|
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Pirot > Prilozi > Najznačajnije bolesti borovnice
|
14.6.2021
Uvenuće i sušenje cvetova i izdanaka (Monilinia vaccinii-corymbosi)
U periodu cvetanja i u uslovima visoke vlažnosti borovnica je osetljiva na infekciju gljivom prouzrokovačem uvenuća i sušenja cvetova i izdanaka. Ova gljiva prezimljava u opalim mumificiranim plodovima borovnice u obliku pseudosklerocija. Na proleće, sa porastom temperatura i u uslovima vlažnosti može doći do infekcije mladih listova, izdanaka i cvetova.
Na zaraženim listovima javljaju se braon pege duž glavnog nerva. Širenjem bolesti dolazi do sušenja listova i celih izdanaka koji se savijaju u vidu pastirskog štapa. Zaraženi cvetovi poprimaju braon boju, a tkivo u osnovi cvetova postaje vodenasto. Kako se plod razvija, bobice koje se razvijaju iz obolelih cvetova poprimaju braon ili krem boju, sakupljaju se u čvrstu čauru i slobodno padaju sa žbuna.
Zaštita borovnice od ovog patogena podrazumeva primenu svih raspoloživih preventivnih mera zaštite: uklanjanje mumificiranih bobica, obrada zemljišta radi zatrpavanja mumificiranih bobica čime se remeti formiranje apotecija tog patogena, gajenje manje osetljivih sorti (poput sorte Duke). Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida u cilju zaštite lisne mase i cvetova, pred povoljne uslove za ostvarenje infekcije.
Siva trulež – Botrytis cinerea
U fazama cvetanja i sazrevanja plodova, borovnice su osetljive na infekciju gljivom prouzrokovačem sive truleži. Ova gljiva prezimi u obliku micelije ili sklerocija. U proleće dolazi do sporulacije i obrazovanja konidija koje u uslovima visoke relativne vlage vrše infekciju biljnog tkiva.
Pomenuti patogen može napasti cvetove i mlade grančice, listove i plodove. Listovi dobijaju svetlo braon boju i bivaju prekriveni sivom masom spora ove gljive. Inficirani cvetovi dobijaju braon boju i venu, a čitavi cvetni klasteri mogu biti uništeni. Mladi, zeleni plodovi bivaju zaraženi preko zaraženih cvetova. Višak azota može da dovede do izraženog rasta lisne mase, koja je osetljivija na oboljenje.
Zaštita borovnice od ovog patogena podrazumeva primenu svih raspoloživih preventivnih mera zaštite: uklanjanje zaraženih biljnih delova, izbegavanje preteranog đubrenja azotom u proleće, izbegavanje mehaničkih povreda ploda, ubrzo nakon berbe skladištiti plodove u hladnjače i dr. Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida tokom cvetanja i sazrevanja plodova, a pred povoljne uslove za ostvarenje infekcije.
Septoriozna pegavost lista borovnice – Septoria albopunctata
Simptomi oboljenja u proleće se uočavaju u vidu pojedinačnih, vodenastih lezija koje se javljaju na naličju listova. Vremenom se broj pega povećava, one su nepravilnog oblika, promera oko 5mm i braon boje. Na licu lista pege se javljaju u vidu crvenih/purpurnih pega nepravilnog oblika. Slični simptomi se javljaju na stablima žbunova, ali samo na donjoj polovini. U zasadima u kojima dođe do jakih infekcija i masovne pojave simptoma može doći do rane defolijacije, što ima negativan uticaj za razvoj biljke i rodnih pupoljaka za sledeću godinu.
Gljiva prezimljava u ostacima zaraženih biljaka. U proleće, u kišnim uslovima, dolazi do oslobađanja spora sa zaraženih biljnih ostataka, a najintenzivnije u periodu od 3-4 nedelje nakon što je 1-10% cvetova otvoreno. Simptomi pegavosti lista se mogu pojaviti 10-14 dana nakon ostvarene infekcije.
Imajući u vidu da je kritičan period za ostvarenje infekcije ovim patogenom nakon cvetanja, primenom fungicida sa ciljem zaštite borovnice od prouzrokovača uvenuća i sušenja cvetova i izdanaka i sive truleži kao dominantnih patogena, suzbija se i prouzrokovač pegavosti lista borovnice.
Napomena: S obzirom da je u zasadima borovnica registrovan mali broj aktivnih materija fungicida, sa ciljem odlaganja rezistentnosti gljiva, veoma je važno vršiti rotaciju fungicida različitog mehanizma delovanja u svakom tretmanu.
Na linku se mogu videti sve preporuke koje je RC Pirot dao tokom ove proizvodne sezone sa ciljem zaštite borovnice od najznačajnijih štetnih organizama. |
|
|
|
|
|
|