23.1.2024
Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetima Crnoklište, Pirot-grad, Pirot van varoš i Barje Čiflik, usevi ozime pšenice i ječma se nalaze u različitim fazama razvoja, od 3 do 5 listova razvijeno (BBCH 13-15).
Vizuelnim pregledom pšenice nije registrovano prisustvo simptoma bolesti, kao ni prisustvo lisnih vaši. Registrovano je prisustvo cikade (Psammotettix alienus) na do 2% biljaka.
U usevima ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 3% biljaka i simptomi sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 2% biljaka. Nije registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae) dok je prisustvo cikade (Psammotettix alienus) registrovano na do 2% biljaka. Kao posledica niskih temperatura i prizemnih mrazova, uočava se žućenje vršnih listova ječma.
Parcele su pregledane i na prisustvo aktivnih rupa od glodara, i tom prilikom ustanovljeno je da njihova brojnost ne prelazi prag štetnosti.
RC Pirot nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i ječma. 22.1.2024
Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Petrovački put, sproveden je vizuelni pregled zasada kruške. Tom prilikom je ustanovljeno da se kruške trenutno nalaze u fazi mirovanja (BBCH 00). Izgled samog voćnjaka je dobar i biljke se nalaze u dobroj kondiciji.
(zimska forma obične kruškine buve)
Pregled je vršen u najtoplijem delu sunčanog dana, kada je temperatura prelazila 150C. Registrovano je prisustvo prezimljujućih formi odraslih jedinki kruškine buve (Cacopsylla piri) u niskom intenzitetu napada. Najavljene niske temperature za naredni period odložiće početak polaganja jaja ove štetočine te se hemijske mere zaštite za sada ne preporučuju.
RC Pirot nastavlja sa praćenjem pomenute štetočine i signaliziraće pravo vreme za tretman. 20.12.2023
Na području delovаnja RC Pirot, usevi ozime pšenice i ječma se nalaze u različitim fazama razvoja; od faze klijanja i nicanja do faze tri lista razvijeno (BBCH 09-13). Zbog nepovoljnih vremenskih uslova setva ozimih strnih žita u našem regionu je dosta kasnila.
Vizuelnim pregledom na parcelama pod ozimim ječmom registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 2-3% biljaka. U usevima ozime pšenice i dalje se ne registruje prisustvo bolesti. Aktivnost insekata u oba useva je smanjena jer vremenske prilike sa niskim temperaturama nepovoljno utiču na njihov dalji razvoj i širenje.
Na pojedinim parcelama registruje se prisustvo aktivnih rupa poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis) u niskoj i vrlo niskoj kategoriji brojnosti.
(aktivna rupa)
Svakako, proizvođačima se preporučuje pregled parcela na prisustvo aktivnih rupa. Više o pragu štetnosti i merema borbe protiv glodara u prilogu na linku.
RC Pirot nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih žita. 28.11.2023
Na području delovanja RC Pirot, usevi ozimih strnih žita se nalaze u fazi klijanja i nicanja do faze dva lista razvijeno (BBCH 09-12).
(fenofaza razvoja)
Ove godine setva ozimih strnih žita je kasnila i još uvek traje. Do sada je posejan samo mali procenat površina. Nije bilo moguće posejati ih u optimalnom roku zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Zbog visokih temperatura i nedostatka padavina tokom oktobra meseca, nije se moglo pripremiti zemljište za setvu.
Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo biljnih vaši (Aphididae) na 2-3% biljaka i cikade Psammotettix alienus na do 2% biljaka.
Hladno vreme, sa temperaturama u minusu, uticaće na redukciju brojnosti ovih štetočina.
U usevima ječma registruju se simptomi mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 2% biljaka. U usevima ozime pšenice nije registrovano prisustvo bolesti.
(mrežasta pegavost)
I dalje se registrije prisustvo aktivnih rupa od poljskih glodara, poljske voluharice (Microtus arvalis) i poljskog miša (Apodemus sylvaticus) u vrlo niskoj brojnosti.
Prisustvo aktivnih rupa glodara uočeno je na obodnim delovima pregledanih parcela. RC Pirot je napisao prilog o štetama koje glodari pričinjavaju, kao i o merama borbe protiv istih (prilog na link-u).
RC Pirot nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva pšenice i ječma. 14.11.2023
Na području delovanja RC Pirot, zasadi kruške se nalaze u različitim fenofazama opadanja lišća. Prilikom vršenja vizuelnog pregleda zasada, na lokalitetu Petrovački put, registrovano je prisustvo odraslih jedinki zimske forme obične kruškine buve (Cacopsylla pyri).
(zimska forma)
Za običnu kruškinu buvu je karakteristična pojava sezonskog dimorfizma. Za razliku od letnjih formi, zimska forma ima tamniju boju, krupnija je (preko 3 mm), manje je mobilna i dosta je otpornija na niske temperature. U zavisnosti od zimskih temperatura varira stepen preživljavanja ove štetočine.
RC Pirot nastavlja sa praćenjem ove štetočine. 2.10.2023
Na području delovanja RC Pirot praćena je aktivnost poljskih miševa (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis) u usevima kukuruza, lucerke, višegodišnjim zasadima (sa akcentom na mlade voćnjake), na pašnjacima, ledinama, utrinama, međama, nasipima. Na svim pregledanim površinama beleži se niska i vrlo niska brojnost glodara (I i II kategorija brojnosti).
(aktivne rupe glodara)
Ove godine u našem regionu nismo beležili povećanu brojnost poljskih glodara. Svakako, proizvođači bi trebali pregledati svoje parcele obzirom da trenutno toplo vreme za ovo doba godine pogoduje aktivnosti poljskih glodara. Velikoj brojnosti glodara pored povoljnih klimatskih uslova doprinose i nesistemsko suzbijanje, dostupnost hrane nakon kombajniranja kao i neadekvatna obrada zemljišta.
Za određivanje brojnosti poljskih glodara koristi se sledeća skala:
Kategorija |
Opis brojnosti |
Broj rupa /ha |
poljska voluharica |
poljski miš
|
I |
Vrlo niska |
do 10 |
do 10 |
II |
Niska |
10-500 |
10-50 |
III |
Srednja |
500-5000 |
50-500 |
IV |
Visoka |
5000-20000 |
500-2000 |
V |
Vrlo visoka |
20000-50000 |
2000-10000 |
Oštećenja koja prave glodari u voćnjacima, dovode do slabljenja i sušenja voćaka. Miševi su posebno štetni kod mladih zasada jabuke, kruške, višnje tokom jeseni kada se skinu ratarski usevi. Nakon nicanja ozimih žita očekuje se migracija glodara na tim površinama. Glodari mogu naneti velike štete na tek posejanim strnim žitima kao i lucerki.
Ukoliko se utvrdi brojnost glodara iznad praga štetnosti (prisustvo glodara u II kategoriji brojnosti), potrebno je pristupiti njihovom suzbijanju. Aktivnost rupa se utvrđuje zatrpavanjem otvorenih rupa i njihovim praćenjem. Ukoliko su prilikom narednog obilaska rupe ponovo otvorene, ubrajamo ih u aktivne.
Suzbijanje se vrši nekim od registrovanih mamaka. Mamke treba postaviti u jame i pokriti zemljom kako bi izbegli trovanje stoke i divljači. Takođe, potrebno je ukloniti sa parcele uginule jedinke i ostatke konzumiranih mamaka.
Prilikom suzbijanja prednost treba dati agrotehničkim merama borbe:
- Blagovremena žetva sa što manje osipanja zrna
- Zaoravanje strništa
- Uništavanje korova
- Duboko oranje
- Košenje površina pored useva kako bi se omogućio pristup predatorima glodara.
Zbog svega navedenog, preporuka proizvođačima je da redovno obilaze svoje parcele i da prate prisustvo i brojnost glodara na njima. Jako je važno da se sa merama suzbijanja krene na vreme jer time sprečavamo nastanak štete i brojnost glodara držimo pod kontrolom. 25.8.2023
Pepelnica je jedna od najznačajnijih bolesti vinove loze. Javlja se od ranog proleća pa sve do kraja vegetacionog perioda.
Prvi simptomi se javljaju u vidu sivkaste prevlake na peteljkama i listovima. Listovi mogu biti zaraženi u bilo kojoj fazi razvoja. Zaraženi listovi se suše i otpadaju. Međutim, najveće štete se ispoljavaju na grozdovima, koji u početku zaostaju u porastu a kasnije u fazi zatvaranja grozda puca epidermis bobice.
Pepelnicu prouzrokuje gljiva Erysiphe necator. Ova gljiva može inficirati sve zelene organe; lišće, peteljke, mladare i bobice. Prvi simptomi se javljaju na lišću u vidu pepeljastih pega, sa lica i naličja. Kako bolest napreduje razvija se brašnasta kolonija koju čini micelija sa konidioforama i konidijama.
Optimalne temperature za infekciju i razvoj pepelnice su 25-280C, dok se širenje pepelnice može odvijati u toku dužeg sušnog perioda, tj. nije neophodno prisustvo vlage.
Mere kontorole ove bolesti podrazumevaju:
- Gajenje otpornijih sorti
- Uklanjanje listova koji se nalaze uz grozdove sa ciljem boljeg provetravanja
- Pravovremeno sprovođenje hemijskih mera zaštite.
Gljiva prezimljava u obliku micelije između ljuspica pupoljaka ili u obliku kleistotecija (plodonosna tela). Obilno đubrenje azotom, izostanak uklanjanja viška zelene mase i ostavljanje velikog broja lastara zbog roda, pogoduju razvoju i širenju pepelnice.
Sa ciljem zaštite od pepelnice vinove loze, kao i od drugih štetnih organizama, RC Pirot je u toku ove vegetacione sezone napisao više preporuka. Preporuke su redovno objavljivanje na Portalu Prognozno izveštajne službe zaštite bilja i mogu se pogledati na link-u 21.8.2023
Na području delovanja RC Pirot, usevi kukuruza se u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike, nalaze u različitim fazama razvoja ploda (BBCH 73-75).
(jajno leglo kukuruznog plamenca)
Vizuelnim pregledom useva, na naličju listova registrovana su položena jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 4% biljaka. Trenutno je u toku polaganje jaja II generacije pomenute štetočine.
Štete pravi gusenica koja se hrani i listom i metlicom dok druga generacija prelazi na zrno i klip. Oštećene biljke ili klip predstavljaju ulaz za prodiranje drugih patogena, kao što su gljive prouzrokovači truleži.
Obrazuje dve generacije godišnje, a u uslovima tople i vlažne jeseni i treću generaciju. Prezimljava u stadijumu larve (odrase gusenice) u stabljici kukuruza.
Prag štetnosti za kukuruznog plamenca je 10% biljaka sa janim leglima za merkantilni kukuruz, dok je za kukuruz šećerac prag štetnosti 5% biljaka sa jajnim leglima.
Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju. RC Pirot nastavlja sa praćenjem kukuruznog plamenca. 28.7.2023
Na području delovanja RC Pirot, vinova loza se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalazi u različitim fenofazama razvoja, od faze početak dodirivanja bobica do faze zatvaranje grozda, potpuno dodirivanje bobica (BBCH 77-79).
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na više lokaliteta, uočeno je prisustvo simptoma crne truleži (Guignardia bidwellii).
(simptomi na listu i grozdu)
Kod pojedinih grozdova procenat oštećenja iznosi i 50%. Pоmenuti patogen napada sve delove biljke, list, lastar i grozd. Prvi simptomi uočavaju se na listu u vidu pojedinačnih, karakterističnih svetlo-smeđih pega nepravilnog oblika. Pege su oivičene tamnomrkim prstenom, i u okviru pega mogu se uočiti crna telašca (piknidi). Simptomi na grozdu su u početku u vidu žućkastih mrlja, koje obuhvataju celu bobicu koja se na kraju sasuši. U godinama sa obimnijim padavinama oštećenja na grozdu su intenzivnija. Patogen prezimljava u mumificiranim grozdovima na čokotu ili na opalim bobicama na zemlji.
Kišno proleće koje smo imali tokom ove proizvodne sezone, kao i česte padavine u vreme cvetanja vinove loze, pogodovale su razvoju i širenju crne truleži.
Suzbijanja crne truleži vrši se uspešno u okviru mera zaštite koje se redovno sprovode fungicidima za suzbijanje plamenjače. Zaštitu je potrebno sprovoditi u periodu kada je dužina lastara 10-15 cm do početak šarka. Jako je važno da se pored hemijskih sprovedu i agrotehničke mere:
- Mehaničko uklanjanje zaraženih lastara i grozdova sa čokota i njihovo uništavanja
- Obavezno zaoravanje ostataka bobica na zemlji oko čokota vinove loze.
7.7.2023
Na području delovanja RC Pirot, usevi kukuruza se zavisno od rokova setve nalaze u različitim fazama razvoja lista i stabla. Prilikom obavljanja vizuelnog pregleda useva kukuruza, na više lokaliteta, registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri u niskom intenzitetu.
(cikada Reptalus panzeri)
Sam insekat nije štetan ali je vektor fitoplazme Stolbur koja je prouzrokovač oboljenja crvenilo kukuruza. Ova cikada ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve. Imago se tokom juna meseca hrani sokovima floema kukuruza. Ženke polažu jaja na koren na kojem se ispiljene larve hrane. Simptomi su u vidu crvenila na listovima, centralnom nervu i stablu kukuruza. Može doći i do deformacija na klipu.
Primena insekticidnih mera protiv ove štetočine se ne preporučuje. Pravilan plodored je najznačajnija mera borbe. Jako je bitno ne sejati pšenicu posle kukuruza, jer larve prezimljavaju upravo na korenu pšenice.
|
|
|
|
|