Na području delovanja RC Novi Sad usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od drugo stablo vidljivo (BBCH 22) do faze početak rasta stabljike (BBCH 30).
Vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma rđe (Puccinia spp.), sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i pepelnice žita (Erisyphae gramminis).
Simptomi pepelnice, rđe i sive pegavosti lista pšenice
U zavisnosti od sortimenta, roka setve i primenjene agrotehnike, razlikuje se i različit nivo prisustva simptoma biljnih bolesti. U usevima sa gustim biljnim sklopom uočena je intenzivna pojava simptoma pepelnice žita. Takođe, uočene su i značajne razlike u prisustvu simptoma biljnih bolesti, pre svega sive pegavosti lista pšenice, kod različitog sortimenta. Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:
Lokalitet |
Faza BBCH |
% biljaka sa simptomima rđe |
% biljaka sa simptomima pepelnice |
% biljaka sa simptomima sive pegavosti |
Bač |
BBCH 23 |
2 |
0 |
32 |
Futog |
BBCH 30 |
6 |
8 |
90 |
Gložan |
BBCH 30 |
2 |
100 |
0 |
Gospođinci |
BBCH 23 |
12 |
0 |
2 |
Temerin |
BBCH 22 |
0 |
0 |
0 |
Kać |
BBCH 24 |
0 |
0 |
0 |
Usevi ozimog ječma se nalaze u fazi od 5 do 7 stabla vidljivo (BBCH 25-27).
Vizuelnim pregledom useva ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) i pepelnice žita (Erysiphae gramminis).
Simptomi pepelnice i mrežaste pegavosti lista ječma
Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:
Lokalitet |
Faza BBCH |
% biljaka sa simptomima rđe |
% biljaka sa simptomima pepelnice |
% biljaka sa simptomima mrežaste pegavosti |
Futog |
BBCH 27 |
0 |
50 |
8 |
Gospođinci |
BBCH 25 |
0 |
2 |
12 |
Tokom druge dekade februara niske temperature bez snežnog pokrivača dovele su do izmrzavanja useva pšenice i ječma. Simptomi oštećenja, u vidu uvenuća i sušenja listova, najviše su izraženi na usevima iz ranijih rokova setve.
Simptomi oštećenja od mraza
Prilikom vizuelnih pregleda parcela i dalje se registruje prisustvo aktivnih rupa od glodara.
Rupe od glodara
Proizvođačima pšenice i ječma se preporučuje obilazak parcela i ukoliko se registruje preko 10 aktivnih rupa po hektaru preporučuje se primena registrovanih rodenticida. U tu svrhu mogu se koristiti gotovi mamci nakon čijeg postavljanja je neophodno zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.