Na području delovanja RC Kikinda očekuje se početak setve kukuruza, koji u našim proizvodnim uslovima predstavlja najznačajniju ratarsku kulturu. Iako je proizvodnja kukuruza ugrožena delovanjem brojnih štetnih insekata kao što su kukuruzni plamenac Ostrinia nubilalis (Lepidoptera:Crambidae), pamukova sovica Helicoverpa armigera (Lepidoptera: Noctuidae), biljne vaši (Hemiptera: Aphididae), štetočina čije se prisustvo svake godine beleži u usevima kukuruza, te uzrokuje značajne ekonomske štete pri gajenju useva u monokulturi je kukuruzna zlatica Diabrotica virgifera (Coleoptera: Chrysomelidae).
Kukuruzna zlatica je štetočina koja je na Evropskom kontinentu prvi put registrovana 1992. godine, dok su se štete i prisustvo ovog insekta na našem podneblju zabeležile tek krajem dvadesetog veka. Odrasle jedinke štetočine su žute do zelenkastožute boje, sa izraženim uzdužnim crnim šarama. Dužina tela adulta varira od 4,2 do 8 mm, pri čemu je za ovu vrstu karakterističan polni dimorfizam. Mužjaci imaju duže antene od ženki, dok ženke karakteriše veći abdomen. Tokom sezone jedna ženka može da položi i do 400 jaja. Jaja su ovalnog oblika, bledožute boje. Štetočina produkuje jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jajeta u zemlji na dubini od 10 do 35 cm, najčešće na parcelama na kojima se gajio kukuruz. U našim uslovima, sredinom maja započinje piljenje larvi, koje prolaze kroz 3 larvena stupnja. Larve pričinjavaju najveće štete pri proizvodnji kukuruza, jer se hrane korenom biljke. Prilikom ubušivanja u koren i stablo kukuruza, larve urokuju specifične simptome, odnosno deformacije korenovog vrata koje se nazivaju "guščiji vrat", po čemu je napad ove štetočine uočljiv i lako prepoznatljiv. Napadnute biljke zaostaju u porastu, venu i suše se. Klipovi oštećenih biljaka slabije razvijaju ili ne razvijaju zrno, što uzrokuje značajno smanjenje prinosa kukuruza.
Pojava prvih imaga najčešće se beleži početkom juna meseca, a masovna pojava se registruje od polovine jula i tokom avgusta meseca. Odrasle jedinke se najpre hrane listovima kukuruza praveći beličaste uzdužne pruge, a zatim u vreme cvetanja polenom i svilom usled čega dolazi do pojave rehuljavih klipova i smanjenja prinosa kukuruza.
Najvažnija mera zaštite od kukuruzne zlatice je plodored. Larve koje se ispile na parceli na kojoj je posejana neka druga kultura, uginjavaju od gladi. Pored polodoreda, eventualne štete od kukuruzne zlatice se mogu smanjiti setvom tolerantnih hibrida sa jačim korenovim sistemom, odnosno pomeranjem datuma setve (rok setve), jer ranija setva kukuruza obezbeđuje razvijanje jačeg korenovog sistema pre nastupanja štetočine.
S obzirom da je plodored elementarna agrotehnička mera pri proizvodnji kukuruza, koja obezbeđuje vrlo efikasnu zaštitu useva od delovanja kukuruzne zlatice, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje sprovođenje pravilne rotacije useva na istoj parceli u predstojećoj setvi, odnosno strogo izbegavanje setve kukuruza u monokulturi.