Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac > Prilozi > Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris)
Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris)

Prvi nalaz žilogriza (Capnodis tenebrionis) na terenu koji pokriva RC Kragujevac registrovan je 02.06. u selu Lužnice na šljivi. Velike štete pričinjava na koštičavim voćnim vrstama, u prvom redu na višnji i trešnji.

U pitanju je imago koji se u ovom trenutku hrani peteljkama lista koštičavih voćaka pre nego što položi jaja. Jaja polaže najčešće na zemljište u neposrednoj blizini biljke hraniteljke, iz kojih se pile larve koje se ubušuju u predelu korenovog vrata i korena i dovode do sušenja stabla.

imago žilogriza (Capnodis tenebrionis)

 

Reč  je o veoma opasnoj štetočini karakterističnoj za Mediteran, ali se zbog klimatskih promena, sve dužih i toplijih leta, učestalo pojavljuje i u nas. Zaštita je nezahvalna zbog činjenice da larve puno vremena provode u unutrašnjosti drveta (12-14 meseci).

Imajući u vidu sve gore navedeno, zaštita je kompleksna i uključuje različite mere:

-uklanjanje stabala koja su se osušila zbog prisustva ovog insekta.

-hemijski tretman protiv imaga u vreme dopunske ishrane lisnim peteljkama nekim od preparata na bazi acetamiprida (Afinex 20 SP, Voley 20 SP, Mospilan 20 SP...), imidakloprida (Confidor 200 SL), tiametoksama (Actara 25 WG), ...

-smanjenje populacije odraslih insekata postavljanjem lovnih klopki (posude svetlijih boja u koje se sipa voćni sok).

-hemijski tretman protiv larve nekim od zemljišnih insekticida (a.m. teflutrin, Force 1,5-G u količini od 5 kg/ha ili a.m. fipronil, Goldor bait u količ. od 10 kg/ha) uz plitku inkorporaciju, u zoni oko biljke gde ženke polažu jaja na tlo (u radijusu od 1m od voćke).

-posle berbe tretirati 2-3 puta nekim od insekticida na bazi hlorpirifosa (Pyrinex 48 SC, 1.5 l/ha).

-učestala površinska obrada, uz intenzivno navodnjavanje.

-nove zasade ne podizati na mestu iskrčenih.

 

Sa stanovišta hemijske zaštite, bitno je razumeti tajming dopunske ishrane i polaganja jaja, jer su to kritične tačke u kojima hemijski tretman ima pun smisao. Žilogriz se dopunski hrani negde polovinom jula meseca, a kod šljive to je nešto ranije, otprilike u vreme promene boje ploda. Period polaganja jaja je veoma razvučen, traje od juna do avgusta. Proizvođačima se svakako savetuje da obilaze svoje zasade koštičavog voća i reaguju ukoliko primete ovu štetočinu.

Nakon što se larva jednom ubuši u korenov vrat, hemijske mere postaju neefikasne.

 

Takođe je na terenu uočena pojava šiljokrilca (Perotis lugubris). Biologija i mere zaštite podudaraju se sa onima navedenim za žilogriza.

imago šiljokrilca (Perotis lugubris)

 

žilogriz (levo) i šiljokrilac (desno)

Comments

There are no comments yet for this post.