Pipa repičine ljuske ima jednu generaciju godišnje, a prezimljavaju odrasli insekti u zemlji. Nakon prezimljavanja, hrane se divljim krstašicama, a zatim prelaze na useve uljane repice, gde izgrizaju cvetne pupoljke, delove cveta i mlade ljuske.
Nakon kopulacije ženke polažu od 30 do 150 jaja u otvore koje izbuše u mladim, sočnim ljuskama. Larve se po piljenju hrane semenom unutar mahuna, posle čega izbuše izlazni otvor i u površinskom sloju zemljišta preobražuju se u lutku i imaga. Novi imago se tokom jula i avgusta hrani raznim krstašicama pre povlačenja na prezimljavanje.
Glavne štete pričinjavaju larve koje se ishranjuju semenom unutar mahuna. Na površini nezrelih mahuna vide se bele pege, a na zrelim sitni izlazni otvori veličine čiodine glave. Otvori koje buše imaga, kao i izlazni otvori larvi olakšavaju prodor sekundarnih patogena, kao i mušice kupusne ljuske (Dasyneura brassicae).
U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje pipe repičine ljuske. Prema EPPO standardu (PP 2/8 (1)), hemijske mere zaštite se preporučuju samo nakon formiranja prvih mahuna, po postizanju praga štetnosti koji iznosi od 0,5 do 2 imaga po biljci, u rubnom delu parcele.
Primena insekticida u vreme cvetanja je zabranjena!
RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u uljanoj repici.