Kraljevo

Kruška je alternativni domaćin ove gljive. Na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se teleutostadijum i uredostadijum razvijaju na četinarima Juniperus vrste (kleka).

Ova gljiva se tokom zime održava u granama i grančicama kleke (Juniperus). U proleće se na njima formiraju teleutosorusi koji u vlažnim uslovima bubre i oslobađaju teleutospore. Klijanjem teleutospora nastaju bazidi s bazidiosporama koje nošene vetrom dospevaju na mlado lišće kruške gde proklijaju i vrše infekciju. Na naličju lista nastaju ecidije iz kojih se oslobađaju ecidiospore. One vrše infekciju kleke i ne mogu zaraziti krušku. Za potpuno završavanje ciklusa ove gljive potrebno je dve godine.

Nakon ostvarene infekcije na listu kruške se krajem proleća javljaju narandžasto-crvene pege različitog oblika. Pege su u početku sitne a kasnije bivaju krupnije. Na naličju lista, u okviru pega, pojavljuju se smeđa zadebljanja, koja predstavljaju početak stadijuma ecidija. One se formiraju krajem leta u vidu rogljastih izraštaja. U uslovima jače zaraze lišće se suši i prevremeno opada.

Na granama i grančicama, naročito na mladim stablima, stvaraju se rak-rane koje ne zarastaju i u kojima se takođe formiraju ecidije.

Suzbijanje

Obzirom da se rđa kruške javlja samo na onim stablima koja su u blizini kleke, tako je jedna od osnovnih mera zaštite kruške od ove bolesti uklanjanje i uništavanje kleke. Preporučljivo je da izolacioni pojas bude najmanje 500 metara. Takođe se mogu primeniti i hemijske mere borbe. Tretiranje se može vršiti preparatima na bazi aktivnih materija mankozeb i difenokonazol, kojima se inače vrši zaštita kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina).