Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac > Prilozi > Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris)
Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris)

Prvi nalaz žilogriza (Capnodis tenebrionis) na terenu koji pokriva RC Kragujevac registrovan je 02.06. u selu Lužnice na šljivi. Velike štete pričinjava na koštičavim voćnim vrstama, u prvom redu na višnji i trešnji.

U pitanju je imago koji se u ovom trenutku hrani peteljkama lista koštičavih voćaka pre nego što položi jaja. Jaja polaže najčešće na zemljište u neposrednoj blizini biljke hraniteljke, iz kojih se pile larve koje se ubušuju u predelu korenovog vrata i korena i dovode do sušenja stabla.

imago žilogriza (Capnodis tenebrionis)

 

Reč  je o veoma opasnoj štetočini karakterističnoj za Mediteran, ali se zbog klimatskih promena, sve dužih i toplijih leta, učestalo pojavljuje i u nas. Zaštita je nezahvalna zbog činjenice da larve puno vremena provode u unutrašnjosti drveta (12-14 meseci).

Imajući u vidu sve gore navedeno, zaštita je kompleksna i uključuje različite mere:

-uklanjanje stabala koja su se osušila zbog prisustva ovog insekta.

-hemijski tretman protiv imaga u vreme dopunske ishrane lisnim peteljkama nekim od preparata na bazi acetamiprida (Afinex 20 SP, Voley 20 SP, Mospilan 20 SP...), imidakloprida (Confidor 200 SL), tiametoksama (Actara 25 WG), ...

-smanjenje populacije odraslih insekata postavljanjem lovnih klopki (posude svetlijih boja u koje se sipa voćni sok).

-hemijski tretman protiv larve nekim od zemljišnih insekticida (a.m. teflutrin, Force 1,5-G u količini od 5 kg/ha ili a.m. fipronil, Goldor bait u količ. od 10 kg/ha) uz plitku inkorporaciju, u zoni oko biljke gde ženke polažu jaja na tlo (u radijusu od 1m od voćke).

-posle berbe tretirati 2-3 puta nekim od insekticida na bazi hlorpirifosa (Pyrinex 48 SC, 1.5 l/ha).

-učestala površinska obrada, uz intenzivno navodnjavanje.

-nove zasade ne podizati na mestu iskrčenih.

 

Sa stanovišta hemijske zaštite, bitno je razumeti tajming dopunske ishrane i polaganja jaja, jer su to kritične tačke u kojima hemijski tretman ima pun smisao. Žilogriz se dopunski hrani negde polovinom jula meseca, a kod šljive to je nešto ranije, otprilike u vreme promene boje ploda. Period polaganja jaja je veoma razvučen, traje od juna do avgusta. Proizvođačima se svakako savetuje da obilaze svoje zasade koštičavog voća i reaguju ukoliko primete ovu štetočinu.

Nakon što se larva jednom ubuši u korenov vrat, hemijske mere postaju neefikasne.

 

Takođe je na terenu uočena pojava šiljokrilca (Perotis lugubris). Biologija i mere zaštite podudaraju se sa onima navedenim za žilogriza.

imago šiljokrilca (Perotis lugubris)

 

žilogriz (levo) i šiljokrilac (desno)

Comments

There are no comments yet for this post.