Skip to main content

Region Bačka Topola

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Bačka Topola > Usevi ili zasadi
Invazivne stenice u zasadima i poljoprivrednim usevima

Na području delovanja RC Bačka Topola  registruje se prisustvo imaga dve invazivne stenice: braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys) i zelene povrtne stenice (Nezara viridula), u zasadima jabučastog voća, leske i usevima krompira.

  

Braon mramorasta stenica      Zelena povrtna stenica

U toku je migracija prezimljujuće generacije odraslih jedinki ovih vrsta, u poljoprivredne useve i zasade radi dopunske ishrane i parenja.

Ove invazivne vrste stenica napadaju veliki broj biljnih vrsta, među kojima je kod nas do sada registrovano njihovo prisustvo na: soji, kukuruzu, paradajzu, paprici, zasadima vinove loze, leske, jabuke, kruške, breskve, oraha, maline.

Štete pričinjavaju odrasle jedinke i larve sisanjem biljnih sokova iz  nadzemnih delova biljaka. Napadnuti plodovi su sa  simptomima u vidu sitnih, okruglih uboda koji kasnije prerastaju u nekrotične pege. Ovakvi plodovi gube tržišnu vrednost, a pri  jačem napadu može doći i do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa. Indirektne štete nastaju kada mesta uboda postanu ulazni otvor za patogene, prouzrokovače različitih vrsta truleži.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled useva i zasada na prisustvo invazivnih stenica. U ovom periodu, veoma je važno utvrditi njihovo prisutvo na parcelama, da bi se sprečilo polaganje jaja i njihov dalji razvoj.

Suzbijanje ove dve invazivne vrste stenica je otežano, s obzirom da se  masovno javljaju u periodu sazrevanja voća i povrća, kada je primena insekticida ograničena zbog karence. U ovom momentu, preporučuje se primena registrovanih insekticida iz grupe piretroida, uz strogo poštovanje karence preparata.

Na manjim proizvodnim površinama moguće je njihovo mehaničko sakupljanje i uništavanje odraslih jedinki i larvi stenica.

Lisne vaši u usevima strnih žita

Na području delovanja RC Bačka Topola usevi ozimih strnih žita (pšenica, ječam) nalaze se u fazi od početka klasanja do punog cvetanja (BBCH 51-65).

 

Vizuelnim pregledom useva strnih žita utvrđeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae).

 

  

Vaši na listu ječma                       Vaši na klasu pšenice

 

Vaši na klasu pšenice

 

U usevima strnih žita lisne vaši se javljaju iz godine u godinu, u manjoj ili većoj brojnosti, formirajući kolonije na stablu, listu i klasu.

 

Kod nas, ekonomski najznačajnije štetne vrste su: velika žitna vaš (Sitobion avenae), sremzina lisna vaš (Rhopalosiphum padi) i ružina žitna vaš (Metopolophium dirhodum). Najcešce se vaši prvo uočavaju na rubnim delovima parcele, a nakon 7-15 dana i u samom usevu.

Nanose direktne štete sisanjem biljnih sokova što dovodi do smanjenja prinosa i kvaliteta zrna. Veoma značajne su i indirektne štete, koje se ogledaju u prenošenju virusa.

Prve beskrilne i krilate jedinke vašiju se hrane na listovima strnih žita. Velika brojnost vaši pre cvetanja strnih žita dovodi do smanjenja broja zrna u klasovima. U fazi cvetanja strnih žita, vaši se hrane i na stablima i mladim klasovima. Intenzivan napad vaši u periodu cvetanja ili mlecne zrelosti ima za posledicu stvaranje zakržljalih zrna i smanjenje prinosa.

Prag štetnosti za lisne vaši na strnim žitima je: 30% napadnutih  klasova pre cvetanja, ili 70% napadnutih klasova tokom cvetanja i do faze mlečne zrelosti (EPPO PP 2/10(1)).

 

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem  štetnih organizama u usevima strnih žita.

Rojenje vrtnih muva

Na području delovanja RC Bačka Topola, registrovano je rojenje vrtnih muva (fam. Bibionidae) na mnogobrojnim biljnim vrstama.

 

Vrtne muve_imago         Imago_vrtna muva

Vrtne muve imaju jednu generaciju godišnje, prezimljava larva u zemljištu. Tokom maja je masovno rojenje imaga, nakon čega se pare i polažu jaja u grupicama u zemlju. Đubrenje stajnjakom doprinosi povećanju brojnosti, jer imaga polažu jaja na mesta sa  dosta humusa i stajnjaka.

Larve se prvenstveno hrane humusom i biljnim ostacima u raspadanju, ali mogu oštećivati i podzemne delove raznih gajenih biljaka: žitarica, povrća, krmnog bilja i sadnica mnogih biljaka.

Odrasle jedinke se često roje u velikom broju. Hrane se nektarom cvetova, naročito štitonoša. Mogu biti značajni oprašivači, dok se kod mnogih vrsta ne hrane.

U usevima i zasadima gde  se registruje prisustvo ovih muva, ne bi trebalo uništavati njihovu populaciju.

Pojava imaga rutave bube (Tropinota hirta)

Na području delovanja RC Bačka Topola registruje se pojava imaga rutave bube (Tropinota hirta), prvenstveno na korovskim biljkama.

 

 

Imago rutave bube

Rutava buba je štetočina cvetnih pupoljaka i cvetova velikog broja korovskih i gajenih biljaka.

S proleća, ovaj insekt se prvo sreće na cvetovima maslačka, zatim na raznim vrstama voća, uljanoj repici, ukrasnom bilju, cvetovima povrća,  usevima žita. Velike štete usled izgrizanja cvetova može da nanese  mladim voćkama.

S obzirom da je primena insekticida u vreme cvetanja zabranjena, preporučuje se primena preventivnih mera, pogotovo u mladim voćnjacima:

·         izlovljavanje pomoću belih i plavih posuda sa vodom uz dodatak atraktanata  (cimet, anis, negro bombone),

·         zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanja u cilju smanjenja aktivnosti rutave bube na cvetovima voća.

Primena insekticida u vreme cvetanja je zabranjena!

Provera brojnosti žičara pre setve okopavina

Na području delovanja RC Bačka Topola u proteklom višegodišnjem periodu  vrši se monitoring žičara (fam. Elateridae) putem feromonskih klopki, kao i vizuelnim pregledima.

Tokom praćenja, registrovana je značajna brojnost  ovih štetnih organizama, što upućuje na  potrebu utvrđivanja njihove brojnosti na njivama koje su planirane za setvu okopavina (šećerna repa, suncokret, kukuruz, krompir i dr.).

Dve do tri nedelje pre setve okopavina preporučuje se pregled uzoraka zemljišta na prisustvo žičara. Uzorci se uzimaju iskopavanjem jama najčešće 50x50x50cm ili 25x25x30cm na težim zemljištima. Na parcelama do 5 ha pregleda se 5-10 uzoraka, a na većim, na svaka 2ha  uzima se po jedna zemljišna proba.

Kao kritičan broj za okopavine u ratarstvu kod nas se smatra prisustvo 1-3 larve skočibuba po m2 (za š.repu > 1/m2 i prisustvo žičara u više od 20% uzoraka, za suncokret > 2/m2 u 30% uzoraka, za kukuruz  > 3/m2 u više od 30% uzoraka).

Ukoliko se utvrdi znatno veća brojnost treba odustati od setve okopavina ili primeniti hemijske mere zaštite (unošenje granuliranih ili tečnih insekticida u zonu redova biljaka, istovremeno  sa setvom uz obaveznu inkorporaciju u zemljište, ili setva semena tretiranog insekticidom u toku dorade).

 

          

Larva žičara i oštećena biljka                   Larva žičara

Prirodni neprijatelji iz fam.Chrysopidae

Na području delovanja RC Bačka Topola, tokom vizuelnih pregleda useva paprike utvrđeno  je prisustvo jaja insekatske vrste iz fam. Chrysopidae (zlatooke) na do 5% pregledanih biljaka. U svetlosnim lovnim lampama registruje se i povećana brojnost  imaga.

 

Jaje Crysopa sp.                      Imago Chrysopa sp.

Zlatooke su  važna predatorska familija insekata. Imaga se hrane nektarom, polenom i mednom rosom. Larve su grabljive i  hrane se uglavnom biljnim vašima, tripsima, kao i  jajima i larvama drugih insekata, grinjama. Ženka pri polaganju jaja luči tanak mlaz tečnosti koji se stvrdne na vazduhu (končić dužine oko 10 mm), a na njegovom kraju istisne jaje. Larve su veoma pokretljive, u toku svog razvića mogu uništiti oko 1.000 biljnih vaši.

Preporuka za proizvođače:

·        pri izboru insekticida važno je dati prednost onima koji ne redukuju brojnost prirodnih neprijatelja tj. koristiti selektivne insekticide da bi se sačuvali predatori,

·        ukoliko je odnos afidofaga (predatora vaši) i brojnost vašiju manji od 1:20 ne treba tretirati usev.

Mere kontrole rutave bube u voćnjacima

Na području delovanja RC Bačka Topola jabučaste i koštičave  voćne vrste  nalaze se u različitim fazama cvetanja.Vizuelnim pregledom voćnjaka registrovano je prisustvo rutave bube (Tropinota hirta). S proleća, ovaj insekt se prvo sreće na cvetovima maslačka, zatim na raznim vrstama voća, uljanoj repici, ukrasnom bilju, cvetovima povrća,  usevima žita. Velike štete usled izgrizanja cvetova može da nanese na mladim voćkama.

Imago rutave bube

Proizvođačima se , u cilju utvrđivanja prisustva imaga preporučuje redovan obilazak voćnjaka, u najtoplijem delu dana , kada je imago najaktivniji. Posebno obratiti pažnju na  rubne delove parcela. S obzirom da je primena insekticida u vreme cvetanja zabranjena, preporučuje se primena preventivnih mera:

· izlovljavanje pomoću belih i plavih posuda sa vodom uz dodatak atraktanata  (cimet, anis, negro bombone),

·  zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanja u cilju smanjenja aktivnosti rutave bube na cvetovima voća.

Primena insekticida u vreme cvetanja je zabranjena zbog prisustva pčela i drugih polinatora!

Povrtna stenica (Nezara viridula)

Na području delovanja RC Bačka Topola, na usevima paprike i paradajza koji nisu u intenzivnoj proizvodnji (bašte, okućnice) registruje se prisustvo povrtne stenice (Nezara viridula). U pregledanim usevima indeks napada odraslih jedinki i larvi kreće se do 8,75.

Nezara viridula_larve

Povrtna stenica je polifagna štetočina. Štete prave larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na zrelim plodovima paprike i paradajza na mestima ishrane dolazi do promene boje na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gude tržišnu vrednost.

S obzirom da kod nas nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine, spovedeni su ogledi u sistemu PIS-a, u kojima je dobru efikasnost u cilju njihovog suzbijanja ispoljio insekticid Talstar 10EC (a.m.bifentrin), u koncentraciji 0,05%. U paradajzu karenca za navedeni insekticid iznosi 7 dana. Na manjim proizvodnim površinama, u baštama i okućnicama, moguće je mehaničko sakupljanje i uništavanje larvi i odraslih jedinki.

Braon mramorasta stenica

Na području delovanja RC Bačka Topola, na biljkama paprike, paradajza, soje, kao i u svetlosnim lovnim lampama utvrđeno  je prisustvo braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys). U pregledanim usevima nisu registrovane štete (redovno su primenjivane mere zaštite bilja), indeks napada je do 0,15 (pojedinačne jedinke imaga braon mramoraste stenice).

Braon mramorasta stenica

Imaga i larve braon mramoraste stenice pričinjavaju štete sisanjem biljnih sokova nadzemnih delova biljaka. Kao posledica uboda, na napadnutim plodovima dolazi do pojave nektotičnih pega i raznih deformiteta te takvi plodovi gube tržišnu vrednost. Pri jakom napadu ove štetočine moguć je i potpun gubitak prinosa usled opadanja plodova.

Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Bačka Topola u zasadima vinove loze i maline postavljene su  lovne klopke za monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii).  Pre nedelju dana registrovana je prva  pojava imaga ove štetne vrste u ovoj vegetacionoj sezoni. Biljne vrste koje napada azijska voćna mušica (vinova loza, jagodičasto i koštičavo voće) najosetljivije su u fazi zrenja.

Rradi sprečavanja podizanja nivoa populacije i smanjenja rizika od nastanka šteta, preporučuju se sledeće mere kontrole: 

-     postavljanje klopki za masovno izlovljavanje (plastična flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterđženta) i to na ivičnim delovima parcela na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele oko 5m.

-      skraćivanje intervala berbe plodova,

-     uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (stavljanje u burad koja se ne otvaraju 7 dana)

-      uklanjanje divlje kupine , džanarike, zove i dr. biljaka potencijalnih domaćina ove štetočine.

1 - 10 Next