26.1.2024
Na području delovanja RC Knjaževac, usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike, nalaze u različitim fazama razvoja, od 1 do 5 listova razvijeno (BBCH 11-15).
Vizuelnim pregledom useva pšenice nije registrovano prisustvo patogena, kao ni prisustvo insekata.
Pregledom parcela na prisustvo aktivnih rupa, u usevima pšenice, registrovana je vrlo mala brojnost i to samo na pojedinim parcelama.
Na neobrađenim površinama i lucerištima se registruje povećana brojnost glodara.
Očekuje se prelaz glodara na strnih žita i proizvođačima se preporučuje pregled useva na prisustvo aktivnih rupa od glodara. Ukoliko se uoči prisustvo aktivnih rupa od poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis), iznad praga štetnosti, preporučuje se primena rodenticida u vidu gotovih mamaka, u aktivne rupe. Prag štetnosti je od 10 do 50 aktivnih rupa po ha za poljskog miša i od 10 do 500 aktivnih rupa od poljske voluharice.
Po primeni gotovih mamaka, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.
RC Knjaževac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice. 25.12.2023
Na području delovanja RC Knjaževac, u optimalnom roku nije bilo uslova za setvu. Kasnije posejani usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od tačnog vremena setve, nalaze u fazi od nicanja do faze četiri lista razvijeno (BBCH 09-14).
Vizuelnim pregledom useva nije uočeno prisustvo biljnih bolesti, a registrovano je prisustvo biljnih vaši (Aphididae) u niskom procentu, na 1 - 2 % biljaka. Prisustvo cikada (Cicadellidae) nije registrovano.
Prisustvo aktivnih rupa poljskog miša (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis) registrovano je u vrlo niskoj kategoriji brojnosti i to na malom broju parcela. Uočeno je da se glodari javljaju na obodu parcela pod pšenicom, uglavnom ako su u blizini višegodišnjih useva (lucerka).
Prag štetnosti za poljskog miša iznosi 10-50 aktivnih rupa/ha, a za poljsku voluharicu 10-500 aktivnih rupa/ha.
Ako proizvođači prilikom redovnog obilaska useva uoče prisustvo aktivnih rupa na nivou navedenih pragova štetnosti preporučuje se primena registrovanih rodenticida.
RC Knjaževac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice. 24.11.2023
Na području delovanja RC Knjaževac, setva pšenice je još uvek u toku. U optimalnom roku nije bilo uslova za pripremu zemljišta za setvu, usled visokih temperatura i nedostatka padavina (u proseku, samo 8,5 mm u oktobru). Zbog nepovoljnih uslova do sada su posejane jako male površine pod pšenicom, i ti usevi se sada nalaze od faze klijanja i nicanja do faze dva lista razvijeno (BBCH 09-12).
Vizuelnim pregledom useva nije uočeno prisustvo biljnih bolesti, a registrovano je prisustvo biljnih vaši (Aphididae) u niskom procentu, na do 2% biljaka.
Obilaskom površina pod pšenicom nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljskog miša – Apodemus spp. i poljske voluharice – Microtus arvalis).
RC Knjaževac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice. 11.10.2023
Na području delovanja RC Knjaževac, tokom vizuelnog pregleda useva i višegodišnjih zasada, kao i strništa, uočena je aktivnost poljskih glodara, poljskih miševa (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis).
Pregledom višegodišnjih zasada, strništa, pašnjaka i međa, uočene su aktivne rupe poljskog miša, od vrlo niske do niske brojnosti (kategorija I-II) i voluharice vrlo niske brojnosti (kategorija I). Na lucerištima brojnost glodara ja od I-II kategorije.
Za određivanje brojnosti poljskih glodara koristi se sledeća skala:
|
Kategorije |
Brojnost |
Br.rupa/ha za poljskog miša |
Br.rupa/ha za poljsku voluharicu |
|
I |
Vrlo niska |
Do 10 |
Do 10 |
|
II |
Niska |
10-50 |
10-500 |
|
III |
Srednja |
50-500 |
500-5000 |
|
IV |
Visoka |
500-2000 |
5000-20000 |
|
V |
Vrlo visoka |
2000-10000 |
20000-50000 |
Uzevši u obzir suvo i toplo kakvo trenutno vlada u proizvodnji uz prisustvo obilja hrane na parcelama gde su još uvek prisutne okopavine, ili je zaostalo seme nakon žetve soje, kukuruza i dr., treba biti na oprezu, naročito kada su u pitanju strna žita čija setva predstoji.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak parcela i praćenje prisustva i brojnosti aktivnih rupa poljskih glodara. Ovim pregledima odrediće se pravi trenutak za primenu hemijskih mera. Ukoliko je brojnost poljskog miša od 10 do 50 aktivnih rupa ili poljske voluharice od 10 do 500 aktivnih rupa po ha, preporučuje se primena registrovanih rodenticida, ubacivanjem gotovih mamaka u aktivne rupe koje obavezno treba zatrpati da ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.
Proizvođačima se u narednom periodu preporučuju i agrotehničke mere: zaoravanje strništa, košenje međa, suzbijanje korova.
RC Knjaževac nastavlja sa praćenjem aktivnosti poljskih glodara. 3.9.2023
Na području RC Knjaževac zasadi vinove loze se, zavisno od lokaliteta i sortimenta, nalaze u različitim fazama sazrevanja bobica (BBCH 81-83).
Na klopkama koje su postavljene u zasadima vinove loze na lokalitetu Štipina, registruju se ulovi odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus.
Ova cikada je prenosioc fitoplazme Flavescence doree, prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze. Celokupno svoje razviće završava isključivo na vinovoj lozi. Ima jednu generaciju godišnje. Larve prolaze kroz pet larvenih stupnjeva. Cikada je infektivna od trećeg larvenog stupnja. Jednom zaražena cikada ostaje infektivna tokom celog života.
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze, na pojedinim lokalitetima, registrovano je prisustvo simptoma koji ukazuju na zlatasto žutilo vinove loze.
Na listovima je došlo do promene boje, kod belih sorti u zlatasto žutu a kod crvenih sorti lišće dobija crvenkasto - ljubičastu boju. Listovi se savijaju ka naličju i postaju čvrsti i krti. Internodije na lastarima se skraćuju, postaju kržljave, grozdovi su rehuljavi, zaostaju u porastu, i cela biljka propada.
U cilju kontrole zlatastog žutila vinove loze preproučuju se pesticidne i nepesticidne mere:
- uklanjanje i uništavanje zaraženih čokota,
- uništavanje napuštenih zasada,
- uklanjanje divlje loze u blizini zasada i uništavanje korova.
- suzbijanje vektora- cikade Scaphoideus titanus, o čemu je RC Knjaževac izvestio proizvođače putem preporuka, 4.7. i 8.8.2023 godine. 14.8.2023
Na području delovanja RC Knjaževac zasadi vinove loze se većinom nalaze u fazi potpunog dodirivanja bobica, pa do početka šarka (79-81 BBCH).
Vizuelnim pregledom u pojedinim vinogradima uočeni su simptomi karakteristični za ESKU vinove loze (izdužene žute i crvenkaste nekroze između nerava) na pojedinačnim čokotima.
Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Ova bolest se javlja u uslovima toplije klime i uglavnom u starijim vinogradima, a poslednjih godina je sve češća i na mlađim čokotima.
ESKA nastaje delovanjem više patogenih gljiva, koje napadaju sprovodni sistem. Na poprečnom preseku lastara može se uočiti centralni, oštećeni deo, svetle boje i meke konzistencuje. Sa obolelih delova, najčešće izolovane gljive su: Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius.
Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni.
Hronični tip bolesti karakterističan je po tome što se u zoni između nerava lista javljaju izdužene žute ili crvenkasto-smeđe nekroze. Na listu samo glavni nerv zadržava zelenu boju. Na kraju može doći do sušenja i opadanja lišća pre vremena.
Kod akutnog tipa bolesti dolazi, u toku leta, do iznenadnog sušenja čokota, po čemu se ova bolest naziva i apopleksija. Na bobicama se mogu javiti mrko-ljubičaste pege koje se pri jačem napadu spajaju, pucaju i suše. Zaraženi lastari zaostaju u porastu, venu i ne dolazi do njihovog zdrvenjavanja.
Infekcije, najčešće, nastaju kroz rane, posle oštrije razidbe ili nakon gradonosnih padavina.
Za suzbijanje ove bolesti ne postoje hemijske mere. Najvažije su preventivne mere zaštite:
- Sadnja zdravih loznih kalemova.
-Tokom rezidbe dezinfikovanje alata (dezinfekcija makaza i pribora, 70%-tnim alkoholom.
- Premazivanje rana od rezidbekalemarskim voskom.
- Orezane delove treba izneti iz vinograda i uništiti.
11.8.2023
Na području delovanja RC Knjaževac u usevima kukuruza registrovano je prisustvo invazivnih vrsta stenica:
- odrasle jedinke i larve zelene povrtne stenice (Nezara viridula) na do 6 % biljaka i
- odrasle jedinke i larve braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys) na do 3 % biljaka.
Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys) je izraziti polifag i napada veliki broj gajenih kultura. Dobar je letač i veoma brzo prelazi sa jednog useva na drugi. Larve i imaga prave štete sisanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka. Napadnuti plodovi često imaju deformisan oblik, postaju gorki i često imaju i neprijatan ukus pa samim tim gube i tržišnu vrednost. Prezimljava u stadijumu imaga. U proleće se dopunski hrani i nakon parenja polaže jaja (od juna do kraja avgusta). Jaja su u početku beličasta, položena u grupice na naličju lista. Ispiljene larve od drugog larvenog stupnja se kreću u potrazi za hranom. Mesta uboda kasnije postaju nekrotična.
U kukuruzu, kao posledica napada braon mramoraste stenice, može doći do pojave neobrazovanja semena. Zbog grupnog seljenja sa jedne na drugu parcelu štete su izraženije po ivicama polja nego u unutrašnjosti parcele.
Zelena povrtna stenica (Nezara viridula) je polifagna štetočina i poslednjih godina se registruje osim kukuruza i u usevima paprike, paradajza, soje, voćnim i vinogradarskim zasadima. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Hrani se svim delovima biljaka ali primarno plodovima. Po piljenju larvi iz jaja prvi larveni stupanj ostaje na leglu, a posle presvlačenja se kreću.
RC Knjaževac nastavlja sa praćenjem ivanzivnih stenica u biljnim proizvodnjama i na vreme će obaveštavati proizvođačima o potrebi sprovođenja mera zaštite useva/zasada. 8.8.2023
Na području delovanja RC Knjaževac vinova loza je u fenofazi od početak dodirivanja bobica do zatvaranje grozda (BBCH 77-79).
Monitoring cikade Scaphoideus titanus vrši se vizuelnim pregledom i pomoću žutih lepljivih klopki. Pregledom vinograda i klopki, registruje se prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus i larvi završnih razvojnih stupnjeva.
Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD), prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jajeta ispod kore dvogodišnjih lastara, Larva ima pet razvojnih stupnjeva. Značajne štete pričinjavaju larve od trećeg larvenog stupnja, kada su sposobne da ishranom prenose fitoplazmu na zdrave biljke. Da bi postale infektivne moraju da se hrane nekoliko sati na zaraženim čokotima i te jedinke ostaju infektivne do kraja života.
Imaga se pojavljuju u julu i hrane se do septembra, na listovima vinove loze. Simptomi zlatastog žutila se pojavljuju sledeće godine. Na listovima vinove loze su u vidu promena njihove boje, kod crvenih sorata listovi dobijaju tamno crvenu boju, a kod belih sorata zlatnožutu. Takođe dolazi do nekroze nerva i savijanja ivice lista na dole.
U cilju kontrole zlatastog žutila vinove loze preproučuju se sve raspoložive mere kontrole, pesticidne i nepesticidne:
- uklanjanje i uništavanje zaraženih čokota,
- uništavanje napuštenih zasada,
- uklanjanje divlje loze u blizini zasada i uništavanje korova.
- Suzbijanje vektora- cikade Scaphoideus titanus
31.7.2023
Na području delovanja RC Knjaževac usevi kukuruza se nalaze u fazi od početka pojave metlice do cvetanja (BBCH 51 - 61).
Vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovano je prisustvo larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 6 % biljaka.
Oštećenja nastala ishranom larvi su uočena na listovima, stabljici i metlici kukuruza.
Kukuruzni plamenac je jedna od najznačajnijih štetočina kukuruza kod nas, ali i u svetu. Štete pravi gusenica koja se hrani parenhimom lista i metlicom a kasnije u drugoj generaciji prelazi na zrno i klip. Napadnute biljke zaostaju u porastu i lako se lome. Oštećeno tkivo ili zrno predstavljaju pogodna mesta za prodiranje patogena, kao što su gljive prouzrokovači truleži.
Obrazuje dve generacije godišnje, a u uslovima tople i vlažne jeseni i parcijalnu treću generaciju. Prezimljava u stadijumu larve (odrase gusenice) u stabljici kukuruza.
Suzbijanje kukuruznog plamenca se preporučuju ukoliko je 10% biljaka sa položenim jajima kod merkantilnog kukuruza i 5% biljaka kod semenskog i kukuruza šećerca, na početku piljnja larvi. U tu svrhu su registrovane sledeće aktivne materije: hlorantraniliprol, hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin, indoksakarb i dr. 30.6.2023
Na području delovanja RC Knjaževac zasadi vinove loze se u zavisnosti od zastupljenog sortimenta i lokaliteta nalaze u fenofazi od kraja cvetanja do bobice veličine zrna pšenice (BBCH 69 – 73).
U toku vizuelnih pregleda zasada vinove loze, u pojedinim vinogradima, uočeno je prisustvo lozine grinje šiškarice (Eriophyes vitis) u niskom intenzittetu napada. Ova grinja je prouzrokovač erinoze vinove loze. Na licu listova vinove loze su ispupčenja, a sa naličju se nalaze udubljenja ispunjena vunastom prevlakom i kolonijama ovih grinja.
Ispupčenja na listu u kasnijoj fazi mogu dobiti crvenkasto rđastu ili ljubičastu boju. Sa povećanjem broja pega, kasnije u toku vegetacije dolazi do sušenja i propadanja listova jer se u okviru pega remeti proces fotosinteze.
U proleće, sa kretanjem vegetacije i sa porastom temperature grinje odlaze na tek razvijene listove i na naličju počinju da se hrane, ubadajući biljno tkivo, usled čega dolazi do proliferacije i stvaranja bradavičastih ispupčenja. Na naličju listova polažu veliki broj jaja, stvaraju vunastu prevlaku unutar koje se obavlja presvlačenje i razviće. Ove grinje imaju više generacija godišnje.
Zaštita u vinogradima protiv ove štetočine se sprovodi zimskim tretiranjem i akaricidima u toku vegetacije (u slučaju jačeg napada). Pri manjem intenzitetu napada mogu se primeniti mehaničke mere uklanjanja i uništavanja napadnutih listova. |
|
|
|
|