Skip to main content

Kraljevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kraljevo > Prilozi > Malina – virusi
Malina – virusi

Pregledom zasada maline 13.05.2016 na lokalitetu Bzovik, konstatovano je da se zasad pretežno nalazio u fazi 71 BBCH skale (Plodnica izbočena iz cvetne lože u obliku zavoja). U zasadu su uočeni simptomi hloroze i klobučavosti lišća u jakom intenzitetu.

 

Lišće iz tog zasada se redovno pregleda na prisustvo eriofidne grinje maline (Phyllocoptes gracilis). Simptomi su znatno intenzivniji od očekivanih simptoma hloroze i klobučavosti obzirom na uočen broj jedinki Phyllocoptes gracilis. Takođe, u zasadu su redovno obavljani akaricidni tretmani.

 

Iz pomenutih razloga pretpostavljeno je da su simptomi virusnog porekla. Četiri uzorka su poslata u laboratoriju Instituta za voćarstvo Čačak na laboratorijska testiranja i sva četiri su bila pozitivna na Raspberry leaf blotch virus. Zbog intenziteta simptoma, dva uzorka su dodatno testirana i na Rubus yellow net virus i Black raspberry necrosis virus i u oba uzorka je utvrđeno prisustvo ova dva virusa u mešanoj infekciji sa Raspberry leaf blotch virusom. Inače, malinu može inficirati oko petnaest vrsta virusa.

 

Simptomi infekcije Raspberry leaf blotch virusom su hloroze na lišću, klobučavost i nejednake nekroze koje mogu dovesti do izumiranja rodnih grana. Plodovi mogu da budu rehuljavi, i raspadaju pri berbi. Simptomi na lišću su jako slični simptomima koje izaziva Phyllocoptes gracilis. Još uvek nisu utvrđeni vektori ovog virusa, ali preliminarne studije sugerišu da je ova grinja jedan od vektora Raspberry leaf blotch virusa. Istraživanja načina prenošenja još uvek traju, obzirom da je ovaj virus relativno skoro otkriven.

 

Black raspberry necrosis virus i Rubus yellow net virus se prenose na poluperzistentan način lisnim vašima (Aphididae): Amphorophora agathonica, A. idaei, A. rubicumberlandii, Illinoia rubicola. Ne prenose se na potomstvo vektora i ne prenose se međusobnim kontaktom biljaka ni polenom. Takođe se ne prenose nematodama. U Evropi je najčešći vektor Amphorophora idaei, i do skoro nije preživljavao na biljkama koje imaju A10 gen, ali su se pojavili novi biotipovi A. ideai koji preživljavaju i na biljkama sa A10 genom.

 

Prisustvo virusa u malinama može postepeno smanjivati prinos sve do praga rentabilnosti proizvodnje. Porizvođači koji izvode blagovremene akaricidne tretmane, a i pored toga primete značajnije prisustvo opisanih simptoma, mogu da posumnjaju na prisustvo virusa u zasadu.

 

Kontrola virusa podrazumeva primenu više raspoloživih mera:

  • Upotrebiti sertifikovani bezvirusni sadni materijal;
  • Suzbijati korove koji mogu biti alternativni domaćini nekih virusa;
  • Ukloniti obolele biljake, ako je u pitanju mali procenat biljaka (5-10%), kako se virusi ne bi dalje širili u zasadu; dan-dva pre uklanjanja biljaka obaviti akaricidni i insekticidni tretman;
  • Ukoliko je procenat zaraženih biljaka veći od 5-10%, nastaviti sa eksploatacijom zasada dok prinos ne opadne toliko da proizvodnja postane nerentabilna, kada treba iskrčiti zaraženi zasad; nakon krčenja zasada ne podizati odmah novi na istom mestu, jer se bez detaljnih laboratorijskih analiza ne može biti siguran da li su bili prisutni neki virusi koji se prenose nematodama;
  • Blagovremeno i redovno obavljati akaricidne i insekticidne tretmane;
  • Postoje saopštenja da upotreba aminokiselina biljnog porekla može pomoći bijci da se i pored prisustva virusa razvija i daje zadovoljavajući prinos.

 
 

Comments

There are no comments yet for this post.