Kao i ostale koštičave vrste, šljiva je podložna napadu gljive Monilinia fructicola. Ova gljiva naročito može biti štetna za nektarinu i breskvu, ali i višnju, trešnju, kajsiju i u manjoj meri za jabučaste voćne vrste. Kod nas se nalazi na listi karantinskih organizama IA deo II, što znači da je na pojedinim regionima naše zemlje prisutna dok drugde nije a njeno je unošenje i širenje u Republiku Srbiju zabranjeno. U programu posebnog nadzora na prisustvo M.fructicola proizvodni region RC Kragujevac pokazao se kao zona sa prisustvom ovog parazita.
Simptomi na plodovima su lako prepoznatljivi i na osnovu izgleda teško se mogu razlikovati od simptoma koje prouzrokuju druge gljive istog roda. Uključuju pojavu mrkih pega koje se postepeno šire i zahvataju celokupan plod (mrka, smeđa trulež) a kasnije sporulacijom dovode do pojave beličastih koncentričnih tvorevina. Takvi plodovi se suše, smežuravaju i očvrsli ostaju na granama ili padaju na zemlju (mumificirani plodovi). Oni predstavljaju dalji izvor inokuluma. Pored vidljivih simptoma, mogu postojati i plodovi bez simptoma koji su ipak inficirani (latentne infekcije). Važno je napomenuti da plodovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja i to najčešće kroz različite povrede, ali i kroz prirodne otvore i direktnim prodorom kroz kutikulu. S tim u vezi, period intenzivnog porasta nekoliko nedelja pred berbu smatra se najosetljivijim. Kako se približavamo periodu koji je kod šljive najkritičniji kad je u pitanju infekcija ovom gljivom, a prisutni su uslovi koji pogoduju njenom razvoju (vlažan i kišovit period za nama sa gradonosnim padavinama koje su stvorile mehaničke povrede, a zatim period sa visokim temperaturama), potrebno je skrenuti pažnju na sve mere koje se mogu iskoristiti u borbi protiv ovog patogena. To je naročito važno ako se zna da je M. fructicola karantinski parazit u Ruskoj Federaciji a da veliki deo šljive sa našeg terena završava upravo na tom tržištu. Drugi deo izvozi se ka zemljama EU, gde je ovaj parazit izgubio status karantinskog 2014. godine.
Pre svega, potrebno je ukloniti i uništiti sve zaražene biljne delove i mumificirane plodove iz voćnjaka. U samom voćnjaku neophodno je preduzimati sve redovne mere nege i zaštite, suzbijati korove i insekte jer oni svojom ishranom mogu načiniti mehanička ošetećenja koja su ulaz za M.fructicola. Takođe, preporuka je da se samonikle vrste voćaka koje su domaćin ovog parazita uklone ako se nalaze u blizini zasada. Značajno je uravnoteženo đubrenje i navodnjavanje a prihrana kalcijumom povoljno deluje na otpornost plodova.
Ono što može predstavljati naročit problem jeste činjenica da štete od ovog patogena mogu nastati i nakon berbe, tokom skladištenja i transporta. Najčešće se simptomi posle berbe pojavljuju kao posledica latentne infekcije, ali se može desiti da od momenta berbe zdravi plodovi bivaju inficirani u slučaju prisustva patogena i postojanja povoljnih uslova. Budući da je u toku berba višnje i ranih sorti nektarine, a berba ostalih vrsta koštičavih vrsta sleduje u budućem periodu, potrebno je istaći mere koje se tiču berbe i manipulacije plodovima kojima bi se minimizirao rizik od infekcije.
Sa tog stanovišta značajna je pravovremena i redovna berba i izbegavanje ozleđivanja biljaka. Berbu je potrebno obaviti uoči padavina. Prilikom berbe potruditi se da se što manje plodovi mehanički oštećuju. Zdrave plodove oštećene tokom branja ne stavljati u ambalažu a plodove bolesnog izgleda treba odstranjivati. I ambalaža mora biti nova ili, ako je ranije korišćena, treba je dobro oprati i obložiti iznutra. Ambalažu ne držati na zemlji zbog moguće kontaminacije i ne spuštati u nju bilo kakav drugi materijal. Skladišni prostor i transportna sredstva moraju biti čista i bez ostataka trulog voća koje bi moglo predstavljati izvor zaraze, a sami plodovi bi trebali biti u što kraćem roku rashlađeni do temperature skladištenja i uneti u skladište.