10.4.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola intenzivni zasadi šljiva zasnovani su sa srednje i kasnim sortama koje se sada nalaze u fenofazi punog cvetanja (BBCH 65).
 
Sorta Stanley_BBCH 65 Imago crne šljivine ose
Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive (sorta Stanlej), na lokalitetU Bajša, registruju se ulovi imaga žute i crne šljivine ose (Hoplocampa flava, Hoplocampa minuta).
Napad šljivinih osa je najjači u fazi početka, do punog cvetanja šljiva, jer su tada najpovoljniji uslovi za ishranu imaga i polaganje jaja. Crna šljivina osa polaže jaja prvenstveno u slobodne češične listiće, a žuta šljivina osa gotovo najčešće između čašičnih listića tj. pri njihovoj osnovi.
Ispilele gusenice pomoću slobodnih čašičnih listića prelaze u plod, u koji se ubušuju do semene kućice. Gusenice se prvenstveno hrane semenkama, pri tome izgrizajući semenu kućicu i mesnati deo ploda. Jedna gusenica može uništiti 4-5 plodova, što govori o njihovoj velikoj štetnosti.
Hemijsko suzbijanje se izvodi isključivo protiv gusenica šljivinih osa, u fazi precvetavanja šljiva, jer bi se suzbijanjem imaga uništile i pčele koje u to vreme obilno posećuju cvetove.
Upotreba insekticida u fazi cvetanja je zabranjena!
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama i signaliziraće vreme za primenu insekticida u srednjem i kasnom sortimentu šljiva. 22.6.2022
Na području delovanja RC Bačka Topola zasadi šljiva se nalaze u fenofazi plod oko 70% krajnje veličine (BBCH 77).
Vizuelnim pregledom zasada šljive (sorta Stenlej) registrovano je prisustvo simptoma virusa šarke šljive (Plum pox virus, PPV).
Šljiva_simptomi virusa šarke šljive
Domaćini ovog virusa su vrste roda Prunus spp.(šljiva, kajsija, breskva).
Ispoljeni simptomi uslovljeni su osetljivošću sorte i infektivnošću patogena. Početni simptomi se javljaju na mladom lišću u vidu prstenastih i poluprstenastih pega sa središtem svetlo zelene boje, hlorotičnih pega i šara i hlorotičnog mozaika.
Na pokožici osetljivih sorti dolazi do promene boje, ka tamnijoj, na delu koji se nalazi na mestu udubljenja površine ploda. U mezokarpu zelenih plodova osetljivih sorti javljaju se blaga udubljenja koja se sa zrenjem jasnije diferenciraju. Ova tkiva nekrotiraju i u njima se javljaju kapljice smole, koje se dozrevanjem ploda uvećavaju.
Plodovi su deformisani, manjih dimenzija i lakši od zdravih. Ovakvi plodovi opadaju pre pune fiziološke zrelosti.
Vektori ovog virusa su biljne vaši (Aphididae), a prenosi se i kalemljenjem.
Virusno oboljenje šarke šljive nema mogućnost izlečenja, kada se stablo jednom zarazi ono ostaje inficirano čitavog životnog veka.
Mere kontrole i prevencije ovog štetnog organizma obuhvataju:
· proizvodnja i korišćenje za sadnju zdravog sertifikovanog sadnog materijala,
· gajenje otpornih sorti,
· suzbijanje biljnih vaši. 5.4.2022
Na području delovanja RC Bačka Topola zasadi šljiva se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fenofazi početak cvetanja; većina cvetova sa krunicama, koje formiraju beli balon, do faze oko 10% cvetova otvoreno (BBCH 59-61).
Fenofaza sorta Stanley
Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive (sorta Stanlej), na lokalitet Bajša, registruju se prvi ulovi imaga žute šljivine ose (Hoplocampa flava).
Imago žute šljivine ose
Imaga šljivinih osa javljaju se u vreme cvetanja šljiva. Njihov napad je najjači u fazi početka, do punog cvetanja šljiva,jer su tada najpovoljniji uslovi za ishranu imaga i polaganje jaja. Crna šljivina osa (Hoplocampa minuta) polaže jaja prvenstveno u slobodne češične listiće, a žuta šljivina osa gotovo najčešće između čašičnih listića tj. pri njihovoj osnovi. Jaja polažu zasecajući epidermis oštrom legalicom.
Ispilele larve pomoću slobodnih čašičnih listića prelaze u plod, u koji se ubušuju do semene kućice. Larve se prvenstveno hrane semenkama, pri tome izgrizajući semenu kućicu i mesnati deo ploda. Jedna larva može uništiti 4-5 plodova, što govori o njihovoj velikoj štetnosti.
Hemijsko suzbijanje se izvodi isključivo protiv larvi šljivinih osa, u fazi precvetavanja šljiva, jer bi se suzbijanjem imaga uništile i pčele koje u to vreme obilno posećuju cvetove.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem fenofaza šljive i prisustva šljivinih osa i signaliziraće pravo vreme za tretman. 29.4.2021
Na području delovanja RC Bačka Topola zasadi šljive se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi kraj cvetanja: sve latice opale do faze rasta plodnika (BBCH 69).
Vizuelnim pregledom zasada šljiva utvrđeno je prisustvo šljivine vaši kovrdžalice (Brachycaudus helichrysi) u niskom intenzitetu napada.
 
Velika slika Velika slika
Ova štetna vrsta ima više generacija godišnje. Prezimljava u stadijumu jajeta na zimskim domaćinima (šljiva, trnošljiva, trnjina). Već tokom marta , na temperaturi od 12-14C°, pile se osnivačice koje se zadržavaju na šljivama, tokom znatnog dela proleća. Svaka daje oko 40 larvi.
Krilate jedinke se javljaju od druge ili treće generacije, i tokom maja se raseljavaju na letnje domaćine, prvenstveno suncokret i dr. biljke iz fam. Asteraceae.
Pored direktnih šteta koje se menifestuju u vidu kovrdžanja biljnih organa, vaši izazivaju i indirektne štete. Kao vektori virusa, prilikom ishrane prenose viruse sa zaraženih na zdrave biljke hraniteljke.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u zasadima šljiva, i signaliziraće pravo vreme za suzbijanje ove štetočine. 31.3.2021
Na području delovanja RC Bačka Topola, šljive se nalaze u fenofazi vidljivi pojedinačno formirani cvetni pupoljci (još uvek zatvoreni) na kratkim peteljkama; zelene ljuspice neznatno otvorene do faze čašične latice se produžuju: cvetna loža zatvorena; izdvajaju se pojedinačni cvetovi (BBCH 55-56).
Stanley
Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive (sorta Stanlej) registruju se prvi ulovi imaga crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).
Šljivine ose
Usled napada šljivinih osa, prinos pojedinih sorti šljiva, naročito ranih, može biti drastično smanjen. Imaju jednu generaciju godišnje. Odrasle jedinke šljivine ose se javljaju u početku cvetanja ranih sorti šljiva. Hrane se nekoliko dana cvetnim nektarom. Posle parenja ženka legalicom proreže čašični listić cveta, napravi jamicu i u nju položi jaje. Po piljenju, larve se ubušuju u mlade plodove i kroz hodnik prodiru do semenke koju pojedu. Nakon hranjenja odrasle pagusenice napuštaju napadnute plodove, uvlače se u zemlju, učauravaju se i prezimljavaju. Rano u proleće, pre cvetanja šljiva, pagusenice se preobražavaju u lutke. Iz njih izleću odrasle ose.
Podsećamo poljoprivredne proizvođače da se suzbijanje šljivinih osa vrši isključivo u fazi precvetavanja šljive, prvenstveno zbog zaštite pčela i dr.polinatora.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem fenofaza razvoja šljive i prisustva šljivinih osa i signaliziraće pravo vreme za tretman. 9.4.2020
Na području delovanja RC Bačka Topola, šljive se nalaze u fenofazi punog cvetanja (BBCH 65).
Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive registruju se ulovi imaga crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).
Velika slika
Suzbijanje ovih štetočina sprovodi se u fazi precvetavanja šljive, kada pčele i drugi polonatori nisu više prisutni u zasadu.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem fenofaza razvoja šljive i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman. 2.4.2019
Na području delovanja RC Bačka Topola (punkt Bajša) šljive se nalaze u fazi cvetanja. Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive registruju se prvi ulovi crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).
 
Imaga šljivinih osa Šljiva BBCH 65
Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite. RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem ovih štetočina i signaliziraće pravo vreme za tretman. 3.5.2018
Na području delovanja RC Bačka Topola, u zasadima šljive došlo je do značajnog izmrzavanja cvetnih pupoljaka kao posledica izrazito niskih temperatura u martu mesecu. U najvećem broju zasada štete su i do 100%.
Preporuka za proizvođače: U narednom periodu zbog nedostatka roda, mere zaštite od šljivinog smotavca nisu potrebne. Međutim, preporučuje se nastavak zaštite lisne mase od prouzrokovača bolesti. 11.4.2018
Na području delovanja RC Bačka Topola, šljive se nalaze u fazi cvetanja (BBCH 59, većina cvetova sa krunicama koje formiraju beli balon).
Registrovan je prvi ulov imaga crne i žute šljivine ose, (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava) na lepljivim klopkama.
Trenutno se ne preporučuju mere zaštite. RC Bačka Topola će signalizirati vreme za tretman. 8.5.2017
Zasadi šljive na području delovanja RC Bačka Topola, nalaze se u fazi drugog opadanja plodova (BBCH 73). Tokom vizuelnih pregleda utvrđeno je prisustvo sveže položenih jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana) u indeksu napada od 0,25.
Preporuka za proizvođače: za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite protiv šljivinog smotavca.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem ovog štetnog organizma.
|
|
|
|
|