Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac > Usevi ili zasadi
Dudovac (Hyphantria cunea)

U pojedinim nedovoljno održavanim i negovanim zasadima šljive na terenu RC Kragujevac zapaženo je prisustvo dudovca (Hyphantria cunea).

gusenice dudovca

Na svetlosnim lovnim klopkama tokom jula i avgusta meseca, kad se i inače pojavljuju leptiri druge generacije, registrovan je povećan ulov imaga ove insekatske vrste.

U pitanju je polifagna vrsta koja napada veći broj domaćina. Štetna je za različite voćke (dud, šljiva, trešnja, jabuka, kruška, orah…), ali napada i pojedine zeljaste vrste biljaka, poput deteline, lucerke i plavog patlidžana. Poreklom je iz Severne Amerike odakle se proširila po Evropi.

Prezimi lutka u pukotinama kore i sličnim skrovitim mestima, a u proleće se pojavljuje leptir prve generacije koji polaže jaja u formi jajnih legala svetlo-zelene boje koja se teško uočavaju. Gusenice žive u zajednici u paučinastim guseničnim gnezdima.

izgled guseničnog gnezda na stablu šljive

Boja larve varira od žute do zelene, što zavisi od ishrane. Imaju karakterističnu široku smeđu prugu duž leđa i žute pruge na bokovima, s bradavicama iz kojih izbijaju tamne dlake. U početku je gusenično gnezdo malo i teže ga je zapaziti a kasnije, s porastom gusenica, raste i može da prekrije celu krošnju drveta. Razvija dve generacije u toku jedne godine, s tim što u uslovima tople jeseni može započeti i treću. Gusenice nakon što se raziđu iz gnezda mogu da izazovu golobrst.

Proizvođačima se preporučuje obilazak zasada i ukoliko se registruje prisustvo guseničnih gnezda, njihovo mehaničko uklanjanje. Ako je prisutno 2 do 5 guseničnih gnezda po stablu, preporučuje se sprovođenje hemijskog tretmana nekim od registrovanih insekticida.

Preventivne mere zaštite od karantinskog patogena Monilinia fructicola
Na terenu RC Kragujevac šljive se nalaze, u zavisnosti od sorte i lokaliteta, u fenofazi plodovi dostigli 70% krajnje veličine do početka obojavanja ploda (BBCH 77-81).
 
U pojedinim zasadima primetni su simptomi karakteristični za monilioznu trulež plodova.
 
 
Kao i ostale koštičave vrste, šljiva je podložna napadu gljive Monilinia fructicola. Ova gljiva naročito može biti štetna za nektarinu i breskvu, ali i višnju, trešnju, kajsiju i u manjoj meri za jabučaste voćne vrste. Kod nas se nalazi na listi karantinskih organizama IA deo II, što znači da je na pojedinim regionima naše zemlje prisutna dok drugde nije a njeno je unošenje i širenje u Republiku Srbiju zabranjeno. U programu posebnog nadzora na prisustvo M.fructicola proizvodni region RC Kragujevac pokazao se kao zona sa prisustvom ovog parazita.

Simptomi na plodovima su lako prepoznatljivi i na osnovu izgleda teško se mogu razlikovati od simptoma koje prouzrokuju druge gljive istog roda. Uključuju pojavu mrkih pega koje se postepeno šire i zahvataju celokupan plod (mrka, smeđa trulež) a kasnije sporulacijom dovode do pojave beličastih koncentričnih tvorevina. Takvi plodovi se suše, smežuravaju i očvrsli ostaju na granama ili padaju na zemlju (mumificirani plodovi). Oni predstavljaju dalji izvor inokuluma. Pored vidljivih simptoma, mogu postojati i plodovi bez simptoma koji su ipak inficirani (latentne infekcije). Važno je napomenuti da plodovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja i to najčešće kroz različite povrede, ali i kroz prirodne otvore i direktnim prodorom kroz kutikulu. S tim u vezi, period intenzivnog porasta nekoliko nedelja pred berbu smatra se najosetljivijim. Kako se približavamo periodu koji je kod šljive najkritičniji kad je u pitanju infekcija ovom gljivom, a prisutni su uslovi koji pogoduju njenom razvoju (vlažan i kišovit period za nama sa gradonosnim padavinama koje su stvorile mehaničke povrede, a zatim period sa visokim temperaturama), potrebno je skrenuti pažnju na sve mere koje se mogu iskoristiti u borbi protiv ovog patogena. To je naročito važno ako se zna da je M. fructicola karantinski parazit u Ruskoj Federaciji a da veliki deo šljive sa našeg terena završava upravo na tom tržištu. Drugi deo izvozi se ka zemljama EU, gde je ovaj parazit izgubio status karantinskog 2014. godine.

Pre svega, potrebno je ukloniti i uništiti sve zaražene biljne delove i mumificirane plodove iz voćnjaka. U samom voćnjaku neophodno je preduzimati sve redovne mere nege i zaštite, suzbijati korove i insekte jer oni svojom ishranom mogu načiniti mehanička ošetećenja koja su ulaz za M.fructicola. Takođe, preporuka je da se samonikle vrste voćaka koje su domaćin ovog parazita uklone ako se nalaze u blizini zasada. Značajno je uravnoteženo đubrenje i navodnjavanje a prihrana kalcijumom povoljno deluje na otpornost plodova.

Ono što može predstavljati naročit problem jeste činjenica da štete od ovog patogena mogu nastati i nakon berbe, tokom skladištenja i transporta. Najčešće se simptomi posle berbe pojavljuju kao posledica latentne infekcije, ali se može desiti da od momenta berbe zdravi plodovi bivaju inficirani u slučaju prisustva patogena i postojanja povoljnih uslova. Budući da je u toku berba višnje i ranih sorti nektarine, a berba ostalih vrsta koštičavih vrsta sleduje u budućem periodu, potrebno je istaći mere koje se tiču berbe i manipulacije plodovima kojima bi se minimizirao rizik od infekcije.

Sa tog stanovišta značajna je pravovremena i redovna berba i izbegavanje ozleđivanja biljaka. Berbu je potrebno obaviti uoči padavina. Prilikom berbe potruditi se da se što manje plodovi mehanički oštećuju. Zdrave plodove oštećene tokom branja ne stavljati u ambalažu a plodove bolesnog izgleda treba odstranjivati. I ambalaža mora biti nova ili, ako je ranije korišćena, treba je dobro oprati i obložiti iznutra. Ambalažu ne držati na zemlji zbog moguće kontaminacije i ne spuštati u nju bilo kakav drugi materijal. Skladišni prostor i transportna sredstva moraju biti čista i bez ostataka trulog voća koje bi moglo predstavljati izvor zaraze, a sami plodovi bi trebali biti u što kraćem roku rashlađeni do temperature skladištenja i uneti u skladište.

Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris)

Prvi nalaz žilogriza (Capnodis tenebrionis) na terenu koji pokriva RC Kragujevac registrovan je 02.06. u selu Lužnice na šljivi. Velike štete pričinjava na koštičavim voćnim vrstama, u prvom redu na višnji i trešnji.

U pitanju je imago koji se u ovom trenutku hrani peteljkama lista koštičavih voćaka pre nego što položi jaja. Jaja polaže najčešće na zemljište u neposrednoj blizini biljke hraniteljke, iz kojih se pile larve koje se ubušuju u predelu korenovog vrata i korena i dovode do sušenja stabla.

imago žilogriza (Capnodis tenebrionis)

 

Reč  je o veoma opasnoj štetočini karakterističnoj za Mediteran, ali se zbog klimatskih promena, sve dužih i toplijih leta, učestalo pojavljuje i u nas. Zaštita je nezahvalna zbog činjenice da larve puno vremena provode u unutrašnjosti drveta (12-14 meseci).

Imajući u vidu sve gore navedeno, zaštita je kompleksna i uključuje različite mere:

-uklanjanje stabala koja su se osušila zbog prisustva ovog insekta.

-hemijski tretman protiv imaga u vreme dopunske ishrane lisnim peteljkama nekim od preparata na bazi acetamiprida (Afinex 20 SP, Voley 20 SP, Mospilan 20 SP...), imidakloprida (Confidor 200 SL), tiametoksama (Actara 25 WG), ...

-smanjenje populacije odraslih insekata postavljanjem lovnih klopki (posude svetlijih boja u koje se sipa voćni sok).

-hemijski tretman protiv larve nekim od zemljišnih insekticida (a.m. teflutrin, Force 1,5-G u količini od 5 kg/ha ili a.m. fipronil, Goldor bait u količ. od 10 kg/ha) uz plitku inkorporaciju, u zoni oko biljke gde ženke polažu jaja na tlo (u radijusu od 1m od voćke).

-posle berbe tretirati 2-3 puta nekim od insekticida na bazi hlorpirifosa (Pyrinex 48 SC, 1.5 l/ha).

-učestala površinska obrada, uz intenzivno navodnjavanje.

-nove zasade ne podizati na mestu iskrčenih.

 

Sa stanovišta hemijske zaštite, bitno je razumeti tajming dopunske ishrane i polaganja jaja, jer su to kritične tačke u kojima hemijski tretman ima pun smisao. Žilogriz se dopunski hrani negde polovinom jula meseca, a kod šljive to je nešto ranije, otprilike u vreme promene boje ploda. Period polaganja jaja je veoma razvučen, traje od juna do avgusta. Proizvođačima se svakako savetuje da obilaze svoje zasade koštičavog voća i reaguju ukoliko primete ovu štetočinu.

Nakon što se larva jednom ubuši u korenov vrat, hemijske mere postaju neefikasne.

 

Takođe je na terenu uočena pojava šiljokrilca (Perotis lugubris). Biologija i mere zaštite podudaraju se sa onima navedenim za žilogriza.

imago šiljokrilca (Perotis lugubris)

 

žilogriz (levo) i šiljokrilac (desno)

Rak korena na sadnicama šljive

Na lokalitetu Lipovac, opština Topola, u zasadu šljiva primećena su stabla sa simptomima karakterističnim za rak korena i korenovog vrata, prouzrokovača Agrobacterium tumefaciens. Zasad je star godinu dana. Do zaraze je došlo sa sadnim materijalom, tj. prilikom kalemljenja, jer ovo je jedan od najrasprostranjenijih načina širenja bolesti. Simptomi su vrlo karakteristični, nastaju tumaraste izrasline (gale) na korenu, korenovom vratu i stablu uglavnom na mestu preseka, prilikom orezivanja. Posledica ove bolesti je i slabiji razvoj korenovog sistema. Rak korena često se može javiti na sadnicama šljive u rasadnicima, dovodeći do kraćeg životnog veka takvih biljaka i umanjenog roda. Generalno, u rasadničarskoj proizvodnji nepoštovanjem plodoreda dolazi do nagomilavanja inokuluma i to utiče na pojavu bolesti. Do infekcije može doći preko biljnih delova koji se koriste za razmnožavanje, ali i preko oruđa i alata, zatim putem vetra, kišnih kapi, zalivanjem, insektima, i to preko mehaničkih ozleda koje nastaju na kori, bilo rezidbom, bilo izmrzavanjem ili na neki drugi način.

 

simptom raka korena na dadnici šljive

 

Shodno svemu gore navedenom, suzbijanje se vrši pre svega kroz preventivne mere, a tu su naročito bitne agrotehničke mere i higijena polja (uklanjanje biljaka sa vidljivim simptomima). Takođe, ne treba vršiti sadnju na parcelama gde je odranije poznato prisutstvo ove bolesti, barem 4-5 godina. Kalemljenje na zeleno je bolje izvoditi nego kalemljenje na zrelo.