18.12.2019
Na teritoriji RC Bačka Topola, usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od četiri lista razvijeno do faze drugo stablo vidljivo (BBCH 14-22), dok se usevi ozimog ječma nalaze u fazi bokorenja (BBCH 22-26).
Vizuelnim pregledima useva pšenice i ječma registrovano je povećanje prisustva simptoma biljnih bolesti u odnosu na period od pre 20 odnosno 28 dana (zdravstveno stanje pšenica 28.11. i zdravstveno stanje ječma 20.11.). Vremenski uslovi u poslednja dva meseca su izuzetno povoljni za razvoj patogena u usevima ozimih strnina.
U usevima pšenice na lokalitetima Lovćenac, Stara Moravica i Bačka Topola registrovani su simptomi sledećih biljnih bolesti: pepelnice strnih žita (Erysiphe graminis) na 18 do 27% biljaka, sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na 2 do 8% biljaka i rđe (Puccinia spp.) na do 2% biljaka.
 
Simptom pepelnice Simptom sive pegavosti lista
Simptom rđe
U usevima ječma na lokalitetima Zobnatica i Bačka Topola registrovani su simptomi sledećih biljnih bolesti: pepelnice strnih žita (Erysiphe graminis) na 17 do 88% biljaka, mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na 2 do 34% biljaka, sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 2% biljaka i rđe (Puccinia spp.) na do 2% biljaka.
 
Simptom pepelnice Simptom mrežaste pegavosti
Za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite protiv navedenih patogena.
Registruje se i prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis). Ukoliko se registruje preko 10 aktivnih rupa po hektaru preporučuje se primena rodenticida (gotovi mamci na bazi a.m. cink-fosfida, a.m. bromadiolona). Prilikom primene mamaka neophodno je zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama na ozimim strnim žitima. 28.11.2019
Na teritoriji RC Bačka Topola, usevi ozime pšenice se nalaze u različitim fazama razvoja lista (BBCH 12-14).
Faza razvoja pšenice
Vizuelnim pregledima useva na lokalitetima Lovćenac, Stara Moravica, Bačka Topola ,Njegoševo, registrovani su simptomi sledećih biljnih bolesti: pepelnice strnih žita (Erysiphe graminis) na 0-6% biljaka i rđe (Puccinia spp.) na 0-1% biljaka.
 
Simptom pepelnice Simptom rđe
Za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite protiv navedenih patogena.
O prisustvu lisnih vaši i cikada u usevima ozime pšenice Centar prognozno-izveštajne službe je informisao 23.10.2019. kada su i preporučene hemijske mere zaštite (vidi preporuku).
Registruje se i prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis). Ukoliko se registruje preko 10 aktivnih rupa po hektaru preporučuje se primena rodenticida (gotovi mamci na bazi a.m. cink-fosfida, a.m. bromadiolona). Prilikom primene mamaka neophodno je zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama na ozimoj pšenici. 20.11.2019
Na teritoriji RC Bačka Topola, usevi ozimog ječma se nalaze u različitim fazama razvoja, od faze razvoja lista do faze 5 sekundarnih stabala vidljivo (BBCH 13-25).
Vizuelnim pregledima useva na lokalitetima Zobnatica, Lovćenac, Stara Moravica i Bačka Topola, registrovani su simptomi sledećih biljnih bolesti: mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na 0-8% biljaka, pepelnice strnih žita (Erysiphe graminis) na 0-51% biljaka i sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na 0-1% biljaka.
Faza razvoja ječma BBCH 25
 
Sočivasta pegavost Pepelnica i mrežasta pegavost
Za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite protiv navedenih patogena.
O prisustvu lisnih vaši u usevima ječma RC Bačka Topola je informisao 22.10.2019. kada su i preporučene hemijske mere zaštite (vidi preporuku).
Takođe, i dalje se registruje prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis). Ukoliko se registruje preko 10 aktivnih rupa po hektaru preporučuje se primena rodenticida (gotovi mamci na bazi a.m. cink-fosfida, a.m. bromadiolona). Prilikom primene mamaka neophodno je zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama na ozimom ječmu. 17.10.2019
RC Bačka Topola izvršio je zdravstveni pregled merkantilnog kukuruza pred berbu. Vizuelni pregledom klipova kukuruza obuhvaćeno je 20 različitih hibrida na lokalitetima: Bačka Topola, Bajša, Stara Moravica, Gornja Rogatica, Zobnatica, Pobeda, Gunaroš, Njegoševo, Panonija, Mali Iđoš, Lovćenac i Feketić.
Rezultati vizuelnih pregleda su:
· Oštećenja od insekata (Helicoverpa armigera - pamukova sovica i Ostrinia nubilalis - kukuruzni plamenac) na 14 do 42% klipova
· Oštećenja od gljiva iz roda Fusarium na 2 do 21% klipova
· Kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Fusarium na 0 do 15% klipova
· Kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Aspergillus na 0 do 1% klipova
· Kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Penicillium na 0 do 2% klipova
· Kombinovana oštećenja insekti i gljive iz rodova Fusarium i Penicillium na 0 do 2% klipova
· Kombinovana oštećenja gljiva iz rodova Fusarium i Penicillium na 0 do 3% klipova
· Kombinovana oštećenja gljiva iz rodova Fusarium i Cladosporium na 0 do 1% klipova
Oštećenje od gljiva iz roda Fusarium 18.9.2019
Na području delovanja RC Bačka Topola setva uljane repice je počela u prvoj dekadi septembra, prvenstveno zbog suše u predhodnom periodu. Na površinama posejanim neposredno pre obilnih, olujnih padavina od 09.09.2019. godine stvorena je debela pokorica koja je onemogućila nicanje uljane repice, te je sada u toku presejavanje tih površina. Na površinama sa izniklim usevima, uljana repica je u fazi razvoja: kotiledoni potpuno razvijeni do faze prvi list razvijen (BBCH 10-11).
Poslednjih godina na našem regionu značajno su povećane površine pod uljanom repicom, a samim tim povećan je i pritisak štetočina koje napadaju ovu biljnu vrstu. Vizuelnim pregledom površina pod uljanom repicom registrovano je prisustvo imaga repičine lisne ose (Athalia rosae).
Imago repičine lisne ose
Repičina lisna osa u pojedinim godinama može toliko oštetiti listove mladog useva uljane repice da može doći do golobrsta. Štetni stadijum, pagusenice repičine lisne ose, mogu pojesti količinu hrane dvostruko veću od sopstvene težine. Uljana repica je najosetljivija na napad ove štetočine u početnim fazama razvoja. U narednom periodu se prognozira polaganje jaja repičine lisne ose.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem ove štetočine. 29.8.2019
Na području delovanja RC Bačka Topola, na usevima paprike i paradajza koji nisu u intenzivnoj proizvodnji (bašte, okućnice) registruje se prisustvo povrtne stenice (Nezara viridula). U pregledanim usevima indeks napada odraslih jedinki i larvi kreće se do 8,75.
Nezara viridula_larve
Povrtna stenica je polifagna štetočina. Štete prave larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na zrelim plodovima paprike i paradajza na mestima ishrane dolazi do promene boje na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gude tržišnu vrednost.
S obzirom da kod nas nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine, spovedeni su ogledi u sistemu PIS-a, u kojima je dobru efikasnost u cilju njihovog suzbijanja ispoljio insekticid Talstar 10EC (a.m.bifentrin), u koncentraciji 0,05%. U paradajzu karenca za navedeni insekticid iznosi 7 dana. Na manjim proizvodnim površinama, u baštama i okućnicama, moguće je mehaničko sakupljanje i uništavanje larvi i odraslih jedinki. 12.8.2019
Na području delovanja RC Bačka Topola, na biljkama paprike, paradajza, soje, kao i u svetlosnim lovnim lampama utvrđeno je prisustvo braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys). U pregledanim usevima nisu registrovane štete (redovno su primenjivane mere zaštite bilja), indeks napada je do 0,15 (pojedinačne jedinke imaga braon mramoraste stenice).
Braon mramorasta stenica
Imaga i larve braon mramoraste stenice pričinjavaju štete sisanjem biljnih sokova nadzemnih delova biljaka. Kao posledica uboda, na napadnutim plodovima dolazi do pojave nektotičnih pega i raznih deformiteta te takvi plodovi gube tržišnu vrednost. Pri jakom napadu ove štetočine moguć je i potpun gubitak prinosa usled opadanja plodova. 9.8.2019
Na području delovanja RC Bačka Topola u zasadima vinove loze i maline postavljene su lovne klopke za monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii). Pre nedelju dana registrovana je prva pojava imaga ove štetne vrste u ovoj vegetacionoj sezoni. Biljne vrste koje napada azijska voćna mušica (vinova loza, jagodičasto i koštičavo voće) najosetljivije su u fazi zrenja.
Rradi sprečavanja podizanja nivoa populacije i smanjenja rizika od nastanka šteta, preporučuju se sledeće mere kontrole:
- postavljanje klopki za masovno izlovljavanje (plastična flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterđženta) i to na ivičnim delovima parcela na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele oko 5m.
- skraćivanje intervala berbe plodova,
- uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (stavljanje u burad koja se ne otvaraju 7 dana)
- uklanjanje divlje kupine , džanarike, zove i dr. biljaka potencijalnih domaćina ove štetočine. 19.7.2019
Na području delovanja RC Bačka Topola (lokaliteti Lovćenac, Bajša) u zasadima vinove loze registrovana je pojava cikade Metcalfa pruinosa.
M.pruinosa je izrazit polifag. Napada brojne vrste šumskog i ukrasnog drveća, voće i vinovu lozu ali i neke zeljaste biljke. Ima jednu generaciju godišnje, prezimi u stadijumu jajeta.Štete na biljkama domaćinima prave larve i odrasle jedinke, sišući sokove na granama, lišću i mladim izbojcima biljaka. Obilno luče mednu rosu na kojoj se nastanjuju gljive čađavice.
Preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova. 13.6.2019
Na području delovanja RC Bačka Topola, zasadi vinove loze se nalaze u fazi od punog cvetanja do početka rasta plodova (BBCH 65-71).
Vizuelnim pregledima zasada vinove loze registrovano je prisustvo larvi II razvojnog stupnja cikade Scaphoideus titanus na naličju listova.
Scaphoideus titanus, larva II stupnja
Cikada Scaphoideus titanus je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze. Ova cikada je izraziti monofag što znači da svoje razviće završava isključivo na vinovoj lozi. Ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jaja. Larve se pile od polovine maja prolazeći kroz pet razvojnih supnjeva, a odrasle jedinke se pojavljuju u junu i prisutne su u vinogradima sve do septembra. Infektivne postaju larve III razvojnog stupnja, a sposobnost prenošenja fitoplazme FD zadržavaju do kraja života. Fitoplazma FD ne prenosi se na potomstvo cikade.
Direktne štete od ishrane ovih cikada su zanemarljive, ali su zato indirektne štete, kao vektori fitoplazme FD, izuzetno velike.
RC Bačka Topola nastavlja praćenje cikade Scaphoideus titanus i signaliziraće pravo vreme za tretman. |
|
|
|
|