Skip to main content

Pirot

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Pirot > Usevi ili zasadi
Prisustvo šljivinih osa u zasadima šljive

Na teritoriji RC Pirot šljiva se nalazi u fazama većina cvetova sa krunicama, koje formiraju beli balon do prvi cvetovi otvoreni (BBCH 57-59).

 

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasade šljiva, lokalitet „Izvor-Rakovica“ i „Bela Palanka Nad breg“, registruju se ulovi odraslih jedinki crne šljivine ose (Hoplocampa minuta) i žute šljivine ose (Hoplocampa flava).

 

 

 

Šljivine ose imaju jednu generaciju godišnje. Tokom cvetanja ženke ovih štetočina polažu jaja u čašične listiće cvetova. Larve se ubušuju u tek zametnute plodove, usled čega dolazi do njihovog opadanja.

 

Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju (sprovode se u periodu piljenja gusenica, pre njihovog ubušivanja u plodove, u fazi precvetavanja šljive).

 

RC Pirot nastavlja sa praćenjem ovih štetočina i signaliziraće pravo vreme za tretman.

 

Primena insekticida u fazama cvetanja je zabranjena!

Zaštita voća krečenjem

Nakon berbe, iz voćnjaka treba ukloniti i spaliti preostale suve (mumificirane) plodove, suve grane i grančice. Sledeća važna mera, u cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih gljivičnih i bakterijskih oboljenja,  je jesenje ili “plavo prskanje” voća, nekim od preparata na bazi bakra, u fazi kada opadne minimum 70% lisne mase. Nakon plavog prskanja, može se sprovesti i krečenje stabala.

Krečenje stabala je jako korisna mera, ali je voćari primenjuju jako retko i često u pogrešno vreme, na proleće kada nema velikog efekta. Stabla ne treba krečiti ni u ranu jesen, jer će učestale kiše sprati kreč. Spovođenje ove mere je najbolje izvesti u kasnu jesen pre mrazeva, tokom novembra i decembra meseca, kada su povoljne temperature, kreč se ne smrzava i brzo se osuši na stablu tokom dana.

Ova mera je naročito korisna kod koštičavih voćnih vrsta, sa kratkim i nestabilnim zimskim mirovanjem i štiti koru od pucanja i rana koje nastaju usled velikih razlika između dnevnih i noćnih temperatura. U kasnu jesen i tokom zime, u toku dana, može doći  do zagrevanja stabla i kretanja sokova ka kruni, dok tokom noći temperatura pada ispod nule. U takvim uslovima dolazi do mrženjenja sokova i stvaranja kristala leda koji razaraju živo tkivo i dolazi do pucanja kore. Nastale pukotine predstavljaju ulazne otvore za razne patogene. Takođe, primenom ove mere uništavaju se lišajevi i mahovine koji su idealna podloga za prezimljavanje štetnih organizama. Bela boja na stablu i granama odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i odlaže kretanje vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

Smeša kojom se vrši krečenje pravi se dodavanjem 5 kg gašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i  0,2 kg sumpora u prahu u 15 do 20 litara vode. Ovako pripremljena smeša treba da se ostavi da odstoji 24 sata uz povremeno mešanje. Treba voditi računa o gustini smeše kako ne bi došlo do brzog ispiranja. Ručnim krečenjem jednim premazom možemo naneti gustu smešu kreča i dobiti veliku belinu, dok se kreč nanet mašinski, atomizerom brže ispira. Ukoliko ipak dođe do spiranja kreča, krečenje treba ponoviti krajem zime.

Trulež plodova na šljivi

Na području delovanja RC Pirot, šljive se u zavisnosti od sortimenta, nalaze u različitim fazama zrenja ploda: od početak obojavanja ploda do plod zreo za branje (BBCH 81-87).

 

Vizuelnim pregledom zasada šljiva, na pojedinim lokacijama je registrovano prisustvo simptoma truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp.).

 

Vrste iz roda Monilinia spadaju među ekonomski najznačajnije parazite u voćarstvu koji nanose velike gubitke u proizvodnji. Na raznim voćnim vrstama prouzrokuju različite simptome (sušenje cvetova, grančica, grana i trulež plodova), zavisno od organa koji napadaju i vremena pojave. Javljaju se svake godine, a naročito pričinjavaju velike štete u godinama kada je kišovito vreme u fazi dozrevanja plodova.

U proteklom periodu vegetacije, abiotski faktori su bili veoma povoljni za razvoj gljiva koje prouzrokuju trulež ploda. Razvoj plodova tokom vegetacije je pratilo vlažno vreme sa čestim padavinama.

 

Plodovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja (od zametanja, pa do skladištenja). Najveće zaraze nastaju na dozrelim plodovima, gde parazit dospe preko ozleda na pokožici (insekti, grad itd.). Do zaraze može doći i ako se zaraženi i zdrav plod međusobno dodiruju. Pogotovo kada u godinama posle dužeg sušnog perioda padnu obilne kiše dolazi do naglog porasta ploda pri čemu pokožica ne može izdržati unutrašnji pritisak (puca), stvarajući na taj način mesto za prodor parazita.

 

Prvi simptomi na plodovima su kružne mrke pege oko mesta infekcije, koje se kasnije šire. Ako su temperatura i vlažnost visoki i plod zreliji, dolazi do bržeg širenja parazita.

Kasnije tako zaraženi plodovi mumificiraju i suše se i najčešće kao takvi ostaju na granama ili opadaju na zemlju.

Trulež plodova može i  posle branja da se širi, plodovi trule i propadaju.

Ova gljiva prezimljava u mumificiranim plodovima, u oštećenoj kori na granama.

 

Suzbijanje ovog parazita najčešće se sprovodi kombinovanjem mehaničkih i hemijskih mera.

Posle berbe treba ukloniti sve trule plodove, i na taj način sprečiti novi izvor zaraze, a takođe se sprečava i prodor parazita iz obolelog ploda u granu. Ako se zaraženi (mumificirani plodovi) ne odstrane posle berbe, u toku zrele rezidbe (u proleće) treba ih odstraniti zajedno sa zaraženim grančicama, a nakon toga oprskati voćnjak.

Zaraza u toku cvetanja je sa najtežim posledicama. Da bi je sprečili, tretiranje treba obaviti u fazi cvetanja i fazi sazrevanja ploda, ukoliko postoji infektivni potencijal i ako su vremenske prilike pogodne za razvoj patogena.

Prilikom primene fungicida uvek treba voditi računa o karenci  primenjenih preparata.

Pojava šljivine ose

Na području delovanja RC Pirot, šljive se nalaze u fenofazi  većina cvetova sa krunicama, koje fromiraju beli balon do prvi cvetovi otvoreni (BBCH 59).

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive, u poslednjih pet dana se registruju ulovi imaga crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).

 

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite. Suzbijanje ovih štetočina sprovodi se u fazi precvetavanja šljive, kada pčele i drugi polonatori nisu više prisutni u zasadu.

RC Pirot nastavlja sa praćenjem fenofaza razvoja šljive i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Pojava rutave bube u voćnjacima

Na području delovanja RC Pirot, u zasadima šljive, registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta) na cvetovima.

 

Ova polifagna štetočina oštećuje cvetove, hraneći se prašnicima, tučkom i kruničnim listićima. U početku se hrane na cvetovima maslačka, a potom odlaze na cvetove raznih voćnih vrsta (jabuka, kruška, višnja, trešnja, šljiva, borovnica…). Rutava buba je odličan letač. Tokom dana najaktivnija je u najtoplijem delu dana, u periodu od 10 – 16 časova.

U cilju kontrole i suzbijanja rutave bube hemijske mere zaštite nisu moguće zbog prisustva pčela i drugih polinatora u zasadima, pa su opravdane samo mehaničke mere zaštite.

Preporučuje se postavljanje lovnih posuda bele ili plave boje sa vodom uz dodatak mirisnog atraktanta (anis, cimet, negro bombone, voćni sirup) u cilju izlovljavanja ove štetočine. Posude treba postaviti u što većem broju po obodu parcele, a manji broj rasporediti unutar parcele. Mogu se postaviti na zemlju ili u krošnju. U voćnjacima ne treba suzbijati korove koji cvetaju u prvom redu maslačak, u cilju smanjenja aktivnostiove štetočine na cvetovima voća.

Let šljivini osa

Na terenu RC Pirot u zasadima šljiva, koji se nalaze u fazi cvetanjaregistruju se ulovi crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minutaHoplocampa flava).

 

 

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Pirot nastavlja sa praćenjem ovih štetočina i signaliziraće pravo vreme za tretman.