Skip to main content

Pirot

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Pirot > Usevi ili zasadi
Visoka brojnost ružinog gundelja (Cetonia aurata)

Na području delovanja RC Pirot u toku je berba trešnje. Vizuelnim pregledom zasada uočen je izuzetno visok napada ružinog gundelja (Cetonia aurata).

 

(velika slika)

(velika slika)

Zadnjih godina se brojnost ružinog gundelja povećala i ova štetočina dobija na sve većem značaju. Ove godine je na teritoriji Pirota već pričinila značajne štete. Napada meke i sočne plodove, tako da očekujemo njenu aktivnostii i u narednom periodu. Preporuka proizvođačima je da redovno obilaze svoje zasade i da na vreme reaguju ukoliko primete pojavu ružinog gundelja. Opširnije o ovoj štetočini i načinu njenog suzbijanja, RC Pirot je u toku ove proizvodne godine napisao prilog na link-u.

Šupljikavost lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila)

Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Sukovo, u mladom zasadu trešnje registrovano je prisustvo simptoma šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila) u visokom intenzitetu napada.

Bolest se javlja na svom koštičavom voću: šljivi, trešnji, višnji, kajsiji, breskvi i dr. Gljiva napada lišće, plodove, pupoljke, cvetove i lastare. Simptomi na lišću su u vidu okruglih crvenkastih pega koje su oivičene hlorotičnim prstenom. Tkivo unutar pega vremenom izumire, suši se, ispada, i dolazi do šupljikavosti lista, po čemu je bolest dobila naziv. Broj pega na listu varira. Jako zahvaćeno lišće se suši i opada  što dovodi do ogoljavanja voćaka još tokom leta. Na plodu su simptomi u vidu pega iz kojih se formiraju kraste, čime plod gubi na kvalitetu i vrednosti. Na mladarima se iz pega stvaraju rak rane, iz kojih često curi smola, i može doći do sušenja mladara. Zaraženi cvetni pupoljci se suše i ne daju rod.

Gljiva prezimljava u rak ranama. Infekcije vrši konidijama uz prisustvo vlage, vetrom ili kišnim kapima uz optimalnu temperaturu oko 200C. U toku jedne vegetacije ovaj patogen ima više sekundarnih zaraza.  

Mere kontrole navedenog patogena podrazumevaju:

·        Uklanjanje zaraženih grana i grančica i njihovo uništavanje,

·         Hemijski tretman preparatima na bazi bakra (kad opadne 70% lisne mase),

·         U toku vegetacije, nakon precvetavanja,  tretman fungicidima na bazi aktivnih materija mankozeb, ciram, kaptan pred povoljne uslove za ostvarenje infekcije, to jest padavine.

Preporuke koje je RC Pirot dao za zaštitu trešnje, za ovu i prethodne sezone mozete pogledati na link-u.

Crna trešnjina lisna vaš (Myzus cerasi)

Na području delovanja RC Pirot, zasadi trešanja se nalaze u fazi od 70% krajnje veličine do početka obojavanja ploda (BBCH 77-81). Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo crne trešnjine lisne vaši (Myzis cerasi) u malom procentu dok, je na pojedinačnim stablima u okućnicama taj procenat znatno viši.

 

    Ova štetočina ima više generacija godišnje. Prezimljava u stadijumu jajeta u pukotinama kore ili oko pupoljaka na mladim grančicama. Ošećenja se javljaju na vrhovima lastara i na lišću. Napadnuto lišće se uvija ka naličju dok letorasti zaostaju u porastu. Usled lučenja medne rose na napadnutim biljnim delovima su prisutni mravi ali se razvija i gljiva čađavica koja umanjuje kvalitet plodova. Ekonomski je vrlo značajna i najštetnija je u mladim zasadima. Jak  napad umanjuje kvalitet i količinu roda. Crna trešnjina vaš se smatra glavnim prenosiocem viroza. Mere suzbijanja ove štetočine se mogu pogledati u preporuci  od 05.06.2021.

Šupljikavost lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila) u zasadima trešnje

Na području delovanja RC Pirot trešnja se nalazi u fazi od početka opadanja lišća do 50% lišća žuto i opalo (BBCH 93-95).

U voćnjacima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji i u kojima nije sprovedena adekvatna hemijska zaštita uočen je jak intenzitet napada gljivom prouzrokovačem šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila).

 

(velika slika)

Ova bolest napada trešnju, breskvu, kajsiju, šljivu i drugo koštičavo voće. Štete nastaju usled propadanja lišća, mladara i umanjenja tržišne vrednosti plodova. Na lišću se javljaju okrugle, crvenkaste pege oivičene hlorotičnim oreolom. Tkivo unutar pega izumire, suši se i ispada usled čega lišće postaje šupljikavo. Pri jačem napadu listova ili lisnih drški može doći do prerane defolijacije još u toku letnjih meseci.  Na mladarima nastaju pege slične kao na listovima ispod kojih tkivo nekrotira. Vremenom se stvaraju rak rane prekrivene gumoznim eksudatom, te mladari zaostaju u porastu i suše se. Zaraženi plodovi gube na kvalitetu i tržišnoj vrednosti. Bolest prezimljava u rak ranama na grančicama i zaraženim pupoljcima. Vlažno vreme pogoduje razvoju i širenju ovog patogena.

Mere suzbjanja:

·       Mehaničke mere zaštite, koje podrazumevaju uklanjanje i uništavanje zaraženih mladara i grana.

·       Hemijske mere zaštite bakarnim preparatima u jesen pre opadanja lišća i u proleće uoči bubrenja pupoljaka, kao i u toku vegetacije nakon precvetavanja, nekim od registrovanih fungicida na bazi aktivne materije kaptan ili mankozeb.

Rđasta grinja (Aculus) u zasadima trešanja

     Na području delovanja RC Pirot, u pojedinim zasadima trešnje registrovano je prisustvo simptoma napada rđaste grinje. Na naličju listova je uočeno prisustvo grinja iz roda Aculus.

(velika slika)

     U povoljnim uslovima kada je suvo i toplo vreme,  može doći do prenamnožavanja ove štetočine. Hrani se na listovima sisajući sokove.

     Simptomi se ogledaju u promeni boje naličja lista. Pojavljuje se bronzavost na naličju i list se uvija ka unutrašnjosti, što dovodi do smanjenog procesa fotosinteze, iznurivanja biljaka i sitnijih plodova lošijeg kvaliteta. Prilikom jačeg napada, dolazi do sušenja i opadanja lišća sto može prouzrokovati sušenje jednogodišnjih sadnica.

     Od hemijskih mera zaštite, ukoliko se utvrdi prisustvo grinja u jačem intenzitetu, mogu se primeniti akaricidi na bazi aktivne materije abamektin.

Žilogriz (Capnodis tenebrionis)

     Na području delovanja RC Pirot (lokalitet Klisura-Bela Palanka) trešnje sorte Regina se nalaze u fazi plodovi su sazreli za ishranu; imaju tipičan ukus i boju (BBCH 89). Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis) u indeksu napada 1,25.

 

(velika slika)

     Imago pregriza lisne peteljke i može se naći opalo lišće ispod krošnje stabala. Lišćem se skoro uopšte ne hrane. Jaja polaže do 1m u prečniku stabala, iz kojih se pile larve koje pričinjavaju najveće štete. Larve se ubušuju u predelu korena i korenovog vrata i dovode do sušenje stabla. Nakon što se larva ubuši hemijske mere postaju neefikasne.

     Zaštita od žilogriza je jako kompleksna i uključuje kombinaciju različitih mera:

·         uklanjanje i spaljivanje korenja napadnutih stabala

·         prekrivanje zemljišta oko donjeg dela stabla kartonom ili tekstilom

·         nove zasade ne  treba podizati na iskrčenim površinama

·         učestala površinska obrada sa navodnjavanjem

·         smanjenje populacije odraslih insekata postavljanjem lovnih klopki

·         hemijski tretman protiv imaga u vreme dopunske ishrane