogena, najčešće u vidu koncentričnih krugova. Zaraženi plodovi gube vodu, suše se, očvrsnu i pretvaraju se u “mumije“. Ovakvi plodovi ostaju na granama ili opadaju na zemlju i služe za održavanje patogena tokom zime. Prenošenje konidija formiranih u vlažnim uslovima tokom proleća vrši se pomoću vetra, kišnih kapi, insekata i dr.

Za uspešnu zaštitu šljiva od prouzrokovača truleži ploda, tokom vegetacije,  potrebno je sprovesti skup agrotehničkih i hemijskih mera zaštite:

Agrotehničke mere borbe:

-pri podizanju zasada bitan je izbor terena gde lako dolazi do provetravanja;

-prilikom orezivanja voditi računa o optimalnoj gustini krošnje i provetravanju zasada;
-uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje.

 

Hemijske mere borbe:

-primena registovanih fungicida u fazama sazrevanja ploda, a pred najavu uslova koji favorizuju razvoj patogena;

-suzbijanje štetnih insekata koji oštećuju plodove i doprinose većem riziku za ostvarenje infekcije patogenima prouzrokovačima truleži ploda.

 

 

Pegavost lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na području delovanja RC Knjaževac, zasadi višanja i trešanja se nalaze u fazi završen rast mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 91).   

 

Vizuelnim pregledima zasada višnje, u pojedinim zasadima je registrovano prisustvo simptoma pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) u visokom intenzitetu napada.

 

Pegavost lista višnje i trešnje je izuzetno značajno oboljenje jer u godinama sa povoljnim uslovima za njen razvoj može doći do prevremenog opadanja lišća i kasnije do pojave retrovegetacije, što se negativno odražava na rodnost stabala u narednoj godini i na pripremu biljaka za zimu.

 

U proleće u ostacima lišća gljiva obrazuje plodonosna tela – apotecije u kojima se formiraju askusi sa askosporama koje ostvaruju primarne infekcije. Širenje patogena tokom leta (sekundarne infekcije) omogućeno je konidijama.

 

Simptomi se javljaju u vidu purpurnih pega na licu lista, a sa naličja pege su mrke boje. U vlažnim uslovima u okviru pega na naličju lista obrazuje se beličasta prevlaka koju čine konidije gljive. Zaraženo lišće požuti  (često samo jedna polovina lista) i opada.

 

 

Razlozi prisustva ovog oboljenja u visokom intenzitetu napada na našem terenu su: izostanak blagovremene i adekvatne zaštite u prvom delu vegetacije, ali takođe i nemogućnost sprovođenja mera zaštite pred samu berbu i tokom berbe zbog poštovanja karence. Dodatno, treba naglasiti da je na našem području rada infektivni potencijal patogena izuzetno visok s obzirom da je proizvodnja višanja zastupljena na značajnim površinama.

 

Osnovna mera zaštite od ovog patogena je primena fungicida u toku vegetacije, kako u prvom (prolećnom) delu vegetacije tako i nakon berbe (tokom leta). Tretmani se pozicioniraju pred najavu uslova koji favorizuju ostvarenje infekcije (preventivna zaštita). Broj tretmana zavisi od povoljnosti uslova za razvoj patogena, a kada su u pitanju tretmani nakon berbe i od stepena štićenosti zasada i nivoa prisustva simptoma. Sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala patogena za narednu godinu veoma je važna jesenja zaštita zasada primenom preparata na bazi bakra, po opadanju 70% lisne mase, kao i uklanjanje i uništavanje zaraženog lišća.

Prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače u zasadima jabučastog voća

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora) je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća. Najčešće zaražava jabuku, krušku, dunju i mušmulu.

Na području delovanja RC Knjaževac najveće površine, od jabučastog voća, su pod dunjom. Najzastupljenija sorta je leskovačka dunja (u preko 90% zasada dunje), koja je i veoma osetljiva na infekcije prouzrokovačem bakteriozne plamenjače.

Vizuelnim pregledima zasada jabučastog voća registrovano je prisustvo simptoma navedene bolesti na mladarima u vidu „pastirskog štapa“.

 

 

Bakteriozna plamenjača napada sve biljne delove jabučastog voća, najpre cvetove i lišće, a zatim i letoraste i mlade plodove, a onda i deblje grane i deblo. Karakterističan simptom je „pastirski štap“ na mladarima i kapljice bakterijskog eksudata na zaraženim biljnim delovima. Posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć kiše, vetra, insekata i čoveka (prilikom rezidbe) brzo se širi i može doći do velikih šteta. U biljna tkiva prodire kroz stomine otvore lišća i mladih plodova, kroz lenticele grana, kroz otvore nektarskih žlezda cveta, kao i kroz povrede i rane. Širenje bolesti pospešuje vlažno i toplo vreme.

 

Suzbijanje prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastog voća je dosta složeno i teško, s obzirom na ograničenu mogućnost hemijskog suzbijanja i brzo širenje bolesti u uslovima povoljnim za njen razvoj. Od ključnog značaja u kontroli ovog patogena su preventivne i higijenske mere kontrole.

Preventivne mere kontrole podrazumevaju: korišćenje zdravog sadnog materijala,  gajenje otpornih sorti, agrotehničke mere (adekvatno đubrenje, rezidba i dr.) i uklanjanje drugih biljaka domaćina (vatreni trn, glog, polegla dunjarica i dr.).

Higijenske mere podrazumevaju uklanjanje obolelih grana rezidbom 30 - 50 cm ispod obolelog mesta. Odsečene obolele grane treba stavljati u plastične džakove, kontejnere i odvoziti na određeno mesto van voćnjaka, gde će se vrštiti njihovo uništavanje. Prilikom rezidbe treba dezinfikovati alat pre svakog reza dezinfikacionim sredstvom. Takođe, treba definfikovati i rane nastale rezidbom, njihovim premazivanjem 3% rastvorom bakarnog preparata. Higijenske mere obavezno treba sprovoditi po mirnom, suvom i toplom vremenu.

Hemijske mere zaštite sprovode se u fazama cvetanja pred najavljene povoljne uslove sa preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama. Od velikog značaja je i primena bakarnih preparata tokom mirovanja vegetacije čime se smanjuje infektivni potencijal prouzrokovača bakteriozne plamenjače.

Prisustvo invazivnih stenica u usevima i zasadima

Na terenu RC Knjaževac, registrovano je prisustvo dve invazivne vrste  stenica: zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

Pomenute stenice su polifagne štetočine, i trenutno se njihovo prisustvo registruje u usevima paprike, paradajza, boranije, kupusa, kao i u zasadima vinove loze i remotantnih sorti maline. Intenzitet prisustva stenica u pomenutim usevima/zasadima se razlikuje u zavisnosti od prethodno primenjivanih insekticida, usmerenih kako na suzbijanje stenica tako i na suzbijanje drugih štetočina.

Štete pričinjavaju i larve i odrasle jedinke sisanjem sokova iz nadzemnih biljnih delova. Stenice imaju usni aparat za bodenje i sisanje, sa rilicom koju zabadaju u biljno tkivo i tako dolazi do promene boje plodova, plodovi su deformisani, sitni, dehidrirani, gorkog ukusa što sve utiče na njihov kvalitet i tržišnu vrednost.

Suzbijanje zelene (povrtne) stenice i braon mramoraste stenice je veoma otežano, pre svega jer su izrazito mobilne vrste, jer imaju sposobnost kamuflaže i sakrivanja na nepristupačnim mestima. Takođe, preferiraju plodove u zrenju, te njihovo prisustvo u ovim fazama razvoja biljaka otežava primenu hemijskih mera zaštite jer je zbog blizine berbe nemoguće ispoštovati karencu primenjenih insekticida.

U ovom momentu se ne preporučuje primena insekticida sa ciljem suzbijanja pomenutih štetočina s obzirom da je u najvećem broju useva/zasada berba u toku ili se očekuje u narednim danima. Na manjim proizvodnim površinama, naročito povrtarskih useva, u cilju smanjenja njihove brojnosti, a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje i uništavanje jajnih legala, larvi i odraslih jedinki.

Prisustvo šljivinih osa u zasadima šljiva

Na području delovonja RC Knjaževac, zasadi šljive  se u zavisnosti od sorte i lokaliteta, nalaze u fenofazama od početak cvetanja: oko 10% cvetova otvoreno do puno cvetanje: najmanje 50% cvetova otvoreno, prve latice opadaju  (BBCH 61-65).

Na lepljivim klopkama  postavljenim u zasadu šljive,  na likalitetu Grezna, registruju se ulovi odraslih jedinki crne šljivine ose (Hoplocampa minuta) i žute šljivine ose (Hoplocampa flava).

Šljivine ose imaju jednu generaciju godišnje. U toku cvetanja ženke ovih štetočina polažu jaja u čašične listiće cvetova. Larve se ubušuju u tek zametnute plodove, usled čega dolazi do njihovog opadanja. Hemijske mere zaštite se sprovode u periodu piljenja gusenica, pre nego što se ubuše  u plodove, u fazi precvetavanja šljive.

 

Primena insekticida u fazama cvetanja je zabranjena!

 

RC Knjaževac nastavlja sa praćenjem šljivinih osa i na vreme će signaliziraće pravo vreme za tretman.

Tabla za pisanje i objavljivanje priloga!
Da bi napisali novi prilog , kliknite na Create a Post pod Upravljanje prilozima, sa desne strane.

Šta je prilog?

Prilog je tekst koji piše koordinator a odnosi se na monitoring štetnih organizama koji sprovodi po Programu za svoj region.

Prilozi se prikazuju u obrnutom hronološkom redu (najnoviji prilog prvi). Čitaocu priloga može se omogućiti da napiše komentar na pročitani prilog na koji zatim autor pročitanog priloga može da odgovori.

Za razliku od preporuka, koordinator u prilogu saopštava informacije o monitoringu štetnih organizama bez obzira što iz njih ne proizilazi akcija koju čitalac treba da preduzme. 

Poželjno je da prilog bude opremljen fotografijama i obrazloženjima koja proizilaze iz terenskih rezultata.

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima