7.10.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola i dalje se registruje prisustvo povećane brojnosti i aktivnosti poljskih glodara (poljski miševi - Apodemus spp. i poljska voluharica - Microtus arvalis).
Dominantno je prisustvo poljskih miševa:
· u kategoriji „visoke brojnosti“ u usevima šećerne repe, lucerištima, voćnjacima, površinama sa samoniklom uljanom repicom, ledinama, utrinama, međama i nasipima (ovo su trenutna “žarišta”),
· u kategoriji „srednje brojnosti“ u usevima ponikle uljane repice.
Tabela: kategorije brojnosti
|
Kategorija |
Opis brojnosti |
Broj rupa po hektaru |
|
POLJSKA VOLUHARICA |
POLJSKI MIŠ |
|
I |
Vrlo niska |
do 10 |
do 10 |
|
II |
Niska |
10-500 |
10-50 |
|
III |
Srednja |
500-5000 |
50-500 |
|
IV |
Visoka |
5000-20000 |
500-2000 |
|
V |
Vrlo visoka |
20000-50000 |
2000-10000 |
Od početka godine kada je registrovana povećana brojnost poljskih glodara, tokom vegetacije i do sada, nastavlja se trend prenamnožavanja ovih štetnih organizama.
Primena registrovaih rodenticida (na bazi cink-fosfida) preporučuje se u višegodišnjim zasadima, lucerištima, poniklim usevima uljane repice, kao i na uvratinama i utrinama gde se uoči prisustvo aktivnih rupa.
 
velika slika velika slika
 
velika slika velika slika
Nakon nicanja ozimih strnih žita očekuje se migracija poljskih glodara na te površine.
Poljoprivredni proizvođači se upozoravaju da je zbog navedenog neophodno pratiti njihovo prisustvo i brojnost na novoizniklim usevima i blagovremeno preduzeti mere suzbijanja i to organozovano i sveobuhvatno, čime sprečavamo štete i populaciju poljskih glodara držimo pod kontrolom.
Mere zaštite osim primene rodenticida, podrazumevaju i preventivnu zaštitu:
· intenzivnu agrotehniku,
· blagovremenu setvu i žetvu,
· zaoravanje žetvenih ostataka,
· prostornu izolaciju od postojećih žarišta,
· stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetnih organizama.
Prilikom primene mamaka treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači. 4.9.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola registruje se prisustvo povećane brojnosti i aktivnosti poljskih glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis) u usevima suncokreta, soje, kukuruza, šećerne repe, lucerke, višegodišnjim zasadima, na parcelama gde je prisutna samonikla uljana repica, kao i na utrinama.
Dominantno je prisustvo poljskog miša (Apodemus sylvaticus), a najveća brojnost ( u kategoriji „visoke brojnosti“) utvrđena je u usevima šećerne repe.
Od početka godine kada je registrovana povećana brojnost poljskih glodara, pa dalje tokom vegetacije, do sada, nastavlja se trend prenamnožavanja ovih štetnih organizama.
Mere zaštite osim primene rodenticida, podrazumevaju i preventivnu zaštitu:
· intenzivnu agrotehniku,
· blagovremenu setvu i žetvu,
· zaoravanje žetvenih ostataka,
· prostornu izolaciju od postojećih žarišta,
· stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetnih organizama.
U ovom momentu, primena registrovaih rodenticida (na bazi cink-fosfida) opravdana je u višegodišnjim zasadima, lucerištima, kao i na uvratinama i utrinama gde se uoči prisustvo aktivnih rupa.
Preporučuje se i košenje površina pored parcela i uvratina kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.
Nakon nicanja uljane repice i ozimih strnih žita očekuje se migracija poljskih glodara na te površine.
Poljoprivredni proizvođači se upozoravaju da će zbog navedenog biti neophodno pratiti njihovo prisustvo i brojnost na novoizniklim usevima uljane repice i strnih žita i blagovremeno preduzeti mere suzbijanja, čime sprečavamo štete i populaciju poljskih glodara držimo pod kontrolom.
 
velika slika velika slika
 
velika slika velika slika
 
velika slika velika slika
31.8.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola i tokom ove vegetacije registruje se prisustvo imaga polifagne, invazivne, zelene povrtne stenice (Nezara viridula), u zasadima jabučastog, koštičavog voća, vinove loze,leske, soje, kukuruza, šećerne repe, usevima raznih povrtarskih i ukrasnih biljaka.
U njene biljke hraniteljke ubraja se preko 200 biljnih vrsta iz različitih familija.
Nezara viridula prezimljava u stadijumu imaga, na mestima koja joj omogućavaju zaštitu tokom zime ( kora drveća, opalo lišće, zaštićeni prostori, stanovi i dr.).
U proleće sa porastom temperatura,izlazi, hrani se, pari i polaže jaja. Ženka polaže do 300 jaja, u jajnim leglima na naličje lišća.
Larve prvog uzrasta se ne hrane , zadržavaju se u grupi da bi odvratile predatore udruženim delovanjem hemijske odbrane. Populacija je najbrojnija i najaktivnija tokom letnjih meseci. Tada se jedinke u većim grupama nalaze najčešće na ivicama polja.
Štete čini sisanjem sokova iz svih nadzemnih biljnih delova. Mada su joj najatraktivniji rastući izdanci i plodovi u zrenju. Napadnuti izdanci blede ili uginjavaju , dok su na plodovima na mestu uboda prvo svetle , a kasnije tamno smeđe ili crne pega koje značajno umanjuju tržišnu vrednost plodova.Pored navedenih šteta dodatno dolazi i do mehaničkog prenošenja bakterija i gljiva koje su prouzrokovači pegavosti, truleži i dr. oboljenja.
Uzimajući u obzir prognoze o daljem globalnom porastu temperatura, treba računati da će Nezara viridula biti sve veći problem u proizvodnji soje, povrća i voća, naročito u organskoj proizvodnji, kao i u ukrasnom bilju.
Suzbijanje povrtne stenice podrazumeva primenu integralnih metoda. Na manjim površinama pod povrćem moguće je sakupljanje i uništavanje jajnih legala, larvi i odraslih jedinki.
U organskoj proizvodnji preporučuje se suzbijanje korova, čuvanje prirodnih neprijatelja, primena kaolin gline i insekticidnih sapuna.
Takođe, veoma uspešno se pokazalo i biološko suzbijanje primenom parazita kao što su : Trichopoda pilipens, Trichopoda pennipes, Trissolcus basalis.
Hemijske mere suzbijanja, insekticide, veoma je delikatno primeniti s obzirom na to da ova štetočina napada plodove pred berbu te je teško ispoštovati karencu preparata.
 
Nezara viridula_imago Nezara viridula_larva
Nezara viridula _larve 24.3.2023
Na području delovanja RC Bačka Topola registruje se prisustvo imaga rutave bube (Tropinota hirta).
Imago rutave bube
Ovo je polifagna štetočina koja se hrani cvetovima korovskih biljaka, voćaka, uljane repice, ukrasnih biljaka i šiblja. Usled oštećenja cvetova ne dolazi do njihove oplodnje i zametanja plodova.
Najugroženiji su mladi voćnjaci.
S obzirom da je primena insekticida u vreme cvetanja zabranjena jedine opravdane mere u cilju suzbijanja rutave bube su mehaničke mere borbe:
· izlovljavanje pomoću belih i plavih posuda do polovine napunjenih vodom uz dodatak atraktanata (cimet, anis, negro bombone + malo tečnog deterdženta),
· zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanja u cilju smanjenja aktivnosti rutave bube na cvetovima voća. 23.6.2022
Na području delovanja RC Bačka Topola, u voćnim zasadima, usevima povrća i u ratarskim kulturama, registrovano je prisustvo jaja, gotovo svih larvenih stupnjeva i imaga zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula).
Kajsija - zelena povrtna stenica
Boranija-zelena povrtna stenica
Kukuruz- zelena povrtna sovica
Prezimljava kao odrasla jedinka na skrovitim mestima. Veoma je polifagna, hrani se velikim brojem voćarskih, povrtarskih i ratarskih kultura. Štete prave i larve i imago, tako što sisaju biljne sokove iz svih nadzemnih delova biljaka. Usni aparat im je podešen za bodenje i sisanje. Kako plodovi dozrevaju one prelaze sa jednih na druge. Usnim aparatom luče pljuvačku koja razara biljne proteine i koja ostaje u plodu. Na mestu uboda tkivo ispod epidermisa bude uništeno, a plodovi deformisani, što utiče na kvalitet ploda. Kad su uznemirene, luče neprijatne mirise.
Dobri su letači, tako da brzo prelaze sa parcele na parcelu. Krajem leta, sa padom temperature, skrivaju se u kućama i na skrovitim mestima.
Mere kontrole su sveobuhvatne i zahtevaju širok pristup različitih mera (razne klopke, prirodne i veštačke barijere) i hemijske mere i to insekticidima na bazi piretoida.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled gajenih biljaka na prisustvo ovih štetnih organizama, naročito onih biljnih vrsta koje su u fazi zrenja.
RC Bačka Topola će nastaviti monitoring štetnih stenica u poljoprivredi, a preporuke o suzbijanju se mogu pronaći na linku najnovije preporuke. 10.6.2022
Na području delovanja RC Bačka Topola, na svetlosnim lovnim lampama registruju se povećane brojnosti pamukove (kukuruzne) sovice (Helicoverpa armigera).
Tokom vizuelnih pregleda useva kukuruza (BBCH 19-30 ), suncokreta (BBCH 18-32), paprike na otvorenom (BBCH 16-19), utvrđeno je prisustvo položenih jaja ovog štetnog organizma, u niskom intenzitetu napada.
 
Paprika_jaje kuuruzne sovice Kukuruz_jaje kukuruzne sovice
Suncokret_jaje pamukove sovice
Pamukova (kukuruzna) sovica (Helicoverpa armigera), je migratorna, polifagna vrsta, koja nanosi naročito velike štete plodovitom povrću, mahunjačama, kukuruzu.
Na kukuruzu gusenice oštećuju list, metlicu, svilu, vrh kukuruza i zrno.Semenskim usevima kukuruza i kukuruzu šećercu nanose najveće štete.Na plodovitom povrću (paprika, paradajz), izgrizaju otvore na zidu ploda, a u unutrašnjosti se hrane i semenom. Oštećeni plodovi zagađeni izmetom gusenica gube tržišnu vrednost, brzo trule i propadaju.
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem ovog štetnog organizma, i na vreme će obavestiti proizvođače o sprovođenju mera zaštite.
Insekticidi preporučeni u suzbijanju kukuruznog plamenca (Videti preporuku :zaštita kukuruza 04.6.2022.) delovaće i na ovaj štetni organizam.
29.3.2022
Na području delovanja RC Bačka Topola registruje se prisustvo imaga rutave bube (Tropinota hirta).
Imago rutave bube
Rutava buba je polifagna štetočina korovskih biljaka, voćaka, uljane repice, ukrasnih biljaka i šiblja, a na kraju preleće i na useve strnih žita. Karakteristične su migracije i masovni letovi ove štetočine sa jedne na drugu biljnu vrstu.
Štete pravi odrasla jedinka napadajući pupoljke i cvetove, izgrizajući prašnike, tučak i ostale delove cveta. Na taj način sprečava oplodnju, pa ne dolazi do zametanja ploda.
Na našem regionu, njenom većem razmnožavanju i češćoj pojavi, doprinelo je i intenzivnije gajenje uljane repice.
Mere suzbijanja:
- s obzirom da je primena insekticida u vreme cvetanja zabranjena, preporučuje se primena preventivnih mera, pogotovo u mladim voćnjacima,
· izlovljavanje pomoću belih i plavih posuda do polovine napunjenih vodom uz dodatak atraktanata (cimet, anis, negro bombone + malo tečnog deterdženta),
· zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanja u cilju smanjenja aktivnosti rutave bube na cvetovima voća.
Primena insekticida u vreme cvetanja je zabranjena! 7.6.2021
Na području delovanja RC Bačka Topola registruje se prisustvo imaga dve invazivne stenice: braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys) i zelene povrtne stenice (Nezara viridula), u zasadima jabučastog voća, leske i usevima krompira.
_jpg.jpg) 
Braon mramorasta stenica Zelena povrtna stenica
U toku je migracija prezimljujuće generacije odraslih jedinki ovih vrsta, u poljoprivredne useve i zasade radi dopunske ishrane i parenja.
Ove invazivne vrste stenica napadaju veliki broj biljnih vrsta, među kojima je kod nas do sada registrovano njihovo prisustvo na: soji, kukuruzu, paradajzu, paprici, zasadima vinove loze, leske, jabuke, kruške, breskve, oraha, maline.
Štete pričinjavaju odrasle jedinke i larve sisanjem biljnih sokova iz nadzemnih delova biljaka. Napadnuti plodovi su sa simptomima u vidu sitnih, okruglih uboda koji kasnije prerastaju u nekrotične pege. Ovakvi plodovi gube tržišnu vrednost, a pri jačem napadu može doći i do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa. Indirektne štete nastaju kada mesta uboda postanu ulazni otvor za patogene, prouzrokovače različitih vrsta truleži.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled useva i zasada na prisustvo invazivnih stenica. U ovom periodu, veoma je važno utvrditi njihovo prisutvo na parcelama, da bi se sprečilo polaganje jaja i njihov dalji razvoj.
Suzbijanje ove dve invazivne vrste stenica je otežano, s obzirom da se masovno javljaju u periodu sazrevanja voća i povrća, kada je primena insekticida ograničena zbog karence. U ovom momentu, preporučuje se primena registrovanih insekticida iz grupe piretroida, uz strogo poštovanje karence preparata.
Na manjim proizvodnim površinama moguće je njihovo mehaničko sakupljanje i uništavanje odraslih jedinki i larvi stenica. 20.5.2021
Na području delovanja RC Bačka Topola usevi ozimih strnih žita (pšenica, ječam) nalaze se u fazi od početka klasanja do punog cvetanja (BBCH 51-65).
Vizuelnim pregledom useva strnih žita utvrđeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae).
 
Vaši na listu ječma Vaši na klasu pšenice
Vaši na klasu pšenice
U usevima strnih žita lisne vaši se javljaju iz godine u godinu, u manjoj ili većoj brojnosti, formirajući kolonije na stablu, listu i klasu.
Kod nas, ekonomski najznačajnije štetne vrste su: velika žitna vaš (Sitobion avenae), sremzina lisna vaš (Rhopalosiphum padi) i ružina žitna vaš (Metopolophium dirhodum). Najcešce se vaši prvo uočavaju na rubnim delovima parcele, a nakon 7-15 dana i u samom usevu.
Nanose direktne štete sisanjem biljnih sokova što dovodi do smanjenja prinosa i kvaliteta zrna. Veoma značajne su i indirektne štete, koje se ogledaju u prenošenju virusa.
Prve beskrilne i krilate jedinke vašiju se hrane na listovima strnih žita. Velika brojnost vaši pre cvetanja strnih žita dovodi do smanjenja broja zrna u klasovima. U fazi cvetanja strnih žita, vaši se hrane i na stablima i mladim klasovima. Intenzivan napad vaši u periodu cvetanja ili mlecne zrelosti ima za posledicu stvaranje zakržljalih zrna i smanjenje prinosa.
Prag štetnosti za lisne vaši na strnim žitima je: 30% napadnutih klasova pre cvetanja, ili 70% napadnutih klasova tokom cvetanja i do faze mlečne zrelosti (EPPO PP 2/10(1)).
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima strnih žita. 11.5.2021
Na području delovanja RC Bačka Topola, registrovano je rojenje vrtnih muva (fam. Bibionidae) na mnogobrojnim biljnim vrstama.
 
Vrtne muve_imago Imago_vrtna muva
Vrtne muve imaju jednu generaciju godišnje, prezimljava larva u zemljištu. Tokom maja je masovno rojenje imaga, nakon čega se pare i polažu jaja u grupicama u zemlju. Đubrenje stajnjakom doprinosi povećanju brojnosti, jer imaga polažu jaja na mesta sa dosta humusa i stajnjaka.
Larve se prvenstveno hrane humusom i biljnim ostacima u raspadanju, ali mogu oštećivati i podzemne delove raznih gajenih biljaka: žitarica, povrća, krmnog bilja i sadnica mnogih biljaka.
Odrasle jedinke se često roje u velikom broju. Hrane se nektarom cvetova, naročito štitonoša. Mogu biti značajni oprašivači, dok se kod mnogih vrsta ne hrane.
U usevima i zasadima gde se registruje prisustvo ovih muva, ne bi trebalo uništavati njihovu populaciju. |
|
|
|
|