Skip to main content

Kosovska Mitrovica

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kosovska Mitrovica
Polaganje jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) u usevima paprika

Na području rada RC Kosovska Mitrovica, usevi paprika na otvorenom se nalaze u fazi 9 i više listova (BBCH 19). Vizulenim pregledima useva paprika registrovana su položena jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na pojedinačnim biljkama.

Pamukova (kukuruzna) sovica je izrazito polifagna štetočina, a najveće štete pravina kukuruzu, paprici, paradjzu, boraniji, soji, suncokretu, duvanu ali se pri masovnoj pojavi može registrovati ishrana na skoro svim gajenim biljkama. Gusenice mlađeg razvojnog stupnja skeletiraju lišće dok se starije hrane i generativnim organima. Kod paprika larva se ubušuje u plod i pričinjava štete koje se ne mogu popraviti, takvi plodovi gube tržišnu vrednost, a nakon kiše se napune vodom i trule.

RC Kosovska Mitrovica naastavlja sa praćenjem navedene štetočine.

Crna pegavost vinove loze (Phomopsis viticola)

Na teritoriji rada RC Kosovska Mitrovica zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od bobice veličine graška do faze početak dodirivanja bobica (BBCH 75-77). Vizuelnim pregledima vinove loze na više lokaliteta registruje se prisustvo simptoma crne pegavosti vinove loze koju prouzrokuje fitopatogena gljiva (Phomopsis viticola).

Ovo oboljenje naročito je često u našim vinogorjima i to u regionima sa hladnijim i vlažnijim prolećem, gde je porast lastara blago usporen pa je mogućnosti infekcije veća. Infekcija ovim patogenom obično nastaje sa povećanjem temperature preko 10°C sa nešto dužim vlažnijim periodima što je kraj marta, početak aprila u našim regionima. Nakon perioda inkubacije dolazi do pojave simptoma koji se javljaju prvenstveno na lastarima i to naročito na prve dve do tri internodije gde se pojavljuju tamne lezije i pege koje usled rasta tkiva pucaju, tako da se vrlo brzo na početnim internodijama javljaju pukotine i kraste na lastarima. Tako simptomatični lastari zaostaju u rastu i razvoju pa samim tim se na njima formira značjno manja količina grozdova nego na zdravim. Tako oštećeni lastari u toku zime veoma često izmrzavaju pa stoga u narednoj vegetaciji uopšte i ne kreću sa rastom i razvojem. Napad crne pegavosti može biti toliko jak da nekada strada i kompletan čokot. Ukoliko je inficiran kompletan čokot, u narednoj vegetacji neće moći da razvije kvalitetne lastare pa samim tim se ne ostvaruje željeni prinos. Simptomi se nakon toga javljaju i na listovima u vidu sitnih svetlih pega sa crnom tačkicom u sredini. Na listu može da se formira veliki broj pega koje se postepeno spajaju. Sa porastom temperature pege vrlo brzo nekrotiraju usled čega list ima značajno smanjenu asimilacionu površinu i ne može da ishrani formirane grozdove pa samim tim se dobija prinos značajno lošeg kvaliteta. Simptomi na grozdovima takođe mogu da se jave i to u vidu nekroze i pojave pukotina i kora na peteljci grozda, usled čega propada sam grozd delimično ili u potpunosti. Međutim simptomi na grozdovima ne javljaju se tako često kao na lastarima. Generalno, ova bolest u vinogradima može uzrokovati gubitke od 10 do 15% u smanjenju prinosa pa do krčenja kompletnih jače inficiranih čokota.

Sa suzbijanjem ove bolesti počinje se veoma rano već tokom rezidbe kada je potrebno prepoznati i rezidbom ukloniti sve simptomatične lastare. Često proizvođači greše pa orezani biljni materijal ne unište, a on predstavlja glavni izvor zaraze u narednoj vegetaciji. Obavezno je orezani biljni materijal izneti iz vinograda i spaliti. Nakon rezidbe preporučuje se sprovođenje hemijskog tretmana mineralnim uljem u cilju suzbijanja prezimljujućih formi štetočina u kombinaciji sa nekim od bakarnih preparata. Sledeći bitan korak u strategiji zaštite od crne pegavosti jeste hemijski tretman u fenofazi vunastih pupoljaka koja često može dugo da traje pa se u tom peroidu i ostvaruje infekcija, naročito u hladnijim regionima. U toj fenofazi značajno je primeniti preparate na bazi bakra. Sledeći tretman veoma je značajan i potrebno ga je sprovesti kada lastari počinju sa rastom (tri do pet cm) i to preparatima sa aktivnim materijama kontaktnog mehanizma delovanja kao što su: mankozeb ili folpet.

Prisustvo larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevima kukuruza

Na području rada RC Kosovska Mitrovica usevi kukuruza se nalaze u fazi rata stabljike (BBCH 30-36). Vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovano je prisustvo larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.

Takođe, pregledima su uočena i oštećenja na listovima i stabljici kukuruza koja prouzrokuju larve kukuruznog plamenca svojom ishranom.

 

Kukuruzni plamenac predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina kukuruza, kako u našoj zemlji, tako i u svetu. Kukuruzni plamenac u agroekološkim uslovima Srbije obrazuje dve generacije godišnje, a ponekad, u uslovima tople i vlažne jeseni, i parcijalnu treću generaciju. Let prve generacije beleži se od maja do kraja juna, i to najčešće od polovine maja do druge polovine juna, dok let druge generacije može početi već u prvoj polovini jula i trajati sve do septembra, ali najčešće od druge polovine jula. Najveća brojnost prve generacije se očekuje od kraja maja do sredine juna, odnosno od kraja jula do sredine avgusta za drugu generaciju. Prezimljava u stadijumu gusenice poslednjeg uzrasta u kukuruzovini, komušini ili žetvenim ostacima. Rotacija useva je važan činilac u proizvodnji kukuruza koji smanjuje brojnost prve generacije kukuruznog plamenca. Larve koje uspešno prežive zimu i ulutkaju se na proleće, naći će se u polju na kojem je posejan drugi usev.

Larveni stadijum prolazi kroz pet stupnjeva razvoja i ciklus se završava u rasponu od 3 do 5 nedelja. Brzina razvića larve u direktnoj je vezi sa temperaturom. Mlade gusenice su veoma sitne, svetle boje sa tamnom glavom. Gusenice u ovom stupnju razvoja su veoma osetljive na klimatske ekstreme poput visokih temperatura, niske vlažnosti vazduha, intenzivnih padavina, te je smrtnost najveća u ranim fazama razvića. Larve prvog i drugog stupnja se hrane mezofilom lista, ostavljajući očuvan epidermis, što daje karakterističan izgled oštećenjima u vidu prozorčića na listovima. Larve drugog i trećeg stupnja mogu da se ubuše u centralni nerv lista gde nastavljaju da se hrane, ali najčešće ishranu nastavljaju u lisnoj spirali mladih listova u formiranju, kroz koje se ubušuju i koji kada se kasnije u potpunosti razviju dobijaju karakteristične tragove ishrane u vidu koncentričnih perforacija raspoređenih u nizu na listovima. Larva nastavlja da se hrani metlicom u formiranju i ubušuje se u dršku metlice, koja veoma često i otpadne usled oštećenja od gusenica. Mlade gusenice druge generacije, takođe se hrane mezofilom lista ili polenom u pazuhu lista ili pak na listovima komušine klipa, dok se u četvrtom stupnju ubušuju u stablo, klip ili dršku od klipa i tamo nastavljaju razviće. Prisustvo gusenica unutar stabla je lako uočljivo usled ostataka ishrane i izmeta koja nalikuje piljevini koja se nagomilava na mestu ubušenja u stablo. Gusenice za svoju ishranu najčešće koriste sunđerasto parenhimsko tkivo unutar stabla ili drške klipa, ili se hrane mladim zrnom kukuruza.

Larve kukuruznog plamenca se hrane svim delovima biljke kukuruza, osim korena, te su štete koje uzrokuju mnogostruke. Razviće prve generacije se poklapa sa fazom formiranja metlice, koja često biva oštećena ili polomljena usled ishrane gusenica još nerazvijenom metlicom ili unutar drške metlice. Gusenice druge generacije oštećuju sve delove klipa, a mogu se hraniti nezrelim zrnom ispod komušine, kao i unutar drške klipa i kočanke, što može dovesti do otpadanja klipa. Začetak klipa može takođe biti oštećen i u velikom broju slučajeva takav klip ne formira zrna, a može i potpuno propasti. U većini slučajeva šteta koju gusenice nanose hraneći se na klipu je od manjeg značaja kod merkantilnog kukuruza u odnosu na kukuruz kokičar i šećerac, ali i semenski kukuruz, gde i najmanja oštećenja zrna predstavljaju direktan ekonomski gubitak. Larve obe generacije se ubušuju u stablo kukuruza i hrane se sunđerastim parenhimskim tkivom biljke, time ga oštećujući, kao i provodnim snopićima, čime se otežava usvajanje i prenos hranjivih materija. Oštećeno tkivo je podložno gljivičnim i bakterijskim infekcijama, a sama biljka postaje krta i sklona pucanju usled udara vetra ili jakih kiša. Larve mogu nanositi direktne štete ishranom, zrnom kukuruza i time direktno uticati na smanjenje prinosa. Takođe, ubušivanjem larvi u stablo, pogotovo u predelu internodija, i njihovom ishranom biljnim tkivima, dolazi do fizičkog slabljenja i strukturalnog narušavanja arhitekture biljke, što ima za posledicu povećavanje mogućnosti pucanja stabla i poleganja biljke. Na kraju, oštećeno tkivo ili zrno predstavljaju pogodna mesta za prodiranje patogena, kao što su gljive uzročnici sekundarnih infekcija, ali i bakterija i virusa.

Hemijske mere suzbijanja kukuruznog plamenca se preporučuju ukoliko je 10% biljaka sa položenim jajima kod merkantilnog kukuruza i 5% biljaka kod semenskog i kukuruza šećerca, na početku piljnja larvi. U tu svrhu su registrovane sledeće aktivne materije: hlorantraniliprol, hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin, indoksakarb i dr.

Prisustvo cikade Scaphoideus titanus u zasadima vinove loze

Na području rada RC Kosovska Mitrovica zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi cvast nabubrela, cvetovi zatvoreni zajedno spojeni do faze cvasti potpuno razvijene, cvetovi odvojeni (BBCH 55-57).

Vizuelnim pregledima zasada vinove loze u regionu severa Kosova i Metohije, registrovano je prisustvo cikade vinove loze Scaphoideus titanus. U toku je  piljenja larvi ove štetočine.

Cikada vinove loze Scaphoideus titanus je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje veoma destruktivno oboljenje zlatasto žutilo vinove loze. Ova cikada svoje razviće završava isključivo na vinovoj lozi,  ima jednu generaciju godišnje a prezimljava u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjih lastara. Početni simptomi zaraze ovom fitoplazmom ogledaju se u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do karakteristične promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava. Početak piljenja larvi u agroekološkim uslovima Srbije odvija se tokom maja ili juna. Larve navedene cikade prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva, a odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna ili jula i ostaju u vinogradu sve do septembra. S obzirom na početak piljenja larvi ove cikade, a tek treći larveni stupnjevi su sposobni za prenos fitoplazme, za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

RC Kosovska Mitrovica nastaviće sa praćenjem cikade Scaphoideus titanus.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području RC Kosovska Mitrovica usevi ozimog ječma se u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike nalaze u fazi 70% cvetova se pojavilo do faze puno cvetanje: najmanje 50% cvetova otvoreno, prve latice opadaju (BBCH 56-65), a usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od srednja faza zastavičara do faze početak cvetanja vidljive prve polenove kesice (BBCH 43-61).

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice utvrđeno je prisustvo simptoma žuto mrke pegavosti lista pšenice (Pyrenophora tritici-repentis) na do 3% biljaka.

 

Vizuelnim pregledom useva ozimog ječma utvrđeno je prisustvo simptoma ramulariozne pegavosti ječma (Ramularia collo-cygni) na do 4% biljaka.

Takođe, pregledom useva uočeno je i prisustvo larvi žitne pijavice (Lema melanopus). Suzbijanje ove štetočine preporučuje se ukoliko se pregledom useva registruje prisustvo od 0,5 do 1 larve po biljci.

Trenutno je aktuelna zaštita pšenice od patogena prouzrokovača fuzarioze klasa i žitne pijavice. Pogledati preporuku za zaštitu pšenice od 19.5.2022. na ovom linku.

Pepelnica jabuke (Podosphaera leucotricha)

Prouzrokovač pepelnice (Podosphaera leucotricha) je veoma značajan patogen u proizvodnji jabuka na našem području. 

Simptomi oboljenja su vidljivi na izdancima, listovima, cvetovima u vidu bele, a vremenom sive brašnaste navlake. Iz zaraženih pupoljaka razvijaju se kratki deformisani izdanci. Zaraženi cvetovi su sitniji, deformisani, vremenom izumiru i opadaju. Na plodovima se simptomi ispoljavaju u vidu mrežavosti. Kod kasnijih zaraza simptomi ostaju lokalizovani u okviru pega.  Jako zaražena stabla su zakržljala, imaju kratke izndanke, sitne listove i plodove.

Parazit se razvija na površini biljnih organa, prezimljava u vidu micelije u zaraženim pupoljcima. Iz njih se razvijaju zaraženi izndaci na kojima se stvaraju micelija i konidije patogena koje prouzrokuju sekundarne infekcije. Sa stanovišta uslova spoljne sredine, pepelnica “nije zahtevna”. Micelija se razvija već na 5°C, konidije mogu da izvrše infekcije na temperaturama između 10-32°C (optimum 22-24°C), za šta je potrebna minimalna vlažnost vazduha od 40%. Brzo širenje patogena se dešava u uslovima toplog i sparnog vremena.

Agrotehničke i nepesticidne mere su osnova uspešne zaštite protiv pepelnice. Naročito je značajno odstranjivanje zaraženih mladara. Registrovane aktivne materije za suzbijanje prouzrokovača  pepelnice su: heksakonazol, boksalid+piraklostrobin, pirimetanil+flukvinkonazol, sumpor, kresoksimmetil, fluatrifol, difenokonazol i drugi.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kosovska Mitrovica usevi ozime pšenice i ječma se u zavisnosti od vremena setve,  nalaze se u različitim fazama bokorenja, od faze dva stabla vidljivo do faze pet stabla vidljivo (BBCH 22-25).

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma nije registrovano prisustvo simptoma bolesti kao ni prisustvo štetočina. Takođe, vizuelnim pregledom nije registrovano ni prisustvo aktivnih rupa od glodara.

RC Kosovska Mitrovica nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i  ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području rada RC Kosovska Mitrovica usevi ozime pšenice i ječma se, u zavisnosti od rokova setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, od faze 5 i više listova razvijeno (BBCH 15) do faze vidljiva tri sekundarna stabla (BBCH 23).

Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma nije uočeno prisustvo bolesti i štetočina. Za sada nije uočeno ni prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljskog miša – Apodemus sylvaticus i poljske voluharice - Microtus arvalis).

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma, na više lokaliteta, registrovana su oštećenja lisne mase kao posledica niskih temperatura u prethodnom periodu.

RC Kosovska Mitrovica nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kosovska Mitrovica usevi ozimih strnih žita se u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja. Vizuelnim pregledom na lokalitetima Grabovac i Ibarsko Postenje je utvrđeno da se usevi ozime pšenice nalaze u fazi dva do četiri lista razvijeno (BBCH 12-14), dok se usevi ozimog ječma nalaze u fazi tri do pet lista razvijeno (BBCH 13-15).

 

Vizuelnim pregledima ozime pšenice i ječma na pomenutim lokalitetima nije utvrđeno prisustvo simptoma biljnih bolesti, kao ni prisustvo štetnih insekata. Takođe, vizuelnim pregledom nije registrovano ni prisustvo aktivnih rupa od glodara - poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

RC Kosovska Mitrovica nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih žita.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na teritoriji delovanja RC Kosovska Mitrovica setva ozime pšenice i ječma je još uvek u toku, dok se usevi koji su posejani u optimalnom roku, u zavisnosti od lokaliteta nalaze u fazi od nicanja do razvijena 4 lista (BBCH 09-14).

 

Na lokalitetima Grabovac, Dobrava i Jarinje su izvršeni vizuelni pregledi ozime pšenice i ječma, i pregledom je utvrđeno prisustvo cikada (Cicadelidae) na 3% biljaka.

Cikade prouzrokuju direktnu štetu svojom ishranom sisajući sokove biljaka, ali pričinjavaju i indirektne štete kao prenosioci različitih fitopatogenih virusa. Prag štetnosti u početnim fazama razvoja pšenice i ječma iznosi 10% napadnutih biljaka, pa se hemijske mere zaštite ne preporučuju.

Vizuelnim pregledom pšenice i ječma nije registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae), kao ni prisustvo simptoma bolesti. Na navedenim lokalitetima je izvršen i pregled na prisustvo aktivnih rupa od glodara, i za sada nije registrovano njihovo prisutvo.

RC Kosovska Mitrovica će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i ječma.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima