Na terenu RC Ruma, u zasadu breskve u Neradinu i u zasadima višnje na lokalitetima Irig (potes Kipovi) i Vrdnik, tokom maja meseca registrovano je sušenje pojedinih grana na stablima koje se može zameniti sa sušenjem koje uzrokuje Monilia laxa u početnim fazama. Kasnije, tokom juna i početkom jula, uočeno je sušenje i propadanje većeg broja stabala na ovim lokalitetima.
Daljim analiziranjem konstatovano je da su ovi simptomi posledica prisustva štetočine korena, odnosno sušenja i propadanja stabala koštičavih voćaka poznate pod nazivom žilogriz (Capnodis tenebrionis L.).
U zasadu breskve u Neradinu 16.05. prilikom krčenja napadnutih stabala uočeno je prisustvo buprestidnih larvi. Pri vizuelnom pregledu 05.07., a na osnovu uočenih imaga, potvrđeno je da je u pitanju žilogriz, kao i 03.07. pri pregledu zasada višnje na lokalitetima Irig (potes Kipovi) i Vrdnik.
Žilogriz je poznata štetočina mediteranskih krajeva, a zadnjih godina postaje sve značajnija štetočina u Srbiji, kao i u voćarskom rejonu Fruške gore. Njeno prisustvo i širenje se povezuje sa sve toplijim i suvljim letima. Osim klimatskih promena, neobradjeni, zapušteni zasadi doprineli su pojavi i daljem širenju ove štetočine.
Napada koštičavo voće. Na prvom mestu višnju i trešnju, a zatim kajsiju, breskvu, šljivu i badem.
Odrasli insekt je crne boje, dug 15-27 mm. Vratni štit je sivkaste boje na kojem se ističu crne kvržice. Jaja su mlečno bela, ovalna (1-1,5 mm). Larve su tipične buprestidne, topuzastog izgleda, sa snažnim crnim usnim aparatom, bledožute boje, dostižu dužinu i do 60-70 mm.
Žilogriz prezimi kao imago ili kao larva. Imago se može pojaviti već u martu na okolnim korovskim biljkama, a nakon listanja voćaka prelazi na njih. Jedno vreme se hrani grizući koru mladih grana, lišće i lisne drške, a onda dolazi do kopuliranja, nakon čega ženka odlaže jaja (jun-avgust). na donji deo stabla, u blizini korenovog vrata ili u zemlju oko stabla. 10-20 dana od polaganja jaja dolazi do piljenja larvi koje se kreću prema korenu gde se ubušuju. Bušeći hodnike prelaze iz tanjih u deblje korenje, a mogu dospeti i u korenov vrat i stablo ispod ili iznad površine zemlje. Razviće larve traje jednu do dve godine. Iz rano odložanih jaja odrasli oblik se razvije već iduće godine, dok se iz kasnije odloženih jaja odrasli javljaju nakon dve godine.
Spuštanje imaga radi polaganja jaja
velika slika
Znaci napada uočavaju se obično tek pošto larve pričine određenu štetu. Sušenje počinje na vršnom delu voćke. Jedan od prvih simptoma je smanjena lisna površina, odnosno sitniji listići, a ako i dođe do oplodnje, formirani plodovi su sitni. Napadnuta stabla se postepeno suše i na kraju potpuno propadaju. Što je napadnuto stablo mlađe, to pre dolazi do njegovog propadanja.
Simptomi (štete) na breskvi
velika slika velika slika velika slika
Suzbijanje žilogriza je veoma teško, jer veći deo života provodi u drvetu. Najvažnije je preduzeti odgovarajuće preventivne mere:
· zdrav sadni materijal
· odmaranje zemljišta (ne podizati voćnjak na parceli na kojoj je prethodno iskrčen voćnjak najmanje 3-5 godina)
· češća površinska obrada i navodnjavanje voćnjaka (utiče na smanjenje broja ubušenih larvi)
· sakupljanje odraslih jedinki trešenjem stabla i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijh boja) u koje treba usuti malo voćnog soka (doprinosi smanjenju populacije)
· sprečavanje ženki da odlože jaja u neposrednu blizinu voćaka, odnosno prizemni deo stabla (donji deo stabla i zemljište oko njega može se prekriti crnom PVC folijom koja se prekrije zemljištem ili se preko nje stavi PVC mreža); skupa metoda
· uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala; rupu nakon vađenja istretirati zemljišnim insekticidom
· suzbijanje imaga u vreme dopunske ishrane u krošnji drveća pre odlaganja jaja (svi tretmani koji su usmereni na suzbijanje surlaša, vaši, smotavaca, trešnjine muve doprinose i smanjenju brojnosti žilogriza)
· primena zemljišnih insekticida u otvorene jamiće za sadnju pri podizanju novih zasada, kao i za vreme prvih godina razvoja voćaka u vreme odlaganja jaja u junu, tretiranjem zemljista 30 cm (za sadnice) ili do 1 m u prečniku oko stabla (za mlade voćke) uz inkorporaciju u gornji sloj tla;
Kurativne mere za suzbijanje larvi su samo delimično uspešne i moguće su samo na manjim površinama. Sastoje se u zalivanju zemljišta oko sadnica ili mlađih voćaka rastvorom nekog od insekticida koji se koriste za folijarne tretmane. Kada se larva ubuši u korenov vrat mere borbe se ne mogu primeniti.