Vizuelnim pregledima useva pšenice i ječma uočeno je prisustvo štetnih glodara: poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).
Ovi glodari spadaju u polifagne štetočine, što znači da prave štete na velikom broju biljnih vrsta na poljoprivrednim zemljištima. Štete na ozimim usevima u jesen su u vidu uništavanja mladih biljaka izgrizanjem, pa sve do potpunog uništenja biljaka, stvarajući lako uočljive oaze u polju. U vreme klijanja i nicanja biljaka hrane se semenom i klijancima. Ukoliko su vremenske prilike u jesen povoljne, oštećivanje se može nastaviti do kasno u jesen što dovodi do smanjenja prinosa za narednu godinu. Poljski glodari prave velike štete od momenta setve, pa sve do žetve. Tokom zimskog perioda ne hiberniraju već samo usporavaju svoju aktivnost. Karakteriše ih brzo prenamnožavanje i ukoliko se na vreme ne redukuju suzbijanjem postižu visoku brojnost i tada je veoma teško zaštititi useve i sprečiti štete koje nanose. Velikoj brojnosti doprinose povoljni klimatski uslovi, nesistematsko suzbijanje, dostupnost hrane nakon kombajniranja, neadekvatna obrada zemljišta.
Proizvođačima se preporučuje da obilaze parcele i prate prisustvo glodara. Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Suzbijanju treba pristupiti ukoliko se registruje brojnost iznad praga štetnosti. Aktivnost rupa se utvrđuje zatrpavanjem otvorenih rupa i njihovim praćenjem. Ukoliko u sledećem obilasku rupe ponovo budu otvorene ubrajamo ih u aktivne. Suzbijanje izvršiti nekim od registrovanih mamaka. Mamci se postavljaju u jame i prikriju se zemljom da ne bi došlo do trovanja divljači i stoke. Takođe, treba ukloniti uginule jedinke i ostatke konzumiranih mamaka sa parcele.
U suzbijanju ovih štetočina prednost treba dati agrotehničkim merama borbe kao što su:
· blagovremena žetva strnih žita sa što manje osipanja zrna,
· zaoravanje strništa,
· uništavanje korova i
· duboko oranje.