Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac > Prilozi > Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

Na terenu RC Kragujevac na klopkama sa mirisnim atraktantima postavljenim u zasad kupine, uhvaćene su prve jedinke azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) za ovo područje.

 

D.suzukii-ženka

 

Pošto je u pitanju relativno nova, introdukovana vrsta u nas, domaći naziv za ovu mušicu ne postoji pa se uslovno koristi ime "azijska voćna mušica". U pitanju je invazivna vrsta poreklom iz Azije koja se proširila i na druge delove sveta. Danas je prisutna u više zemalja Evrope i Severne Amerike. Glavni put širenja je trgovina poljoprivrednim proizvodima koje ovaj patogen parazitira, a to su plodovi različitih voćnih vrsta, poput maline, kupine, jagode, breskve, grožđa, trešnje, šljive i druge. Dakle, širok je krug domaćina što čini suzbijanje ove štetočine otežanim.

 

Zbog aktuelnosti izvoza breskve i nektarine sa našeg područja, naročito za Rusku Federaciju, gde ova štetočina ima karantinski status, proizvođačima ovog, ali i sveg ostalog voća koje pomenuta štetočina napada, a čija proizvodnja je okrenuta izvozu, skrećemo pažnju na opasnost od pojave azijske voćne mušice u plodovima voća tokom i posle berbe.

 

Još jedna činjenica koja ograničava zaštitu jeste veliki broj generacija u toku godine (u povoljnim uslovima do 15). Za razliku od većine Drosophila vrsta, ova parazitira zrele plodove voća, dok je ono još na biljci, dakle uoči same berbe. To postiže zahvaljujući svojoj snažnoj testerastoj legalici kojom zaseca epidermis ploda i polaže jaja u unutrašnjost iz kojih se razvijaju larve. One se dalje hrane sadržajem ploda, a iz njih se najposle razvijaju lutke koje mogu biti ili unutar ili na površini ploda. Na kraju ciklusa pojavljuje se imago koji prezimi. Jedna ženka ove mušice može da položi od jednog do tri jajeta na jednom mestu, ali kako jedan plod može posetiti više ženki, to se iz istog ploda može izleći 60-70 jedinki. Reprodukcioni ciklus je veoma kratak i varira između 1 i 2 nedelje, u zavisnosti od uslova sredine, što znači da samo jedan par može da produkuje stotine jedinki u potomstvu za samo nekoliko nedelja. Kada se ovako veliki reprodukcioni potencijal uzme u obzir zajedno sa razvijenom svetskom trgovinom kojom se ovaj parazit intenzivno širi, kao i sa velikim brojem generacija koje razvija tokom godine, onda postaje jasno da je po sredi potencijalno veoma opasna štetočina, čiji uticaj na poljoprivredu naše zemlje ne može da se potceni, zbog činjenice da parazitira mnoge voćne vrste koje su od ekonomskog značaja.

 

Osim direktnih šteta koje izaziva ishrana unutar ploda, postoje i indirektne štete zbog pojave sekundarnih parazita, gljivica i bakterija, koje uzrokuju trulež. Na pojedinim parcelama pod breskvom u SAD, pričinjena je 100% šteta.

 

Azijska voćna mušica preferira područja visoke vlažnosti i umerene temperature, dakle umereno- kontinentalni klimat kakav vlada na našim prostorima. Može se očekivati dalja adaptacija ovog parazita u našim uslovima, pogotovo jer, po podacima EPPO, hladna zima nema veći uticaj na stepen preživljavanja insekta.

 

Naši poljoprivredni proizvođači vizuelno teško mogu da razlikuju pomenutu vrstu od ostalih voćnih mušica koje su odomaćene na našem terenu, poput vinske mušice, Drosophila melanogaster. Pouzdana identifikacija moguća je samo u laboratorijskim uslovima, i to naročito na osnovu specifično građene testeraste legalice, koja je upadljivo razlikuje od ostalih vrsta istog roda, što je i razlog zašto je ona u stanju jaja da polaže u zreo plod tokom vegetacije, što nije svojstveno za neke druge vrste.

 

Upravo zbog činjenice da štete pričinjava u vreme neposredno pred berbu, zaštita hemijskim sredstvima zbog trajanja karence je otežana, a način života larve koji se odvija unutar ploda takođe usložnjava hemijsku zaštitu. Osim toga, primena feromona i feromonskih klopki nije moguća jer ova vrsta ne produkuje seksualne feromone kojima privlači jedinke iste vrste tokom parenja, već se kopulacija odvija na mestu ishrane, odnosno na voćnim plodovima kojima bivaju privučene jedinke oba pola ove vrste radi ishrane.  Zbog toga se akcenat daje na higijenskim merama koje preventivno mogu uticati na ograničenje populacije ovih insekata. Tu spadaju orezivanje i uklanjanje infestiranih plodova. Takođe se preporučuje ukljanjanje prezrelih i trulih plodova i skraćivanje perioda berbe. Potrebno je uništiti sve potencijalne biljke domaćine (divlja kupina, dženarika, zova i dr.) u okolini parcele. Zapušteni i neodržavani voćnjaci osetljivih vrsta bi trebali biti iskrčeni.

 

Drugi način kontrole populacije ove štetočin je masovno izlovljavanje pomoću klopki na osnovu mirisnog atraktanta a njihov dizajn je veoma jednostavan, tako da ih naši proizvođači mogu sami kreirati i postaviti u svojim voćnjacima. One se mogu napraviti od plastičnih flaša na kojima se izbuše rupice pri sredini, za ulaz mušice, dok se bliže grliću načini otvor prekriven gazom, odakle isparava atraktant koji privlači insekte. Sam atraktant se pravi od mešavine jabukovog sirćeta (1,5 dl) i crnog vina (1,5 dl), uz nekoliko kapi deterdženta.

 

Mnogo nade se polaže u mogućnost biološke kontrole korišćenjem parazitne osice iz roda Phaenopria.

 

Comments

There are no comments yet for this post.