25.3.2023
Na terenu RC Ruma zasadi bresaka i nektarina se nalaze u u različitim fazama cvetanja i precvetavanja.
Pregledom zasada breskve i nektarine, vizuelno i metodom otresanja grančica, kao i pregledom spontane korovske flore u zasadima registrovano je prisustvo imaga tripsa (Thysanoptera).
velika slika
Sa cvetanjem dolazi do migracije tripsa sa biljaka spontane flore na cvetove voća. Štete od tripsa nastaju usled ishrane odraslih jedinki i larvi i samog čina polaganja jaja na cvetovima i tek zametnutim plodovima. Kao posledica, dolazi do odbacivanja cvetova, a kasnije do pojave ožiljaka na plodovima. Značajnije štete nastaju usled ishrane larvi na tek zametnutim plodovima. Napadnuti plodovi nekrotiraju i deformišu se. Sa porastom plodova dolazi do njihovog pucanja i iz njih može curiti smola.
Suzbijanje tripsa je otežano jer primena insekticida nije dozvoljena u vreme njihove pojave u fazi cvetanja, zbog prisustva polinatora. Sa hemijskim merama borbe protiv ove štetočine se otpočinje u fazi precvetavanja i početka formiranja plodnika, kada polinatori više nisu prisutni u voćnjaku.
RC Ruma nastavlja sa praćenjem aktivnosti tripsa i na vreme će dati signal za insekticidni tretman.
4.4.2022
Na terenu RC Ruma, u zasadima šljiva, koji se nalaze u različitim fazama cvetanja (cvetna loža otvorena, krunični listići vidljivi, pojedinačni cvetovi bele boje, do punog cvetanja (57-65 BBCH)), registrovani su prvi ulovi crne šljivine ose (Hoplocampa minuta).
velika slika
Šljivine ose imaju jednu generaciju godišnje. U periodu cvetanja ženke ovih štetočina polažu jaja u čašične listiće cvetova. Larve se ubušuju u tek zametnute plodove, usled čega dolazi do njihovog prevremenog opadanja.
Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju (sprovode se u fazi precvetavanja, u vreme piljenja larvi).
RC Ruma nastavlja sa praćenjem ovih štetočina i signaliziraće pravo vreme za tretman.
U fazama cvetanja primena insekticida je zabranjena! 3.4.2021
Na terenu RC Ruma, u zasadima šljiva koji se nalaze u različitim fazama cvetanja, registrovani su prvi ulovi crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta, Hoplocampa flava).
velika slika
Šljivine ose imaju jednu generaciju godišnje. U periodu cvetanja ženke ovih štetočina polažu jaja u čašične listiće cvetova. Larve se ubušuju u tek zametnute plodove, usled čega dolazi do njihovog opadanja.
Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju (sprovode se u fazi precvetavanja), a RC Ruma nastavlja sa praćenjem ovih štetočina i signaliziraće pravo vreme za tretman.
U fazama cvetanja primena insekticida je zabranjena!
8.4.2020
U zasadima šljiva, koji se nalaze u različitim fazama cvetanja, na lepljivim klopkama se registruju prvi ulovi šljivinih osa (Hoplocampa minuta, Hoplocampa flava).
Crna šljivina osa (Hoplocampa minuta)
Ženke šljivinih osa polažu jaja u čašične listiće cvetova. Larve se ubušuju u tek zametnute plodove, usled čega dolazi do njihovog opadanja.
Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite (sprovode se u fazi precvetavanja), a RC Ruma nastavlja sa praćenjem ovih štetočina i signaliziraće pravo vreme za tretman.
3.4.2019
Na terenu RC Ruma u zasadima šljiva, koji se nalaze u fazi cvetanja, registruju se prvi ulovi crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta, Hoplocampa flava).
velika slika
Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Ruma nastavlja sa praćenjem ovih štetočina i signaliziraće pravo vreme za tretman.
19.3.2019
Na terenu RC Ruma u zasadima kajsije, koji se nalaze u fazi cvetanja, registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta).
.jpg)
Rutava buba
Sa porastom temperature i ulaskom ostalih voćnih vrsta u fazu cvetanja doći će do intenziviranja pojave ove štetočine.
Preporučuje se sprovođenje preventivnih mera kontrole, odnosno izlovljavanje postavljanjem lovnih klopki plave ili bele boje, u koje treba sipati vodu i dodati neki voćni sirup, anis, negro bombone ili sredtvo za pranje sudova.
Primena insekticida u fazi cvetanja je zakonski zabranjena, a prilikom upotrebe pesticida obavezno se treba pridžavati uputsva za upotrebu i sprovesti sve mere u cilju zaštite pčela i drugih oprašivača. 13.4.2018
Na terenu RC Ruma zasadi šljive se nalaze u fenofazi punog cvetanja (65 BBCH).
Na lokalitetu Ruma (10.04.) i Platičevo (11.04.) na lepljivim klopkama je registrovan početak leta crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).
velika slika
Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.
RC Ruma će signalizirati vreme za tretman.
9.7.2013
Red: Coleoptera (tvrdokrilci)
Familija: Buprestidae (krasci)
Imago
 
velika slika velika slika
Larva
 
velika slika velika slika
Na terenu RC Ruma, u zasadu breskve u Neradinu i u zasadima višnje na lokalitetima Irig (potes Kipovi) i Vrdnik, tokom maja meseca registrovano je sušenje pojedinih grana na stablima koje se može zameniti sa sušenjem koje uzrokuje Monilia laxa u početnim fazama. Kasnije, tokom juna i početkom jula, uočeno je sušenje i propadanje većeg broja stabala na ovim lokalitetima.
Daljim analiziranjem konstatovano je da su ovi simptomi posledica prisustva štetočine korena, odnosno sušenja i propadanja stabala koštičavih voćaka poznate pod nazivom žilogriz (Capnodis tenebrionis L.).
U zasadu breskve u Neradinu 16.05. prilikom krčenja napadnutih stabala uočeno je prisustvo buprestidnih larvi. Pri vizuelnom pregledu 05.07., a na osnovu uočenih imaga, potvrđeno je da je u pitanju žilogriz, kao i 03.07. pri pregledu zasada višnje na lokalitetima Irig (potes Kipovi) i Vrdnik.
Žilogriz je poznata štetočina mediteranskih krajeva, a zadnjih godina postaje sve značajnija štetočina u Srbiji, kao i u voćarskom rejonu Fruške gore. Njeno prisustvo i širenje se povezuje sa sve toplijim i suvljim letima. Osim klimatskih promena, neobradjeni, zapušteni zasadi doprineli su pojavi i daljem širenju ove štetočine.
Napada koštičavo voće. Na prvom mestu višnju i trešnju, a zatim kajsiju, breskvu, šljivu i badem.
Odrasli insekt je crne boje, dug 15-27 mm. Vratni štit je sivkaste boje na kojem se ističu crne kvržice. Jaja su mlečno bela, ovalna (1-1,5 mm). Larve su tipične buprestidne, topuzastog izgleda, sa snažnim crnim usnim aparatom, bledožute boje, dostižu dužinu i do 60-70 mm.
Žilogriz prezimi kao imago ili kao larva. Imago se može pojaviti već u martu na okolnim korovskim biljkama, a nakon listanja voćaka prelazi na njih. Jedno vreme se hrani grizući koru mladih grana, lišće i lisne drške, a onda dolazi do kopuliranja, nakon čega ženka odlaže jaja (jun-avgust). na donji deo stabla, u blizini korenovog vrata ili u zemlju oko stabla. 10-20 dana od polaganja jaja dolazi do piljenja larvi koje se kreću prema korenu gde se ubušuju. Bušeći hodnike prelaze iz tanjih u deblje korenje, a mogu dospeti i u korenov vrat i stablo ispod ili iznad površine zemlje. Razviće larve traje jednu do dve godine. Iz rano odložanih jaja odrasli oblik se razvije već iduće godine, dok se iz kasnije odloženih jaja odrasli javljaju nakon dve godine.
Spuštanje imaga radi polaganja jaja
velika slika
Znaci napada uočavaju se obično tek pošto larve pričine određenu štetu. Sušenje počinje na vršnom delu voćke. Jedan od prvih simptoma je smanjena lisna površina, odnosno sitniji listići, a ako i dođe do oplodnje, formirani plodovi su sitni. Napadnuta stabla se postepeno suše i na kraju potpuno propadaju. Što je napadnuto stablo mlađe, to pre dolazi do njegovog propadanja.
Simptomi (štete) na breskvi
  
velika slika velika slika velika slika
Suzbijanje žilogriza je veoma teško, jer veći deo života provodi u drvetu. Najvažnije je preduzeti odgovarajuće preventivne mere:
· zdrav sadni materijal
· odmaranje zemljišta (ne podizati voćnjak na parceli na kojoj je prethodno iskrčen voćnjak najmanje 3-5 godina)
· češća površinska obrada i navodnjavanje voćnjaka (utiče na smanjenje broja ubušenih larvi)
· sakupljanje odraslih jedinki trešenjem stabla i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijh boja) u koje treba usuti malo voćnog soka (doprinosi smanjenju populacije)
· sprečavanje ženki da odlože jaja u neposrednu blizinu voćaka, odnosno prizemni deo stabla (donji deo stabla i zemljište oko njega može se prekriti crnom PVC folijom koja se prekrije zemljištem ili se preko nje stavi PVC mreža); skupa metoda
· uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala; rupu nakon vađenja istretirati zemljišnim insekticidom
· suzbijanje imaga u vreme dopunske ishrane u krošnji drveća pre odlaganja jaja (svi tretmani koji su usmereni na suzbijanje surlaša, vaši, smotavaca, trešnjine muve doprinose i smanjenju brojnosti žilogriza)
· primena zemljišnih insekticida u otvorene jamiće za sadnju pri podizanju novih zasada, kao i za vreme prvih godina razvoja voćaka u vreme odlaganja jaja u junu, tretiranjem zemljista 30 cm (za sadnice) ili do 1 m u prečniku oko stabla (za mlade voćke) uz inkorporaciju u gornji sloj tla;
Kurativne mere za suzbijanje larvi su samo delimično uspešne i moguće su samo na manjim površinama. Sastoje se u zalivanju zemljišta oko sadnica ili mlađih voćaka rastvorom nekog od insekticida koji se koriste za folijarne tretmane. Kada se larva ubuši u korenov vrat mere borbe se ne mogu primeniti.
Red: Coleoptera (tvrdokrilci)
Familija: Buprestidae (krasci)
 
velika slika velika slika
Na lokalitetu Irig (potes Ružaš) u zasadima šljive i kajsije polovinom aprila konstatovano je prisustvo još jedne štetočine koja prouzrokuje sušenje i propadanje stabala koštičavih voćaka, a to je šiljokrilac (Perotis lugubris Fab.). Na lokalitetu Vrdnik, u zasadu višnje gde je 03.07. uočeno prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis L.), 08.07. je potvrđeno i prisustvo šiljokrilca, što dodatno usložnjava problem.
Šiljokrilac je takođe termofilna vrsta karakteristična za područje Mediterana. Promena klime i otopljavanje u ovom delu Evrope mu odgovaraju, pa postaje sve značajnija štetočina u Srbiji, kao i žilogriz.
Ova štetočina se javlja na šumskom drveću i koštičavom voću. Najradije napada šljivu i kajsiju, a može da se javi i na višnji, trešnji, breskvi.
Imago je sjajno bakarne boje, 18 - 25 mm dužine. Larve su tipične buprestidne, prljavo bele boje, dužine do 40 mm.
Način života je vrlo sličan žilogrizu. Prezimljava kao larva i kao imago. Razvojni ciklus larve traje 1- 2 godine. Imago u periodu dopunske ishrane oštećuje koru mladih voćaka, pupoljke, mlade grane i grančice, a ređe lišće i lisne peteljke. Ženka nešto ranije u odnosu na žilogriza polaže jaja, u prizemni deo stabla ili na koren. Ispiljene larve takođe prave hodnike u korenu što dovodi do sušenja napadnutih stabala. Simptom koji može ukazati na prisustvo larava ove štetočine je sušenje pojedinih grana u krošnji. Vremenom se broj suvih grana povećava, te postepeno dolazi do sušenja čitavog stabla.
Simptomi
 
Šljiva Višnja
Mere borbe su iste kao i za žilogriza.
|
|
|
|
|