Skip to main content

Region Pančevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Pančevo > Usevi ili zasadi
Obična kruškina buva

Na teritoriji RC Pančevo, kruška se nalazi u fenofazi svi listovi opali (BBCH 97).

Vizuelnim pregledom zasada, na punktu Crepaja, registrovano je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u  indeksu napada 2,5.

Prezimljujući imago C.pyri

Hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

RC Pančevo nastavlja sa praćenjem praćenjem ove štetočine.

Rak korena (Agrobacterium sp.) u mladim zasadima maline

Na terenu RC Pančevo, u mladim  zasadima maline registrovano je potpuno ili delimično sušenje nadzemnog dela biljke.

Na korenu osušenih sadnica ustanovljeno je prisustvo simptoma raka korena (Agrobacterium sp.)

Guke koje se pojavljuju na korenu presecaju dotok vode i mineralnih materija tako da  ove biljke do kraja vegetacije potpuno propadaju.

Osnovni način širenja je zaražen sadni materijal i sadnja na zaraženom zemljištu.

Preporuka je da proizvođači  kupuju sadni materijal od registrovanih proizvođača i podizanje zasada na zdravom zemljištu. 

Štetočine na kupusu

Na regionu Glogonj pregledom usevu kupusa koji je rasađen početkom jula (početak zavijanja glavica)  registrovane sledeće štetočine:

 

Kupusni moljac (Plutella xilostella)

 

Na tek  formiranim glavicama evidentirano prisustvo tek ispiljenih larvi kupusnog moljca (larve veličine od 2 mm do 6 mm). Na preko 50 % biljaka vidljiva oštećenja na listovima. Za suzbijanje kupusnog moljca mogu se primenjivati preparati iz grupe neonikotinoida. Kod nas su za tu namenu registrovani su Lamdex 5 SC, (lambda-cihalotrin 50) 0,2-0,3 l/ha, Grom (lambda-cihalotrin 25) 0,3-0,4 l/ha i D-stop (B. Thurigiensis subspec. Kurstaki) 2 do 3 l/ha.

 

 

Buvači (Phyllotreta spp.)

 

Registrovano je i prisustvo buvača. Na jednoj biljci prisutno od 5 do 7 odraslih jedinki. Štete pričinjavaju odrasli insekti grickajući list. Pojavi i razvoju buvača pogoduje toplo i suvo vreme. Zbog velikih šteta koje mogu nastati za kratko vreme, buvači se suzbijaju primenom insekticida uz dodavanje okvašivača. U cilju smanjenja brojnosti buvača može se primeniti Fenitrotion 50 EC (fenitrotion) 1,0 l/ha.

 

 

 

Leptirasta vaš (Aleurodes proletella)

 

Ove vaši su registrovane na preko 50 % biljaka. Ukoliko se utvrdi prisustvo leptiraste vaši primeniti hemijske mere zaštite sa npr. Chess 50-WG (pimetrozin a.m.) u dozi 0,4 kg/ha.

Zbog morfološke karakteristike lista kupusa (kožasto-mastan list) a u cilju povećanja efikasnosti insekticida neophodno je dodati neki od okvašivača. Savetujemo proizvođačima da ukoliko utvrde prisustvo navedenih štetočina primene hemijske mere zaštite.

Korenove galove nematode - Meloidogyne spp.

Najštetnije nematode u zaštićenom prostoru. Specijalizovani obligatni endoparaziti koji napadaju preko 700 biljnih vrsta. Ishranom prouzrokuju stvaranje džinovskih ćelija izazivajući pojavu gala-guka na korenu biljaka. Napadnute biljke slabije rastu, usvajaju vodu i mineralne materije što se odražava na niži prinos i kvalitet. Pripadaju rodu Meloidogyne Goeldi, 1892 sa preko 50 opisanih vrsta. Često se javljaju u mešovitim populacijama više vrsta zbog čega je njihova identifikacija složena i delikatna. Po štetnosti se izdvajaju vrste (registrovane u Srbiji):

 

M. incognita (Kofoid & White, 1919) Chitwood, 1949

M. javanica (Treub, 1885) Chitwood, 1949

M. hapla Chitwood, 1949

M. arenaria (Neal, 1889) Chitwood, 1949

 

U okviru ovog roda postoje i karantinske vrste Meloidogyne chitwoodi Golden, O’Banon, Santo & Finley 1980 i Meloidogyne fallax Karssen 1996. Meloidogyne chitwoodi Kolumbijska korenova nematoda vodi poreklo iz SAD. Njena sestrinska vrsta Meloidogyne fallax, lažna Kolumbijska korenova nematoda, otkrivena je u Holandiji u okviru eksperimenta određivanja biljaka domaćina M. chitwoodi u okviru kojeg se Zea mays L. nije pokazao kao dobar domaćin. Od 1998. godine, M. chitwoodi  i M. fallax uključene su u evropsku listu karantinskih organizama da bi se sprečilo njihovo dalje širenje u Evropi. Ove vrste nisu registrovane u Srbiji. Postaju sve veći fitosanitarni problem u evropskim zemljama kao što su Holandija, Belgija i Francuska. Predstavljaju potencijalnu opasnost i za našu zemlju zbog povećanog uvoza semenskog krompira  iz zemalja u kojima su prisutne.

 

Ove vrste karakteriše polni dimorfizam. Invazione larve i mužjaci su crvoliki dok su ženke okruglaste-kruškaste sa izraženim vratnim delom kojim su pričvršćene za biljno tkivo. Ženke su beličasto-providno boje sa mekanom i elastičnom kutikulom, dužine i širine od po 0,5 mm. Invazione larve drugog juvenilnog stadijuma su dužine od 330-470 mikrona, a mužjaci 0,8-2 mm. Mužjaci teže nalaze ženke koje su sakrivene u tkivu gale što za posledicu ima najčešći zastupljen partenogenetski način razmnožavanja. Karakteriše ih velika moć reprodukcije, odnosno veliki broj generacija jer je za kompletan ciklus dovoljno 2-3 nedelje na temperaturi od 27 0C.

 

Ciklus razvića počinje prvim presvlačenjem larvi unutar jaja. Iz jaja se pile infektivne invazione larve drugog juvenilnog stadijuma (J2). One se kreću kroz zemljište, privučene pogodnom biljkom domaćinom preko izlučevina korenovog sistema. Larve se usnom bodljom (stiletom) ubušuju u zoni izduživanja korena. Počinju da se intenzivno hrane lučeći određene sekrete i provicirajući patohistološke promene u korenu u vidu stvaranja džinovskih ćelija. Invazione larve tokom ishrane postaju kobasičastog oblika, razvijaju se u jedinke trećeg (J3), četvrtog (J4) i odraslog stadijuma. Ovi stadijumi su u kontaktu sa biljnim tkivom ali se ne hrane dok se ne obavi poslednje četvrto presvlačenje kutikule, razvijajući se u mužjake ili ženke. Mužjaci izlaze iz korena u potrazi za ženkom. Kratko žive i ne hrane se. Ženka ostaje nepokretna unutar biljnog tkiva, šireći se i zadobijajući kruškasti oblik. Usled ovog parazitizma, ženke izazivaju pojavu tumoroznih tvorevina koje se nazivaju gale ili guke korena biljke domaćina. Često se mogu u napadnutnom korenovom sistemu mogu videti krupne gale u kojima se kao u galerijama nalazi više ženki. Ženke nakon dobijanja stileta nastavljaju ishranu da bi postale polno zrele. Nakon toga polažu više od 1000 jaja u želatinoznu masu (matriks) koja služi kao zaštita od nepovoljnih spoljnih uslova, prvenstveno od isušivanja. Ove jajne mase, veličine 1-2 mm su vidljive golim okom u vidu žućkastih kvržica na galama.

Korenove galove nematode se šire zaraženim supstratom i biljnim materijalom. U njhovom suzbijanju, veliki značaj imaju preventivne mere tj. sprečavanje njihovog unošenja u nezaražene objekte. Primenjuje se i zakonska regulativa tako što postoji obavezan zdravstveni pregled objekata i biljaka na  prisustvo ovih vrsta nematoda u okviru reproduktivne proizvodnje paradajza, paprike, krastavca i cveća (Sl. Glasnik RS, 39/06).

 

Literatura:

 

Bačić, J. (2012). Karantinske vrste nematoda krompira iz roda Globodera i Meloidogyne. Zaštita bilja, 63 (3), N0 281, 159-174.

 

Krnajić, Đ. & Krnjaić, S. (1987). Fitonematologija-štetne nematode u biljnoj proizvodnji i suzbijanje. Nolit, Beograd, pp. 241-263.

 

Radivojević, M. (2009). Meloidogine, najštetnije nematode biljne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Biljni lekar, 37 (5): 562-572.

 

 

 

 

Obični paučinar u plastenicima (Tetranichus urticae)

Vizuelnim osmatranjem plasteničke i stakleničke proizvodnje na teritoriji koju pokriva RC Pančevo uočeno prisustvo običnog paučinara (Tetranichus urticae). Obični paučinar je registrovan na jagodi, krastavcu, paradajzu i bostanu. Registrovan je na naličju listova gde svojom ishranom izaziva sitne beličaste tačkice. Jače zaraženi listovi imaju bronzanu boju.

Javlja se na velikom broju biljaka. Ima od 5 do 9 generacija. Obični paučinar se pojavljuje sredinom maja kada ženke izlaze iz diapauze i počinju sa ishranom. Pre pojavljivanja na gajenim usevima razvija se na korovskim biljkama te je neophodno održavati higijenu polja.

Obični paučinari imaju visok nivo rezistentnosti prema organofosfornim i organohlornim jedinjenjima. Prilikom suzbijanja običnog paučinara primeniti dva tretmana u razmaku od  5 do 7 dana. Većina akaricida imaju veoma slabo delovanje na jaja. Obzirom da žive i ishranjuju se na naličju lista potrebno je primeniti veće količine radnog rastvora.

Pauka treba suzbijati kada se pronađe više od 5 jedinki po listu na 20% pregledanih biljaka. Obzirom da je berba jagoda u toku ne smeju se primenjivati insekto - akaricidi. Mogu se primenjivati parafinska ulja u nižim koncentracijama 1 %.

U našoj zemlji imamo registrovane sledeće preparate:

DIMETOAT-EC, DIMETOGAL, PERFEKTHION (a.m. dimetoat) - 0,75-0,10%

APOLLO 50-SC (a.m. klofentezin) - 0,04%

DEMITAN 200-SC (a.m. fenazakvin) - 0,04-0,06%

 

Žitni pivci

Na lokalitetima Vladimirovac, Kačarevo i Novo Selo u skoro svim sortama pšenice na rubnim delovima parcela možemo uočiti prisustvo žitnih pivaca (Anisoplia austriaca). Pored ove vrste prisustna je i Anisoplia lata.

Za sada brojnost odraslih jedinki je nešto veća na ivičnim delovima i kreće se od 2 do 3 imaga ali u unutrašnjosti parcele je znatno manja brojnost. Kritična brojnost iznosi od 3 do 5 imaga po m².

Aktivni su tokom toplog i sunčanog dana, a predveče padaju na zemlju, skrivaju se pod grudvice, da bi se ujutro ponovo popeli na klasove. Posle desetak dana ženka polaže jaja, zavlačeći ih u rastresito zemljište, na dubinu i do 20 cm. Jaja su u grupicama, a jedna ženka može da položi i do 50 jaja. Odrasli insekti su oligofagni i hrane se zrnima raznih strnih žita u mlečnom zrenju.

Ova štetočina je veoma migratorna i upraksi se veoma retko primenjuju hemijski tretmani.

Pojava potkornjaka (mali potkornjak i voćni sipac)

 

Obilaskom voćni zasada (Banatski Karlovac, Banatski Brestovac, Ivanovo) na teritoriji RC Pančevo, uočeno je prisustvo  malog voćnog potkornjaka(Scolytus rugulosus) i voćni sipac(Xyleborus dispar). Simptomi sa oštećenjima registrovani su kako na starim tako i na mladim stablima.

 

Niske temperature tokom zime 2011/2012 godine  i do -25 °C su prouzrokovale oštećenje na pojedinim stablima pa i do izmrzavanja velikog broja stabala. Takođe i 2013. godina karakteriše se temepraturnim klebanjima  koja su prouzrokovala stres kod biljaka. Kao najvažnije posledice pojave potkornjaka su temepraturne oscilacije (pucanje kore stable) kao i nedostatak vlage, što je dosta bilo izraženo tokom leta i jeseni 2012. godine. Pri jačoj brojnosti ove štetočine mogu napasti i mlađa stabla.

 

 

Napadnuta stabla i orezane grane treba uklanjati iz zasada obzirom da insekt prezimljava u njima. Na malim površinama krečenje stabla može imati važnu ulogu u smanjenju brojnosti. Okrečena stabla manje se zagrevaju tokom zime i smanjuje se opasnost od izmrzavanja. Takođe ova mera na proleće odlaže vegetaciju za nedelju dana što može biti veoma korisno. Hemijsko suzbijanje ovih štetočina je veoma otežano i obično daje slabe rezultate. Kada se primate prvi primerci drvenara neophodno primenjivati kontaktna sredstva sa primenom veće količine vode uz dodatak okvašivača.

U zasadima koji su u dobroj kondiciji i sa izbalansiranom ishranom manja je verovatnoća pojave potkornjaka.

Pipe na uljanoj repici

Osmatranjem useva uljane repice utvrđeno je prisustvo pipa na lokalitetima Pančevo, Banatski Karlovac i Dolovo. Najzastupljenija je mala pipa uljane repice (Ceutorhynchus quadridens) sa indeksom napada 4,25 %.  Pored ove registrovana je i velika repičina pipa  (Ceuthorrynchus napi) sa indeksom napada 1,25 %. Uljan repica se nalazi u fazi 12-13 listova sa vidljivim cvetnim pupoljcima u pazuhu listova.

 

Sl. Odrasla jedinka male repičine pipe

 

Odrasle jedinke koje prezimljavaju u zemlji ili ispod opalog lišća su se aktivirale sa povećanjem temperature u proteklom period. Hladniji period koji je usledio od 24.03. do 28.03.2013. godine smanjio je aktivnost pipa. Povećana vlažnost u proleće povoljno utiče na pojavu ovih pipa. Obzirom da smo u proteklom period imali dosta padavina, može očekivati sa stabilizacijom vremena i nešto intenzivnije prisustvo ovih pipa.

 

Čim vremenski uslovi dozvole savetujemo proizvođačima da obiđu svoje parcele radi utvrđivanja  prisustva pipa uljane repice. RC Pančevo nastaviće sa praćenjem prisustva štetočina na uljanoj repici i izveštavati o neophodnim aktivnostima.