Skip to main content

Region Vrbas

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Vrbas > Usevi ili zasadi
Opasnost od poljskih glodara na području delovanja RC Vrbas

Na području delovanja RC Vrbas vizuelnim pregledom useva soje, kukuruza, šećerne repe kao i novoposejanih useva uljane repice, lucerke, i voćnih zasada, registrovana je povećana aktivnost poljskih glodara: poljskih miševa (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

 

Na većini lokaliteta, brojnost ovih štetočina za sada je na nivou I i II kategorije brojnosti, osim na lucerištima gde su aktivne rupe registrovane u III kategoriji.

 

Poljski miš na lucerištu

 

Nekoliko faktora uslovljava povećanu brojnost ove grupe štetočina, a od najveće važnosti su: klimatski uslovi, stanište i izvori hrane. Imajući u vidu uslove u kojima se odvija prozvodnja, toplo vreme vreme sa deficitom padavina, uz obilje hrane koja se nalazi na parcelama kod kojih se odvija žetva ili se ona očekuje u narednom periodu (usevi soje, kukuruza, šećerne repe) kao i na parcelama pod samoniklom uljanom repicom, lucerkom može se očekivati brzi porast populacije poljskih glodara i opasnost od njihovog prenamnoženja.

 

Sa ovih žarišta glodari migriraju na novoposejane useve uljane repice, ozime pšenice i ječma, gde se pr­vo hra­ne po­se­ja­nim i kli­ja­lim se­me­nom, a ka­sni­je na­kon ni­ca­nja use­va na­sta­vlja­ju svo­ju ak­tiv­nost ošte­ću­ju­ći nad­zem­ne i pod­zem­ne de­lo­ve iz­ni­klih bi­lja­ka, stva­ra­ju­ći ta­ko­zva­na pra­zna me­sta bez use­va - „oaze“. Značajne štete u jesenjem delu sezone mogu nastati i u voćnjacima, naročito mladim zasadima i rasadnicima, gde oštećenja od glodara dovode do slabljenja i sušenja stabala.


U cilju smanjenja šteta i gubitaka prinosa od štetnih glodara, potrebno je primeniti sve raspoložive preventivne i direktne mere zaštite. Kao preventivne mere, posebno se ističe zaoravanje žetvenih ostataka, izbegavanje redukovane obrade, preoravanje utrina, zaparloženih površina i briga o prirodnim neprijateljima glodara, pticama. Direktne mere podrazumevaju njihovo hemijsko suzbijanje, primenom registrovanih rodenticida.

 

Suzbijanje poljskih glodara streba da se sprovodi sveobuhvatno, blagovremeno i organizovano, ne čekajući da dođe do njihovog prenamnoženja.

 

Na našem regionu, trenutno je aktuelna zaštita poljskih glodara u lucerištima, novoposejanim usevima uljane repice, parcelama gde se planira setva pšenice i ječma, kao i u voćnim zasadima, o čemu detaljnije proizvođači mogu pogledati na linku.

Prisustvo poljskih stenica

Vizuelnim pregledom useva lucerke, soje, suncokreta, paprike, registrovane su odrasle jedinke poljske stenice ( Lygus spp. ), na do 10% biljaka.

poljska stenica na paprici

Poljske stenice su polifagne štetočine, domaćini su na više od 300 biljnih vrsta, a u našim krajevima najviše naseljavaju lucerku, uljanu repicu, soju, suncokret, kao i povrtarske useve.

Prezimljavaju kao odrasle jedinke, ispod biljnih ostataka. Ženke polažu pojedinačna jaja, retko u grupama. Larve(nimfe), liče na odrasle jedinke, jedino nemaju krila. Najzastupljenija vrsta ovog roda je Lygus rugulipennis. Štete prave i larve i odrasle jedinke, hraneći se biljnim delovima. Izazivaju hlorozu biljaka, jer svojim usnim aparatom za sisanje, prouzrokuju sušenje i uvenuće listova, a kasnije i celih vršnih izdanaka. Seme napadnuto od stenica nema vitalnost, šturo je, a cvetovi prestaju biti interesantni pčelama, tako da izostaje oprašivanje. Njihova brojnost zavisi od agroekoloških uslova. Odgovaraju im suva i topla leta i najviše ih ima na korovima i višegodišnjim leguminozama.

Poljske stenice imaju prirodne neprijatelje iz roda Orius i Nabis, ali njihova brojnost nije dovoljna da bi se uspostavila biološka ravnoteža, tj. neophodne su i mehaničke mere za smanjenje njihove populacije u smislu uništavanja korova, uklanjanja biljnih ostataka, ranog košenja useva ( lucerka ).

Brojnost poljskih stenica ne ugrožava biljke domaćine, pa se za sada  hemijske mere ne preporučuju.

Prisustvo cikade Eupterix atropunctata u usevima

Na području delovanja RC Vrbas, u usevima soje i paprike, uočeno je cikade Eupterix atropunctata.

cikada na soji

cikada na paprici

Ova cikada je rasprostranjena u Evropi, Aziji, severnoj Africi i severnoj Americi.

Dužina tela odraslih jedinki je 3,1-3,7 mm. Žute ili tamno zelene boje je, sa potpuno crnim ili smeđe crnim pegama. Trbuh im je crn, sa žutim nogama.

Ima više biljaka domaćina iz familije Solanacae, Amaranthaceae, Aliacae, Apiacae, Fabacae, Lamiaceae, Ranunculaceae, Scrophulariaceae, Urticaceae.

Prezimljava u zemljištu, u stadijumu larve, na podzemnim organima biljaka domaćina. Po parenju, ženke svakog dana polažu po 2-8 belih poluprovidnih jaja na naličje lišća. Embrionalno razviće traje 9-10 dana, a razviće larvi 18-21 dan.

Ova cikada je potencijalni je prenosilac fitoplazmi Aster yellows i Candidatus Phytoplasma solani (Stolbur). S obzirom na veliki broj domaćina ove cikade, pre svega korova, kao jedna od najvažnijih mera borbe je upravo uništavanje korova (poponac, štir, palamida i dr.) kao potencijalnih rezervoara virusa.

Suzbijanje cikade Eupterix atropunctata se za sada ne preporučuje.

Prisustvo običnog paučinara na kukuruzu

Na području delovanja RC Vrbas, usevi  kukuruza, se nalaze u različitim fazama razvoja ploda, od rane mlečne zrelosti, do sva zrna dostigla krajnju veličinu (BBCH 73-79 ).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza na više lokaliteta, prvenstveno na ivičnim delovima parcele, uočeni su simptomi napada običnog paučinara, (Tetranichus urticae). Na naličju lišća, registrovana su jaja, larve i odrasle jedinke običnog paučinara.

usev kukuruza napadnut od običnog paučinara

simptom napada običnog paučinara

Ova veoma štetna grinja napada veliki broj biljnih vrsta (do 300 registrovanih). Štete pravi larve i odrasle jedinke hraneći se biljnim sokovima na naličju listova. Takav način ishrane utiče na smanjenje intenziteta fotosinteze, a kao posledica toga, može doći do sušenja i propadanja lisne mase. Na mestima ishrane, na naličju lista, formira se gusta paučinasta mreža.

Obični paučinar prezimi u stadijumu zimske ženke. Na proleće ishranu započinje na korovima. Ima više generacija godišnje, u zavisnosti od vremenskih uslova. Najpovoljnija temperatura za njihovu ubrzanu reprodukciju je oko 30˚C i relativna vlaga između 35 i 55% , kada broj generacija može biti do 12.

Prisustvo invazivnih stenica

Na području delovanja RC Vrbas, na većem broju biljnih vrsta (paprika, krompir, krastavac, soja, šećerna repa, kajsija) registrovani su svi embrionalni razvoji povrtne stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

 

odrasla jedinka povrtne stenice na soji

larve braon mramoraste stenice na kukuruzu

odrasla jedinka povrtne stenice na krompiru

Obe vrste stenica su invazivne, kosmopolitske vrste. Larve ovih štetočina prolaze kroz 5 razvojnih stupnjeva. Usni aparat im je podešen za bodenje i sisanje. Štete nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz praktično svih nadzemnih delova biljaka. Usnim aparatom luče pljuvačku koja razara biljne proteine i koja ostaje u plodu. Nekrotično tkivo ispod epidermisa kod takvih plodova biva uništeno, a plodovi  deformisani, što utiče na njihov kvalitet. U kukuruzu i soji, kao posledica napada navedenih stenica, može doći do pojave neobrazovanja semena. Na plodovima jabuka razara meso i na mestu uboda se stvara plutasto tkivo, koje podseća na „ gorke pege „.

Dobri su letači, veoma pokretljivi i skloni  grupisanju, tako da brzo migriraju sa parcele na parcelu. Krajem leta, sa padom temperature, sakrivaju se u kuće, radne prostore i druga skrivena mesta radi prezimljavanja. Poznate su i dnevne migracije ovih štetočina kada se larve i odrasle jedinke nalaze na gornjim delovima biljaka kada ih treba i suzbijati. Tokom dana sa otopljavanjem premeštaju se u zaklon donjih delova biljaka, a mogu se naći i na zemlji. Za ljude su potpuno bezopasni.

Za sada, brojnosti povrtne i mramoraste stenice na području delovanja RC Vrbas, ne predstavljaju opasnost u usevima i zasadima u kojima se registruju plodovi koji dozrevaju. .

Dobru efikasnost u suzbijanju ovih stenica pokazuju insekticidi iz grupe piretroida. U usevima paprike i paradajza insekticid Scatto (a.m. deltametrin) je registrovan za suzbijanje zelene stenice. Karenca ovog insekticida u pomenutim usevima iznosi 3 dana.

RC Vrbas nastavlja sa praćenjem stenica u biljnoj proizvodnji i blagovremeno će obaveštavati proizvođače o potrebi njihovog suzbijanja u usevima i zasadima.

Štete od kukuruzne pipe na pšenici i prisustvo vrtnih muva

Na području RC Vrbas ove godine je uočena veća brojnost kukuruzne pipe (Tanymecus dilaticolis) u odnosu na prethodne godine.

Pored prisustva ove pipe u usevima kukuruza, ove godine su uočene značajne štete od njene ishrane i na usevima pšenice, pogotovo na parcelama gde je prošle godine bio kukuruz. Na mestima gde se kukuruzna pipa hranila na listovima, uočeno je i intenzivno prisustvo vrtnih muva (Bibio hortulans).

Vrtne muve nisu poznate kao štetočine poljoprivrednih useva, one se samo hrane biljnim sokovima (usni aparat za lizanje).

Najveći napadi i oštećenja od kukuruzne pipe su uočeni po obodima parcela.

Preporuka je da se usevi kukuruza redovno obilaze jer tek predstoji nicanje na velikom broju useva, a pipa je najopasnija u periodu od nicanja do razvoja prvih listova (pogledati preporuku).

kukuruzna pipa na pšenici

kukuruzna pipa na pšenici

vrtne muve na mestima oštećenja od kukuruzne pipe

Obratiti pažnju na prisustvo glodara u usevima i zasadima

Na području delovanja RC Vrbas, u usevima strnih žita i uljane repice i u zasadima voća je uočeno prisustvo aktivnih rupa od glodara.

Za sada je broj aktivnih rupa u vrlo niskoj brojnosti (videti u tabeli).

Međutim, poljski glodari mogu naneti značajne štete u strništima, lucerištima i voćnjacima, u uslovima velike brojnosti. 

Veća brojnost glodara u ovom periodu, može se očekivati posle duge i tople jeseni i blage zime i ranog, suvog proleća bez padavina.

Zaštitu strnih žita i lucerišta treba izvesti kod niske brojnosti populacije glodara, i u jesen i u proleće, a u starijim voćnjacima kod srednje brojnosti glodara.

Suzbijanje glodara se vrši registrovanim rodenticidima u vidu mamaka, uz obavezno njihovo zatrpavanje u rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.

Preporučuje se proizvođačima stalan pregled posejanih parcela i zasada, da bi se utvrdila kritična brojnost za primenu registrovanih rodenticida. (posebno u mladim zasadima, štete od poljskih glodara, mogu biti i do 80%).

Kategorije brojnosti glodara

Kategorija

Opis brojnosti

Broj aktivnih rupa/ha

 

 

Microtis arvalis

Apodemus spp.

Cricetus cricetus

I

Vrlo niska

do 10

do 10

do 0,2

II

Niska

10-500

10-50

0,2-1

III

Srednja

500-5000

50-500

1-5

IV

Visoka

5000-20000

500-2000

6-20

V

Vrlo visoka

20000-50000

2000-10000

20-50

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

rupe u pšenici od poljskih glodara

Trulež plodova jabučastog voća u zasadima jabuke

Na području delovanja RC Vrbas, jabuke se u zavisnosti od sortimenta, nalaze u završnim fazama berbe i u fazi početka gubljenja boje lišća i opadanja (BBCH 89-95).

 

Vizuelnim pregledom zasada, koji nisu u intenzivnoj proizvodnji i kod kojih nisu sprovedene adekvatne mere zaštite, registrovani su plodovi sa simptomima truleži plodova jabučastog voća (Monilinia fructigena).

 

mumificirani plodovi jabuke, Monilia fructigena

 

konidiofore i konidije gljive

 

Ovaj patogen prezimljava u zaraženim plodovima, koji nisu uklonjeni sa grana ili padnu na zemlju. Plodovi jabuke mogu biti inficirani ovim patogenom preko oštećene pokožice ploda, ako je oštećena od strane insekata, ptica, grada, grana. Na površini ploda, dolazi do fruktifikacije parazita. Kroz pukotine na plodu, izbijaju pepeljaste gomilice, sporodohije, koje čine reproduktivni organi gljive, konidije. Infekcija se širi sa zaraženog na zdrav plod na mestu njihovog dodira. Oboleli plodovi gube vodu, turgor i mumificiraju, tj.suše se. U odsustvu svetla, u skladištima, ne formiraju se reproduktivni organi.

 

Mere kontrole ovog patogena se sastoje u kombinaciji agrotehničkih i hemijskih mera zaštite. Od agrotehničkih mera veoma je važno sakupljanje i uništavanje zaraženih plodova jer oni služe kao izvor zaraze za narednu vegetaciju. Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida u fazama sazrevanja plodova, kada su oni i najosteljiviji na infekcije pomenutim patogenom, kao i jesenji tretman preparatima na bazi bakra, u fazi kada opadne oko 70% lisne mase, a koji ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala patogena.

 

Prisustvo bele leptiraste vaši u usevu kupusa

Na području delovanja RC Vrbas, vizuelnim pregledom useva kupusa na otvorenom polju, registrovano je prisustvo larvi i odraslih jedinki bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum), na do 50% biljaka.

larve i odrasle jedinke bele leptiraste vaši

Bela leptirasta vaš pripada najopasnijim štetočinama u zatvorenom prostoru, a prisutna je i na otvorenom prostoru, kao štetočina paradajza, kupusa, krastavca i drugog povrća. Svi stadijumi osim jaja su štetni. Štete prave larve i odrasle jedinke, sisajući biljne sokove, usled čega se gubi zelena boja i proces fotosinteze, biljke slabe i propadaju. Nesvareni biljni sok, vaši izlučuju u vidu medne rose koja predstavlja dobru podlogu za razviće "čađavica" zbog čega listovi manje ili vise pocrne i postaju manje produktivni.

Optimalni uslovi za razvoj bele leptiraste vaši su temperature od 21°C i relativna vlažnost vazduha od 75-80%. Tokom leta, štetočina izleće iz zatvorenog prostora i naseljava razne korovske i gajene biljke u neposrednoj blizini. Na njima se razmnožava do kraja jeseni, kada se ponovo vraća u zatvoreni prostor. 

Suzbijanje ove štetočine je veoma otežano zbog istovremenog prisustva svih stadijuma razvića. Skup svih mera kontrole (preventivne, mehaničke, agrotehničke, biološke i hemijske) u zatvorenom prostoru gde je ova štetočina dominantno prisutna doprinosi njenoj manjoj brojnosti i na otvorenom polju gde se pojavljuje u jednom delu vegetacije. Kada su u pitanju hemijske mere, one su samo korektivne, jer štetočina veoma brzo stiče rezistentnost na primenjene insekticide s obzirom na veliki broj generacija u toku godine i na skriveni način života (naličje listova kupusa).

Prisustvo štetočina u usevu postrne boranije

Na području delovanja RC Vrbas, usevi postrne boranije se nalaze u fazi formirane druge i treće troliske (BBCH 14-15).

faza boranije

Vizuelnim pregledom useva boranije, registrovana su sveže položena jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na 1% biljaka, kao i odrasle jedinke povrtne stenice (Nezara viridula) na do 5% biljaka.

jaje pamukove sovice na licu lista boranije

odrasla jedinka povrtne stenice

S obzirom da usev boranije trenutno nije ugrožen od navedenih štetočina koje se hrane cvetovima i plodovima boranije (nisu još formirani), za sada se ne preporučuju  mere zaštite. RC Vrbas nastavlja sa monitoringom štetočina u usevu boranije i blagovremeno će signalizirati vreme tretiranja.

1 - 10 Next