Red: Coleoptera (tvrdokrilci)
Familija: Buprestidae (krasci)
velika slika velika slika
Na lokalitetu Irig (potes Ružaš) u zasadima šljive i kajsije polovinom aprila konstatovano je prisustvo još jedne štetočine koja prouzrokuje sušenje i propadanje stabala koštičavih voćaka, a to je šiljokrilac (Perotis lugubris Fab.). Na lokalitetu Vrdnik, u zasadu višnje gde je 03.07. uočeno prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis L.), 08.07. je potvrđeno i prisustvo šiljokrilca, što dodatno usložnjava problem.
Šiljokrilac je takođe termofilna vrsta karakteristična za područje Mediterana. Promena klime i otopljavanje u ovom delu Evrope mu odgovaraju, pa postaje sve značajnija štetočina u Srbiji, kao i žilogriz.
Ova štetočina se javlja na šumskom drveću i koštičavom voću. Najradije napada šljivu i kajsiju, a može da se javi i na višnji, trešnji, breskvi.
Imago je sjajno bakarne boje, 18 - 25 mm dužine. Larve su tipične buprestidne, prljavo bele boje, dužine do 40 mm.
Način života je vrlo sličan žilogrizu. Prezimljava kao larva i kao imago. Razvojni ciklus larve traje 1- 2 godine. Imago u periodu dopunske ishrane oštećuje koru mladih voćaka, pupoljke, mlade grane i grančice, a ređe lišće i lisne peteljke. Ženka nešto ranije u odnosu na žilogriza polaže jaja, u prizemni deo stabla ili na koren. Ispiljene larve takođe prave hodnike u korenu što dovodi do sušenja napadnutih stabala. Simptom koji može ukazati na prisustvo larava ove štetočine je sušenje pojedinih grana u krošnji. Vremenom se broj suvih grana povećava, te postepeno dolazi do sušenja čitavog stabla.
Simptomi
Šljiva Višnja
Mere borbe su iste kao i za žilogriza.