Kukuruzna zlatica u našim uslovima ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jajeta. Jaja su položena u zemljište, na dubinu 10–30 cm, uglavnom gde se gajio kukuruz.
Glavne štete prouzrokuju larve ishranom na korenu kukuruza. Posledica ishrane je znatno skraćivanje korena. Larve mogu potpuno uništiti glavno i bočno korenje, pa biljke lako poležu pri pojavi jačih vetrova i olujnih kiša (pri tom se javlja simptom, tzv. “guščiji vrat”).
Odrasli insekti se pojavljuju od kraja juna, pa do sredine oktobra, najčešće u drugoj polovini jula i tokom avgusta. Odrasli insekti se hrane listovima (pre cvetanja), na metlici ili svili (u vreme cvetanja), što doprinosi pojavi rehuljavosti klipova, kao i zrnima kukuruza u mlečnoj zrelosti unutar vrha klipa. Ishrana imaga ne utiče značajnije na prinos, osim u usevima semenskog kukuruza.
Smanjenje brojnosti i štete od kukuruzne zlatice postiže se primenom agrotehničkih mera, od kojih su najznačajnije PLODORED (kukuruzna zlatica je tipična štetočina monokulture), đubrenje, ranija setva, tretiranje semena insekticidom i uništavanje potencijalnih biljaka domaćina.